Изворни код странице Kordit

[[File:Cordite.jpg|thumb|Štap od kordita iz [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]]]]
[[File:Sectioned British 18-pounder shrapnel round photograph.jpg|thumb|Britanski šrapnel pušaka od 18 funti, iz [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]], sa vezanim koncem koji simulira izgled originalnog korditnog goriva]]
[[File:Cordite Filled Cartridge.JPG|thumb|Krupni plan korditnih filamenata u patroni britanske puške .303 (proizveden 1964.)]]
[[File:Burning Cordite.webm|thumb|Spaljivanje pramena kordita iz britanskih metaka kalibra .303]]

[[File:Mk VI .303 cartridge diagram Treatise on Ammunition 1915Cordite.jpg|thumb|'''Crtež i fotografija korditnih''' „kanapa“ kojima je natovaren omotač (futrola), umesto crnog baruta, iz 1892. godine.]]
[[File:BL6inchGunCartridgeMkIII23lb.jpg|thumb|Ovde su dva polunaboja '''kordita''' spojena trakom da bi formirali naelektrisanje neophodno za pogon teže čaure]]
[[File:BL6inchGunMk7.jpg|thumb|Engleski top, sa 3 granate i 3 korditna punjenja (u vertikalnim cevima) na frontu Flandrije, 15. juna 1916.]]
[[File:4.5inchHowitzerCartridgeDiagram.jpg|thumb|Punjenje od '''kordita''' u kratkoj čauri, za top sa kratkim cevima tipa haubica (Prvi svetski rat).]]

'''Kordit''' je porodica bezdimnih goriva razvijenih i proizvedenih u Britaniji od 1889. godine da zameni [[crni barut]] kao gorivo za vojno vatreno oružje. Kao i savremeni barut, '''kordit''' je klasifikovan kao niskoeksplozivni materijal zbog sporog stepena sagorevanja i posledično niskog sjaja. Oni proizvode podzvučni talas deflagracije, a ne nadzvučni detonacioni talas koji proizvode brizanti ili [[visoki eksplozivi]]. Vrući gasovi proizvedeni sagorevanjem [[barut]]a ili '''kordita''' stvaraju dovoljan pritisak da pokrene [[metak]] ili granatudo cilja, ali ne tako brzo da bi rutinski uništio cev [[pištolj]]a.

'''Kordit''' je prvobitno korišćen u .303 British, Mark I i II, standardnim [[puška]]ma između 1891. i 1915. godine; Nestašica '''kordita''' u [[Први светски рат|Prvom svetskom ratu]] dovela je do stvaranja fabrike municije „Đavolja kaša” (HM Factori, Gretna) na englesko-škotskoj granici, koja je proizvodila oko {{convert|800|t|lb}} '''kordita''' nedeljno. [[Velika Britanija]] je takođe uvezla neke [[Bezdimni barut|bezdimne barute]] koje su razvile [[Sjedinjene Američke Države]] za upotrebu u [[puška]]ma. '''Kordit''' se takođe koristio za veliko oružje, poput tenkovskih topova, artiljerije i pomorskih topova. Koristili su ga uglavnom u ovu svrhu od kasnog 19. veka u [[Уједињено Краљевство|Velikoj Britaniji]] i zemljama [[Комонвелт нација|Britanskog Komonvelta]]. Ranije je njegova upotreba dalje razvijena tokom [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]] i kao nerotirani projektili prečnika 2 i 3 inča (51 i 76 mm) za lansiranje protivvazdušnog oružja. <ref name="brown-chapter17">{{Harvnb|Brown|1999|loc=Chapter 17}}</ref> Mala korditna raketna punjenja su takođe razvijena za ejektorska sedišta koje je proizvodila kompanija Martin-Bejker . Kordit je takođe korišćen u sistemu detonacije atomske bombe Little Boi bačene iznad Hirošime u avgustu 1945. godine. <ref>{{cite book|author=Coster-Mullen, John|title=Atom Bombs: The Top Secret Inside Story of Little Boy and Fat Man |location=Waukesha, Wisconsin |publisher=J. Coster -Mullen|year=2012}}. OCLC 298514167.</ref>

Izraz '''kordit''' je generalno nestao iz zvaničnih publikacija između [[rat]]ova. Tokom [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]], pogonsko gorivo sa dvostrukom bazom je bilo veoma široko korišćeno, a bilo je i korišćenje goriva sa trostrukom bazom od strane artiljerije. Pogoni sa trostrukom bazom su korišćeni u dizajnu posleratne municije i ostaju u proizvodnji za oružje u [[Уједињено Краљевство|Velikoj Britaniji]]; većina pogonskih goriva sa dvostrukom bazom napustila je službu pošto su zalihe iz [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]] potrošene nakon rata. Za [[malokalibarsko oružje]] zamenjeno je drugim pogonskim gorivom, kao što je linija ekstrudiranog [[barut]]a poboljšane vojne puške (IMR) ili kuglično gorivo VC844 koje se trenutno koristi u [[NATO]] kalibra 5,56×45 mm. <ref name="The Great Propellant Controversy">{{citation |last=Watters |first=Daniel |title=The Great Propellant Controversy |url=http://www.thegunzone.com/556prop.html |url-status=dead |work=The Gun Zone |access-date=30 November 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130722235300/http://www.thegunzone.com/556prop.html |archive-date=22 July 2013}}</ref> Proizvodnja je prestala u Ujedinjenom Kraljevstvu krajem 20. veka, zatvaranjem poslednje fabrike kordita iz [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]], ROF Bišopton. Pogon sa trostrukom bazom za britansku upotrebu (na primer, laki top 105 mm L118) se sada proizvodi u [[Nemačka|Nemačkoj]].

== Otkriće i poreklo imena ==

Radeći [[eksperiment]] kod kuće 1845. godine, [[Kristijan Fridrih Šenbajn]] je slučajno prosuo mešavinu [[Азотна киселина|azotne]] i [[Сумпорна киселина|sumporne kiseline]], koju je kasnije osušio pamučnom keceljom svoje žene. Okačio je komad odeće da se osuši na peć, ali kada se osušio, eksplodirao je i nestao. Pretvorio je [[Celuloza|celulozu]] u kecelji u [[Bezdimni barut|nitrocelulozu]]. Nitro grupe (izvedene iz [[Азотна киселина|azotne kiseline]]) služile su kao unutrašnji izvor [[kiseonik]]a, a celuloza kada se zagreje, i u trenu potpuno oksidira. <ref name="III2014">{{cite book|author=Kenneth E. Hendrickson III|title=The Encyclopedia of the Industrial Revolution in World History|url=https://books.google.com/books?id=EdwsCgAAQBAJ&dq=cordite&pg=PA214|date=25.11.2014|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|isbn=978-0-8108-8888-3|pages=214–}}</ref>

[[Fridrih Šenbajn]] je razumeo mogućnosti jedinjenja. Običan [[crni barut]] eksplodirao je u gustom dimu, crneći puške, zaprljajući cevi i [[malokalibarsko oružje]], kao i zaklanjajući bojno polje. [[Nitroceluloza]] je omogućila „[[bezdimni barut]]“, a zbog svog potencijala kao pogonskog goriva u artiljerijskim granatama dobila je naziv gumpamuk.

Rani pokušaji da se pravi [[pamuk]] za vojne potrebe su propali, zbog opasnosti od eksplozija u [[fabrika]]ma. Tek 1891. godine Djuar i engleski hemičar [[Frederik Avgust Abel]] (1827-1902) uspeli su da pripreme sigurnu mešavinu na bazi [[pamuk]]a. Pošto je smeša mogla da se utisne u dugačke žice, nazvana je '''kordit'''.

== Opis ==

* '''Originalni kordit''' koji su izmislili Abel, Djuar i Kelner sastojao se od 58% [[нитроглицерин|nitroglicerina]], 37% [[Bezdimni barut|nitroceluloze]] i 5% [[vazelin]]a.
* '''Modifikovani kordit''' (na engleskom '''Cordite MD''') bio je sličan originalnom korditu, ali se sastojao od 30% [[нитроглицерин|nitroglicerina]] i 65% [[Bezdimni barut|nitroceluloze]], zajedno sa 5% [[vazelin]]a.
* '''Kordit RDB''' (engl.  Cordite RDB) sastojao se od 42% [[нитроглицерин|nitroglicerina]], 52% rastvora [[Bezdimni barut|nitroceluloze]] u [[alkohol]]u i 6% [[vazelin]]a.
* '''Kordit N''' (na engleskom  Cordite N) je bio sličan, ali je takođe sadržao [[nitrogvanidin]].

