Изворни код странице Ogledalo

[[Датотека: Mirror alanya.jpg|200п|мини|десно|<center>Antičko ogledalo ([[Arheološki muzej u Alanji]]).]]
[[Датотека: Full-length mirror from the Obrenovic's Old Court, Gustav Horton, 1895, Vienna.jpg|200п|мини|десно|<center>Ogledalo iz Starog dvora u Beogradu, Gustav Horton, 1895, Beč.]]
'''Ogledalo''' (arhaično zrcalo) je optička sprava. Optička zato što deluje u mediju takozvane vidljive svetlosti. Ogledalo je svaka uglačana površina kojoj je neravnina manja od talasne dužine svetlosti. (To su neravnine manje od talasne dužine elektormagnetskih valova u opsegu od 400 nanometara (nm), ili 400×10−9 m do 700 nanometara – tj. opseg između infracrvenog i ultraljubičastog zračenja).<ref name="Врбанов точак">Група аутора, Практичар, Школска књига, Загреб, 1971.г.</ref><ref name="Сибир">Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета,Београд, 1959.г.</ref>

To može biti uglačana [[metal]]na ili metalizovana staklena ploča. Zavisno od oblika uglačane površine ogledalo može biti ravno i zakrivljeno. Zakrivljeno ogledalo može biti [[konkavno]] ili [[konveksno]]. Konkavna ogledala su ogledala udubljenih površina, a konveksna ispupčenih površina.<ref name="Козара">Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.</ref>

== Istorija ==
{{multiple image
| align = left
| image1 = Egypt, New Kingdom, Dynasty 18 - Caryatid Mirror - 1983.196 - Cleveland Museum of Art.tif
| width1 = 152
| alt1 = 
| caption1 = 
| image2 = NAMA Femme au miroir.jpg
| width2 = 210
| alt2 = 
| caption2 = 
| footer = '''Levo:''' Bronzano ogledalo, [[Ново краљевство|Novo kraljevstvo Egipat]], [[Осамнаеста египатска династија|Osamnaesta dinastija]], 1540–1296. p. n. e., [[Cleveland Museum of Art|Muzej umetnosti u Klivlendu]] (SAD)<br>'''Desno:''' žena koja sedi i drži ogledalo; [[стара Грчка|antičko grčki]] atički [[Црвене фигуре на црној позадини|crveno-figurni]] [[lekit]] umetnika [[Sabouroff Painter|Saburofa]], oko 470–460. p. n. e., [[Nacionalni arheološki muzej Atine]] (Grčka)}}
[[File:Naples National Archaeological Museum (14842094122).jpg|thumb|250px|[[Римска уметност|Rimska freska]] žene koja popravlja kosu pomoću ogledala, iz grada [[Стабија|Stabije]], Italija, 1. vek]]
[[File:Histoire de femme Gu Kai Zhi.jpg|thumb|250px|'Ukrašavajući se', detalj iz „Savetodavnih instrukcija za dvorske dame“, kopija originala [[династија Танг|dinastije Tang]] [[Chinese painting|kineskog slikara]] [[Gu Kaizhi|Gu Kajdžija]], c. 344–405]]
[[File:Lady looking into mirror Belur Halebidu.jpg|thumb|left|250px|Skulptura dame koja se gleda u ogledalo, iz [[Halebidu]]a, [[Indija]], 12. vek]]

=== Praistorija ===

Prva ogledala koja su ljudi koristili bili su verovatno bazeni tamne, mirne vode ili vode sakupljene u primitivnoj posudi neke vrste. Zahtevi za izradu dobrog ogledala su površina sa vrlo visokim stepenom [[Flatness (mathematics)|ravnosti]] (poželjno, ali ne nužno sa visokom [[reflectivity|reflektivnošću]]) i [[hrapavost]] površine manja od talasne dužine svetlosti.

