Изворни код странице Nitroceluloza

{{Chembox-lat
| Verifiedfields = changed
| Watchedfields = changed
| verifiedrevid = 447323889
| Reference =<ref>''Merck Index'', 11th Edition, '''8022'''.</ref>
| ImageFileL1 = Nitrocellulose-2D-skeletal.png
| ImageSizeL1 = 160px
| ImageFileR1 = Nitrocellulose-3D-balls.png
| ImageSizeR1 = 160px
| ImageFile2 = Nitrocellulose 01.JPG
| ImageAlt2 = Nitrocellulose made of cosmetic pads
| ImageSize2 = 250px 
| IUPACName =
| OtherNames = Celuloza nitrat; Flaš papir; Flaš pamuk; Flaš vlakno; kolodion; piroksilin
|Section1={{Chembox Identifiers-lat
| CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
| CASNo = 9004-70-0
| PubChem =
| SMILES =
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|changed|chemspider}}
| ChemSpiderID = NA}}
|Section2={{Chembox Properties-lat
| Formula = C<sub>6</sub>H<sub>9</sub>(NO<sub>2</sub>)O<sub>5</sub><br />C<sub>6</sub>H<sub>8</sub>(NO<sub>2</sub>)<sub>2</sub>O<sub>5</sub><br />C<sub>6</sub>H<sub>7</sub>(NO<sub>2</sub>)<sub>3</sub>O<sub>5</sub>
| MolarMass = promenljiva
| Appearance = Žućkasto beli pamuku slični filamenti
| Density =
| MeltingPtC = 160 
| BoilingPt =
| Solubility = 
}}
|Section3={{Chembox Hazards-lat
| MainHazards =
| FlashPtC = 4.4
| AutoignitionPtC = 
| NFPA-H = 2
| NFPA-F = 3
| NFPA-R = 3
| LD50 = 10 mg/kg (miš, [[intravenozno|IV]])
}}
}}

'''Nitroceluloza''' (poznata i kao '''Trinitroceluloza''', '''celulozni nitrat''', '''TNC''', '''malodimni barut''', '''bezdimni barut''', '''nitrat celuloze''', '''fleš papir''', '''fleš pamuk''', '''gumpamuk''', '''piroksilin''' i '''fleš konopac''', u zavisnosti od oblika) je veoma zapaljivo jedinjenje koje se formira nitracijom [[Целулоза|celuloze]] kroz izlaganje mešavine [[Азотна киселина|azotne]] i [[Сумпорна киселина|sumporne kiseline]]. Jedan od njegovih prvih velikih upotreba bio je kao [[pamuk]], zamena za [[barut|crni barut]] kao [[pogonsko gorivo]] u [[Ватрено оружје|vatrenom oružju]]. Takođe je korišćen da zameni [[barut]] kao eksploziv nižeg reda u rudarstvu i drugim primenama. U obliku [[kolodijum]]a takođe je bila kritična komponenta u ranoj fotografskoj emulziji, čija je upotreba revolucionirala fotografiju 1860-ih.

'''Trinitroceluloza'''  je korišćena kao puščani prah ([[barut]]), i 3 do 5 puta je jači od [[Црни барут|crnoga baruta]]. [[Bezdimni barut]] potpuno je istisnuo dimni barut, jer gori brže i bolje od crnog [[barut]]a. Godine 1886. godine je postupno nadomestio u vatrenom oružju svih vrsta. Dobija se nitriranjem celuloze <ref>{{cite web | url = http://www.dow.com/dowwolff/en/industrial_solutions/polymers/nitrocellulose | publisher = Dow Chemical | title = Nitrocellulose | access-date = 13. 01. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20170722052853/http://www.dow.com/dowwolff/en/industrial_solutions/polymers/nitrocellulose/ | archive-date = 22. 07. 2017 |url-status=dead | df =  }}</ref> (npr. [[pamuk]]a) (starter [[metak]]) ili drvenog ugljena koji je preteča celuloze (obični bojevni metak). U nekim državama se nitrira brašno ili [[skrob]]. U starter metku je žute ili bele boje u obliku pljosnatijih kuglica, [[pamuk]]a ili praha, dok u bojevnim mecima crne boje, u obliku kuglica, listića ili valjkastih sitnih oblika. Pri dodiru s plamenom ne eksplodira nego gori vrlo brzo. Brzina gorenja mu je: VoD (cca)= {{convert|7300|m/s|-1|abbr=on}}, uz stvaranje „efekta vatrene kugle“, velike jake svetlosti. Pri izgaranju razvija samo gasovite produkte. Gasovi nastali njegovom [[eksplozija|eksplozijom]] ne uzrokuju rasprsnuće čaure i cevi, nego potiskuju i izbacuju [[metak]]. Brizantnost u poređenju s [[TNT (eksploziv)|TNT-om]] je 0,78. Kod '''TNC-a''' najviše se mora paziti da ne dođe u dodir s plamenom ili možda iskrom, osim tog nedostatka, vrlo je stabilan.

'''Primarni (inicijalni)''' [[eksploziv]], a ujedno i jedini '''potisni eksploziv''', neosetljiv na udarce, ali vrlo osetljiv na plamen.

'''Nitroceluloza''' se koristi za punjenje [[Торпедо|torpeda]], [[granata]], raketnih motora, [[raketa]], kao dodatak [[nitroglicerin]]u da se dobije [[bezdimni barut]] ili eksplozivni gelatin, detonirajuće kapisle, itd. Upotrebljava se još za izbacivanje taneta (zrna) iz čaure (celokupnog metka) ili pak iz raznog vatrenog ili [[Артиљерија|artiljerijskog oružja]], raznog [[Калибар|kalibra]] i tu služi kao potisni [[eksploziv]].

Malodimni baruti sastoje se od želatinizirane nitroceluloze. U zavisnosti od želatinizatora [[malodimni barut]]i mogu biti: nitrocelulozni, nitroglicerinski, diglikolski i ganidinski. [[Malodimni barut]]i se izrađuju u obliku pločica, traka i cevi s jednom ili više rupa. Vrstom baruta, veličinom i oblikom barutnih zrnaca reguliše se priliv gasova pri sagorevanju [[barut]]a. Malodimni baruti se vremenom menjaju, postaju nestabilni i opasni za čuvanje. Zbog toga se svake druge godine vrši ispitivanje stabilnosti [[barut]]a. Vek trajanja malodimnih baruta je oko 20 godina.

Postoji još i ''[[dinitroceluloza]]'', ali ona ima čudan plastični (PVC) oblik i od nje su napravljene ping-pong loptice.

== Opšte informacije ==

Nitroceluloza je vlaknasta rastresita masa bele boje, po izgledu slična [[Целулоза|celulozi]]. Jedna od najvažnijih karakteristika je stepen supstitucije hidroksilnih grupa za nitro grupe. U praksi se najčešće ne koristi direktna oznaka stepena supstitucije, već sadržaj [[azot]]a, izražen u težinskim procentima. U zavisnosti od sadržaja [[azot]]a razlikuju se:

* [[koloksilin]], koloidni pamuk ili kolodion (10,7–12,2% [[azot]]a);
* [[piroksilin]] br. 2 (12,05-12,4% [[azot]]a);
* pirokolodijum (12,6% azota) - prvi je dobio D. I. Mendeljejev (1890), nerastvorljiv u alkoholu, rastvorljiv u smeši alkoho la i etra [1] ;
* [[piroksilin]] br. 1 (13,0-13,5% [[azot]]a).

I. M. Čelcov, u članku za enciklopedijski rečnik Brockhausa i Efrona, navodi sledeće etre azotne celuloze, od kojih su prva dva nerastvorljiva i čine većinu [[piroksilin]]a, a ostali, rastvorljivi, deo su kolodija:

{| class="wikitable"
|-
! rowspan="2" |Trivijalno ime|| rowspan="2" |Hemijska formula|| colspan="2" |Sadržaj azota
|-
!teorijski
!ostvariv
|-
|12-azotna vlakna||<chem>C24H28O8(NO3)_{12}</chem>||14,14%||13,4%
|-
|11-azotna vlakna||<chem>C24H29O9(NO3)_{11}</chem>||13,47%<!--если пересчитать, положив массы элементов целыми числами (12, 1, 16, 14), получится 154/1145≈13,45%-->||13,3%
|-
|10 azotnih vlakana||<chem>C24H30O10(NO3)_{10}</chem>||12,75%<!--70/551≈12,70%-->||12,5%—12,7%
|-
|9-azotna vlakna||<chem>C24H31O11(NO3)_{9}</chem>||11,96%<!--42/353≈11,90%-->
|-
|8-azotna vlakna||<chem>C24H32O12(NO3)_{8}</chem>||11,11%<!--14/127≈11,02%-->
|-
|…||i tako dalje||…
|-
|4-azotna vlakna||<chem>C24H36O16(NO3)_{4}</chem>||6,76%<!--14/211≈6,64%, а при подстановке более точных атомарных масс 6,63% (http://www.wolframalpha.com/input/?i=14.007x%2F%2812.01*6%2B7*1.008%2B16*2%2B19.008%283-x%29%2B%2814.007%2B16*3%29x%29%2C+x%3D4%2F4)-->
|}

Gustina 1,58-1,65 g/cm³. Stepen polimerizacije [[koloksilin]]a je 150-600 (molekulska težina je 37.500-150.000 amu), [[piroksilin]]a je 1.000-2.000 (molekulska težina je 250.000-500.000 amu). Univerzalni rastvarač za sve vrste '''nitroceluloze''' je [[aceton]]. U vodi i nepolarnim rastvaračima ([[benzen]], [[ugljen-tetrahlorid]]), '''nitroceluloza''' se ne rastvara. Rastvorljivost '''nitroceluloze''' u polarnim rastvaračima zavisi od sadržaja [[azot]]a. U kiselim i alkalnim sredinama ima nisku hemijsku otpornost.

Temperatura početka raspadanja suve '''nitroceluloze''' je {{convert|40-60|C|F K}}, pri brzom zagrevanju može doći do bljeska i eksplozije. Spontano sagorevanje suve '''nitroceluloze''' bilo je uzrok mnogih katastrofa koje je prouzrokovao čovek, od eksplozija fabrika [[barut]]a u 19. veku do [[eksplozija u Tjenđinu 2015. godine]].

== Istorija otkrića ==

'''Nitroceluloza''' je jedan od prvih veštačkih [[polimer]]a.

