Изворни код странице Hidrofob

[[Датотека:Dew 2.jpg|мини|Kap [[Роса (падавина)|rose]] na hidrofobnoj površini lista]]
[[Датотека:Drops I.jpg|мини|Vodene kapi na hidrofobnoj površini trave]]

'''Hidrofobnost''' (od {{jez-grč-lat|hydro}} - voda i {{jez-grč-lat|phobos}} - strah) je fizička osobina [[Молекул|molekula]] (poznatih kao '''hidrofobi''') da se odbijaju od [[Вода|vodene]] mase.<ref name="|isbn0-306-40222-X">{{Cite book|author=Ben-Naim, Arieh | title = Hydrophobic interactions |url=https://archive.org/details/hydrophobicinter0000benn | publisher = Plenum Press | location = New York |year=1980|isbn=978-0-306-40222-7 | oclc = | doi = | accessdate=}}</ref>

Hidrofobni molekuli su uglavnom [[Hemijska polarnost|nepolarni]] i stoga preferiraju druge neutralne molekule i nepolarne [[Растварање|rastvarače]]. Hidrofobni molekuli u vodi se često grupišu i formiraju [[micela|micele]]. Voda na hidrofobnim površinama manifestuje visoki ugao kvašenja.

Primeri hidrofobnih [[Молекул|molekula]] su [[Алкани|alkani]], [[Уље|ulja]], [[Масти|masti]], i uopšte masne supstance. Hidrofobni materijali se koriste za uklanjanje ulja iz vode, upravljanje razlivenom naftom, i hemijskim separacionim procesima za razdvajanje nepolarnih od polarnih jedinjenja.

Termini hidrofoban i [[Lipofilnost|lipofilan]] se često poistovećuju. Međutim, ova dva termina nisu sinonimna. Dok su hidrofobne supstance često lipofilne, postoje izuzeci - kao što su [[Силикон|silikoni]] i [[Fluorougljenik|fluorougljenici]].

== Hemijska pozadina ==

Sa [[Термодинамика|termodinamičkog]] stanovišta, materija teži ka niskoenergetskom stanju, i vezivanje molekula umanjuje hemijsku energiju. Voda je elektronski [[Поларизација|polarizovana]], te je u mogućnosti da formira interne [[Водонична веза|vodonične veze]], što joj daje mnoge od njenih jedinstvenih fizičkih svojstava. Pošto hidrofobi nisu elektronski polarizovani, i zato što oni nemaju sposobnost formiranja vodoničnih veza, voda odbija hidrofobe, i radije formira veze sa drugim molekulima vode. Taj efekat je uzrok hidrofobnih interakcija.<ref>{{cite journal|last=Goss| first = Kai-Uwe| last2=Schwarzenbach| first2 = René P.| title = Rules of Thumb for Assessing Equilibrium Partitioning of Organic Compounds: Successes and Pitfalls|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-chemical-education_2003-04_80_4/page/450| journal = Journal of Chemical Education| volume = 80|year=2003| doi = 10.1021/ed080p450|pages=450}}</ref> Dve nepomešane faze (hidrofilna i hidrofobna) se menjaju tako da njihove odgovarajuće površine budu minimalne. Ovaj efekat se može vizuelizovati u slučaju fenomena zvanog [[faza (materija)|fazno]] razdvajanje.

== Superhidrofobnost ==
[[Датотека:DropConnectionAngel.jpg‎|мини|Kap na površini lista [[Лотос|lotosa]].]]
'''Superhidrofobne''' površine kao što su listovi biljke [[Лотос|lotos]] imaju površine koje se izuzetno teško kvase. [[Угао квашења|Uglovi kvašenja]] su veći od 150°.<ref>{{cite journal|last=Wang| first = Shutao| title = Definition of superhydrophobic states | journal = [[Advanced Materials]] | volume = 19 |year=2007| doi = 10.1002/adma.200700934 | last2=Jiang| first2 = L.|pages=3423-3424}}</ref> Ovo se naziva [[Lotus efekat|efektom lotosa]], i fizička je osobina primarno vezna za [[površinski napon]], više nego za hemijska svojstva.