Najranija proizvedena ogledala bili su komadi poliranog kamena kao što je [[opsidijan]], [[vulkansko staklo]] koje se prirodno javlja.<ref name="fior2009"/> Primeri ogledala od obsidijana pronađeni u [[Анадолија|Anadoliji]] (današnja Turska) datirani su na oko 6000. p. n. e.<ref name="enoch"/> Ogledala od poliranog bakra izrađivana su u [[Месопотамија|Mesopotamiji]] od 4000. p. n. e.,<ref name="enoch"/> a u starom Egiptu od oko 3000. p. n. e.<ref name="stoc"/> Ogledala od poliranog kamena iz Centralne i Južne Amerike datiraju od otprilike od 2000. godine p. n. e..<ref name="enoch"/>

=== Bronzano doba do ranog srednjeg veka ===

Do bronzanog doba većina kultura je koristila ogledala od sjajnih diskova od [[бронза|bronze]], [[bakar benzoat|bakra]], [[kalijum argentocijanid|srebra]] ili drugih metala.<ref name="fior2009"/><ref name="whit2013"/> Stanovnici [[Kerma culture|Kerme]] u [[Нубија|Nubiji]] bili su vešti u proizvodnji ogledala. Ostaci njihovih bronzanih [[kiln|peći]] pronađeni su u hramu Kerme.<ref>{{cite book| last = Bianchi| first = Robert Steven| title = Daily Life of the Nubians| url = https://archive.org/details/dailylifenubians00bian| year = 2004| publisher = Greenwood Publishing Group| isbn = 978-0-313-32501-4| page = [https://archive.org/details/dailylifenubians00bian/page/81 81] }}</ref> U Kini su se [[bronze mirror|bronzana ogledala]] proizvodila od otprilike 2000. godine pre nove ere,<ref name="Ancient Chinese Bronze Mirrors">{{cite web |title=Ancient Chinese Bronze Mirrors |url=https://www.huntington.org/ancient-chinese-bronze-mirrors |website=The Huntingdon |publisher=The Huntingdon Library, Art Museum and Gardens |access-date=15 November 2020}}</ref> a neki od najranijih primeraka od bronze i bakra proizvodila je kultura [[Qijia culture|Ćiđa]]. Takva metalna ogledala ostala su norma do [[Greco-Roman world|grčko-rimske]] antike i tokom celog [[средњи век|srednjeg veka]] u [[Европа|Evropi]].<ref name="brit2009"/> Za vreme [[Римско царство|Rimskog carstva]] srebrna ogledala su bila u širokoj upotrebi čak i među slugama.<ref name="roma2019"/>

[[Speculum metal|Spekulum metal]] je visoko reflektujuća [[legura]] bakra i [[kalaj]]a koja se koristila za ogledala do pre nekoliko vekova. Takva ogledala možda potiču iz Kine i Indije.<ref name="need1974"/> Ogledala od spekulskog metala ili bilo kog plemenitog metala bilo je teško proizvesti, a bila su u vlasništvu samo bogatih.<ref name="hopk1910"/>

Obična metalna ogledala su potamnjivala i zahtevala su često poliranje. Bronzana ogledala su imala malu reflektivnost i lošu [[Color rendering index|reprodukciju boja]], a kamena ogledala su u tom pogledu bila mnogo gora.<ref name="bonn2011"/>{{rp|11}} Ovi nedostaci objašnjavaju referencu [[Нови завет|Novog Zaveta]] u [[1 Corinthians 13|1 Korinćanima 13]] viđenja „kao u ogledalu, mračno“.

== Ogledalo u fizici ==
[[datoteka:Mirror.jpg|мини|десно|250px|Vaza u ogledalu.]]
[[datoteka:Plane mirror.png|мини|лево|250px|[[Ravno ogledalo]]: [[svetlost]] koja pada na ravno ogledalo odbija se tako da je ugao upadanja jednak uglu odbijanja.]]
[[datoteka:Tso Kiagar Lake Ladakh.jpg|мини|десно|250px|Primer ravnog ogledala u prirodi.]]
[[datoteka:Abbildungsfehler am Hohlspiegel (Katakaustik).svg|мини|десно|250px|Pogreška udubljenog ili konkavnog ogledala tako da mu se krajnji zraci ne seku u [[žarište|žarištu]] zove se [[sferna aberacija]].]]
[[datoteka:Olympic Torch 2010.jpg|мини|лево|250px|Paljenje [[Olimpijski plamen|olimpijske baklje]] [[Parabolično ogledalo|paraboličnim ogledalom]].]]