* 1832 - Francuski [[hemičar]] [[Anri Brakono]] otkrio je da kada se skrob i drvena vlakna tretiraju [[Азотна киселина|azotnom kiselinom]], nastaje nestabilan zapaljiv i eksplozivan materijal, koji je nazvao [[ksiloidin]].
* 1838 - Drugi francuski [[hemičar]], [[Teofil-Žul Peluz]], tretirao je [[papir]] i [[karton]] na sličan način i dobio sličan materijal, koji je nazvao [[Nitramidin]]. Niska stabilnost nastale '''nitroceluloze''' nije dozvolila da se koristi u tehničke svrhe.
* 1846 – Švajcarski [[hemičar]] [[Kristijan Fridrih Šenbajn]] je slučajno otkrio praktičniji način dobijanja '''nitroceluloze'''. Dok je radio u kuhinji, prosuo je koncentrovanu [[Азотна киселина|azotnu kiselinu]] po stolu. Da bi uklonio kiselinu, [[hemičar]] je koristio pamučnu krpu, a zatim je okačio da se osuši na šporet. Nakon sušenja, tkanina je izgorela [[Експлозија|eksplozijom]]. Šenbajn je razvio prvu prihvatljivu metodu za proizvodnju '''nitroceluloze''' - obradu jednog dela pamučnih vlakana u petnaest delova mešavine [[Сумпорна киселина|sumpora]] i [[Азотна киселина|azotne kiseline]] u odnosu 50:50. [[Azotna kiselina]] je reagovala sa [[Целулоза|celulozom]] da bi se formirala voda, a [[sumporna kiselina]] je bila potrebna da bi se sprečilo razblaživanje. Posle nekoliko minuta tretmana, [[pamuk]] je uklonjen iz kiseline, ispran u hladnoj vodi dok se kiseline ne uklone i osuše. Dobijeni novi materijal odmah je korišćen u proizvodnji [[barut]]a nazvanog [[guncotton]]. '''Nitroceluloza''' je dala 6 puta veću zapreminu produkata sagorevanja od [[Црни барут|crnog baruta]], mnogo manje [[dim]]a i manje zagrejanog oružja. Međutim, njegova proizvodnja je bila izuzetno opasna i praćena je brojnim [[Експлозија|eksplozijama]] u proizvodnji. Dalja istraživanja su pokazala da čistoća sirovina igra ključnu ulogu u opasnosti od proizvodnje – ako [[pamuk]] nije temeljno očišćen i osušen, dolazilo je do iznenadnih [[eksplozija]].
* 1869 - u Engleskoj pod vođstvom [[Frederik Avgust Abel|Frederika Avgusta Abela]] razvijena je tehnologija mlevenja '''nitroceluloze''' u specijalnim uređajima - holanderima i višestrukim (do 8 puta) dugotrajnim pranjem i sušenjem, od kojih je svako trajalo do 2 dana. Holander je ovalna kupka u poprečnom preseku sa učvršćenim poprečnim noževima. Na stranu noževa prolazi osovina sa talasastim kružnim noževima. Kada se osovina okreće, noževi osovine prolaze između fiksnih noževa i seku nitrocelulozno vlakno. Odnos [[Сумпорна киселина|sumporne]] i [[Азотна киселина|azotne kiseline]] u smeši je promenjen na 2:1. Koristeći ovu tehnologiju, bilo je moguće dobiti proizvod koji je prilično stabilan tokom skladištenja i upotrebe. Deset godina nakon patentiranja ove tehnologije, [[piroksilin]] je počeo da se usvaja širom sveta, prvo kao punjenje za čaure i morske mine.

Serija [[eksplozija]] koja je usledila nekoliko godina u preduzećima i skladištima okupiranim procesima koji uključuju [[piroksilin]] primorala je da se pobliže sagleda problem stabilizacije ovog proizvoda. Uprkos svim poteškoćama, od 1879. godine pa do danas, celulozni nitrati se široko koriste u tehnologiji energetski zasićenih jedinjenja i mnogim drugim oblastima industrije.

== Proizvodnja ==

Proces koristi mešavinu [[Азотна киселина|azotne]] i [[Сумпорна киселина|sumporne kiseline]] za pretvaranje [[Целулоза|celuloze]] u '''nitrocelulozu'''. <ref>{{Cite web|title=How to make flash paper and flash cotton from household products|url=https://vadcpa.com/Val/Projects.php|access-date=2022-01-11|website=vadcpa.com/Val/Projects.php|language=en}}</ref> Kvalitet celuloze je važan. Hemiceluloza, lignin, pentozani i mineralne soli daju inferiorne '''nitroceluloze'''. Precizno rečeno, '''nitroceluloza''' nije nitro jedinjenje, već nitratni estar. Ponavljajuća jedinica glukoze (anhidroglukoza) unutar celuloznog lanca ima tri OH grupe, od kojih svaka može formirati nitratni estar. Dakle, '''nitroceluloza''' može označavati mononitrocelulozu, dinitrocelulozu i trinitrocelulozu, ili njihova mešavina. Sa manje OH grupa od matične celuloze, nitroceluloze se ne agregiraju vodoničnim vezom. Sveobuhvatna posledica je da je nitroceluloza rastvorljiva u organskim rastvaračima kao što su [[aceton]] i estri; npr. [[etil acetat]], [[metil acetat]], [[etil karbonat]]. <ref>{{Cite book|title=Wildlife Toxicity Assessments for Chemicals of Military Concern {{!}} ScienceDirect|url=https://www.sciencedirect.com/book/9780128000205/wildlife-toxicity-assessments-for-chemicals-of-military-concern|access-date=2021-07-22|isbn=9780128000205 |language=en |last1=Williams |first1=Marc |last2=Reddy |first2=Gunda |last3=Quinn |first3=Michael |last4=Johnson |first4=Mark S. |date=20 May 2015 |publisher=Elsevier Science }}</ref> Većina lakova se priprema od dinitrata, dok su [[eksploziv]]i uglavnom trinitrati. <ref name=Ull>{{Ullmann |doi=10.1002/14356007.a05_419.pub2|title=Cellulose Esters|year=2004|last1=Balser|first1=Klaus|last2=Hoppe|first2=Lutz|last3=Eicher|first3=Theo|last4=Wandel|first4=Martin|last5=Astheimer|first5=Hans‐Joachim|last6=Steinmeier|first6=Hans|last7=Allen|first7=John M.|isbn=9783527303854}}</ref><ref>{{cite book|last=Urbanski|first=Tadeusz|title=Chemistry and Technology of Explosives|publisher=Pergamon Press|location=Oxford|date=1965|volume=1|pages=20–21}}</ref>

Hemijska jednačina za formiranje trinitrata je:

: 3&nbsp;HNO<sub>3</sub> + C<sub>6</sub>H<sub>7</sub>(OH)<sub>3</sub>O<sub>2</sub> {{Overset|[[sulfuric acid|H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>]]|→}} C<sub>6</sub>H<sub>7</sub>(ONO<sub>2</sub>)<sub>3</sub>O<sub>2</sub> + 3&nbsp;H<sub>2</sub>O

Prinosi su oko 85%, a gubici se pripisuju potpunoj oksidaciji [[Целулоза|celuloze]] u [[Oksalna kiselina|oksalnu kiselinu]].

=== Industrijska metoda za proizvodnju nitroceluloze ===

Kuvanje nitroceluloze na {{convert|90-95|C|F K}} u protočnom reaktoru. U ovom slučaju dolazi do uništavanja nisko stabilnih jedinjenja i ispiranja produkata raspadanja. Pored toga, topla voda lakše prodire u strukturu '''nitroceluloze'''. Nedostatak ovog procesa je degradacija '''nitroceluloze''' do proizvoda male molekulske težine (5-20 strukturnih jedinica). Stoga se ovaj proces ne zloupotrebljava, posebno ako je potreban proizvod sa dobrim fizičkim i mehaničkim svojstvima (na primer, za piroksilinske prahove ili daljinske cevi).

Još jedna tehnološka suptilnost stabilizacije '''nitroceluloze''' je rekristalizacija '''nitroceluloze''' iz organskih rastvarača u prisustvu rastvora sode. Za razliku od prethodnog postupka, ovaj proces se izvodi na niskim temperaturama ({{convert|10-25|C|F K}}), ali veoma dugo i uz snažno mešanje. Nakon stabilizacije, rastvor sode se centrifugira, dobijeni rastvor [[piroksilin]]a u organskoj materiji se dehidrira i dalje koristi.

Da bi se produžio rok trajanja '''nitroceluloze''' (u gotovom proizvodu), uvode se stabilizatori hemijske stabilnosti, uglavnom centraliti, [[difenilamin]], [[kamfor]]. Ranije su korišćeni i amil alkohol, [[kolofonijum]], aminski derivati [[naftalen]]a itd., ali su pokazali nisku efikasnost. Osnovna funkcija stabilizatora je vezivanje [[Азотна киселина|azotne kiseline]] i [[Азотни оксид|azotnih oksida]] nastalih tokom raspadanja. U industriji se dobijena '''nitroceluloza''' transportuje, skladišti i koristi u obliku kooksilin-vodene suspenzije (CIA). Sadržaj [[koloksilin]]a u ovom materijalu je 10-15%, prema osobinama KVV, podseća na prosek između krupice i gustog PVA lepka. Najviše podseća na papirnu pulpu, ali sa finim vlaknima.

Koloksilin-vodena suspenzija nakon pranja od kiselina se akumulira u mikserima - kontejnerima zapremine 100-350 m³, opremljenim mikserima, tako da se [[koloksilin]] ne taloži i kvalitet šarže se usredsređuje. Posle nekoliko sati mešanja, uzima se uzorak da bi se razjasnila svojstva, uglavnom molekulska težina, sadržaj [[azot]]a i kiselina. Takođe uradite test skrob jodida za stabilnost. Za upotrebu u čistom obliku, '''nitroceluloza''' se odvaja od vode na bubanj filterima, dok je sadržaj vlage u materijalu oko 50%. U ovom obliku, '''nitroceluloza''' se može transportovati u različitim kontejnerima. Za dodatnu dehidrataciju, '''nitroceluloza''' se istiskuje u centrifugi na 800-1000 o/min. Ovo proizvodi '''nitrocelulozu''' sa sadržajem vlage od oko 6-8%. Dalja dehidracija se vrši pranjemetil alkohol u posebnoj centrifugi. U ovom slučaju, [[alkohol]] se unosi u centar bubnja i pomera se na periferiju pod dejstvom centrifugalnih sila. [[Alkohol]] se regeneriše destilacijom .