=== Teorija ===
Tomas Jang je 1805. godine definisao ugao kvašenja ''θ'' analizirajući sile koje deluju na kapljicu fluida koja se nalazi na čvrstoj površini okružena gasom.<ref>{{Cite journal|last=Young| first = Thomas|date=1. 1. 1805.| title = III. An essay on the cohesion of fluids| url = http://rstl.royalsocietypublishing.org/content/95/65| journal = Philosophical Transactions of the Royal Society of London| language = en| volume = 95| doi = 10.1098/rstl.1805.0005| issn = 0261-0523|pages=65-87}}</ref>

<math>\gamma_{SG} = \gamma_{SL} + \gamma_{LG}\cos{\theta}</math>

gde su:
* <math>\gamma_{SG}</math>- površinski napon između čvrste podloge i gasa;
* <math>\gamma_{SL}</math>- površinski napon između čvrste podloge i kapljice;
* <math>\gamma_{LG}</math>- površinski napon između kapljice i gasa.

''θ'' se može izmeriti koristeći goniometar.

Vencel je utvrdio da, kada je tečnost u intimnom kontaktu sa mikrostrukturisanom površinom, ''θ'' će se promeniti u ''θ''<sub>W*</sub>

<math>\cos{\theta_{W*}} = r \cos{\theta}</math>

gde je -{r}- odnos stvarne površine sa projektovanim područjem.<ref>{{cite journal|last=Wenzel| first = R.N.|date=|title = Resistance of Solid Surfaces to Wetting by Water| url = https://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ie50320a024| journal = Ind. Eng. Chem| volume = | via = }}</ref> Vencelova jednačina pokazuje da mukrostrukturisanje površine pojačava prirodnu tendenciju površine. Hidrofobna površina (koja ima originalni ugao kvašenja veći od 90°) postaje više hidrofobna kada se mikrostrukturiše – novi ugao kvašenja postaje veći od originalnog. Međutim, hidrofilna površina (koja ima originalni ugao kvašenja manj od 90°) postaje više hidrofilna kada se mikrostrukturiše – novi ugao kvašenja postaje manji od originalnog.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/51559047| title = Capillarity and wetting phenomena : drops, bubbles, pearls, waves| last=de.| first = Gennes, Pierre-Gilles|year=2004| publisher = Springer| others = Brochard-Wyart, Françoise., Quéré, David.|isbn=978-0-387-00592-8| location = New York| oclc = 51559047}}</ref> Kesi i Bekster su otkrili da ako je tečnost suspendovana na vrhovima mikrostruktura, ''θ'' će se promeniti u ''θ<sub>CB</sub>''<sub>*</sub>:

<math>\cos{\theta_{CB*}} = \varphi(\cos{\theta}+1)-1</math>

gde je ''φ'' deo površine čvrste materije koja dodiruje tečnost.<ref>{{Cite journal|last=Cassie| first = A. B. D.| last2=Baxter| first2 = S.|year=1944| title = Wettability of porous surfaces| url = https://doi.org/10.1039/tf9444000546| journal = Transactions of the Faraday Society| language = en| volume = 40| issue = 0| doi = 10.1039/tf9444000546| issn = 0014-7672|pages=546}}</ref> Tečnost u Kesi-Bekster stanju je mnogo mobilnija nego u Vencel stanju.

Možemo predvideti da li treba da postoji Vencel ili Kesi-Bekster stanje računajući novi ugao kvašenja preko obe jednačine. Minimizacijom argumenata za slobodnu energiju, odnos koji predviđa manji novi ugao kvašenja je stanje koje je najverovatnije da postoji. Navedeno u matematičkom smislu, da bi Kesi-Bekster stanje postojalo, sledeća nejednakost mora biti tačna:<ref>{{Cite journal|last=Quéré| first = David|date=7. 9. 2005.| title = Non-sticking drops| url = https://doi.org/10.1088/0034-4885/68/11/R01| journal = Reports on Progress in Physics| volume = 68| issue = 11| doi = 10.1088/0034-4885/68/11/r01| issn = 0034-4885|pages=2495-2532}}</ref>