== Istorija ==

Godine 1887, [[Alfred Nobel]] je izumeo eksplozivni [[balistit]], koji se sastojao od 45% [[нитроглицерин|nitroglicerina]], 45% rastvora [[Bezdimni barut|nitroceluloze]] i 10% [[kamfor]]a.

1880-ih, komitet britanske vlade počeo je da istražuje bezdimne barutne eksplozive za vojnu upotrebu. Na čelu komiteta bio je engleski hemičar [[Frederik Abel]].

Abel i članovi komiteta [[Džejms Djuar]] (škotski fizičar) i V. Kelner izmislili su i patentirali '''kordit''' 1889. (patenti br. 5614 i 11664). Prvobitno, '''kordit''' je bio u obliku šipki, nalik na žice; otuda i naziv '''kordit'''.

[[Alfred Nobel]] je tužio Abela i Djuara 1895. godine, ali nije uspeo.

Istorija '''kordita''' je usko povezana sa drugim, podjednako važnim nitroglicerinskim barutom, koji je izumeo poznati uzgajivač [[нитроглицерин|nitroglicerina]] Nobel u Evropi davne 1887. godine i uveden pod imenom [[balistit]] od 1890. godine za vojna gađanja u [[Италија|Italiji]] i delimično u [[Nemačka|Nemačkoj]] i [[Аустрија|Austriji]]. Obe vrste [[Bezdimni barut|bezdimnog baruta]] su fizički homogene, koloidne kombinacije [[нитроглицерин|nitroglicerina]] i piroksilina, dovedene u forme pogodne za gađanje; razlike se uglavnom odnose, s jedne strane, na sastav koji se koristi za pripremu piroksilina, a sa druge strane, na tehnologiju proizvodnje. Dok Nobel za svoj [[barut]] koristi piroksilin rastvorljiv u mešavini [[alkohol]]a i [[Етар (хемија)|etra]] (tzv. kolodijum) sa 11,2% [[azot]]a, po sastavu blizak četvoroazotnim vlaknima C<sub>12</sub>H<sub>16</sub>O<sub>6</sub>(NO<sub>3</sub>)<sub>4</sub>, Abel i Djuar uzimaju samo delimično nerastvorljiv u istoj smeši (običan) piroksilin sa 12,7% [[azot]]a, što po sastavu odgovara petoazotnom vlaknu C<sub>12</sub>H<sub>15</sub>O<sub>5</sub>(NO<sub>3</sub>)<sub>5</sub>. Rastvorljivi piroksilinima sposobnost da se direktno rastvara u [[нитроглицерин|nitroglicerinu]] i stoga sa njim formira želatinoznu kombinaciju pri jednostavnom zagrevanju, dok običnom piroksilinu nedostaje ta sposobnost i može formirati takve kombinacije, kao što su pokazali Abel i Djuar, samo uz pomoć odgovarajućeg isparljivog rastvarača, dakle razlika u osnovi izrade jednog i drugog baruta: balistit želatinizuje zagrevanjem, '''kordit''' - korišćenjem isparljivog rastvarača. Obe vrste [[barut]]a imaju mnogo zajedničkog u svojim svojstvima kao dole u opisu proizvodnje.

== Proizvodnja ==

: 1) Prema analizama koje je u naučno-tehničkoj laboratoriji Pomorskog odeljenja uradio P.P.Rubcov, '''kordit''', pored navedene dve komponente, sadrži [[vazelin]], odnosno sadrži: [[нитроглицерин|nitroglicerin]] 57,64% (sa 18,3% [[azot]]a), [[bezdimni barut|piroksilin]] 37,23% (sa 12,7% [[azot]]a), [[vazelin]] 5,14%. [[Balistit]] se takođe sastoji od [[нитроглицерин|nitroglicerina]] 48,4% (sa 18,2% [[azot]]a), rastvorljivog [[bezdimni barut|piroksilina]] 51,6% (sa 11,3% [[azot]]a). Metoda proizvodnje '''kordita''' je tačno poznata, ali su dostupne samo opšte informacije o [[balistit]]u. U proizvodnji [[kordita]], [[aceton]] se koristi kao rastvarač da bi smeša dobila koloidno stanje. Ova bezbojna tečnost, koja ključa na {{convert|56|C|F}}, rastvara sastojke '''kordita''' i nakon isparavanja ostavlja fizički homogeno želatinozno telo. Obično uzimaju [[aceton]] u količini od <math>\frac 1 5</math> ili čak <math>\frac 1 6</math> težine [[bezdimni barut|piroksilina]] i [[нитроглицерин|nitroglicerina]] zajedno. Nakon što ste izmerili naznačene supstance u potrebnoj proporciji, nastavite dalje na ovaj način.

[[File:Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary b31 217-0.png|thumb|400px|Slika 1. Mešalica sa otvorenim poklopcem u bočnom položaju prilikom istovara. Lopatice na 2 osovine, vidljive iznutra, rotiraju u suprotnom smeru od jednog pogona kroz zupčanike. Osušeni piroksilin se sipa u mikser, po dizajnu slične mešalici hleba (slika 1); nakon rastvaranja nitroglicerina u acetonu, rastvor se dodaje u piroksilin, a zatim posebno u vazelin, doveden u tečno stanje zagrevanjem. Zatvaranje mešalice hermetičkim poklopcem i okretanje osovine sa lopaticama, mešanje i mlevenje se vrše dok se smeša ne pretvori u homogenu plastičnu masu (u roku od 2-3 sata); ova operacija se zove geliranje. Želatinizovana masa se zatim prebacuje u presu (vertikalna ili horizontalna), u čije se dno ubacuje matrica C sa rupama odgovarajuće veličine (sl. 2); davanjem udarca klipu B kroz ove rupe, masa se istiskuje u obliku neprekidnih žica, koje se namotaju na rotirajuće kalemove ili bubnjeve.]]
[[File:Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary b31 218-1.png|thumb|400px|Slika 2. Pritisnite (horizontalno sečenje). A - komora za punjenje, koja nakon uklanjanja klipa može uključiti klipove DD. C - matrica sa okruglom rupom. B - šuplji klip.]]
[[File:Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary b31 218-2.png|thumb|400px|Slika 3. Valjci sa stolom za valjanje limova.]]

:: * Slika 1. Mešalica sa otvorenim poklopcem u bočnom položaju prilikom istovara. Lopatice na 2 osovine, vidljive iznutra, rotiraju u suprotnom smeru od jednog pogona kroz zupčanike. Osušeni piroksilin se sipa u mikser, po dizajnu sličnoj mešalici hleba (slika 1); nakon rastvaranja [[нитроглицерин|nitroglicerina]] u [[aceton]]u, rastvor se dodaje u [[bezdimni barut|piroksilin]], a zatim posebno u [[vazelin]], doveden u tečno stanje zagrevanjem. Zatvaranje mešalice hermetičkim poklopcem i okretanje osovine sa lopaticama, mešanje i mlevenje se vrše dok se smeša ne pretvori u homogenu plastičnu masu (u roku od 2-3 sata); ova operacija se zove geliranje. Želatinizovana masa se zatim prebacuje u presu (vertikalna ili horizontalna), u čije se dno ubacuje matrica C sa rupama odgovarajuće veličine (sl. 2); davanjem udarca klipu B kroz ove rupe, masa se istiskuje u obliku neprekidnih žica, koje se namotaju na rotirajuće kalemove ili bubnjeve.
:: * Slika 2. Pritisnite (horizontalno sečenje). A - komora za punjenje, koja nakon uklanjanja klipa može uključiti klipove DD. C - matrica sa okruglom rupom. B - šuplji klip.
:: * Slika 3. Valjci sa stolom za valjanje limova.