Za dobijanje balističkih ili sferičnih [[barut]]a, direktno se koristi koloksilin-vodena suspenzija. Za proizvodnju sfernih prahova može se koristiti i '''nitroceluloza''' istisnuta do 10% vlage, dok je poseban problem što se pri dispergovanju praškastog laka u vodenoj fazi i naknadnim očvršćavanjem granula praha dolazi do inkapsulacije određenog materijala. količina vode unutar praha. Određena poteškoća u dobijanju [[nitrat]]a [[Целулоза|celuloze]] je visoka apsorpcija [[Целулоза|celuloze]] sa heterogenošću njene strukture i gustine vlakana. Ovo nameće upotrebu 50-100-strukog viška nitrirajuće smeše. Ako je ovo podnošljivo za laboratorije, onda je potpuno neprihvatljivo za industrijsku proizvodnju.

U industriji se koriste protivstrujni uređaji koji neprekidno rade na bubnju, po principu „vrteške“. Suština njihovog rada je snabdevanje celuloznim vlaknima s jedne strane, i nitrirajućom mešavinom sa druge strane, protivstruja. U ovom slučaju, smeša za nitriranje navodnjava ravan vertikalni bubanj ispunjen celuloznim vlaknom odozgo. Smeša teče iz ovog dela u sekciju posude, odakle se pumpa u sledeći deo. I tako dalje do 30-40 sekcija. Bubanj se polako rotira, u jednom trenutku proizvod se neprekidno istovaruje, u drugom trenutku se puni pulpa.

Postoji niz takvih aparata koji ne rade na prinudnom pumpanju smeše kiselina, već pod dejstvom centrifugalnih sila - nitrator-centrifuga. Ovaj uređaj je manje pogodan za postavljanje, ali je mnogo kompaktniji, jeftiniji za proizvodnju i omogućava vam da brzo istisnete kiselinu iz gotovog proizvoda.

Takav proces omogućava postizanje prinosa do 30–45% u odnosu na [[Азотна киселина|azotnu kiselinu]]. Istovremeno, mešavina istrošene kiseline koja sadrži do 25% vode i 10% [[Азотна киселина|azotne kiseline]] (ostatak je [[sumporna kiselina]]) šalje se na regeneraciju u aparat za destilaciju. Na temperaturi isparavanja [[Сумпорна киселина|sumporne kiseline]] pod blagim vakuumom (oko {{convert|200|C|F K}}), nitrotela (nusproizvodi nitriranja bilo koje organske materije, nestabilni derivati nitro-, nitrozo- i nitrata) se uništavaju do ugljenikovih i azotnih oksida, kao kao i vode i katranske ugljenisane materije. [[Азотни оксиди|Oksidi azota]] i voda se zahvataju u vlažnom skruberu i idu u proizvodnju neorganskih [[nitrat]]a, a [[sumporna kiselina]] koja je skinuta do 96-98% se vraća u proces da bi se pripremila nova serija smeše za nitriranje.

== Karakteristike ==

* Jaka eksplozivna svojstva.
* Zapaljivo.
* Tačka paljenja približno {{convert|200|C|F K}}.
* Dobro se rastvara u organskim rastvaračima (npr. etil alkohol, [[aceton]], benzol); takvi rastvori su poznati kao nitrocelulozni lak.
* Nerastvorljivo u vodi.
* Brzina detonacije {{convert|6300|m/s|-1|abbr=on}} sa maksimalnom gustinom od 1,3 g/cm³ (pri napajanju prajmerom ili u slučaju DDT-a).
* Polako se raspada kada je izložen toploti.
* Osetljiv na plamen i mehaničke nadražaje. Za bezbedan transport u '''nitrocelulozu''' se dodaje 25–30% vode ili [[alkohol]]a ([[etanol]], [[izopropanol]], [[butanol]] itd.)
* Pali se pod uticajem varnice, toplote, [[plamen]]a.
* Izgled celuloze nakon esterifikacije - blago žuti ili nepromenjen.

{| class="wikitable" align="left"
! colspan=2 align="center" | Nitroceluloza 13,3% N
|-
| '''Godina otkrića'''
| 1845
|-
| '''Otkrio'''
| [[Christian Schönbein]]
|-
| '''Energija eksplozije'''
| 4,0 MJ/kg
|-
| '''Sposobnost drobljenja'''
| 380 cm³ [[Ołów|Pb]] na 10 g
|-
| '''Maksimalni pritisak detonacije'''
|
|-
| '''Brzina detonacije'''
| 7,3 km/s
|-
| '''Gustina koja odgovara V<sub>det</sub>'''
| 1,20 g/cm³
|-
| '''Temperatura detonacije'''
| {{convert|230|C|F K}}
|-
| '''Osetljivost na udar'''
| prosečno
|-
| '''Zapremina gasovitih proizvoda '''
| 765 dm³/kg
|-
| '''Temperatura tokom eksplozije'''
| {{convert|3100|C|F K}}
|}
{{clear|left}}

Koristi se kao glavni sastojak [[Bezdimni barut|bezdimnog baruta]]. Nitrat celuloze sa nižim sadržajem [[azot]]a koristi se za dobijanje celuloida - plastike i kolodija - supstance sa svojstvima polupropusne membrane, koja predstavlja 4-10% rastvor celuloznog nitrata u organskom rastvaraču.

== Vrste nitroceluloze ==

{| class="wikitable" 
|+<span style="font-size: 120%;">Vrste nitroceluloze</span>
|-
!Tip||'''Broj grupa NO<sub>2</sub>'''||Formula
|-
|Mononitrica
|align="center"|1||C<sub>24</sub>H<sub>39</sub>(NO<sub>2</sub>) O<sub>20</sub>
|-
|[[cotone collodio|Binitrica]]
|align="center"|2||C<sub>24</sub>H<sub>38</sub>(NO<sub>2</sub>)<sub>2</sub>O<sub>20</sub>
|-
|Trinitrica<ref>Chiamata anche Cotone Fulminante o Fulmicotone</ref>
|align="center"|3||C<sub>24</sub>H<sub>37</sub>(NO<sub>2</sub>)<sub>3</sub>O<sub>20</sub>
|-
|Tetranitric
|align="center"|4||C<sub>24</sub>H<sub>36</sub>(NO<sub>2</sub>)<sub>4</sub>O<sub>20</sub>
|-
|Pentanitrica
|align="center"|5||C<sub>24</sub>H<sub>35</sub>(NO<sub>2</sub>)<sub>5</sub>O<sub>20</sub>
|-
|Esanitrica
|align="center"|6||C<sub>24</sub>H<sub>34</sub>(NO<sub>2</sub>)<sub>6</sub>O<sub>20</sub>
|-
|Eptanitrica
|align="center"|7||C<sub>24</sub>H<sub>33</sub>(NO<sub>2</sub>)<sub>7</sub>O<sub>20</sub>
|-
|Ottonitrica
|align="center"|8||C<sub>24</sub>H<sub>32</sub>(NO<sub>2</sub>)<sub>8</sub>O<sub>20</sub>
|-
|Enneanitrica
|align="center"|9||C<sub>24</sub>H<sub>31</sub>(NO<sub>2</sub>)<sub>9</sub>O<sub>20</sub>
|-
|Decanitrica
|align="center"|10||C<sub>24</sub>H<sub>30</sub>(NO<sub>2</sub>)<sub>10</sub>O<sub>20</sub>
|-
|Endecanitric
|align="center"|11||C<sub>24</sub>H<sub>29</sub>(NO<sub>2</sub>)<sub>11</sub>O<sub>20</sub>
|-
|Dodecanitrica
|align="center"|12||C<sub>24</sub>H<sub>28</sub>(NO<sub>2</sub>)<sub>12</sub>O<sub>20</sub>
|}

== Upotreba ==

Osnovna upotreba celuloznog nitrata je za proizvodnju [[lak]]ova i premaza, [[eksploziv]]a i [[celuloid]]a. <ref name=JEM>{{cite journal |doi=10.1080/07370659008012572|title=A review of the synthesis, chemistry and analysis of nitrocellulose |year=1990 |last1=Saunders |first1=C. W. |last2=Taylor |first2=L. T. |journal=Journal of Energetic Materials |volume=8 |issue=3 |pages=149–203 |bibcode=1990JEnM....8..149S }}</ref>

U pogledu [[lak]]ova i premaza, '''nitroceluloza''' se lako rastvara u organskim rastvaračima, koji nakon isparavanja ostavljaju bezbojan, providan, fleksibilan film. <ref name=Ull/> Nitrocelulozni lakovi su korišćeni kao završni sloj na nameštaju i [[Музички инструмент|muzičkim instrumentima]]. <ref>{{cite web |url=http://www.gibson.com/en-us/Support/FAQs/# |title=What is "stand damage"? |access-date=2008-01-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080330203426/http://www.gibson.com/en%2Dus/Support/FAQs/ |archive-date=2008-03-30 |url-status=dead }}</ref>

'''Guncotton''' ('''nitroceluloza'''), rastvoren na oko 25% u [[aceton]]u, formira [[lak]] koji se koristi u preliminarnim fazama završne obrade drveta da bi se dobio čvrsti završni sloj sa dubokim sjajem. <ref name="Nitrocellulose">{{cite web |title=Nitrocellulose |url=http://www.dow.com/dowwolff/en/industrial_solutions/polymers/nitrocellulose |url-status=dead |publisher=Dow Chemical |access-date=2014-01-19 |archive-url= https://web.archive.org/web/20170722052853/http://www.dow.com/dowwolff/en/industrial_solutions/polymers/nitrocellulose/ |archive-date=2017-07-22}}</ref> Obično je to prvi premaz koji se nanosi, brusi i prati drugi premazi koji se vezuju za njega.