Ogledalo, u [[fizika|fizici]], je svaka glatka [[površina]] koja [[Refleksija|odbija ili reflektuje svetlost]]. Ogledala se dele na ravna i zakrivljena. Uz upotrebu u svakidašnjem životu, ogledalo ima i veliku primenu u astronomskim [[durbin]]ima i [[teleskop]]ima. Za svakidašnju primenu izrađuju se ogledala od stakla, kojima je stražnja površina prevučena reflektujućim metalnim slojem te zaštitnim slojem koji štiti refleksijsku površinu od oštećenja.<ref> '''zrcalo''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=67461] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2017.</ref>

=== Ravno ogledalo ===
{{Glavni|Ravno ogledalo}}

'''Ravno ogledalo''' je ravna glatka [[površina]] koja odbija [[svetlost]], pritom je dobijena slika predmeta prividna (virtualna), uspravna i jednake veličine kao predmet koji se ogleda.

Ako se pusti uzak pramen [[Sunčeva svetlost|Sunčevih zraka]] na ravno ogledalo, pramen zraka će se odbiti kao i [[lopta]] koja udari u [[zid]]. [[Physical object|Fizičko telo]] s glatkom površinom, koje odbija zrake svetlosti zove se ogledalo. Svetlost koja pada na takvo ogledalo odbija se tako da je ugao upadanja jednak uglu odbijanja. Ugao upadanja je [[ugao]] što ga čini zrak s normalom u tački upadanja, a ugao odbijanja je ugao što ga čini odbijeni zrak s istom normalom. Ti zraci leže u ravni koja je normalna na ravan ogledala. To je [[Равно огледало|zakon refleksije]] ili [[равно огледало|zakon odbijanja svetlosti]].

U ravnom ogledalu se može zbog [[refleksija|refleksije]] videti slika predmeta od kojeg dolaze zraci svetlosti. Čini se kao da se slika u ravnom ogledalu nalazi iza ogledala. Ta se slika ne može uhvatiti na zastoru, te se zove prividna ili virtualna slika. Pramen zraka koji izlazi iz tačke A dolazi nakon refleksije u naše oko. Produže li se ti zraci iza ogledala, oni se seku u tački A’ koja je slika tačke A. Iz slike se vidi homocentričan (sa zajedničkim središtem) snop zraka svetlosti ostaje homocentričan i posle refleksije, to jest zraci koje dolaze iz izvora A odbijaju se tako kao da izlaze iz slike A’.<ref> Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref>

=== Ugaono ogledalo ===
'''Ugaono ogledalo''' čine dva ravna ogledala koja međusobno zatvaraju neki [[ugao]], na primer ''δ'' = 45°. Zrak svetlosti koja dolazi na prvo ogledalo pod uglom ''α'' odbija se pod istim uglom i pada na drugo ogledalo. Na tom ogledalu je takođe ugao refleksije jednak uglu upadanja ''β''. Iz trougla izlazi da je:

:<math> \alpha + \beta = 45^\circ </math>

jer normale na ogledalo čine međusobno isti ugao koliki je ugao između ogledala:

:<math> U = 2 \cdot \alpha + 2 \cdot \beta = 2 \cdot (\alpha + \beta) = 2 \cdot 45^\circ = 90^\circ </math>

Odatle se vidi da '''zrak svetlosti nakon refleksije na dva ogledala čini sa svojim prvobitnim smerom dvostruki ugao od ugla između ogledala'''. To vredi za bilo koji ugao koji se na primer zakrene paralelno ogledalo jedno prema drugome.

=== Sferno ogledalo ===
{{Glavni|Sferno ogledalo}}

'''Sferno ogledalo''' je deo [[kugla|kugline kalote]] koji odbija zrake [[svetlost]]i s unutarnje ili s vanjske strane. Ono sferno ogledalo koje je s nutarnje strane fino [[Poliranje|polirano]] i na toj strani odbija zrake svetlosti zove se udubljeno ili konkavno ogledalo. Ako je ogledalo s vanjske strane polirano i s te strane odbija zrake svetlosti, onda je to ispupčeno ili konveksno ogledalo.

=== Parabolično ogledalo ===
{{Glavni|Parabolično ogledalo}}

'''Parabolično ogledalo''' je ogledalna površina u obliku [[Paraboloid|rotacijskoga paraboloida]]. Obasjano tačkastim izvorom [[svetlost]]i ili drugim [[Elektromagnetsko zračenje|elektromagnetskim zračenjem]], u [[Žarište|žarištu]] nakon refleksije oblikuje svetlosni snop usporedan s osom ogledala, a pri prijemu snopa svetlosti usporedno sa osom ogledala, okuplja svetlosni snop u žarište zrcala.