Dobijene korditne niti su mekane u svežem stanju i imaju oštar miris [[aceton]]a. Vremenom, [[aceton]] isparava, a '''kordit''' postepeno postaje tvrđi, gubi miris. Zatim se u sekačima seku na kraće komade, što omogućava da se ovi komadi automatski daju bilo koju željenu dužinu. Nakon toga, ostaje samo da se isečeni komadi potpuno osuše, da se potpuno ukloni rastvarač. U tu svrhu se polažu u tankom sloju na platnene tacne i postavljaju na police u ormanima za sušenje kroz koje se gura mlaz toplog vazduha. Prilikom sušenja ne treba koristiti visoke temperature, jer sam [[нитроглицерин|nitroglicerin]] može da isparava, posebno zajedno sa rastvaračem koji istovremeno isparava, a to podrazumeva promenu sastava proizvoda i postepenu kontaminaciju samog sušanja precipitiranim parama [[нитроглицерин|nitroglicerina]], koji preti da eksplodira. Zbog toga sušare obično koriste temperaturu ne veću od {{convert|40|C|F}}, ili, još bolje, ostavljaju [[barut]] na otvorenom na običnoj sobnoj temperaturi. U proizvodnji [[balistit]]a, ovom operacijom se uopšte ne mora baviti, iako se time sigurnost proizvodnje ne povećava, jer je isparavanje [[нитроглицерин|nitroglicerina]] moguće uz bilo koje zagrevanje koje se koristi u Nobelovom metodu. Nakon vaganja kolodijum piroksilin potpuno osušen ili do određenog (malog) stepena vlažnosti, uranja se u višak [[нитроглицерин|nitroglicerina]] ohlađenog na {{convert|8|C|F}} u posebnoj posudi koja omogućava da se vazduh iz njega ispumpava pod dejstvom razređivanja; kako se mehurići vazduha uklanjaju iz mase, [[нитроглицерин|nitroglicerin]] u potpunosti ispunjava pore piroksilinske pulpe, a hlađenje sprečava značajno rastvaranje ove druge. Dobijena smeša se zatim presuje u centrifugi (ili presi) sve dok sakupljena količina presovanog [[нитроглицерин|nitroglicerina]] ne pokaže da je težina preostalog u pulpi jednaka težini potonjeg. Da bi se oslabio efekat rastvaranja na hladnoći, kao i da bi se neutralisala [[azotna kiselina]] koja se može pojaviti pri daljoj preradi, u [[нитроглицерин|nitroglicerin]] se prvo dodaje oko 1% nekog rastvorljivog i neisparljivog amina. Isceđena gusta masa se razbija na komade, a ove se stavljaju u posude zagrejane vodom do {{convert|80|C|F}}; posmatrajući debljinu komada, nakon nekog vremena masa postaje plastična, želatinasta i postaje nesposobna da oslobodi [[нитроглицерин|nitroglicerin]] ni pod kakvim pritiskom. Zatim se komadi vade i stavljaju na sto, sa kojeg se pomoću drvenog strugača pomeraju na valjke zagrejane na istu temperaturu (vruća voda ili para) (slika 3) da bi se dobili listovi 1-2&nbsp;mm debljine.

Ako su listovi providni i bez mrlja, oni se direktno motaju u komade, poput tkanina, i dalje se obrađuju. Inače (što se najčešće dešava), preklapajući ih na pola, četiri puta itd., prođu još nekoliko puta između istih zagrejanih rolni; istovremeno se pege koje potiču od delova mase koji nisu podvrgnuti geliranju postepeno gnječe i želatinizovani nestaju. Da bi se olakšalo oslobađanje vazdušnih mehurića prilikom ponovnog valjanja, limovi sklopljeni pre ulaska u rolne se po dužini seku na stolu sa kojeg se napajaju, tim pre što se vrućim valjanjem, ma koliko rezovi bili nepravilni, masa uvek ponovo lemi u uniformne listove. Od dobijenih providnih tankih listova na isti način se dobijaju deblji itd. Sada ostaje da se ovi listovi pretvori u zrna, kome Nobel daje ili kubni oblik ili oblik šipki kvadratnog preseka. U tu svrhu, u specijalnim mašinama, listovi se seku po dužini i popreko, što se može uraditi ili odvojeno (prvo uzdužno sečenje, a zatim poprečno, na primer, za šipke), ili u istom sečenju (na primer, za male kubične oblike).

: 2) Svojstva oba tipa [[barut]]a su bliska jedna drugoj. Po izgledu se razlikuju samo po obliku: '''kordit''' je u obliku žice (otuda i njegovo ime od engleske reči corde - žica), [[balistit]] je kubičnog ili šipkastog oblika. Specifična težina [[balistit]]a je 1,64, a '''kordita''' 1,56; ova razlika u specifičnoj težini je zbog primesa [[vazelin]]a u '''korditu'''. Oba su veoma fleksibilna, pokazuju značajnu otpornost na kidanje, tamno braon boje, providna su u tankom sloju, lako se seku nožem, skoro potpuno nehigroskopna, pa čak i u prostoru zasićenom vodenom parom na običnoj temperaturi, mogu da apsorbuju ne više od 1% vlage. Oba takođe pokazuju skoro istu osetljivost na toplotu sa Abelovim i Viel testovima uspostavljenim za sve vrste [[Bezdimni barut|bezdimnog baruta]] (videti [[Bezdimni barut|Nitrocelulozu]]), naime:

:: a) tokom Abelovog testa (zagrevanjem na {{convert|65|C|F}}), pod istim uslovima, nakon 30-45 minuta pojavljuje se žuta traka na skrobno jodnom papiru, što znači oslobađanje dovoljne količine azotnih oksida;
:: b) Viel testom (zagrejan na {{convert|110|C|F}}), takođe pod istim uslovima, bojenje normalnog lakmus papira u crvenu boju od oslobođenih kiselih para nastaje nakon 1 sat 30 m - 2 sata.

Poređenje nitroglicerinskih prahova sa pojedinačnim nitroceluloznim bezdimnim prahom pokazuje da su potonji znatno superiorniji u ovom pogledu, držeći do 3½ sata Abelovog testa i 8 sati ili više Vielovog testa. Međutim, zapažanja obavljena u [[Енглеска|Engleskoj]] o '''korditu''', koji je oplovio svet pod tropima, uverila su se da posle toga nije promenio svoja svojstva ni hemijski ni balistički, pa stoga relativno visoka osetljivost na toplotu ne može sprečiti njegovo usvajanje za vojno gađanje. Ako se oba [[barut]]a zagreju u epruveti postavljenoj u parafinsko kupatilo, čija temperatura postepeno raste prosečnom brzinom od {{convert|5-6|C|F}} u minuti, tada '''kordit''' eksplodira na temperaturi od oko {{convert|175|C|F}}, a balistit - oko {{convert|185|C|F}}. Oba su skoro podjednako osetljiva na udare između gvozdenih površina, štaviše, veoma mali deo zapravo eksplodira, podvrgnut direktnom mehaničkom delovanju, dok se susedni delovi raspršuju u stranu bez promene; ali svi pokušaji da se njihova punjenja detoniraju prajmerom sa čistim [[živa(II) fulminate|živinim fulminatom]] ili patronom napravljenom od presovanog [[bezdimni barut|piroksilina]] nisu doveli do ničega; u ovom slučaju, naelektrisanja se ili raspršuju na strane, ili se samo podvrgavaju postepenom sagorevanju, kao kada su zapaljena od užarenog tela. Kada se koristi za paljbu u topovima, za uništavanje takozvanog „pufa“, između punjenja i prajmera (udarnog ili galvanskog) postavlja se transferni upaljač koji se sastoji od nekoliko grama [[Барут|crnog baruta]]. Gasovi koji se razvijaju pri sagorevanju oba [[barut]]a u zatvorenom prostoru sastoje se od [[ugljen-dioksid]]a, [[ugljen-monoksid]]a, [[vodonik]]a, [[voda|vode]] i [[azot]]a.

* [[Ugljen-dioksid]] 35,0%
* [[Ugljen-monoksid]] 34,1%
* [[Vodonik]] 9,9%
* [[Azot]] 21,0%

Istovremeno se oslobađa 1310 kalorija toplote na {{convert|1|kg|lb}} baruta, smatrajući vodu tečnom; ako se uzme kao gasovito, odnosno ukupna zapremina gasovitih produkata sagorevanja je 808 litara, tada će količina oslobođene toplote biti 1198 kal. Nobel je, određujući pri visokim gustinama opterećenja, našao istu vrednost od 808 litara za ukupnu zapreminu gasova, ali je količina oslobođene toplote veća, naime 1365 kal. (pod pretpostavkom da je voda tečna) ili 1269 (pod pretpostavkom da je voda gas.). Prema studiji istog Nobela (kao i Abela i Djuara), '''kordit''' ({{convert|1,2|mm|in}} u prečniku), koji gori pod pritiskom (konačnim) od 1524 atm., daje {{convert|1|kg|lb}} punjenja: {{convert|0,1563|kg|lb}} tečne vode sa mirisom [[amonijak]]a (ili 194 litara vodene pare) i 698 litara suvih gasova na {{convert|0|C|F}} i 760 mm, koji sadrže po zapremini:

* [[Ugljen-dioksid]] 32,0%
* [[Ugljen-monoksid]] 32,9%
* [[Vodonik]] 18,0%
* [[Azot]] 17,1%

i oslobađa 1272 kal. toplote (pod pretpostavkom da je voda tečna), ili 1178 kal., s obzirom da je voda gasovita. Sa povećanjem gustine opterećenja ili pritisaka pod kojima se odvija sagorevanje, proporcije [[ugljen-dioksid]]a i [[vodonik]]a se povećavaju, dok se proporcije [[ugljen-monoksid]]a i [[Вода|vode]], naprotiv, smanjuju. Istovremeno, primećeno je da sastav gasova, a samim tim i njihova ukupna zapremina i količina izdvojene toplote, variraju u zavisnosti od veličine zrna praha; na primer, za deblje korditne žice (prečnika {{convert|6,5|mm|in}}) Nobel je, pri pritisku od 1524 atm., na {{convert|1|kg|lb}} punjenja dobio: {{convert|0,155|kg|lb}} tečne vode (sa jakim mirisom [[amonijak]]a) ili 192,5 litara vodene pare, 692 litara suvih gasova zapreminskog sastava od 28,4% CO<sub>2</sub> , 33,8% CO, 24,4% H<sub>2</sub> i 13,4% [[azot]]a, sa oslobađanjem toplote 1284 kal. (pod pretpostavkom da je voda tečna), ili 1189 kal. (pod pretpostavkom da je voda gasovita). Očigledno, zbog sadržaja značajnih količina [[ugljen-monoksid]]a, proizvodi sagorevanja i [[balistit]]a i '''kordita''' moraju biti veoma toksični pri udisanju, što se mora imati u vidu kada se koriste za gađanje topova u zatvorenim kazamatima i kulama.