<math>\cos{\theta} > \frac{\varphi - 1}{r - \varphi}</math>

Nedavni alternativni kriterijum za Kesi-Bekster stanje potvrđuje da ovo stanje postoji ako su sledeća dva kriterijuma ispunjena: (1) kontaktne linije sile preovladavaju telesne sile nepotpomognute težine kapljice i (2) mikrostrukture su dovoljno visoke da spreče tečnost koja premošćava mikrostruktura da dodirne bazu mikrostruktura.<ref>{{Cite journal|last=Extrand| first = C. W.| title = Modeling of Ultralyophobicity:  Suspension of Liquid Drops by a Single Asperity| url = https://doi.org/10.1021/la0513050| journal = Langmuir| language = en| volume = 21| issue = 23| doi = 10.1021/la0513050| issn = 0743-7463| via = |pages=10370-10374}}</ref>

Novi kriterijum za prelazak između Vencel i Kesi-Bekster stanja nedavno je razvijen na osnovu hrapavosti površine i površinske energije.<ref>{{Cite journal|last=Zhang| first = Yilei| last2=Sundararajan| first2 = Sriram|date=6. 2. 2008.| title = Superhydrophobic engineering surfaces with tunable air-trapping ability| url = https://doi.org/10.1088/0960-1317/18/3/035024| journal = Journal of Micromechanics and Microengineering| volume = 18| issue = 3| doi = 10.1088/0960-1317/18/3/035024| issn = 0960-1317|pages=035024}}</ref> Kriterijum se fokusira na sposobnost "hvatanja" vazduha ispod kapljice na grubim površinama, što bi moglo pokazati da li Vencelov ili Kesi-Beksterov model treba da bude korišćen za određenu kombinaciju hrapavosti i energije površine.

Ugao kvašenja je mera statične hidrofobnosti, a [[Хистерезис|histerezis]] ugla kvašenja i ugao klizanja su dinamičke mere. Histerezis ugla kvašenja je fenomen koji karakteriše heterogenost površine.<ref>{{Cite journal|last=Johnson| first = Rulon E.| last2=Dettre| first2 = Robert H.| title = Contact Angle Hysteresis. III. Study of an Idealized Heterogeneous Surface| url = https://doi.org/10.1021/j100789a012| journal = The Journal of Physical Chemistry| language = EN| volume = 68| issue = 7| doi = 10.1021/j100789a012| issn = 0022-3654| via = |pages=1744-1750}}</ref> Kada se pipetom stavi tečnost na čvrstu tvar, tečnost će formirati neki ugao kvašenja. Kako pipeta stavlja više tečnosti, tako će kapljica povećavati zapreminu, a ugao kvašenja će se povećavati, ali će njegova trofazna granica ostati stacionarna dok iznenada ne krene napolje. Ugao kvašenja koji je kapljica imala neposredno pre izlivanja napolje naziva se napredujući ugao kvašenja. Opadajući ugao kvašenja se sada meri pumpanjem tečnosti iz kapljice. Kapljica će smanjiti svoju zapreminu, ugao kvašenja će se smanjiti, ali njegova trofazna granica će ostati stacionarna sve dok se iznenada ne povuče unutra. Ugao kvašenja kapljice neposredno pre povlačenja unutra se naziva uzmičući ugao kvašenja. Razlika između napredujućeg i uzmičućeg ugla kvašenja naziva se histerezis ugla kvašenja i može se koristiti za karakterizaciju površinske heterogenosti, hrapavosti i mobilnosti.

Površine koje nisu homogene imaće domene koji ometaju kretanje kontaktne linije. Ugao klizanja je još jedna dinamička mera hidrofobnosti i meri se deponovanjem kapljice na površinu i naginjanjem površine dok kapljica ne počne da klizi. Uopšteno, tečnosti u Kasi-Beksterovom stanju pokazuju manje uglove klizanja i histerezis ugla kvašenja nego oni u Vencelovom stanju.