Primene [[eksploziv]]a su raznovrsne. U odnosu na primenu premaza, sadržaj nitrata je obično veći za primenu [[Pogonsko gorivo|pogonskog goriva]]. <ref name=JEM/> Za letove u svemir, '''nitrocelulozu''' su koristili ''Copenhagen Suborbitals'' u nekoliko misija kao sredstvo za izbacivanje komponenti raketne/svemirske kapsule i postavljanje sistema za oporavak. Međutim, nakon nekoliko misija i letova, pokazalo se da nema željena [[eksploziv]]na svojstva u okruženju blizu [[vakuum]]a. <ref>{{Cite magazine |url=https://www.wired.com/wiredscience/2013/10/in-space-no-one-can-hear-your-nitrocellulose-explode |title=In Space No One Can Hear your Nitrocellulose Explode|magazine=Wired|date=2013-10-21|last1=Bengtson|first1=Kristian von}}</ref> Godine 2014. sletanje komete Philae nije uspelo da upotrebi svoje harpune jer njegovih 0,3 grama nitroceluloznog pogonskog punjenja nije uspelo da ispali tokom sletanja. <ref name="ingenioren20141113">{{cite news |url=http://ing.dk/artikel/esa-skrev-til-danske-raketbyggere-om-eksplosiv-problem-paa-philae-172274 |title=ESA skrev til danske raketbyggere om eksplosiv-problem på Philae |trans-title=ESA wrote to Danish rocket builders about explosive problem on Philae|work=[[Ingeniøren]] |language=da |first=Thomas |last=Djursing |date=13 November 2014 |access-date=13 November 2014}}</ref>

Lak za nokte je napravljen od nitroceluloznog laka, jer je jeftin, brzo se suši i ne oštećuje kožu. <ref>{{Ullmann |first1=Günther |last1=Schneider |first2=Sven |last2=Gohla |first3=Jörg |last3=Schreiber |first4=Waltraud |last4=Kaden |first5=Uwe |last5=Schönrock |first6=Hartmut |last6=Schmidt‐Lewerkühne |first7=Annegret |last7=Kuschel |first8=Xenia |last8=Petsitis |first9=Wolfgang |last9=Pape |first10=Hellmut |last10=Ippen |first11=Walter |last11=Diembeck |title=Skin Cosmetics |doi=10.1002/14356007.a24_219 |date=2000 |isbn=978-3-527-30385-4}}</ref>

=== Ostale upotrebe ===

[[Kolodion]], rastvor '''nitroceluloze''', danas se koristi u lokalnim primenama na koži, kao što je tečna koža i u primeni [[Salicilna kiselina|salicilne kiseline]], aktivnog sastojka jedinjenja V za uklanjanje bradavica. <ref>https://newskinproducts.com/products/new-skin-liquid-bandage</ref> <ref>https://www.compoundw.com/products/compound-w-fast-acting-wart-removal-liquid#ingredients</ref>

==== Laboratorijske upotrebe ====

* Membranski filteri napravljeni od mreže '''nitroceluloznih''' niti različitih poroznosti, koriste se u laboratorijskim postupcima za zadržavanje čestica i hvatanje ćelija u tečnim ili gasovitim rastvorima i obrnuto, za dobijanje filtrata bez čestica. <ref>{{cite web|url=https://www.sartorius.com/en/products/lab-filtration-purification/membranes|title=Sartorius Membrane filters}}</ref>
* Nitrocelulozna pločica, nitrocelulozna membrana ili nitrocelulozni papir je lepljiva membrana koja se koristi za imobilizaciju [[Нуклеинске киселине|nukleinskih kiselina]] u Southern blotovima i Northern blotovima. Takođe se koristi za imobilizaciju proteina u vestern blotovima i mikroskopiji atomske sile <ref>{{cite journal|first=L.|last=Kreplak|display-authors=etal|title=Atomic Force Microscopy of Mammalian Urothelial Surface|journal=Journal of Molecular Biology|volume=374|issue=2|date=2007|pages=365–373|doi=10.1016/j.jmb.2007.09.040|pmid=17936789|pmc=2096708}}</ref> zbog svog nespecifičnog afiniteta za aminokiseline. '''Nitroceluloza''' se široko koristi kao podrška u dijagnostičkim testovima gde se javlja vezivanje antigen-antitelo; na primer, [[Test za trudnoću|testovi na trudnoću]], U-albumin testovi i CRP testovi. [[Glicin]] i hloridjoni čine transfer proteina efikasnijim.
* [[Radon]] testovi za urezivanje alfa staza koriste '''nitrocelulozu'''.
* Adolf Noe je razvio metod za čišćenje uglja loptice koristeći boje '''nitroceluloze'''. <ref>{{Cite journal|title=Adolf Carl Noe|last1=Kraus|first1=E. J.|journal=Botanical Gazette|volume=101|date=September 1939|jstor=2472034|issue=1|pages=231|doi=10.1086/334861|bibcode=1939Sci....89..379C|s2cid=84787772}}</ref>
* Koristi se za oblaganje igraćih karata i za spajanje [[spajalica]] u kancelarijskim [[heftalica]]ma.

==== Hobiji ====

* Godine 1851. [[Frederik Skot Arčer]] je izumeo proces vlažnog kolodija kao zamenu za albumen u ranim fotografskim emulzijama, vezujući srebrove halogenide osetljive na svetlost za staklenu ploču. <ref>{{cite web|url=http://www.rleggat.com/photohistory/history/collodio.htm |first=R. |last=Leggat |website=A History of Photography |title=The Collodion Process}}</ref>
* Mađioničarski fleš papiri su listovi papira ili tkanine napravljeni od '''nitroceluloze''', koji skoro trenutno sagorevaju jarkim bljeskom, ne ostavljajući pepeo.
* Kao medij za kriptografske jednokratne jastučiće, oni čine odlaganje bloka potpunim, sigurnim i efikasnim.
* Nitrocelulozni lak se centrifugira na aluminijumske ili staklene diskove, zatim se strugom seče žleb, da se prave jednokratne fonografske ploče, koje se koriste kao majstori za presovanje ili za igru u plesnim klubovima. Oni se nazivaju acetatni diskovi .
* U zavisnosti od procesa proizvodnje, nitroceluloza je esterifikovana u različitom stepenu. Loptice za [[stoni tenis]], trzalice za gitaru i neki fotografski filmovi imaju prilično niske nivoe esterifikacije i sagorevaju relativno sporo sa nekim ugljenisanim ostatkom.

[[File:40mm table tennis ball Celluloid.jpg|thumb|[[Table tennis]] Lopta za stoni tenis, pripremljena od nitroceluloze (celuloida)]]

* Godine 1846. otkriveno je da je nitrovana celuloza rastvorljiva u etru i [[alkohol]]u. Rastvor je nazvan kolodijum i ubrzo je korišćen kao zavoj za rane. <ref>{{cite journal|first=C. F.|last=Schönbein|date=1849|url=https://books.google.com/books?id=ORZAAAAAcAAJ&pg=PA289|title=On ether glue or ''liquor constringens''; and its uses in surgery|journal=The Lancet|volume=1|issue=1333|pages=289–290|doi=10.1016/s0140-6736(02)66777-7}}</ref><ref>{{cite journal|first=John Parker|last=Maynard|date=1848|url=https://books.google.com/books?id=tNI9AQAAMAAJ&pg=RA1-PA178|title=Discovery and application of the new liquid adhesive plaster|journal=The Boston Medical and Surgical Journal|volume=38|issue=9|pages=178–183|doi=10.1056/nejm184803290380903}}</ref>

== Istorijska upotreba ==

=== Rani radovi na nitriranju celuloze ===

[[File:Nitrocellulose hexanitrate.jpg|thumb|Čista nitroceluloza]]
[[File:Workman operating a guncotton press behind protective rope screen.tiff| thumb|right |Radnik koji rukuje presom za pamuk iza zaštitnog paravana, 1909]]
[[File:Nitrocellulose 02.ogv|thumb|Test deflagracije nitroceluloze u usporenom snimku]]

Godine 1832. [[Anri Brakono]] je otkrio da [[azotna kiselina]], kada se kombinuje sa [[skrob]]om ili drvenim vlaknima, proizvodi lagani zapaljivi eksplozivni materijal, koji je nazvao [[ksiloidin]]. <ref>{{cite journal | first = Henri | last = Braconnot | author-link = Henri Braconnot | date = 1833 | url = https://books.google.com/books?id=X5c5AAAAcAAJ&pg=PA290| title = De la transformation de plusieurs substances végétales en un principe nouveau | trans-title= On the transformation of several vegetable substances into a new substance | journal = Annales de Chimie et de Physique | volume = 52 | pages = 290–294 | quote = On page 293, Braconnot names nitrocellulose ''xyloïdine''}}</ref> Nekoliko godina kasnije, 1838, drugi francuski hemičar, [[Teofil-Žul Peluz]] (učitelj Askanija Sobrera i [[Алфред Нобел|Alfreda Nobela]]), tretirao je papir i karton na isti način. <ref>{{cite journal|first=Théophile-Jules|last=Pelouze|author-link=Théophile-Jules Pelouze|date=1838|url=http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k29662/f713.image.langEN|title=Sur les produits de l'action de l'acide nitrique concentré sur l'amidon et le ligneux|trans-title=On the products of the action of concentrated nitric acid on starch and wood|journal=Comptes Rendus|volume=7|pages=713–715}}</ref> Žan Batist Dima je dobio sličan materijal, koji je nazvao [[niramidin]]. <ref>{{cite book|first=Jean-Baptiste|last=Dumas|author-link=Jean-Baptiste Dumas|title=Traité de Chimie Appliquée aux Arts|location=Paris|publisher=Bechet Jeune|date=1843|volume=6|url=https://books.google.com/books?id=fEo1AAAAMAAJ&pg=PA90|page=90|quote=''Il y a quelques années, M. Braconnot reconnut que l'acide nitrique concentré, convertit l'amidon, le ligneux, la cellulose, et quelques autres substances en un matière qu'il nomma xyloïdine, et que j'appellerai nitramidine.'' [Some years ago, Mr. Braconnot recognized that concentrated nitric acid converted starch, wood, cellulose, and some other substances into a material that he called xyloïdine, and that I will call nitramidine.]}}</ref>