Koristeći, s jedne strane, date eksperimentalne podatke o sagorevanju, a sa druge strane, one opšte odnose koji su pronađeni za sve [[eksploziv]]e uopšte (videti), proračunom nalazimo da [[balistit]], kada sagoreva, razvija temperaturu T \u003d {{convert|3.000|C|F}} i sila f = {{convert|10.000|kg|lb}} po 1 cm², za K. isti T = {{convert|2.850|C|F}} i f = {{convert|10.500|kg|lb}} po 1 cm². Odakle se vidi, jačina '''kordita''' je veća od [[balistit]]a, ali je temperatura njegovih gasova niža, što je posledica primesa [[vazelin]]a. Pritisci izračunati - Proračuni se vrše prema formuli p \u003d f Δ / (1 - BΔ), gde je B kovolum, prihvaćen, prema savremenim pogledima, uvek jednak 0,001 zapremine gasova u normalnim uslovima, tj., za [[balistit]] B = 0,808, za '''kordit''' = 0,890.] u smislu pronađenih vrednosti f, dovoljno se slažu sa onima koje su Sarro i Viel izmerili direktno u bombi (vidi Sl.Eksplozivi), pri istoj gustini punjenja. Na primer, za [[balistit]]:

{| class="wikitable" style="text-align: center"
|-
! Pri gustini opterećenja, Δ !! Izračunati pritisci, str  !! Iskusni pritisak
|-
| 0,10 || 1088 || 1130
|-
| 0,15 || 1706 || 1625
|-
| 0,18 || 2105 || 2125
|-
| 0,20 || 2386 || 2320
|}

Za '''kordit''', pri Δ = 0,20, izračunati pritisak = {{convert|2.550|kg|lb}} po 1 cm², vrednost pronađena iskustvom = {{convert|2.490|kg|lb}}.

: 5) Prilikom sagorevanja na otvorenom, pod običnim atmosferskim pritiskom, oba tipa [[barut]]a sagorevaju sporije od običnog [[Барут|crnog baruta]], izbacujući sa zapaljene površine tanke, šištave zrake plamena karakteristične za zapaljeni [[нитроглицерин|nitroglicerin]]; ovo pokazuje da, u stvari, [[нитроглицерин|nitroglicerin]] u oba [[barut]]a ima tendenciju da pregori, takoreći, pre [[bezdimni barut|piroksilina]] u kombinaciji sa njim, ostavljajući ovaj drugi da izgori posle. Sagorevanje se odvija na sličan način u zatvorenoj čvrstoj komori, odnosno pod postepeno rastućim pritiscima. Zaista, Vielle je pokazao da ako, za istu gustinu punjenja u registrovanoj manometrijskoj bombi (vidi [[Eksploziv]]i) da se razneta punjenja razmatranih [[barut]]a iste težine, menjajući veličinu zrna, pa su u zavisnosti od geometrijske sličnosti ovih zrna, vremena potpunog sagorevanja punjenja direktno proporcionalna debljini zrna; ista proporcionalnost se može postići samo kada se sagorevanje svakog zrna odvija u uzastopnim paralelnim slojevima, odnosno, u stvari, na potpuno isti način kao na otvorenom, čak i ako u isto vreme [[нитроглицерин|nitroglicerin]] ima tendenciju da ranije sagore [želja da [[нитроглицерин|nitroglicerin]] izgori pre nego što [[bezdimni barut|piroksilin]] naruši rezultujuću proporcionalnost samo pri velikim veličinama zrna; u eksperimentima Viellea, debljina nije prelazila {{convert|3,5|mm|in}}.]. S druge strane, pod pretpostavkom da je u svakom datom trenutku sagorevanja pritisak gasova u bombi ujednačen, a u isto vreme i ravnoteža između ovog pritiska i kontinuirano postojećeg Kroscher kompresije, Viel je, koristeći krive ovih kompresija i sledstveno, pritisaka gasova od samog početka sagorevanja do kraja, na osnovu istih eksperimenata, mogao da izračuna proporcije naelektrisanja koje je izgorelo u pravilnim intervalima, i znajući broj zrna i njihove veličine, mogao bi da pronađe i debljine spaljenih slojeva kroz te iste vremenske intervale. Odavde je bilo lako izračunati:

::* a) osnovne brzine sagorevanja i
::* b) promene ovih brzina sa povećanjem pritiska, i to: ova brzina u u cm izražena je eksponencijalnim formulama - za '''kordit''' u = 0,496 p0,55, za [[balistit]] u = 0,265 p0,6, gde je p pritisak u kg po 1 cm². Imajte na umu da nekadašnji zadimljeni prah obično nije imao sposobnost da sagoreva u paralelnim slojevima: kada se zapali u jakim čaurama, njihova zrna se razbijaju od vrućih gasova koji prodiru u njihove pore na manje delove, koji sami izgore. Samo posebne varijante ovih [[barut]]a, pripremljene od pulpe pod pritiskom do 3600 atm., su u ovom pogledu slične opisanim [[нитроглицерин|nitroglicerinskim]]; na primer, takav stepen smeđeg praha pokazuje elementarnu brzinu sagorevanja, izraženu formulom u = 0,922 p0,25.

Sposobnost [[balistit]]a i '''kordita''' da sagorevaju u paralelnim slojevima olakšava odabir veličine njihovih zrna za topove različitih [[kalibar]]a, kao i postizanje ispravnosti njihovog balističkog delovanja. Sledeći podaci pokazuju koja punjenja, pod kojim uslovima i koje početne brzine se dobijaju sa oba ova praha. U ruskoj pušci od 3 linije sa metkom težine 13,7 grama, punjenje od 2,0 grama, [[balistit]] u obliku kocke sa stranicom od 0,9 mm daje početnu brzinu v = 615 m/s, pri najvećem pritisku na dno kanala p = 2250 atm.; za [[kordit]], u vidu žica prečnika 0,9 mm, sa punjenjem takođe od 2,0 g. v = 620 m/s, p = 2300 atm. U laku (poljski top 8,7 cm) sa projektilom od 16¾ funte [[balistit]]a, u obliku snopova štapova, dužine 170 mm, kvadratnog preseka od 3 mm u stranu, sa punjenjem 0, 688 kg daje v = 490 m/s, p = 1370 atm.; da se dobije v = 435 m/s, dovoljno je punjenje od 0,614 kg, dok se crni, dimljeni krupnozrni prah za to mora uzeti u količini od 1,4 kg, odnosno 2,28 puta više. Najbolji rezultati se dobijaju kod dužih savremenih topova koji omogućavaju pucanje kada se pritisak u kanalu razvije preko 3200 atmosfera, i to: prema engleskim eksperimentima napravljenim sa puškom od 6" dužine 100 kalibara, punjenjem '''kordita''' prečnika 10,1 mm, težine 12.465 kg, u Pod ovim uslovima, daje projektilu težine 45.168 kg početnu brzinu od 1.000 m/s, ali kako se dužina smanjuje, brzine se smanjuju na sledeći način: 28 puta više. Najbolji rezultati se dobijaju kod dužih savremenih topova koji omogućavaju pucanje kada se pritisak u kanalu razvije preko 3.200 atmosfera, i to: prema engleskim eksperimentima napravljenim sa puškom od 6" dužine 100 kalibara, punjenjem '''kordita''' prečnika 10,1 mm, težine 12.465 kg, u Pod ovim uslovima, daje projektilu težine 45.168 kg početnu brzinu od 1.000 m/s, ali kako se dužina smanjuje, brzine se smanjuju na sledeći način: 28 puta više. Najbolji rezultati se dobijaju kod dužih savremenih topova koji omogućavaju pucanje kada se pritisak u kanalu razvije preko 3.200 atmosfera, i to: prema engleskim eksperimentima napravljenim sa puškom od 6" dužine 100 kalibara, punjenjem '''kordita''' prečnika 10,1 mm, težine 12.465 kg, u Pod ovim uslovima, daje projektilu težine 45.168 kg početnu brzinu od 1.000 m/s, ali kako se dužina smanjuje, brzine se smanjuju na sledeći način:

Dužina = 40 kal. = 50 kal. = 75 kal. Početna brzina = 851 m/s = 895 m/s = 965 m/s

Značajan nedostatak oba baruta pri ispaljivanju manifestuje se uglavnom u njihovoj sposobnosti da proizvedu brzo sagorevanje kanala pištolja, koji, iako drugačije prirode, u poređenju sa prugastim pregorevanjem od braon prizmatičnog baruta, predstavlja, takoreći, samo glatko ispiranje metala, ali i dalje izuzetno nepoželjno, zbog smanjenja veka trajanja skupih oružja. Ovako jači efekat gorenja od uobičajenog je posledica visokih temperatura koje razvijaju [[Balistit]] i [[Kordit]]. Za ovo, Abel i Djuar dodaju [[vazelin]] u [[kordit]] kako bi smanjili količinu oslobođene toplote i temperaturu gasova, kako bi smanjili sagorevanje. Iskustvo, međutim, pokazuje da čak i veće količine [[vazelin]]a malo pomažu uzroku; samo se prosečna temperatura gasova smanjuje na ovaj način,

== Hemijski sastav ==

'''Kordit''', koji je [[eksploziv]] sa dvostrukom bazom, sastoji se od 64 % [[pamuk]]a, 30 % [[нитроглицерин|nitroglicerina]] i 5 % [[vazelin]]a, koji deluju kao stabilizatori. Pored toga, takođe se sastoji od 0,8% [[aceton]]a, koji je neophodan za pravljenje smeše. Svi proizvodi koji nastaju u reakciji su nevidljivi gasovi, osim vodene pare kada se kondenzuje.

== Britanska vlada usvojila bezdimni barut ==

=== Zamene za barut (crni barut) ===
 
[[Barut]], eksplozivna mešavina [[sumpora]], drvenog uglja i [[kalijum nitrat]]a (takođe poznat kao šalitra), bio je originalno gorivo korišćeno u vatrenom oružju i [[vatromet]]u. Korišćen je otprilike od 10. ili 11. veka pa nadalje, ali je imao nedostatke, uključujući veliku količinu [[dim]]a koji je proizvodio. Sa razvojem različitih "nitro eksploziva" u 19. veku, zasnovanih na reakciji smeša [[Азотна киселина|azotne kiseline]] na materijale kao što su [[celuloza]] i [[glicerol|glicerin]], počela je potraga za zamenom za [[barut]]. <ref>{{cite book |last=Tucker |first=Spencer C. |author-link=Spencer C. Tucker |title=Almanac of American Military History |url=https://archive.org/details/almanacofamerica0001tuck |date=2013 |publisher=ABC-CLIO |location=Santa Barbara, CA |isbn=9781598845303 |page=1170}}</ref>

=== Rani evropski bezdimni baruti ===

Prvi [[bezdimni barut]] razvio je 1865. [[Johan Edvard Šulce]]. U vreme ovog prodora, Šulce je bio kapetan pruske [[Артиљерија|artiljerije]]. Šulce je na kraju dospeo do čina [[pukovnik]]a. Njegova formulacija (nazvana Šulceov prah) bila je sastavljena od nitrolignoze impregnisane šalitrom ili [[баријум-нитрат|barijum nitratom]]. <ref>{{cite journal |title=The Schultz White Gunpowder |url=https://www.scientificamerican.com/article/the-schultz-white-gunpowder/ |access-date=17 April 2022 |journal=Scientific American|date=1869 |volume=20 |issue=21 |pages=321–322 |doi=10.1038/scientificamerican05221869-321a }}</ref><ref>{{cite web |title=Schultze powder – Big Chemical Encyclopedia |url=https://chempedia.info/info/schultze_powder/ |access-date=17 April 2022 |website=chempedia.info}}</ref><ref>{{cite web |title=No text – Big Chemical Encyclopedia |url=https://chempedia.info/page/211093075100072185201130029045085251003094141219/ |access-date=17 April 2022 |website=chempedia.info}}</ref>

Godine 1882. Ekplosive Compani iz Stovmarketa predstavila je EC Povder, koji je sadržao nitro-pamuk i nitrate [[kalijum]]a i [[barijum]]a u zrnu želatiniranom etarskim [[alkohol]]om. Imao je krupnija zrna od drugih nitroceluloznih prahova. Pokazalo se da nije pogodan za puške, ali je ostao u dugoj upotrebi za [[Сачмарица|sačmarice]] <ref name="artillery">Hogg OFG, 'Artillery: Its Origin, Heyday and Decline', Hurst & Company, London, 1989</ref> i kasnije je korišćen za [[Граната (артиљерија)|granate]] i fragmentacione bombe. <ref name="artillery">Hogg OFG, 'Artillery: Its Origin, Heyday and Decline', Hurst & Company, London, 1989</ref> and was later used for grenades and fragmentation bombs.<ref>http://www.aeragon.com/o/me/ni.html#ecpowder {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20221126001449/https://www.aeragon.com/military-technology-transfer/1865-1914/nitrocellulose-smokeless-powder.html#ecpowder |date=26 November 2022}} Aeragon Site Index > Ordnance > Military Explosives > Nitrocellulose > EC Powder</ref>

Godine 1884, francuski hemičar [[Paul Vieille]] proizveo je bezdimno gorivo koje je imalo određeni uspeh. Napravljen je od [[kolodijum]]a ([[Bezdimni barut|nitroceluloze]] rastvorene u [[etanol]]u i [[Етар (хемија)|etru]]), što je rezultiralo plastičnom koloidnom supstancom koja je umotana u veoma tanke listove, zatim osušena i isečena na male ljuspice. Francuska vojska ga je odmah usvojila za svoju pešadijsku pušku Mle 1886 i nazvala '''Poudre B''' (za poudre blanche, ili beli prah) da bi se razlikovala od [[Барут|crnog baruta]] (baruta). [[Puška]] i kertridž razvijeni za korišćenje ovog praha bili su generalno poznati kao 8mm Lebel, po oficiru koji je razvio njegov [[metak]] od {{convert|8|mm|in}} sa punim metalnim omotom. <ref>{{cite journal |last=Bergman |first=Yoel |title=Paul Vieille, Cordite & Ballistite |date=2009 |jstor=23787093 |journal=Icon |volume=15 |pages=40–60 |issn=1361-8113}}</ref>

Sledeće, 1887. godine, [[Alfred Nobel]] je izumeo i patentirao bezdimno gorivo koje je nazvao [[balistit]]. <ref>{{Cite journal |last=Bergman |first=Yoel |date=2017-10-20 |title=Fair Chance and not a Blunt Refusal: New Understandings on Nobel, France, and Ballistite in 1889 |url=https://brill.com/view/journals/vulc/5/1/article-p29_29.xml |journal=Vulcan |volume=5 |issue=1 |pages=29–41 |doi=10.1163/22134603-00501003 |issn=2213-4603}}</ref> Sastojao se od 10% [[kamfor]]a, 45% [[нитроглицерин|nitroglicerina]] i 45% kolodija ([[Bezdimni barut|nitroceluloze]]). Vremenom je [[kamfor]] imao tendenciju da ispari, ostavljajući nestabilan [[eksploziv]]. <ref>{{cite journal |last=Bergman |first=Yoel |date=2011 |title=Alfred Nobel, Aniline and Diphenylamine |jstor=23789960 |journal=Icon |volume=17 |pages=57–67 |issn=1361-8113}}</ref>

=== Razvoj ===

[[File:Heike Kamerlingh Onnes - 33 - James Dewar in the Royal Institution in London, around 1900.png|thumb|upright|Sir James Devar na poslu]]

Vladin komitet [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenog Kraljevstva]], poznat kao "Komitet za eksplozive", kojim je predsedavao Sir [[Frederick Abel]], pratio je razvoj eksploziva u inostranstvu i dobio uzorke [[Poudre B]] i [[Balistit]]a; nijedan od ovih [[Bezdimni barut|bezdimnih baruta]] nije preporučen za usvajanje od strane Komiteta za eksplozive.

