Изворни код странице Miraž

{{друго значење2|Мираж}}
[[Датотека:Farallon Islands at inferior mirage no mirage and superior mirage.jpg|thumb|desno|350px|Slike prikazuju različite vrste miraža koje su snimljene na istom mestu u toku 6 minuta. Najgornji manji okvir prikazuje '''donji miraž''' na [[Farallon Islands|Faralonskim otrvima]] u blizini [[San Francisko, Kalifornija|San Franciska]] ([[Kalifornija]], [[Сједињене Америчке Државе|SAD]]). Drugi okvir odozgo prikazuje [[zeleni bljesak]]. Dva donja okvira i glavni veći okvir prikazuju '''gornji miraž'''. Veći okvir ustvari se može objasniti i kao '''[[fatamorgana]]'''. Najgornja slika je fotografirana s [[Nivo mora|nivoa mora]], dok su ostale četiri slike sa [[Nadmorska visina|visine]] od oko 20 [[metar]]a.]]
[[Датотека:Fada morgana graphnn.JPG|thumb|desno|250px|Miraž se pojavljuje zato što hladan i topao vazduh odbijaju (reflektuju) [[svetlost]] pod različitim [[ugao|uglovima]]. [[Sunčeva svetlost|Zraci svetlosti]], dok prolaze iz hladnog u topli vazduh i obrnuto, se savijaju, dok ih ljudsko oko vidi kao da dolaze pod ravnom linijom. '''Donji miraž''' je onaj kod kojeg se slika čini da se nalazi ispod objekta. Kod '''gornjeg miraža''' slika se čini kao da se nalazi iznad objetka. Prava '''[[fatamorgana]]''' se sastoji od gornjeg i donjeg miraža, kombinuje refleksije od više izvora i stvara složenu sliku koja se brzo izmjenjuje, rasteže i savija.]]
[[Датотека:Desertmirage.jpg|thumb|desno|250px|Donji miraž u [[pustinja|pustinji]] Mohave u proleće.]]
[[Датотека:Zrcaljenje prema dolje.pdf|thumb|desno|250px|Putanja svetlosnih zraka kod zrcaljenje prema dolje. Dijagram s desne strane pokazuje nadadijabatski [[gradijent]] temperature vazduha uz površinu Zemlje.]]
[[Датотека:Zrcaljenje prema gore.pdf|thumb|desno|250px|Putanja svetlosnih zraka kod zrcaljenja prema gore. Dijagram s desne strane pokazuje [[Temperaturna inverzija|inverziju temperature vazduha]] uz površinu Zemlje.]]

'''Miraž''' ([[Francuski jezik|franc]]. -{''mirage''}-, od -{''mirer''}- < [[Latinski jezik|lat]]. -{''mirari''}-: čuditi se) ili '''miraž u atmosferi''' je [[optika|optička]] [[pojava]] koja nastaje zbog [[Refrakcija|loma svetlosti]] u [[atmosfera|atmosferi]], kada raslojavanje atmosfere nije jednoliko, pa nastaje totalno odbijanje ([[refleksija]]) [[svetlost]]i među različito zagrejanim slojevima atmosfere, te svijanje zraka svetlosti. Zbog toga se na primer [[planine]] i [[otok|ostrva]] čine kao da su podignuti u visinu i odvojeni od površine Zemlje, predmeti se vide iskrivljeni, dvostruki, trostruki i drugo. Pri '''donjem miražu''' je [[Konkavan|konkavna]] strana zraka svetlosti okrenuta prema gore, a pri '''gornjem miražu''' prema dole. Među pojave miraža ubraja se i [[fatamorgana]].<ref>''Miraž'', [http://www.enciklopedija.hr//natuknica.aspx?ID=41118] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2014.</ref>

== Objašnjenje ==
Zrcaljenja u atmosferi ili miraži pojavljuju se pri neuobičajenim [[temperatura|temperaturnim]] prilikama u atmosferi kao posledica nesvakidašnjih pojava [[lom svetlosti|loma svetlosti]]. Osim predmeta na tlu koji se vide direktno, opaža se i jedna ili nekoliko [[slika]] tih predmeta (obrnutih ili uspravnih). Zraci svetlosti dolaze dakle sa dva puta u [[oko]]: direktno, kao kod običnog gledanja, i nakon odbijanja od jednog sloja u atmosferi, koji deluje kao [[ogledalo]]. Katkada se predmet, slika koja se vidi, uopće ne nalazi u [[Vidno polje|vidnom polju]] (skriven je ispod [[obzor]]a), a zraci svetlosti mogu dolaziti na nekoliko načina u oko.