=== Guncotton ===

Oko 1846. godine [[Kristijan Fridrih Šenbajn]], nemačko-švajcarski hemičar, otkrio je praktičniju formulaciju. <ref>Schönbein first communicated his discovery to the [[:de:Naturforschende Gesellschaft in Basel|Naturforschende Gesellschaft]] of [[Basel]], Switzerland on March 11, 1846:
* {{cite journal|last=Schönbein|first=Christian Friedrich|author-link=Christian Friedrich Schönbein|date=1846-03-11|url=https://books.google.com/books?id=TSVJAAAAcAAJ&pg=PA26|title=Notiz über eine Veränderung der Pflanzenfaser und einiger andern organischen Substanzen|trans-title=Notice on a change of plant fibers and some other organic substances|journal=Bericht über die Verhandlungen der Naturforschenden Gesellschaft in Basel|volume=7|pages=26–27}}
* {{cite journal|last=Schönbein|first=Christian Friedrich|author-link=Christian Friedrich Schönbein|date=1846-05-27|url=https://books.google.com/books?id=TSVJAAAAcAAJ&pg=PA27|title=Ueber Schiesswolle|trans-title=On guncotton|journal=Bericht über die Verhandlungen der Naturforschenden Gesellschaft in Basel|volume=7|page=27}}
In a letter, he subsequently communicated his discovery to the [[French Academy of Sciences]]:
* {{cite journal|last=Schönbein|first=Christian Friedrich|author-link=Christian Friedrich Schönbein|date=1846|url=http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k2980r/f682.image.langEN|title=Lettre de M. Schoenbein à M. Dumas|journal=Comptes Rendus|volume=23|pages=678–679}}</ref>  Dok je radio u kuhinji svog doma u [[Bazel]]u, prosuo je mešavinu [[Азотна киселина|azotne kiseline]] (HNO<sub>3</sub>) i [[Сумпорна киселина|sumporne kiseline]] (H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>) na kuhinjski sto. Posegnuo je za najbližom krpom, pamučnom keceljom, i obrisao je. Okačio je kecelju na vrata peći da se osuši, a čim se osušila, dogodio se bljesak kako se kecelja upalila. Njegov metod pripreme bio je prvi koji je široko korišćen. Metoda je bila da se jedan deo finog [[pamuk]]a uroni u 15 delova jednake mešavine [[Сумпорна киселина|sumporne]] i [[Азотна киселина|azotne kiseline]]. Posle dva minuta, pamuk je uklonjen i ispran u hladnoj vodi da se postavi nivo esterifikacije i da se uklone svi ostaci kiseline. [[Pamuk]] je zatim polako sušen na temperaturi ispod {{convert|40|C|F K}}. Šenbajn je sarađivao sa frankfurtskim profesorom [[Rudolf Kristijan Botger|Rudolfom Kristijanom Botgerom]], koji je iste godine samostalno otkrio proces.

Igrom slučaja, treći hemičar, profesor iz Brunsvika FJ Otto, takođe je proizveo [[pamuk]] 1846. i bio je prvi koji je objavio proces, na veliko razočaranje Šenbajna i Betgera. <ref>''Itzehoer Wochenblatt'', 29 October 1846, col. 1626ff.</ref>

Prava na patent za proizvodnju [[pamuk]]a dobili su John Hall & Son 1846. godine, a industrijska proizvodnja [[eksploziv]]a počela je u namenski izgrađenoj fabrici u Marsh Vorks u Favershamu, Kent, godinu dana kasnije. Proizvodni proces nije bio pravilno shvaćen i uvedeno je nekoliko sigurnosnih mera. U ozbiljnoj eksploziji u julu poginulo je skoro dvadesetak radnika, što je rezultiralo momentalnim zatvaranjem fabrike. Proizvodnja gumenog pamuka je prestala više od 15 godina dok se nije mogla razviti sigurnija procedura. <ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=vGEGzWqfAtgC|title=Gunpowder: An Explosive History&nbsp;– from the Alchemists of China to the Battlefields of Europe|first=Clive|last=Ponting|year=2011|publisher=Random House|isbn=9781448128112}}</ref>

Britanski hemičar [[Frederik Avgust Abel]] razvio je prvi bezbedan proces za proizvodnju [[pamuk]]a, koji je patentirao 1865. Vreme pranja i sušenja '''nitroceluloze''' je produženo na 48 sati i ponovljeno osam puta. Smeša kiselina je promenjena u dva dela sumporne kiseline u jedan deo azotne. Nitracija se može kontrolisati podešavanjem koncentracije kiseline i temperature reakcije. '''Nitroceluloza''' je rastvorljiva u smeši [[etanol]]a i etra sve dok koncentracija [[azot]]a ne pređe 12%. Rastvorljiva '''nitroceluloza''', ili njen rastvor, ponekad se naziva kolodijum. <ref name="brown">{{cite book|last=Brown|first=G.&nbsp;I.|date=1998|title=The Big Bang: A History of Explosives|publisher=Sutton Publishing|page=[https://archive.org/details/bigbanghistoryof00brow/page/132 132]|isbn=978-0-7509-1878-7|url-access=registration|url=https://archive.org/details/bigbanghistoryof00brow/page/132}}</ref>

[[Pamuk]] koji sadrži više od 13% [[azot]]a (ponekad se naziva nerastvorljiva '''nitroceluloza''') pripreman je produženim izlaganjem vrućim, koncentrovanim [[kiselina]]ma <ref name="brown"/>  za ograničenu upotrebu kao [[eksploziv]] ili za [[Бојева глава|bojeve glave]] podvodnog oružja kao što su pomorske mine i [[Торпедо|torpeda]]. <ref name="naval">{{cite book|last1=Fairfield|first1=A.&nbsp;P.|author2=CDR&nbsp;USN|title=Naval Ordnance|publisher=Lord Baltimore Press|date=1921|pages=28–31}}</ref> Sigurna i trajna proizvodnja [[pamuk]]a počela je u Kraljevskoj fabrici [[barut]]a Valtham Abbei 1860-ih, a materijal je brzo postao dominantan [[eksploziv]], postajući standard za vojne [[Бојева глава|bojeve glave]], iako je ostao previše moćan da bi se koristio kao [[pogonsko gorivo]]. Stabilnije i sporije sagorejuće mešavine kolodiona su na kraju pripremljene korišćenjem manje koncentrovanih kiselina na nižim temperaturama za [[bezdimni barut]] u [[Ватрено оружје|vatrenom oružju]]. Prvi praktični [[bezdimni barut]] napravljen od '''nitroceluloze''', za [[vatreno oružje]] i artiljerijsku municiju, izumeo je francuski hemičar [[Pol Viej]] 1884.

[[Žil Vern]] je sa optimizmom gledao na razvoj [[pamuk]]a. On se u svojim [[roman]]ima više puta osvrnuo na supstancu. Njegovi avanturisti su nosili [[vatreno oružje]] koristeći ovu supstancu. U njegovom delu Od Zemlje do [[Mesec]]a, [[pamuk]] je korišćen za lansiranje projektila u [[svemir]].

Zbog svog pahuljastog i skoro belog izgleda, nitrocelulozni proizvodi se često nazivaju [[pamuk]], npr. lakirani pamuk, celuloidni pamuk i pištoljski pamuk. <ref name=Ull/>

'''Guncotton''' ('''nitroceluloza''') je prvobitno napravljen od [[pamuk]]a (kao izvora celuloze), ali savremene metode koriste visoko obrađenu [[Целулоза|celulozu]] od drvene pulpe. Iako je [[pamuk]] opasan za skladištenje, opasnosti koje predstavlja mogu se minimizirati skladištenjem navlaženog raznim tečnostima, kao što je [[alkohol]]. Iz tog razloga, izveštaji o upotrebi [[pamuk]]a koji datiraju iz ranog 20. veka odnose se na „mokri pamuk“.

[[File:Gws-jamtinbomb.jpg|thumb|Limene granate napravljene su u [[Први светски рат|Prvom svetskom ratu]] od [[pamuk]]a]]

Snaga [[pamuk]]a učinila ga je pogodnim za miniranje. Kao pokretač [[projektil]]a, imao je oko šest puta veću proizvodnju [[gas]]a od jednake zapremine [[Црни барут|crnog baruta]] i proizvodio je manje [[dim]]a i manje grejanja.

Artiljerijske granate punjene [[pamuk]]om bile su naširoko korišćene tokom [[Амерички грађански рат|Američkog građanskog rata]], a njihova upotreba je bila jedan od razloga zašto je sukob viđen kao „prvi moderni rat“. <ref>{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/history/worldwars/war_tech_gallery_04.shtml |title=Explosives in War |last=Bennett |first=Matthew |date=17 February 2011 |website=BBC History |publisher= |access-date=9 April 2021 |quote=}}</ref> U kombinaciji sa artiljerijom koja puni zatvarač, takve visokoeksplozivne granate mogu da izazovu veću štetu od prethodnih čvrstih topovskih đula.

Tokom [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]], britanske vlasti su sporo uvodile [[Граната (артиљерија)|granate]], dok su vojnici na frontu improvizovali puneći limene konzerve [[pamuk]]om, otpadom i osnovnim fitiljem. <ref>{{cite encyclopedia |last=Westwell |first=Ian |author-link= |editor-last= |editor-first= |editor-link= |encyclopedia= |title=The Ultimate Illustrated History of World War I |trans-title= |language=en |edition= |year=2008 |publisher=Hermes House |series= |volume= |location= | isbn = 978-0-681-54134-4 |issn= |page=131 |url-status= |quote= }}</ref>

Dalja istraživanja su ukazala na važnost pranja zakiseljenog [[pamuk]]a. Neoprana '''nitroceluloza''' (ponekad nazvana '''piroceluloza''') može se spontano zapaliti i eksplodirati na sobnoj temperaturi, jer isparavanje vode dovodi do koncentracije neizreagovane kiseline. <ref name="naval">{{cite book|last1=Fairfield|first1=A.&nbsp;P.|author2=CDR&nbsp;USN|title=Naval Ordnance|publisher=Lord Baltimore Press|date=1921|pages=28–31}}</ref>

=== Film ===

[[File:Light box displaying a nitrate photograph negative panorama suffering from deterioration.jpg|thumb|upright=1|right|Nitrocellulose film on a light box, showing deterioration, from Library and Archives Canada collection]]

[[Aleksandar Parkes]] je 1855. godine stvorio prvu veštačku plastiku, '''nitrocelulozu''' (brendirani Parkesine, patentiran 1862.), od [[Целулоза|celuloze]] tretirane [[Азотна киселина|azotnom kiselinom]] i rastvaračem. Godine 1868, američki pronalazač [[Džon Vesli Hajat]] razvio je plastični materijal koji je nazvao [[Celuloid]], poboljšavši Parksov pronalazak plastifikacijom nitroceluloze [[kamfor]]om kako bi se mogao preraditi u fotografski film. Ovo je komercijalno korišćeno kao "celuloid", veoma zapaljiva plastika koja je do sredine 20. veka bila osnova za [[lak]]ove i fotografske filmove. <ref name="Nitrocellulose">{{cite web |title=Nitrocellulose |url=http://www.dow.com/dowwolff/en/industrial_solutions/polymers/nitrocellulose |url-status=dead |publisher=Dow Chemical |access-date=2014-01-19 |archive-url= https://web.archive.org/web/20170722052853/http://www.dow.com/dowwolff/en/industrial_solutions/polymers/nitrocellulose/ |archive-date=2017-07-22}}</ref>

[[Hanibal Gudvin]] je 2. maja 1887. godine podneo patent za „fotografsku folikulu i proces proizvodnje istih, posebno u vezi sa rolo kamerama“, ali je patent odobren tek 13. septembra 1898. <ref>{{US Patent|610861}}</ref> U međuvremenu, [[Džrdž Istman]] je već započeo proizvodnju rol-filma koristeći sopstveni proces.