Abel, Sir James Devar i V Kellner, koji je takođe bio u komitetu, razvili su i zajedno patentirali (br. 5,614 i 11,664 na imena Abel i Devar) 1889. godine novo gorivo slično [[balistit]]u koje se sastojalo od (težinski) 58% [[нитроглицерин|nitroglicerina]], 37% gumpamuk ([[nitroceluloza]]) i 5% [[vazelin]]. Koristeći [[aceton]] kao rastvarač, ekstrudiran je kao štapići nalik špagetima koji su prvobitno nazvani "prašak od kordova" ili "komitetska modifikacija balistita", ali je ovo brzo skraćeno u "kordit".

'''Kordit''' je počeo kao pogonsko gorivo sa dvostrukom bazom. Tridesetih godina prošlog veka razvijena je trostruka baza uključivanjem značajnog udela [[nitrogvanidin]]a. Pogon sa tri baze smanjio je nedostatke pogonskog goriva sa dvostrukom bazom – njegovu relativno visoku temperaturu i značajan fleš. Formulacija AN sa dvostrukom bazom iz [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]] kompanije ''Imperial Chemical Industries'' (ICI) takođe je imala mnogo nižu temperaturu, ali su joj nedostajala svojstva smanjenja blica N i NK pogonskih goriva sa tri baze.

Iako je '''kordit''' klasifikovan kao [[eksploziv]], on se ne koristi kao jak [[eksploziv]]. Dizajniran je da deflagrira ili sagoreva, da proizvodi gasove pod visokim pritiskom.

=== Spor o Nobelovom i Abelovom patentu ===

[[Alfred Nobel]] je tužio Abela i Djuara zbog navodnog kršenja patenta. Njegov [[patent]] je precizirao da [[nitroceluloza]] treba da bude "poznate rastvorljive vrste". Nakon što je slučaj izgubio, otišao je na [[Апелациони суд Енглеске и Велса|Apelacioni sud]]. Ovaj spor je na kraju stigao do [[Дом лордова|Doma lordova]], 1895. godine, ali je konačno izgubljen jer su reči „dobro poznate rastvorljive vrste“ u njegovom patentu uzete da označavaju rastvorljivi [[kolodijum]], i stoga su posebno isključile nerastvorljivi [[pamuk]]. <ref name="life of nobel-7">{{Harvnb|Schuck|Sohlman|1929|pages=136–144}}</ref> Dvosmislena fraza bila je „rastvorljiva nitroceluloza“: rastvorljiva [[nitroceluloza]] je bila poznata kao kolodion i bila je rastvorljiva u [[alkohol]]u. Koristio se uglavnom za [[Медицина|medicinu]] i [[Фотографија|fotografiju]]. Nasuprot tome, nerastvorljiva u [[alkohol]]u, [[nitroceluloza]] je bila poznata kao pištoljski pamuk i korišćena je kao [[eksploziv]]. <ref name="life of nobel-7"/><ref name="life of nobel-I">{{Harvnb|Schuck|Sohlman|1929|loc=Appendix I: ''Alfred Nobel's English lawsuit. Mr justice Romer's judgment in the "Cordite Case"''}}</ref> Nobelov patent se odnosi na proizvodnju celuloida korišćenjem [[kamfor]]a i rastvorljive [[Bezdimni barut|nitroceluloze]]; a ovo je uzeto da implicira da Nobel posebno pravi razliku između upotrebe rastvorljive i nerastvorljive [[Bezdimni barut|nitroceluloze]]. <ref name="life of nobel-I"/> Za forenzičku analizu slučaja videti Istoriju eksploziva, tom II; Slučaj za Kordita, Džon Vilijams (2014). Međutim, u svojoj sveobuhvatnoj biografiji [[Алфред Нобел|Alfreda Nobela]] iz 2019. <ref>{{Cite book |last1=Carlberg |first1=Ingrid |title=Nobel: Den gåtfulle Alfred, hans värld och hans pris |year=2019 |publisher=Norstedts |place=Stockholm |language=sv|isbn=978-91-1-306939-5  }}</ref> [[Ingrid Karlberg]] primećuje koliko je pažljivo Abelu i Djuaru bilo dozvoljeno da prate Nobelov rad u [[Pariz]]u i koliko je Nobel bio razočaran time kako je to poverenje iznevereno. Knjiga se zalaže za Nobela kao originalnog pronalazača i da je slučaj izgubljen zbog nevažne tehničke stvari.

== Formulacije ==

Brzo je otkriveno da se brzina gorenja može menjati promenom površine '''kordita'''. Uske šipke su korišćene u [[Malokalibarsko oružje|malokalibarskom oružju]] i relativno su brzo gorele, dok bi deblje šipke gorele sporije i korišćene su za duže cevi, kao što su one koje se koriste u artiljeriji i pomorskim puškama.

=== Kordit (Mk I) i Kordit MD ===

Originalna Abel-Devar formulacija je ubrzo zamenjena, jer je izazvala prekomernu eroziju cevi oružja. Od tada je postao poznat kao '''Kordit Mk I'''.

Sastav '''kordita''' je promenjen na 65% [[pamuk]]a, 30% [[нитроглицерин|nitroglicerina]] (sadržavajući 5% [[vazelin]]a) i 0,8% [[aceton]]a ubrzo nakon završetka [[Други бурски рат|Drugog burskog rata]]. Ovo je bilo poznato kao '''Kordit MD''' (modifikovano). <ref>Britannica, The Editors of Encyclopaedia. "cordite". Encyclopedia Britannica, 13 Apr. 2017, https://www.britannica.com/technology/cordite {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211229154751/https://www.britannica.com/technology/cordite |date=29 December 2021 }}. Accessed 29 December 2021.</ref>

'''Kordit MD''' kertridži su obično težili otprilike 15% više od '''Kordita Mk I''' kertridža koje su zamenili, da bi se postigla ista brzina cevčice, zbog inherentno manje moćne prirode '''Kordita MD'''. <ref>Example : BL 6-inch Mk VII gun : 20 lb cordite Mk I, 23 lb cordite MD. Table 8 in [[Treatise on Ammunition]] 1915.</ref>

=== Kordit RDB ===

Tokom [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]] [[aceton]] je bio u nedostatku u [[Уједињено Краљевство|Velikoj Britaniji]], a novi eksperimentalni oblik je razvijen za upotrebu od strane [[Краљевска ратна морнарица|Kraljevske mornarice]]. <ref name=ministry>Ministry of Munitions of War</ref> Ovo je bio '''Kordit RDB''' (= formula B odeljenja za istraživanje) ; koji je bio 52% [[kolodijum]]a, 42% [[нитроглицерин|nitroglicerina]] i 6% [[vazelin]]a. Proizveden je u fabrici HM, Gretna; <ref name=ministry/> i Fabrika kordita [[Краљевска ратна морнарица|Kraljevske mornarice]], Holton Hit.

[[Aceton]] za industriju '''kordita''' tokom kasnog [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]] na kraju je proizveden naporima dr Haima Vajcmana, koji se smatra ocem industrijske fermentacije. Dok je predavač na [[Univerzitet]]u u [[Mančester]]u, Vajcman otkrio kako da koristi bakterijsku fermentaciju za proizvodnju velikih količina mnogih željenih supstanci. Koristio je bakteriju Clostridium acetobutilicum (tzv. Vajcmanov organizam) za proizvodnju [[acetona]]. Vajcman je preneo prava na proizvodnju [[aceton]]a na Commercial Solvents Corporation u zamenu za autorske naknade. Nakon školske krize 1915. tokom [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]], bio je direktor Laboratorije [[Britanski admiralitet|Britanskog admiraliteta]] od 1916. do 1919. godine.

Kasnije je otkriveno da '''Kordit RDB''' postaje nestabilan ako se čuva predugo.

=== Kordit SC ===

Istraživanja o '''Korditu RDB''' bez rastvarača, tehnološki izuzetno sličnom [[balistit]]u, nastavljena su prvenstveno na dodavanju stabilizatora, što je dovelo do tipa koji se obično koristio u [[Други светски рат|Drugom svetskom ratu]] kao glavno pomorsko gorivo. U [[Уједињено Краљевство|Velikoj Britaniji]] ovo je bilo poznato kao '''Kordit SC''' (= Kordit bez rastvarača), i zahtevao je proizvodne kapacitete odvojene od klasičnog '''kordita'''. '''Kordit SC''' je proizveden u različitim oblicima i veličinama, tako da je posebna geometrija '''Kordita SC''' označena upotrebom slova ili brojeva, ili oboje, nakon SC. Na primer, SC iza kojeg je sledio broj bio je užad u obliku štapa, sa brojem koji predstavlja prečnik u hiljaditim delovimaod inča. „SC T“ iza kojeg slede dva seta brojeva koji označavaju cevasto pogonsko gorivo, sa brojevima koji predstavljaju dva prečnika u hiljaditim delovima. 