Zrcaljenja se u atmosferi pojavljuje samo onda kada zrak svetlosti prelazi iz sloja veće u sloj manje [[Gustina vazduha|gustine vazduha]], a [[ugao]] upada je veći od ugla [[Totalna refleksija|totalne refleksije]], to jest kada je ugao ''α'' veći od ugla ''α''', koji je određen izrazom:

:<math> \sin\alpha' = \frac{n_2}{n_1} </math>

gde su -{''n<sub>2</sub>''}- i -{''n<sub>1</sub>''}- [[indeks loma|indeksi loma]] u gušćem, odnosno ređem sloju atmosfere. Budući da se vrednosti -{''n<sub>2</sub>''}- i -{''n<sub>1</sub>''}- malo razlikuju, to će se vrednosti graničnog ugla malo razlikovati od 90°. Čak pri razlici temperature od 10&nbsp;°C između slojeva, ugao ''α''' biće veći od 89,5°, što znači da se miraži pojavljuju samo onda kad zraci svetlosti dolaze od predmeta gotovo vodoravno, odnosno od predmeta koji se nalaze u blizini [[tlo|tla]].

=== Miraž prema dolje ===
'''Miraž prema dolje''' ili '''donji miraž''' nastaje kad su slojevi vazduha sasvim uz površinu veoma zagrejani, pa [[gustina vazduha]] naglo raste s visinom. Takve se prilike zapažaju nad [[pustinja|pustinjskim]] područjima, [[beton]]skim i [[asfalt]]nim površinama i [[cesta]]ma, kad [[Sunce]] veoma zagreje tlo i najniže slojeve vazduha uz tlo, a nema [[vetar|vetra]]. Zraci svetlosti su tada savinuti prema dolje pa oko promatrača, osim direktne slike predmeta, koja se zapaža ispod njenog stvarnog položaja, zbog jednostavne [[totalna refleksija|totalne refleksije]], obično u blizini [[obzor]]a vidi i njenu zrcalnu (obrnutu) sliku. Oko promatrača, koji se nalazi na nevelikoj visini nad tlom (iznad pregrejanog sloja), vidi obično [[nebo]] i predmete blizu obzora kako se zrcale na površini nalik vodenoj (odraženom delu neba). Učincima zrcaljenja treba pripisati pojavu kad na primer na [[Jadransko more|Jadranu]] udaljena ostrva izgledaju kao da su zajedno sa svojim slikama podignuta (sa rubovima poput [[Leća|leće]]), a to se javlja kad hladan vazduh prodre i struji iznad relativno toplije vodene površine.

=== Miraž prema gore ===
'''Miraž prema gore''' ili '''gornji miraž''' nastaje kod vrlo velikog porasta temperature s visinom (barem 11,2&nbsp;°C/100 m), pre svega zimi kad se Zemljina površina i sloj vazduha uz nju vrlo jako ohladi. Zraci svetlosti koji dolaze u oko promatrača savijeni su prema gore, pa se predmeti vide iznad stvarnog položaja. Jake inverzije mogu se pojaviti i na nekoj visini nad tlom, pre svega iznad snežnih površina u polarnim predelima zimi, ali i iznad mora, pre svega u proleće kad je još relativno hladno, a okolna su područja kontinenta zagrejana, pa se topli vazduh s kontinenta koji struji iznad morske površine veoma ohladi u najdonjem sloju. Uz izravnu sliku (uspravnu) može se pojaviti i nekoliko obrnutih slika iznad nje. Veličina i oblik zavise od toga kojim putem dođe zrak svetlosti u oko posmatrača.

U atmosferi mogu na granici između niže ležećeg hladnog i toplijeg gornjeg sloja nastati takozvani unutrašnji gravitacijski talasi, kod kojih nagle promene gustine mogu postojati ne samo u vertikalnom već i vodoravnom smeru. [[Totalna refleksija]] nastaje pri tom na površini koja svoj nagib prema vodoravnoj ravni neprestano menja. U određenim situacijama mogu, dakle, nastati [[gradijent]]i gustine i u vodoravnom smeru, koji se prema lokalnim strujanjima na određenom mestu u atmosferi naglo menjaju. Zato putanja svetlosti može biti vrlo složena. Predmeti koji se nalaze ispod obzora mogu se videti posve promenjenog oblika i veličine, i mogu isčezavati da bi se pojavile i slike drugih predmeta. Prizori, ponekad fantastičnih, neočekivanih i fascinirajućih oblika, koji pri tom nastaju zovu se [[fatamorgana]], a poznati su posebno u krajevima oko [[Kalabrija|Kalabrije]] ([[Sicilija]]).