'''Nitroceluloza''' je korišćena kao prva fleksibilna folija, počevši od proizvoda [[Eastman Kodak]] u avgustu 1889. [[Kamfor]] se koristi kao plastifikator za nitrocelulozni film, koji se često naziva nitratni film. Gudvinov patent je prodat kompaniji Ansco, koja je uspešno tužila Eastman Kodak zbog kršenja patenta i presuđeno mu je sa 5.000.000 dolara 1914. godine Goodvin Filmu. <ref>{{cite news |title=Kodak Concern to Make Big Payment to Goodwin Company |url=https://www.nytimes.com/1914/03/27/archives/eastman-co-settles-case-kodak-concern-to-make-big-payment-to.html |quote=A settlement has been reached between the Goodwin Film and Camera Company and the Eastman Kodak Company concerning the suit brought in the Federal District Court by the former for an accounting of the profits derived from the sale of photographic films prepared according to the patent taken out by the late Rev. Hannibal Goodwin of Newark in 1898. The details of it have not been announced, but it is understood to provide for tile payment of a large sum of money by ... |work=[[The New York Times]] |date= March 27, 1914 |access-date=2010-09-18 }}</ref>

==== Zapaljivost nitratnog filma ====

Katastrofalni požari vezani za celuloid ili "nitratni film" postali su redovna pojava u filmskoj industriji tokom neme ere [[film]]a i mnogo godina nakon dolaska zvučnog [[film]]a. <ref>Kahana, Yoram (2016). [https://www.goldenglobes.com/articles/dangerous-beauty-nitrate-films-return-hollywood-thanks-hfpa  "Dangerous Beauty: Nitrate Films Return To Hollywood, Thanks To The HFPA"], online news article, Hollywood Foreign Press Association (HFPA) / Golden Globes, West Hollywood, California, published 9 November 2016. Retrieved 5 October 2021.</ref> Požari projektora i spontano sagorevanje nitratnih snimaka pohranjenih u studijskim trezorima i u drugim strukturama često su okrivljeni tokom ranog do sredine 20. veka za uništavanje ili teško oštećenje [[bioskop]]a, nanošenje mnogih ozbiljnih povreda i smrti, i za pretvaranje u pepeo negativa i originalnih otisaka i tako je stradalo na desetine hiljada naslova, <ref name="Variety14a">[https://archive.org/details/variety35-1914-06/page/n87/mode/2up "Lubin's Big Blaze"], ''Variety'', 19 June 1914, p. 20. [[Internet Archive]] (hereinafter cited "I.A."), San Francisco, California. Retrieved 10 October 2021.</ref> pretvarajući mnoge od njih u izgubljene [[film]]ove. Čak i u slučajevima kada zalihe [[nitrat]]a nisu izazvale razorni požar, kada se plamen iz drugih izvora proširio na velike obližnje filmske zbirke, nastalo sagorevanje je u velikoj meri pojačavalo požare i značajno povećavalo obim njihove štete.

Tokom 1914. godine — iste godine kada je ''Goodvin Film'' dobio 5.000.000 dolara od [[Kodak]]a za kršenje [[patent]]a — požari na nitratnim filmovima spalili su značajan deo rane kinematografske istorije [[Сједињене Америчке Државе|Sjedinjenih Država]]. Samo u toj godini dogodilo se pet veoma razornih [[požar]]a u četiri velika studija i fabrici za obradu [[filmo]]va. Milioni filmova izgoreli su 19. marta u kompaniji ''Eclair Moving Picture Compani'' u Fort Liju, [[Nju Džersi]]. <ref>[https://archive.org/details/motography11elec/page/242/mode/2up "Eclair Plant Burns"], ''Motography'' (Chicago), 4 April 1914, p. 243. I.A. Retrieved 9 October 2021.</ref> Kasnije istog meseca, mnogo više kolutova i filmskih konzervi negativa i otisaka takođe je spaljeno u studiju Edison u [[Njujork]]u, u [[Bronks]]u; zatim ponovo, 13. maja, požar u "fabrici filmova" ''Universal Pictures Colonial Hall'' na [[Menhetn]]u potrošio još jednu obimnu kolekciju. <ref>"'Movie' Films Burn With Edison Studio", ''The New York Times'', 29 March 1914, p. 13. ProQuest Historical Newspapers (hereinafter cited "ProQuest"), Ann Arbor, Michigan, subscription access through the University of North Carolina at Chapel Hill Library.</ref><ref>[https://archive.org/details/clipper62-1914-05/page/n97/mode/2up "Universal's Factory Gutted By Disastrous Conflagration"], ''New York Clipper'', 23 May 1914, p. 15. I.A. Retrieved 11 October 2021.</ref> Još jednom, 13. juna u [[Филаделфија|Filadelfiji]], požar i serija eksplozija zapalili su se u trezoru [[film]]a od 186 kvadratnih metara (2.000 kvadratnih stopa) kompanije ''Lubin Manufacturing Compani'' i brzo su zbrisali praktično sve kataloga tog studija pre 1914. godine. <ref>[https://archive.org/details/movingpicturewor20newy/page/1802/mode/2up "Big Fire At Lubin Plant"], ''The Moving Picture World'', 27 June 1914, p. 1803. I.A. Retrieved 10 October 2021. See Wikipedia page "[[1914 Lubin vault fire]]".</ref> Zatim je drugi požar pogodio kompaniju Edison na drugoj lokaciji 9. decembra, u njenom kompleksu za obradu filmova u Vest Orandžu, [[Nju Džersi]]. Taj požar, katastrofalan, izbio je u zgradi za filmsku inspekciju i prouzrokovao preko 7.000.000 dolara imovinske štete ((${{Inflation|US|7000000|1914|r=-6|fmt=c}} danas)). <ref>"Fire Originated in Building in Which Films Were Inspected", ''[[New York World]]'' ([[Manhattan]]), 10 December 1914, p. 1. ProQuest.</ref> Čak i nakon promene filmske tehnologije, arhive starijih filmova ostale su ranjive; požar u trezoru MGM-a iz 1965. spalio je mnoge filmove koji su bili stari decenijama.

[[File:Lubin employees surveying destruction of film vault, June 1914.jpg|thumb|330px|right|Čuvar filmskog trezora u Lubinu Stenli Louri (u prvom planu) posmatra ruševine nakon požara i eksplozija, jun 1914.]]

Upotreba isparljivog nitroceluloznog filma za filmove dovela je do toga da mnogi bioskopi zaštite svoje projekcijske sobe od požara zidnim oblogama od [[azbest]]a. Ovi dodaci imaju za cilj da spreče ili barem odlože migraciju plamena izvan područja projekcije. Film za obuku za projekcije uključivao je snimak kontrolisanog paljenja koluta nitratnog filma, koji je nastavio da gori čak i kada je potpuno potopljen u vodu. <ref>{{cite book |last=Kermode |first=Mark |author-link=Mark Kermode |title=The Good, the Bad and the Multiplex |date=May 1, 2012 |url=https://books.google.com/books?id=Ar1F5LVhLwcC&pg=PA3 |publisher=Random House |page=3 |isbn=9780099543497}}</ref>Kada se jednom zapali, izuzetno ga je teško ugasiti. Za razliku od većine drugih zapaljivih materijala, '''nitrocelulozi''' nije potreban izvor vazduha da bi nastavila sa gorenjem, pošto sadrži dovoljno [[kiseonik]]a u svojoj molekularnoj strukturi da održi plamen. Iz tog razloga, uranjanje zapaljenog [[film]]a u vodu ga možda neće ugasiti, već bi moglo povećati količinu proizvedenog [[dim]]a. <ref>[http://www.hse.gov.uk/pubns Health and Safety Executive leaflet/cellulose.pdf]</ref><ref>{{dead link|date=July 2010}}[http://www.britmovie.co.uk/forums/ask-film-question/24900-flammable-film.html Interesting discussion on NC films.] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20141217045028/http://www.britmovie.co.uk/forums/ask-film-question/24900-flammable-film.html |date=2014-12-17}}</ref> Zbog mera predostrožnosti za javnu bezbednost, londonska podzemna železnica je zabranila transport filmova na svom sistemu sve dok nije uvedena zaštitna folija.

Često su se dešavali i požari u [[bioskop]]ima uzrokovani paljenjem nitroceluloznog [[film]]a. U [[Ирска|Irskoj]] je 1926. okrivljena za tragediju u bioskopu ''Dromcolliher'' u okrugu [[Limerik]] u kojoj je poginulo 48 ljudi. Zatim 1929. godine, u bioskopu ''Glen'' u [[Пејсли|Pejsliju]] u [[Шкотска|Škotskoj]] u požaru vezanom za [[film]] poginulo je 69 dece. Danas je projekcija nitratnog filma retka i obično je visoko regulisana i zahteva opsežne mere predostrožnosti, uključujući dodatnu obuku o zdravlju i bezbednosti za projekcije. Specijalni projektor sertifikovan za pokretanje nitratnih filmova ima mnogo modifikacija, među kojima su komore za punjenje i namotavanje u debelim metalnim poklopcima sa malim prorezima kako bi [[film]] mogao da prolazi kroz njih. Projektor je dodatno modifikovan tako da može da primi nekoliko aparata za gašenje požara sa mlaznicama usmerenim ka [[film]]ovima. Aparati za gašenje se automatski aktiviraju ako komad [[film]]a u blizini kapije počne da gori. Iako bi ovo okidanje verovatno oštetilo ili uništilo značajan deo komponenti projektora, ono bi zadržalo požar i sprečilo daleko veću štetu. Danas je ''Drajden'' teatar u Muzeju [[Џорџ Истман|Džordža Istmana]] jedno od nekoliko [[Позориште|pozorišta]] u svetu koje je sposobno da bezbedno projektuje nitratne filmove i redovno ih prikazuje javnosti. <ref>{{cite web|title=Nitrate Film: If It Hasn't Gone Away, It's Still Here!|url=https://protekvaults.com/nitrate-film-if-it-hasnt-gone-away-its-still-here/|website=Pro-Tek Vaults|access-date=11 March 2016|date=2015-06-04|archive-date=2016-03-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20160312004951/https://protekvaults.com/nitrate-film-if-it-hasnt-gone-away-its-still-here/|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|title=About the Dryden Theatre|url=https://www.eastman.org/about-dryden-theatre|website=George Eastman Museum|access-date=11 March 2016|archive-date=12 March 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160312015938/https://www.eastman.org/about-dryden-theatre|url-status=dead}}</ref>