Prečnika dva inča (otprilike 50 mm) i tri inča (približno 75 mm), raketna punjenja '''Kordita SC''' razvijena su u velikoj tajnosti pre [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]] za protivavionske svrhe – takozvane Z baterije, koristeći „nerotirane projektile“. <ref name=brown-chapter17/>

[[Уједињено Краљевство|Velika Britanija]] je prešla na metričke jedinice 1960-ih, tako da je došlo do diskontinuiteta u sistemu numerisanja geometrije pogonskog goriva.

=== Kordit N i Kordit NK ===

Važan razvoj tokom [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]] bio je dodavanje još jednog [[eksploziv]]a, [[nitrogvanidin]]a, u smešu da bi se formiralo pogonsko gorivo sa tri baze ili '''Kordit N''' i '''Kordit NK'''. Formulacije su se malo razlikovale za artiljerijsku i pomorsku upotrebu. Ovo je rešilo dva problema povezana sa velikim pomorskim topovima koji su bili opremljeni glavnim brodovima Britanske mornarice: bljesak topova i erozija cevi. Nitrogvanidin proizvodi velike količine [[azot]]a kada se zagreva, što je imalo prednost u smanjenju bljeska [[top]]a, a njegova niža temperatura sagorevanja u velikoj meri je smanjila eroziju cevi [[pištolj]]a.

'''Korodit N''' i '''Korodit NK''' su takođe izdati u ograničenim količinama za municiju koju koriste britanska kopnena artiljerija od 25 pdr i 5,5 inča.

Posle [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]] proizvodnja pogonskih goriva sa dvostrukom bazom uglavnom je prestala. Pogonska goriva sa trostrukom bazom, Korodit N i NK, bila su jedina korišćena u novim dizajnima municije, kao što su patrone za 105 mm Field i za 155 mm FH70.

== Fabrike koje su proizvodile i u kojim zemljama ==

=== Fabrike vlade Ujedinjenog Kraljevstva ===

U [[Уједињено Краљевство|Velikoj Britaniji]] '''kordit''' je razvijen za vojnu upotrebu u Kraljevskom Arsenalu od strane Abel, Devar i Kellner, Voolvich, <ref name = zukas>Zukas (2002)</ref> i proizvodi se u Valtham Abbei Roial Gunpovder Mills od 1889. nadalje. <ref name = hogg>Hogg (1970)</ref>

Na početku [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]] '''kordit''' se proizvodio u Valtham Abbei Roial Gunpovder Mills-u i kod sedam drugih dobavljača (British Ekplosives Sindicate Ltd, Chilvorth Gunpovder Compani Ltd, Cotton Povder Compani Ltd, Messrs Curtis's and Harvei Ltd, National Ekplosives Compani Ltd, New Ekplosives Compani Ltd i Nobels Ekplosive Compani Ltd). <ref name = "ministry of munitions">Ministry of Munitions (1922)</ref> Postojeće fabrike su proširene, a nove izgrađene, posebno od strane Nobelove fabrike u Ardiru, HM Factori, Gretna, koja se nalazila na granici [[Шкотска|Škotske]] i [[Енглеска|Engleske]] u Gretni, i Fabrika Kordita Kraljevske mornarice, Holton Hit. Indijska vlada je takođe osnovala fabriku u Nilgrisu. I fabrike kordita Gretna i Holton Heath zatvorene su na kraju [[Први светски рат|Prvog svjetskog rata]].

Do početka [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]] Holton Hit je ponovo otvoren, a dodatna fabrika za [[Краљевска ратна морнарица|Kraljevsku mornaricu]], Fabrika goriva Kraljevske mornarice, Caervent, otvorena je u Caerventu u [[Vels]]u. Veoma velika fabrika kraljevskog naoružanja, ROF Bišopton, otvorena je u [[Шкотска|Škotskoj]] za proizvodnju '''kordita''' za britansku vojsku i Kraljevsko vazduhoplovstvo. Nova fabrika '''kordita''' u opatiji Voltam i dva dodatna ROF-a— ROF Ranskill i ROF Vrekham — takođe su otvoreni. Kordit proizveden u ovim fabrikama slao je u fabrike za punjenje municije.

=== Fabrike agencije MoS i ICI Nobel u Drugom svetskom ratu ===

Britanska vlada je osnovala dodatne fabrike '''kordita''', ne pod kontrolom Kraljevske fabrike naoružanja, već kao Fabrike Agencije koje vode u ime Ministarstva snabdevanja (MoS). Kompanija ICI Nobel, u Ardiru, zamoljena je 1939. da izgradi i upravlja šest fabrika u južnoj [[Шкотска|Škotskoj]]. Četiri od ovih šest su bili uključeni u proizvodnju '''kordita''' ili [[Ватрено оружје|vatrenog oružja]]. Radovi u MoS Drungans (Dumfries) proizvodili su [[pamuk]] koji je pretvoren u '''kordit''' u MoS Dalbeattie (kordit sa trostrukom bazom) i u MoS Povfoot (monobazni granulirani pamuk za [[malokalibarsko oružje]]). Manja lokacija u Girvanu, Južni Ejršir, koju sada zauzima Grantova destilerija, proizvodila je '''kordit''' i [[Тринитротолуен|TNT]]. <ref name=cocroft-gaz>{{Harvnb|Cocroft|2000|loc=Gazetteer}}</ref> Na lokaciji ICI Ardeer je takođe bila zatvorena fabrika '''kordita''' u državnom vlasništvu iz [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]]. <ref name="reader-2-14">{{Harvnb|Reader|1975| loc=Chapter 14: "Warlike Supply"}}</ref>

35% britanskog '''kordita''' proizvedenog između 1942. i 1945. dolazilo je iz Ardeer-a i fabrika ovih agencija. <ref name="reader-2-15">{{Harvnb|Reader|1975| loc=Chapter 15: "War Production"}}</ref> ICI je vodio slične radove u Deer Parku (koji je takođe bio zbunjujuće poznat kao Ardeer po susednom predgrađu) blizu [[Melburn]]a u [[Аустралија|Australiji]] i [[Јужноафричка Република|Južnoj Africi]]. <ref name="reader-2-15"/>

=== Zalihe u inostranstvu ===

Dodatni izvori goriva takođe su traženi od Britanskog Komonvelta u Prvom i [[Други светски рат|Drugom svetskom ratu]]. [[Kanada]], [[Јужноафричка Република|Južna Afrika]] i [[Australija]] su imale fabrike u vlasništvu ICI-ja koje su, posebno, isporučivale velike količine '''kordita'''.

==== Prvi svetski rat ====

[[File:Bird’s-eye view of a portion of Canadian Explosives Ltd., Nobel, Ontario - Vue à vol d’oiseau d’une partie de l’entreprise Canadian Explosives Ltd., Nobel (Ontario) (39057463364).jpg|thumb|right|Pogled iz ptičje perspektive na deo kompanije Canadian Ekplosives Ltd., Nobel, Ontario]]

Canadian Ekplosives Limited je osnovan 1910. za proizvodnju [[Пушка|pušaka]] '''kordita''', u svojoj fabrici Beloeil, za Kvebek Arsenal. Do novembra 1915. proizvodnja je proširena na proizvodnju {{convert|160|t|lb}} '''kordita''' mesečno za Carski odbor za municiju. <ref name="carnegie">Carnegie (1925).</ref>

Carski odbor za municiju je osnovao niz dodatnih fabrika [[eksploziv]]a u [[Канада|Kanadi]]. Izgradio je britansku fabriku Kordita Ltd u Nobelu, [[Ontario]], 1916/1917, za proizvodnju '''kordita'''. Proizvodnja je počela sredinom 1917. <ref name = carnegie/>

Canadian Ekplosives Limited izgradio je dodatnu fabriku '''kordita''' u Nobelu, [[Ontario]]. Radovi su počeli u februaru 1918. i završeni su 24. avgusta 1918. Projektovan je da proizvodi {{convert|680|t|lb}} '''kordita''' mesečno. <ref name = carnegie/>

Fabrike, posebno „teška industrija“ (Long i Marland 2009) bile su važne za nabavku municije. Fabrike '''kordita''' su obično zapošljavale žene (Cook 2006) koje su svoje živote izlagale riziku dok su pakovali čaure.