Razlike u gustini vazdušnih slojeva u atmosferi mogu nastati i zbog toplotnih (termičkih) [[turbulencija]], koja dovodi veće i manje [[vazdušna masa|vazdušne mase]] vrlo različitih temperatura u neprekidno, neuređeno vertikalno [[kretanje]] ([[termika]]). Zrak svetlosti menja svoju putanju od trenutka do trenutka, pa se predmeti u okolini opažaju kako trepere, a pri ekstremnim uslovima čak se i obrisi predmeta posve gube. Svetleća nebeska tela, pa i udaljeni zemaljski tačkasti izvori, noću menjaju neprekidno svoje prividno mesto na nebu, te im više ili manje istodobno jačaju i slabe jačina (intenzitet) i boja svetlosti. To se ponekad naziva i scintilacija.<ref>"Tehnička enciklopedija" ('''Meteorologija'''), glavni urednik Hrvoje Požar, Grafički zavod Hrvatske, 1987.</ref>

== Fatamorgana ==
{{glavni|Fatamorgana}}

'''Fatamorgana''' u [[Geofizika|geofizici]] ([[Arapski jezik|arap]]. -{''sarab''}-, -{''serab''}- ili -{''sirab''}-) je optička pojava u Zemljinoj atmosferi, vrsta miraža u uzduhu, zbog kojeg se pričinjava kao da se u daljini vide predeli i predmeti. Uzrok je prelamanje zraka svetlosti i potpuni miraž (totalna refleksija) u različito ugrejanim slojevima vazduha.<ref name="An Introduction to Mirages"/> Fatamorgana se često vidi u [[pustinja]]ma i [[Tropi|tropskim krajevima]] (refleksija svetlosti neba daje utisak [[jezero|jezera]] koje „beži” kako se približavamo) i na [[more|moru]] (posebno u [[tesnac]]u između [[Messina|Mesine]] i [[Kalabrija|Kalabrije]]; prema narodnom su se verovanju pripisivala delovanju [[Morgana le Fay|vile Morgane]]; [[Legenda|legendu]] su na južnu [[Sicilija|Siciliju]] doneli [[Normani]]). Zbog istog uzroka vide se predmeti na moru (npr. [[brod]]ovi) uzdignuti (nepreokrenuti).<ref>''Fatamorgana'', [http://www.enciklopedija.hr//natuknica.aspx?ID=19052] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2014.</ref>

Fatamorgane se najčešće javljaju u [[polar region|polarnim regionima]], posebno nad velimim ledenim površinama sa uniformnom niskom temperaturom, mada one mogu da budu uočene skoro bilo gde. U polarnim regionima, fatamorgana se može uočiti tokom hladnih dana; u pustinjskim oblastima i nad okeanima i jezerima, fatamorgana može biti uočena tokom toplih dana. Da bi došlo do fatamorgane, [[temperature inversion|temperatura inverzije]] treba da bude dovoljno velika tako da je zakrivljenje zraka svetlosti unutar inverzije jače od zakrivljenja [[Earth|Zemlje]].<ref name="An Introduction to Mirages">[http://mintaka.sdsu.edu/GF/mirages/mirintro.html An Introduction to Mirages] by Andy Young</ref>

Zraci će se saviti i kreirati [[Arc (geometry)|lukove]]. Posmatrač treba da bude unutar [[atmospheric duct|atmosferskog sloja]] da bi mogao da vidi fatamorganu.<ref name="Atmospheric Optics Glossary">[http://mintaka.sdsu.edu/GF/glossary.html#duct SDSU.edu], "Atmospheric Optics Glossary" by Andy Young</ref> Fatamorganski miraži se mogu uočiti sa bilo koje [[altitude|visine]] unutar [[Earth|Zemljine]] [[atmosphere|atmosfere]], uključujuči vrhove planina ili avione.<ref name=" `SUPERIOR MIRAGE of cumulus cloudtop from airplane">{{cite book|title=Met. Mag. 85| last=Durst and Bull |year=1956|pages=237-242}}</ref><ref name="Annotated bibliography of mirages, green flashes, atmospheric refraction, etc.">{{cite book|title=Annotated bibliography of mirages, green flashes, atmospheric refraction, etc.| last=Andrew| first=Young| url=http://mintaka.sdsu.edu/GF/bibliog/bibliog.html}}</ref>