Upotreba nitratnog filma i pretnja njegovog vatrenog potencijala svakako nisu bili problemi ograničeni na oblast [[film]]ova ili [[komercijalna fotografija|komercijalne fotografije]]. Film se dugi niz godina koristio i u oblasti [[Медицина|medicine]], gde je njegova opasna priroda bila najakutnija, posebno u primeni na rendgensku fotografiju. <ref name="Nitrocellulose"/> Godine 1929. nekoliko tona uskladištenog rendgenskog filma zapaljeno je parom iz polomljene cevi za grejanje na klinici [[Кливленд|Klivlend]] u [[Охајо|Ohaju]]. Ta tragedija je odnela 123 života tokom [[požar]]a i dodatne smrtne slučajeve nekoliko dana kasnije, kada su hospitalizovane žrtve umrle usled udisanja prevelike količine [[dim]]a od zapaljenih filmova, koji je bio prožet otrovnim gasovima kao što su [[sumpor-dioksid]] i [[cijanovodonik]]. <ref>{{cite web|first=Brad|last=Clifton|title=The Cleveland Clinic X-Ray Fire of 1929|website=Cleveland Historical|access-date=2015-04-01|url=http://clevelandhistorical.org/items/show/573}}</ref><ref>Feinstein, John and Sharon Conway (1978). "Historic Film Lost in Blaze", ''[[Washington Post]]'', 8 December 1978, p. 1A. ProQuest. This article about the 1978 film fire at the National Archives warehouse in [[Suitland, Maryland]], describes some of the toxic gases emitted by burning nitrate film.</ref> Povezani požari u drugim medicinskim ustanovama doveli su do sve veće neupotrebe '''nitrocelulozne''' zalihe za rendgenske zrake do 1933. godine, skoro dve decenije pre nego što je njena upotreba ukinuta za filmove u korist [[film]]a od celuloznog acetata, poznatijeg kao „bezbednosni film“.

[[File:EYE Film Institute Netherlands - Nitrate film decay - 3.JPG|thumb|Film od raspadnutog nitrata, EIE Film Institute, Holandija]]

=== Razgradnja nitroceluloze i nove "sigurnosne" zalihe ===

Utvrđeno je da se '''nitroceluloza''' postepeno razlaže, oslobađajući [[Азотна киселина|azotnu kiselinu]] i dalje katalizujući razlaganje (na kraju u zapaljivi prah). Decenijama kasnije otkriveno je skladištenje na niskim temperaturama kao sredstvo za odlaganje ovih reakcija na neodređeno vreme. Smatra se da je velika većina filmova proizvedenih tokom ranog 20. veka izgubljena ili zbog ovog ubrzanog, samokatalizovanog raspada ili zbog požara u skladištu u studiju. Spašavanje starih [[film]]ova je veliki problem za filmske arhiviste.

Baza nitroceluloznog filma koju proizvodi [[Kodak]] može se identifikovati po prisustvu reči „nitrat“ tamnim slovima duž jedne ivice; reč samo jasnim slovima na tamnoj pozadini ukazuje na poreklo od originalnog negativa ili projekcijskog otiska na bazi [[nitrat]]a, ali sam [[film]] u ruci može biti kasniji negativ za štampanje ili kopiju, napravljen na sigurnosnoj foliji. Acetatni film proizveden tokom ere kada su nitratni filmovi još uvek bili u upotrebi, na jednoj ivici je tamnim slovima označeno „Bezbednost“ ili „Bezbednosni film“. Folije od 8, 9,5 i 16 mm, namenjene za amatersku i drugu neteatralnu upotrebu, nikada se na zapadu nisu proizvodile na bazi [[nitrat]]a. <ref>{{cite book |last=Cleveland |first=David |contribution=Don't Try This at Home: Some Thoughts on Nitrate Film, With Particular Reference to Home Movie Systems |editor1-last=Smither |editor1-first=Roger |editor2-last=Surowiec |editor2-first=Catherine |title=This Film is Dangerous: A Celebration of Nitrate Film |location=Brussels |publisher=FIAF |date=2002 |page=196 |isbn=978-2-9600296-0-4}}</ref>

[[Nitrat]] je dominirao tržištem za profesionalne filmove od 35 mm od nastanka industrije do ranih 1950-ih. Dok je sigurnosni [[film]] na bazi celuloznog acetata, posebno celuloza diacetat i celuloza acetat propionat, proizveden u meraču za upotrebu u malim razmerama u nišnim aplikacijama (kao što su štampanje reklama i drugih kratkih filmova kako bi se omogućilo njihovo slanje putem pošte bez potrebe za mere predostrožnosti od požara), prve generacije zaštitnih folija imale su dva velika nedostatka u odnosu na [[nitrat]]e: bila je mnogo skuplja za proizvodnju i znatno manje izdržljiva u ponovljenoj projekciji. Cena bezbednosnih mera u vezi sa upotrebom [[nitrat]]a bila je znatno niža od cene korišćenja bilo koje od bezbednosnih osnova dostupnih pre 1948. Ovi nedostaci su na kraju prevaziđeni lansiranjem celulozni triacetat temeljni film od Eastman Kodak-a 1948.<ref>{{cite journal |last=Fordyce |first=Charles |display-authors=etal |title=Improved Safety Motion Picture Film Support |journal=Journal of the Society of Motion Picture Engineers |volume=51 |issue=4 |pages=331–350 |date=October 1948 |doi=10.5594/j11731}}</ref> [[Celuloza triacetat]] je vrlo brzo zamenio [[nitrat]] kao glavnu bazu filmske industrije. Dok je [[Kodak]] ranije ukinuo neke zalihe nitratnih filmova, 1950. je prestao da proizvodi razne nitratne filmove u rolni i 1951. je prekinuo proizvodnju nitratnih 35&nbsp;mm [[film]]ova. <ref>{{cite book |last=Shanebrook |first=Robert L. |title=Making Kodak Film |publisher=Robert L. Shanebrook |location=Rochester, NY |edition=Expanded second |date=2016 |page=82 |isbn=978-0-615-41825-4}}</ref>

Ključna prednost celuloznog triacetata u odnosu na [[nitrat]] bila je u tome što ne predstavlja više opasnost od [[požar]]a od [[papir]]a (zalihe se često nazivaju „nezapaljivim“: to je tačno – ali je zapaljivo, samo ne toliko isparljivo ili kao opasan način kao [[nitrat]]), dok je skoro odgovarao ceni i trajnosti [[nitrat]]a. Ostao je u skoro isključivoj upotrebi u svim folijama sve do 1980-ih, kada je [[Полиестар|poliester]] / ''PET film'' počeo da ga zamenjuje za srednje štampanje i štampu. <ref name="Van Schil">{{cite journal |last=Van Schil |first=George J. |title=The Use of Polyester Film Base in the Motion Picture Industry — a Market Survey |journal=SMPTE Journal |volume=89 |issue=2 |pages=106–110 |date=February 1980 |doi=10.5594/j00526|doi-access=free }}</ref>

[[Полиестар|Poliester]] je mnogo otporniji na degradaciju [[polimer]]a od [[nitrat]]a ili [[triacetat]]a. Iako se [[triacetat]] ne razlaže na tako opasan način kao [[nitrat]], on je i dalje podložan procesu poznatom kao deacetilacija, koji arhivisti često nazivaju „sindrom sirćeta“ (zbog mirisa [[Сирћетна киселина|sirćetne kiseline]] u raspadajućem [[film]]u), što uzrokuje da [[film]] skupljaju se, deformišu, postaju krhki i na kraju neupotrebljivi. <ref name="Distillations">{{cite journal |last=Greco |first=JoAnn |title=Saving Old Movies |url=https://www.sciencehistory.org/distillations/saving-old-movies |journal=Distillations |publisher=[[Science History Institute]] |volume=4 |issue=3 |pages=36–39 |date=November 12, 2018 |access-date=April 23, 2020}}</ref> PET, kao i celulozni mononitrat, manje je sklon rastezanju od druge dostupne plastike. <ref name="Van Schil"/> Do kasnih 1990-ih, [[Полиестар|poliester]] je skoro u potpunosti zamenio [[triacetat]] za proizvodnju međuelemenata i oslobađanje otisaka.

[[Triacetat]] ostaje u upotrebi za većinu negativa [[fotoaparat]]a jer se može "nevidljivo" spojiti pomoću rastvarača tokom montaže negativa, dok se poliesterski [[film]] obično spaja pomoću zakrpa ljepljive trake, koje ostavljaju vidljive tragove u području okvira. Međutim, ultrazvučno spajanje u liniji okvira područje može biti nevidljivo. Takođe, poliesterski [[film]] je toliko jak da se neće slomiti pod naponom i može izazvati ozbiljna oštećenja skupih mehanizama kamere ili projektora u slučaju zaglavljivanja [[film]]a, dok se triacetatni film lako lomi, smanjujući rizik od oštećenja. Mnogi su se protivili korišćenju poliestera za štampanje iz ovog razloga, i zato što su ultrazvučni uređaji za spajanje veoma skupi, izvan [[budžet]]a mnogih manjih [[Позориште|pozorišta]]. U praksi se, međutim, pokazalo da to nije toliki problem kao što se očekivalo. Umesto toga, sa povećanom upotrebom automatizovanih sistema za dugotrajnu reprodukciju u [[bioskop]]ima, veća čvrstoća [[Полиестар|poliestera]] je bila značajna prednost u smanjenju rizika da filmska izvedba bude prekinuta pauzom filma.