Zakrivljena ogledala većinom su delovi nekih pravilnih površina, pa tako nastaje [[sferno ogledalo]], [[elipsoid]]no ogledalo, [[paraboloid]]no ogledalo, [[Хипербола|hiperboloidno]] ogledalo i drugo. [[Optika|Optička]] se ogledala raznoliko primenjuju, ponajprije u optičkim instrumentima i [[Reflektorski teleskop|reflektorima]]. I u drugim sistemima koji se mogu opisati zakonima sličnim [[geometrija|geometrijskoj]] optici (npr. elektromagnetski ili [[Akustika|akustički]] sistemi) postoje sastavnice koje deluju kao ogledala.

Parabolično ogledalo je zakrivljenije u sredini nego na rubu. To je potrebno da bi ono moglo paralelne zrake svetlosti skupljati u jednu tačku. Dakle, poprečni presek ogledala mora biti [[Рефлектор (телескоп)|parabola]] sa temenom u središtu ogledala. Razlika između sfernog i paraboličnog ogledala je toliko mala da se meri desetinkama [[metar|mikrometra]], ali je zato velika razlika u kvalitetu slike koju daju.<ref>[http://www.lzmk.hr/hr/izdanja/natuknice/131-tehnicki-leksikon/429-zrcalo] {{Wayback|url=http://www.lzmk.hr/hr/izdanja/natuknice/131-tehnicki-leksikon/429-zrcalo|date=20160305210814}} "Parabolično ogledalo", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2011.</ref>

== Upotreba ogledala ==
[[Датотека:Starinsko ogledalo.jpg|thumb|Starinsko ogledalo]]
Širok je dijapazon upotrebe i koristi od ogledala
* u složenijim optičkim instrumentima kao što su fotoaparati, mikroskopi, a naročito kod optičkih teleskopa- reflektora, koji imaju najmanje dva ogledala, jedno je ravno eliptično, a drugo od posebne važnosti, konkavno, koje čini objektiv teleskopa
* u mnogim medicinskim i tehničkim aparatima
* u automobilskoj industriji
* kao kućna ogledala, kao mala damska ogledala ...<ref name=" Врбанов точак" />

== Karakteristika lika u ogledalu ==
Dobijeni lik u ogledalu može biti, u zavisnosti od toga gde se nalazi:
# ''Stvaran'' (ako je sa iste strane ogledala kao i predmet) ili ''nestvaran'' (ako je sa suprotne strane ogledala nego predmet).
# ''Iste veličine'' kao i predmet, ''uvećan'' ili ''umanjen''
# ''Obrnut'' ili ''uspravan''
# ''Zamenjena'' su leva i desna strana
# ''Simetričan'' predmetu u odnosu na ogledalo
# ''Jednako'' udaljen od ogledala kao i predmet

Lik je predmet koji se formira u ravnom ogledalu

== Konstrukcija lika kod ogledala ==
Za konstrukciju lika kod sfernih (izdubljenih i ispupčenih) ogledala koriste se zraci koji polaze sa različitih tačaka predmeta.

== Vidi još ==
* [[Ravno ogledalo]]
* [[Konkavna ogledala]]