Fatamorgana može da pređe iz gornjeg u donji miraž i nazad u toku nekoliko sekundi, u zavisnosti od konstantno promenljivih atmosferskih uslova. Šesnaest okvira miraža [[Farallon Islands|Faralonskih ostrva]], koja se uopšte ne mogu videti na nivou mora pod normalnim uslovima jer su locirana ispod [[horizont]]a, je fotografisano istog dana. Prvih četrnaest okvira sadrže elemente fatamorganskog prikaza — alternacije kompresovanih i izduženih zona.<ref name="An Introduction to Mirages"/> Zadnja dva okvira su fotografisana nekoliko sati kasnije u vreme [[Zalazak sunca|zalaska]] Sunca. Vazduh je bio hladniji dok je okean verovatno bio nešto topliji, što je proizvelo [[temperature inversion|temperaturnu inverziju]] na dole. Miraž je još uvek bio prisutan, ali nije bio toliko kompleksan kao nekoliko sati pre sumraka, i više nije korespondirao fatamorgani već prikazu miraža prema gore.

Izobličenja slike i savijanje svetlosti mogu proizvesti spektakularne efekte. U njegovoj knjizi ''Potera: Gonjenje i potapanje „Bizmarka”'', autor Ludovik Kenedi opisuje jedan incident koji se navodno dogodio ispod [[Дански мореуз|Denskog moreuza]] tokom 1941. godine, nakon potapanja ''Haube''. ''[[German battleship Bismarck|Bizmark]]'', koga su progonile britanske krstarice ''Norfok'' i ''Sufok'', izašao je iz vidokruga u morsku maglu. U toku nekoliko sekundi, brod se ponovo pojavio idući prema britanskim brodovima velikom brzinom. U alarmu su se krstarice razdvojile, očekujući neminovni napad, i posmatrači sa oba broda zapanjeno su promatrali kako je nemački bojni brod lepršao, postajao sve nerazgovetniji i izbledeo. Radarska osmatranja tokom ovih događaja pokazala su da ''Bizmark '' zapravo nije napravio nikakve promene kursa.

== Noćni miraži ==

Uslovi za stvaranje miraža mogu se nastati noću. Pod većinom okolnosti, oni ne bivaju uočeni. Međutim, pod nekim okolnostim svetla pokrenog vozila, aviona, broda, zgrada, itd. mogu biti uočena noću mada, kao što je to slučaj sa dnevnim miražima, oni ne bi trebalo da budu uočljivi.<ref name="books.google">{{cite book|title=Color and Light in Nature |edition= 2nd |year=2001|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge, UK|page=58|url=https://books.google.com/books?id=4Abp5FdhskAC|last=Lynch|first=David K. & William Livingston|isbn=978-0-521-77504-5|pages=}}</ref> Ovim su obuhvaćeni miraži astronomskih objekata.

=== Miraži astronomskih objekata ===
{{main|Miraži astronomskih objekata}}

Miraž astronomskog objekata je prirodni [[optical phenomenon|optički fenomen]], u kome su svetlosni zraci savijeni tako da se formiraju iskrivljene ili višestruke slike [[astronomical object|astronomskog objekta]]. Miraži mogu da budu uočeni za astronomske objekte kao što je [[Sunce]], [[Mesec]], [[planeta|planete]], svetle [[zvezda|zvezde]], i veoma svetle [[kometa|komete]]. Najčešće se zapažaju miraži zalaska i [[Зора (јутро)|izlaska]] Sunca.

== Zeleni bljesak ==
{{glavni|Zeleni bljesak}}

'''Zeleni bljesak''' je optička pojava u atmosferi koja nastaje za vreme [[Zalazak sunca|zalaska]] ili izlaska Sunca lomom svetlosti na slojevima zraka različite [[gustina|gustine]], te traje nekoliko [[sekunda|sekundi]]. [[Ugao]] loma zelene svetlosti malo je veći od ugla loma crvene svetlosti, pa je prilikom izlaska i zalaska Sunca njegov gornji rub zelene boje, a donji crvene. Pojava se može opažati na svim [[zemljopisna širina|zemljopisnim širinama]], ali je za opažanje potrebna izuzetno bistra atmosfera bez [[Влажност|vlage]].<ref>''Zeleni bljesak'', [http://www.enciklopedija.hr//natuknica.aspx?ID=69677] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2014.</ref>

== Slike ==
<gallery widths="250px" heights="180px">
Датотека:Hot road mirage.jpg|Vodeni miraž ("lokva vode") usred vrućeg dana na cesti je tipičan primer donjeg miraža.
Датотека:MirageAntarctique.jpg|Gornji miraž na ledenoj površini.
Датотека:Sunset inferio mirage.jpg|Gornji miraž kod [[Zalazak sunca|zalaska Sunca]] ([[Havaji]]).
Датотека:Farallons islands miragep.jpg|Razni prikazi [[fatamorgana|fatamorgane]] na ostrvima Faralon, kako se vidi iz [[San Francisko, Kalifornija|San Franciska]].
</gallery>