Uprkos opasnosti od samooksidacije, [[nitrat]] se i dalje visoko ceni jer je zaliha transparentnija od zamenskih materijala, a stariji [[film]]ovi su koristili gušće srebro u emulziji. Kombinacija dovodi do znatno svetlije slike sa visokim odnosom kontrasta. <ref>{{cite web|last1=Case|first1=Jared|title=Art Talk: The Nitrate Picture Show|website=[[YouTube]]|url=https://www.youtube.com/watch?v=1cH84Owofkk&t=17m40s| archive-url=https://web.archive.org/web/20150506124313/https://www.youtube.com/watch?v=1cH84Owofkk&t=17m40s| archive-date=2015-05-06 | url-status=dead|access-date=10 March 2015}}</ref>

=== Tkanina ===

Rastvorljivost '''nitroceluloze''' bila je osnova za prvu "veštačku svilu" [[Žorž Odemars|Žorža Odemarsa]] 1855. godine, koju je nazvao "Rajon". Međutim, [[Hiler de Šardone]] je bio prvi koji je patentirao nitrocelulozno vlakno koje je na izložbi u [[Pariz]]u 1889. godine prodato kao „veštačka svila“. <ref>{{cite book|last=Garrett|first=Alfred|title=The Flash of Genius|url=https://archive.org/details/flashofgenius00garr|url-access=registration|year=1963|publisher=D. Van Nostrand Company, Inc.|location=Princeton, New Jersey|pages=[https://archive.org/details/flashofgenius00garr/page/48 48]–49}}</ref> Komercijalna proizvodnja je počela 1891. godine, ali je rezultat bio zapaljiv i skuplji od celuloznog acetata ili kupramonijum rajona. Zbog ove nevolje, proizvodnja je prestala početkom 1900-ih. '''Nitroceluloza''' je nakratko bila poznata kao "svila za svekrve". <ref>{{cite book |last=Editors |first=Time-Life |title=Inventive Genius |url=https://archive.org/details/inventivegenius00time/page/52 |url-access=registration |publisher=Time-Life Books |location=New York |year=1991 |page=[https://archive.org/details/inventivegenius00time/page/52 52] |isbn=978-0-8094-7699-2}}</ref>

[[Frenk Hejstings Grifin]] je izumeo dupli godet, poseban proces rastezljivog predenja koji je promenio veštačku [[Свила|svilu]] u rajon, čineći je upotrebljivom u mnogim industrijskim proizvodima kao što su užad za gume i odeća. <ref>{{cite web |last1=Cook |first1=Bonnie L. |title=F. Hastings Griffin Jr., 95, lawyer and star athlete |url=http://www.philly.com/philly/obituaries/20160925_F__Hastings_Griffin_Jr___95__lawyer_and_star_athlete.html |website=www.philly.com |accessdate=4 August 2018}}</ref> [[Nejtan Rozenštajn]] je izmislio „spunize proces“ kojim je pretvorio rajon iz tvrdog vlakna u tkaninu. Ovo je omogućilo da rajon postane popularna sirovina u [[tekstil]]u.

=== Premazi ===

Nitrocelulozni lak proizvođača (između ostalog) DuPont, je dugi niz godina bio primarni materijal za farbanje automobila. Trajnost završne obrade, složenost modernih završnih obrada u više faza i drugi faktori uključujući ekološku regulativu naveli su proizvođače da izaberu novije tehnologije. Ostao je omiljen među hobistima iz istorijskih razloga i zbog lakoće sa kojom se može postići profesionalni završetak. Većina automobilskih farbi se i dalje pravi od [[lak]]a zbog njegovog brzog sušenja, lakog nanošenja i superiornih svojstava prianjanja – bez obzira na materijal korišćen za originalnu završnu obradu. Gitare su ponekad delile kodove boja sa trenutnim [[automobil]]ima. Pao je u nemilost za upotrebu u masovnoj proizvodnji iz više razloga, uključujući ekološku regulativu i cenu primene u odnosu na "poli" završne obrade. Međutim, Gibson i dalje koristi nitrocelulozne lakove na svim svojim gitarama, kao i Fender kada reprodukuje istorijski tačne gitare. Nitrocelulozni lak vremenom žuti i puca, a prodavnice po meri će reprodukovati ovo starenje kako bi instrumenti izgledali starinski. Gitare koje prave manje radnje (lutjeri) takođe često koriste "nitro" jer ima gotovo mitski status među gitaristima.

== Aplikacija ==

Nitroceluloza se proizvodi u velikim količinama u mnogim zemljama širom sveta i ima mnogo različitih upotreba:

* [[Bezdimni barut]], obično [[piroksilin]]. Postoji mnogo vrsta [[Bezdimni barut|bezdimnog baruta]] koji su ranije bili široko korišćeni u vojnim primenama ([[balistit]], [[kordit]]).
* [[Eksploziv]]i. Zbog niske termičke stabilnosti, '''nitroceluloza''' se u čistom obliku ne koristi, već se koristi kao sastavni deo [[eksploziv]]a. Godine 1885. prvi put je dobijena mešavina '''nitroceluloze''' sa [[nitroglicerin]]om, nazvana "eksplozivni žele".
* Ranije se koristio kao podloga za fotografije i film. Zbog zapaljivosti je zamenjen celuloznim acetatom i polietilen tereftalatom.
* [[Celuloid]]. Do 2010-ih loptice za stoni tenis su se pravile od '''nitroceluloze'''.
* Nitrocelulozne membrane za imobilizaciju proteina.
* U industriji zabave za proizvodnju brzogorećih predmeta u rekviziti umetnika žanra iluzija.
* Nitrocelulozne membrane se koriste za hibridizaciju nukleinskih kiselina, kao što je Southern blotting.
* Filmoformirajuća osnova nitroceluloznih [[lak]]ova, boja, emajla.

== Opasnosti ==

[[File:United States Inter-Agency Committee for Nitrate Film Vault Tests- A Film Report on 4 of 22 Tests.webm|thumb|right|thumbtime=07:59|Međuagencijski komitet Sjedinjenih Država za ispitivanje skladišta nitratnog filma' – filmski prenos iz 1948. o testiranju metoda skladištenja i suzbijanja plamena zaliha nitratnog filma; vreme izvršenja 00:08:41]]

Zbog svoje eksplozivne prirode, nisu sve primene '''nitroceluloze''' bile uspešne. Godine 1869, kada su [[slon]]ovi bili ulovljeni do skoro izumiranja, industrija [[bilijar]]a ponudila je tada nagradu od 10.000 dolara ((${{Inflation|US|10000|1869}} danas)) onome ko je smislio najbolju zamenu za loptice za [[bilijar]] od [[Слоновача|slonovače]]. [[Džon Vesli Hajat]] kreirao je pobedničku zamenu, koju je stvorio novim materijalom koji je izmislio, nazvanim kamforna nitroceluloza - prvi [[termoplast]], poznatiji kao [[celuloid]]. Pronalazak je uživao nakratko popularnost, ali Hajat lopte su bile izuzetno zapaljive, a ponekad bi delovi spoljašnje školjke eksplodirali pri udaru. Vlasnik [[bilijar]] salona u [[Колорадо|Koloradu]] pisao je Hajatu o eksplozivnim sklonostima, rekavši da mu lično ne smeta mnogo, već što je svaki čovek u njegovom salonu na taj zvuk odmah povukao [[pištolj]]. <ref>''[[Connections (British documentary)|Connections]]'', [[James Burke (science historian)|James Burke]], Volume 9, "Countdown", 29:00–31:45, 1978</ref><ref>{{cite book |title=Research: A National Resource |author=United States. National Resources Committee |year=1941 |publisher=USGPO |page=29}}</ref> Proces koji je koristio Hajat za proizvodnju lopti za [[bilijar]], patentiran 1881, <ref>{{US patent|239792}}</ref> podrazumevala je stavljanje mase '''nitroceluloze''' u gumenu vreću, koja je potom stavljena u cilindar sa tečnošću i zagrevana. Pritisak je primenjen na tečnost u cilindru, što je rezultiralo ujednačenom kompresijom na nitroceluloznoj masi, sabijajući je u uniformnu sferu dok je toplota isparavala rastvarače. Lopta je zatim ohlađena i okrenuta da bi se napravila jednolična sfera. U svetlu eksplozivnih rezultata, ovaj proces je nazvan "Hiatt gun metod". <ref>{{cite book |title=Nitrocellulose Industry |volume=2 |first=Edward Chauncey |last=Worden |pages=726–727 |year=1911 |publisher=D. Van Nostrand Company}}</ref>

Veruje se da je pregrejana posuda sa suvom '''nitrocelulozom''' početni uzrok [[eksplozija u Tjenđinu 2015]]. <ref>{{cite magazine | url = http://cen.acs.org/articles/94/web/2016/02/Chinese-Investigators-Identify-Cause-Tianjin.html | magazine = [[Chemical & Engineering News]] | title = Chinese Investigators Identify Cause Of Tianjin Explosion | date = February 8, 2016 | quote = The immediate cause of the accident was the spontaneous ignition of overly dry nitrocellulose stored in a container that overheated}}</ref>

== Vidi još ==

* [[Pentaeritritol tetranitrat]] (PETN), srodni eksploziv.
* [[Kordit]]
* [[Nitroglicerin]]
* [[Trinitrocellюloza]]
* [[Nitroskrob]]
* [[RE faktor]]

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==

{{Литература}}
* Richard Escales: ''Die Schiessbaumwolle (Nitrocellulosen).'' BoD GmbH Norderstedt. {{page|year=2003|isbn=978-3-8311-4954-4|pages=}}
* Jochen Gartz: ''Vom Griechischen Feuer zum Dynamit- eine Kulturgeschichte der Explosivstoffe.'' E.S. Mittler & Sohn, Hamburg-Berlin-Bonn. {{page|year=2007|isbn=978-3-8132-0867-2|pages=}}
{{Литература крај}}

== Spoljašnje veze ==

{{Commons category|Nitrocellulose}}
{{Wikisource|Harper's New Monthly Magazine/Vol. XLIV/No. 261/February 1872/Editor's Scientific Record/Explosion of Gun-Cotton at Stowmarket}}
* -{[http://www.periodicvideos.com/videos/mv_guncotton.htm Gun Cotton] at ''The Periodic Table of Videos'' (University of Nottingham)}-
* -{[http://www.metacafe.com/watch/530737/simple_flash_paper_display/ Nitrocellulose Paper Video (aka:Flash paper)] {{Wayback|url=http://www.metacafe.com/watch/530737/simple_flash_paper_display/ |date=20091014052454 }}}-
* -{[http://chemsub.online.fr/name/nitrocellulose.html Cellulose, nitrate] (Nitrocellulose) — ChemSub Online}-
* -{Sicherheitsdatenblatt für die Lagerung und Handhabung von [http://www.dow.com/scripts/litorder.asp?filepath=/822-00002.pdf Nitrocellulose] (PDF; 1600 kB)}-
* -{[http://textfiles.com/anarchy/INCENDIARIES/explod4.txt How To Make Nitro-Cellulose That Works]}-

{{Authority control-lat}}

[[Категорија:Експлозиви]]
[[Категорија:Алкил нитрати]]
[[Категорија:Целулоза]]
[[Категорија:Фотографске хемикалије]]
[[Категорија:Транспарентни материјали]]
[[Категорија:Барут]]
[[Категорија:Бездимни барут]]