== Reference ==
{{reflist|refs=
<ref name="fior2009">{{cite web |url= http://www.lantiquaire.us/origins-of-mirrors.html |title= The Origins of Mirrors and their uses in the Ancient World |first= Helen |last= Fioratti |publisher= L'Antiquaire & the Connoisseur |access-date= 2009-08-14 |archive-url= https://web.archive.org/web/20110203052336/http://www.lantiquaire.us/origins-of-mirrors.html |archive-date= 2011-02-03 |url-status= dead }}</ref>
<ref name="enoch">{{cite journal |title= History of Mirrors Dating Back 8000 Years |date=October 2006|last1=Enoch |first1=Jay|volume=83 |issue=10 |pages=775–781 |journal=Optometry and Vision Science |doi=10.1097/01.opx.0000237925.65901.c0 |pmid=17041324|s2cid=40335224|url = https://dx.doi.org/10.1097%2F01.opx.0000237925.65901.c0 |access-date=14 October 2020}}</ref>
<ref name="stoc">[http://www.tekniskamuseet.se/templates/Page.aspx?id=12447 The National Museum of Science and Technology, Stockholm] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20090703101416/http://www.tekniskamuseet.se/templates/Page.aspx?id=12447 |date=3 July 2009 }}</ref>
<ref name="whit2013">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=XkV9CgAAQBAJ&pg=PT92|title=Elements of Interior Design And Decoration|last=Whiton|first=Sherrill|date=2013-04-16|publisher=Read Books Ltd|isbn=9781447498230|language=en}}</ref>
<ref name="brit2009">{{cite web |url= http://www.mirrorresilvering.com/a_brief_history_of_mirrors.htm |title= A Brief History of Mirrors |publisher= Encyclopædia Britannica |access-date= 2009-08-14 |archive-url= https://web.archive.org/web/20200428074332/http://www.mirrorresilvering.com/a_brief_history_of_mirrors.htm |archive-date= 28 April 2020 |url-status= dead }}</ref>
<ref name="roma2019">{{cite web | url=https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/secondary/SMIGRA*/Speculum.html | title=Speculum | access-date=31 July 2019 }}</ref>
<ref name="need1974">{{cite book|author=Joseph Needham|title=Science and Civilisation in China|url=https://books.google.com/books?id=BYixSmXUCuMC&pg=PA238|year=1974|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-08571-7|page=238}}</ref>
<ref name="hopk1910">{{cite book|author=Albert Allis Hopkins|title=The Scientific American cyclopedia of formulas: partly based upon the 28th ed. of Scientific American cyclopedia of receipts, notes and queries|url=https://archive.org/details/b31361523|year=1910|publisher=Munn & co., inc.|page=[https://archive.org/details/b31361523/page/89 89]}}</ref>
<ref name="bonn2011">{{cite book| title=The Mirror: A History |url=https://books.google.com/books?id=P-c1g6QIPHIC|location= |publisher= Psychology Press|year=2011|pages= |isbn=978-0415924481 | last1=Melchior-Bonnet | first1=Sabine }}</ref>
}}

== Literatura ==
{{Литература|}}
* [https://web.archive.org/web/20150214231103/http://mirrorlink.org/tech/manufacture.htm ''Mirror Manufacturing and Composition'', Mirrorlink]
* [http://chlorine.americanchemistry.com/Science-Center/Chlorine-Compound-of-the-Month-Library/Stannous-Chloride-Silvering-Mirrors ''Stannous Chloride: Silvering Mirrors'', American Chemical Association] {{Wayback|url=http://chlorine.americanchemistry.com/Science-Center/Chlorine-Compound-of-the-Month-Library/Stannous-Chloride-Silvering-Mirrors |date=20131029202731 }}
* {{cite book|author=Mark Pendergrast.|title=Mirror, Mirror: A History of the Human Love Affair with Reflection |url=https://archive.org/details/mirrormirrorhist0000pend|location=|publisher=Basic Books|year=2003|isbn=978-0-465-05471-8 |pages=}}.
* {{cite book|title=On reflection |location= |publisher= National Gallery Publications|year=1998|isbn=978-0-300-07713-1 |pages= |last1=Miller |first1=Jonathan |last2=Mendes |first2=Valerie D. }}.
* {{cite book|author=Sabine Melchior-Bonnet.|title=The Mirror: A History |url=https://archive.org/details/mirrorhistory0000melc|location=|publisher=Routledge|year=2001|isbn=978-0-415-92448-1|pages=}}
* {{Cite book |authorlink= |title= The Mirror: A History by Sabine Melchior-Bonnet at Google Books|url= https://books.google.com/books?id=P-c1g6QIPHIC&q=mirror+history&pg=PP1|publisher= Psychology Press|location= |isbn= 9780415924474|id=|last1= Melchior-Bonnet|first1= Sabine|date= 2001}}

{{Литература крај}}

== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat-lat|Mirrors}}
* {{cite EB1911|wstitle=Mirror|volume=18|pages=575–577}}
* [https://web.archive.org/web/20150214231103/http://mirrorlink.org/tech/manufacture.htm ''Mirror Manufacturing and Composition'', Mirrorlink]
* {{YouTube|8Y-kWGe01jE|Video of Mirror Making}}
* [https://web.archive.org/web/20071130004837/http://www.glasswebsite.com/video/mirror.asp How Mirrors Are Made (video)], Glass Association of North America (GANA)
* [https://longreads.com/2019/07/11/the-ugly-history-of-beautiful-things-mirrors/ July 2019 "The Ugly History of Beautiful Things: Mirrors" by Katy Kelleher for Longreads]

{{Нормативна контрола}}

{{СОРТИРАЊЕ:Огледало}}
[[Категорија:Оптика]]