== Proizvodne količine ==

Velike količine '''kordita''' su proizvedene u oba svetska rata za upotrebu u vojsci. <ref>{{Cite journal |last=Neushul |first=Peter |date=1989 |title=Seaweed for War: California's World War I Kelp Industry |url=https://archive.org/details/sim_technology-and-culture_1989-07_30_3/page/561 |journal=Technology and Culture |volume=30 |issue=3 |pages=561–583 |doi=10.2307/3105951 |jstor=3105951 |s2cid=111835074 |issn=0040-165X}}</ref>

=== Pre Prvog svetskog rata ===

Pre [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]], većina '''kordita''' koju je koristila britanska vlada proizvodila se u sopstvenim fabrikama. Neposredno pre [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]], u [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenom Kraljevstvu]] su privatni proizvođači proizvodili između {{convert|6.000-8.000|t|lb}} tona '''kordita''' godišnje; između {{convert|1.000-1.500|t|lb}} tona godišnje proizvodi Nobel's Ekplosives, u Ardiru. <ref name=reader-2-14/>  Međutim, privatna industrija je imala mogućnost da proizvede oko 10.000 tona godišnje, a Ardir je mogao da proizvede oko 3.000 tona od ovog ukupnog iznosa. <ref name=reader-2-14/> 

=== Prvi svetski rat ===

Na početku [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]], od privatne industrije u [[Уједињено Краљевство|Velikoj Britaniji]] zatraženo je da proizvede {{convert|16.000|t|lb}} kordita, a sve kompanije su počele da se šire. <ref name=reader-2-14/> Fabrika HM, Gretna, najveća fabrika pogonskog goriva u [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenom Kraljevstvu]], koja je otvorena 1916. godine, i do 1917. proizvodila {{convert|800|t|lb}} '''Kordita RDB''' nedeljno (približno {{convert|41.000|t|lb}} godišnje). <ref name=ministry/><ref name=reader-2-14/> [[Краљевска ратна морнарица|Kraljevska mornarica]] je imala sopstvenu fabriku u [[Holton Hit]]u. <ref>{{cite web |title=Royal Naval Cordite Factory at Holton Heath, Wareham St. Martin – Dorset (UA) {{!}} Historic England |url=https://historicengland.org.uk/advice/heritage-at-risk/search-register/list-entry/1644468 |website=historicengland.org.uk |access-date=12 April 2022 }}</ref>

Godine 1910. Canadian Ekplosives Limited proizvodio je {{convert|1.360|kg|lb}} '''kordita''' za [[Пушка|puške]] mesečno u svojoj fabrici Beloeil, za Kvebek Arsenal. Do novembra 1915. proizvodnja je proširena na {{convert|160|t|lb}} '''kordita''' mesečno (približno {{convert|1.900|t|lb}} godišnje). <ref name="carnegie"/> Fabrika '''kordita''' Canadian Ekplosives Limited u Nobelu, [[Ontario]], projektovana je za proizvodnju {{convert|680|t|lb}} '''kordita''' mesečno (približno {{convert|8.170|t|lb}} godišnje).

=== Između ratova ===

Fabrika HM, Gretna, i fabrika '''kordita''' [[Краљевска ратна морнарица|Kraljevske mornarice]], [[Holton Hit]], obe su zatvorene nakon završetka [[rat]]a, a fabrika Gretna je demontirana. <ref name=ministry/> Time su fabrike Voltam opatija i Ardir ostale u proizvodnji.

[[File:MV Cordite, Royal Military College of Canada.jpg|thumb|right|MV Cordite, Kraljevski vojni koledž Kanade]]

=== Drugi svetski rat ===

Kao što je gore navedeno, pored sopstvenih pogona, britanska vlada je naložila ICI Nobelu da uspostavi niz Agencijskih fabrika za proizvodnju '''kordita''' u [[Шкотска|Škotskoj]], [[Аустралија|Australiji]], [[Канада|Kanadi]] i [[Јужноафричка Република|Južnoj Africi]].

== Korišćenje Kordita ==

* '''Kordit''' je prvo korišćen u municiji malog kalibra (vojna, zatim lovačka), a zatim za pokretanje [[granata]], sa manjim rizikom od pucanja cevi [[Пушка|puške]] ili [[pištolj]]a i manje brze korozije.
* Kasnije je '''Kordit''' korišćen kao čvrsto gorivo za [[Ракета|rakete]].
* '''Kordit''' je [[eksploziv]] koji se koristio u a[[Нуклеарно оружје|tomskoj bombi]] 6. avgusta 1945 [[Mali dečak]] da projektuje potrebnu masu [[Уранијум-235|uranijuma-235]] na drugu masu fisionog materijala kako bi dobio kritičnu masu.

== Vidi još ==

* [[Barut]]
* [[Bezdimni barut]]
* [[Poudre B]]
* [[Balistit]]
* [[Нитроглицерин|Nitroglicerin]]
* [[Dunit]]
* [[Eksploziv]]

== Galerija slika ==

<gallery>
The Royal Navy during the Second World War A24932.jpg|Utovar sirovina u bačvu za pripremu nitroceluloze
Work at a Royal Ordnance Shell Filling Factory, January 1942 D6249.jpg|Vaganje kordita pre pakovanja
Women making 9.2 inch gun cordite charges WWII IWM D 667.jpg|Pakovanje kordita u punjenja za topove od 9,2 inča
</gallery>

== Reference ==
{{Reflist|2}}

== Bibliografija ==

* {{cite book |last1=Bowditch |first1=M.R. |last2=Hayward |first2=L. |year=1996 |title=A Pictorial Record of the Royal Naval Cordite Factory: Holton Heath |location=Wareham |publisher=Finial Publishing |isbn=1-900467-01-1}}
* {{cite journal|last1=Brown|first1=David K.|last2=McCallum|first2=Iain|year=2001 |title= Ammunition Explosions in World War I|journal= Warship International|publisher=International Naval Research Organization |volume=XXXVIII |issue=1|pages=58–69|issn=0043-0374}}
* {{cite book |last=Brown |first=Donald |year=1999 |title=Somerset v Hitler: Secret Operations in the Mendips 1939 – 1945 |location=Newbury |publisher=Countryside Books |isbn=1-85306-590-0}}
* {{cite book |last=Carnegie |first=David |year=1925 |title=The History of Munitions Supply in Canada 1914-1918 |location=London |publisher=Longmans, Green and Co}}
* {{cite book |last=Cocroft |first=Wayne D. |year=2000 |title=Dangerous Energy: The archaeology of gunpowder and military explosives manufacture |location=Swindon |publisher=[[English Heritage]] |isbn=1-85074-718-0}}
* {{cite book |last=Davis |first=Tenney L. |year=1943 |title=The Chemistry of Powder and Explosives |volume=II |location=New York |publisher=John Wiley & Sons}}
* {{cite book |last=Hartcup |first=Guy |year=1970 |title=The Challenge of War: Scientific and Engineering Contributions to World War Two |location=Newton Abbot |publisher=[[David & Charles]] |isbn=0-7153-4789-6}}
* {{cite book |last=Hogg |first=O.F.G. |year=1970 |title=Artillery: its origin, heyday and decline |location=London |publisher= C Hurst and Company}}
* {{cite book |last=Ministry of Munitions |year=1922 |title= The Official History of the Ministry of Munitions Volume X The Supply of Munitions Part IV Gun Ammunition: Explosives }}
* {{cite book |last=Reader |first=W.J. |year=1975 |title=Imperial Chemical Industries: A History. Volume II; The First Quarter-Century 1926-1952 |location=London |publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=0-19-215944-5}}
* {{cite book |last1=Schuck |first1=H. |last2=Sohlman |first2=R. |title=The Life of Alfred Nobel |year=1929 |location=London |publisher=William Heinemann}}
* {{cite book |author=Ministry of Munitions of War |year=1919 |title=H.M. Factory, Gretna: Description of plant and process |location=Dumfries |publisher=J. Maxwell and Son, for [[Her Majesty's Stationery Office|His Majesty's Stationery Office]]}}
* {{cite book |last=Rotter |first=Andrew J. |year=2008 |title=Hiroshima: The World's Bomb |location=Oxford |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-280437-2 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/hiroshimaworldsb00rott_0 }}
* {{cite book |last1=Zukas |first1=John A. |last2=Walters |first2=William P.  |year=2002 |title=Explosives, Effects and Applications |publisher=Springer}}

== Spoljašnje veze ==
{{Commons category|Cordite}}

* [http://nigelef.tripod.com/ammo.htm#PROPELLANT AMMUNITION]
* [http://cdnc.ucr.edu/cgi-bin/cdnc?a=d&d=SN19170602.2.77 Sausalito News 2 June 1917 – California Digital Newspaper Collection]

{{normativna kontrola}}

[[Категорија:Експлозиви]]
[[Категорија:Експлозивне хемикалије]]
[[Категорија:Барут]]
[[Категорија:Бездимни барут]]