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|url={{GBurl|id=4Abp5FdhskAC}}|title=Color and Light in Nature|last1=Lynch|first1=David K.|last2=Livingston|first2=William Charles|last3=Livingston|first3=William|date=2001-06-11|publisher=Cambridge University Press|isbn=0-521-77504-3}}
* {{cite journal|last1=Lehn|first1=Waldemar H.|last2=van der Werf|first2=Siebren|title=Atmospheric refraction: a history|journal=Applied Optics|volume=44|issue=27|year=2005|pages=5624–5636|issn=0003-6935|doi=10.1364/AO.44.005624|pmid=16201423|bibcode=2005ApOpt..44.5624L}}
* {{cite journal|first1=A. V. |last1=Filippenko|title=The importance of atmospheric differential refraction in spectrophotometry|year=1982|bibcode=1982PASP...94..715F|journal=Publ. Astron. Soc. Pac.|volume=94|pages=715–721|doi = 10.1086/131052 |doi-access=free}}
* {{Citation |last=Hotine |first=Martin |author-link=Martin Hotine |title=Mathematical Geodesy |chapter=Atmospheric Refraction |series=ESSA Monograph |volume=2 |publisher=U.S. Department of Commerce, Environmental Science Services Administration |location=Washington, DC |bibcode=1969mage.book.....H |chapter-url=https://archive.org/stream/mathematicalgeod00hoti#page/208/mode/2up |year=1969}}
* {{citation|first1=Brett D.|last1=Nener|first2=Neville|last2=Fowkes|first3=Laurent
|last3=Borredon|s2cid=21222910|bibcode=2003JOSAA..20..867N|title=Analytical modesl of optical refraction in the troposphere|year=2003 |journal= J. Opt. Soc. Am.|volume=20|number=5|pages=867–875|doi = 10.1364/JOSAA.20.000867 |pmid=12747434}}
* {{citation| first1=Michael E. |last1=Thomas|first2=Richard I.|last2=Joseph|title=Astronomical Refraction
|url=https://www.jhuapl.edu/Content/techdigest/pdf/V17-N03/17-03-Thomas.pdf |year=1996|journal = Johns Hopkins APL Technical Digest
|pages=279–284|volume=17}}
* {{Citation |last=Wang |first=Yu |editor2-first=James B |editor2-last=Breckinridge |editor1-first=Pierre Y |editor1-last=Bely |date=20 March 1998 |title=Very High-Resolution Space Telescope Using the Earth Atmosphere as the Objective Lens |journal=Space Telescopes and Instruments V |volume=3356 |page=665 |publisher=[[Jet Propulsion Laboratory]] |doi=10.1117/12.324434 |bibcode=1998SPIE.3356..665W |hdl=2014/19082 |s2cid=120030054 |hdl-access=free }}
* {{Citation |last=Kipping |first=David |date=18 July 2019 |title=The "Terrascope": On the Possibility of Using the Earth as an Atmospheric Lens |journal=Publications of the Astronomical Society of the Pacific |volume=131 |issue=1005 |pages=114503 |publisher=[[Columbia University]] |arxiv=1908.00490 |doi=10.1088/1538-3873/ab33c0 |bibcode=2019PASP..131k4503K |s2cid=199064594 }}
{{Литература крај}}

== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat-lat|Mirages|Miraž}}
* -{[http://mintaka.sdsu.edu/GF/mirages/mirintro.html All kind of mirages explained]}-
* -{[http://www.chinadaily.com.cn/photo/2006-05/08/content_583947.htm China daily, rare mirage in Penglai]}-
* -{[http://www.islandnet.com/~see/weather/elements/supmrge.htm The superior mirage]}-
* -{[http://www.islandnet.com/~see/weather/elements/infmrge.htm The inferior mirage]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20060218195616/http://www.sas.org/tcs/weeklyIssues/2004-09-10/gallery/index.html The highway mirage]}-
* -{[https://bigskywalker.com/2016/12/01/fata-morgana-from-the-cdt/ Fata Morgana Mirage from the Continental Divide Trail]}-
* {{cite web|last=Bowley|first=Roger|title=Mirages|url=http://www.sixtysymbols.com/videos/mirages.htm|work=Sixty Symbols|publisher=[[Brady Haran]] for the [[University of Nottingham]]|year=2009}}

{{Authority control-lat}}

[[Категорија:Атмосферске оптичке појаве]]