== Istraživanje i razvoj ==
[[File:A-simple-and-fast-fabrication-of-a-both-self-cleanable-and-deep-UV-antireflective-quartz-1556-276X-7-430-S1.ogv|thumb|Kapljice vode kotrljaju se niz nagnutu hidrofobnu površinu.]]
[[File:Hydrophoby2.webm|thumb|Kapi vode na veštačkoj hidrofobnoj površini (levo)]]

Detr i Džonson su otkrili 1964. godine da je fenomen superhidrofobnog [[lotus effect|lotusovog efekta]] povezan sa grubo hidrofobnim površinama, i oni su razvili teoretski model baziran na eksperimentima sa staklenim kuglicama obloženim parafinom ili TFE telomerom. O svojstvu samočišćenja superhidrofobnih mikro-[[nanotechnology|nanostrukturnih]] površina izvešteno je 1977. godine.<ref name="Barthlott1977">{{cite book |first1=Wilhelm |last1=Barthlott |first2=Nesta |last2=Ehler |year=1977 |title=Raster-Elektronenmikroskopie der Epidermis-Oberflächen von Spermatophyten |series=Tropische und subtropische Pflanzenwelt |page=110 |language=German |isbn=978-3-515-02620-8}}</ref> Razvijeni su perfluoroalkil, perfluoropolietar i RF plazmeni superhidrofobni materijali, koji se koriste za [[electrowetting|elektrovlaženje]] i koji su komercijalizovani za biomedicinske primene između 1986 i 1995.<ref>{{cite web|title= US Patent 4,911,782|author= J. Brown|url= http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO1&Sect2=HITOFF&d=PALL&p=1&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsrchnum.htm&r=1&f=G&l=50&s1=4,911,782.PN.&OS=PN/4,911,782&RS=PN/4,911,782|access-date= 25. 05. 2020|archive-date= 14. 07. 2018|archive-url= https://web.archive.org/web/20180714221932/http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO1&Sect2=HITOFF&d=PALL&p=1&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsrchnum.htm&r=1&f=G&l=50&s1=4,911,782.PN.&OS=PN/4,911,782&RS=PN/4,911,782|url-status= }}</ref><ref>{{cite web|title= US Patent 5,200,152|author= J. Brown|url= http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO1&Sect2=HITOFF&d=PALL&p=1&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsrchnum.htm&r=1&f=G&l=50&s1=5,200,152.PN.&OS=PN/5,200,152&RS=PN/5,200,152|access-date= 25. 05. 2020|archive-date= 27. 07. 2017|archive-url= https://web.archive.org/web/20170727230714/http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO1&Sect2=HITOFF&d=PALL&p=1&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsrchnum.htm&r=1&f=G&l=50&s1=5,200,152.PN.&OS=PN/5,200,152&RS=PN/5,200,152|url-status= }}</ref><ref>{{cite web|title= Stopped-Flow Cytometer|author= National Science Foundation|url= https://www.nsf.gov/awardsearch/advancedSearchResult?PIFirstName=james&PILastName=brown&PIOrganization=cytonix&PIState=MD&PICountry=US&ExpiredAwards=true&#results}}</ref><ref>{{cite web|title= US Patent 5,853,894|author= J. Brown|url= http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO1&Sect2=HITOFF&d=PALL&p=1&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsrchnum.htm&r=1&f=G&l=50&s1=5,853,894.PN.&OS=PN/5,853,894&RS=PN/5,853,894|access-date= 25. 05. 2020|archive-date= 22. 01. 2017|archive-url= https://web.archive.org/web/20170122184631/http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO1&Sect2=HITOFF&d=PALL&p=1&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsrchnum.htm&r=1&f=G&l=50&s1=5,853,894.PN.&OS=PN/5,853,894&RS=PN/5,853,894|url-status= }}</ref> Ostala tehnologija i aplikacije pojavile su se od sredine 1990-ih.<ref name="Barthlott1997">{{cite journal |last= Barthlott|first= Wilhelm|author2=C. Neinhuis |year= 1997|title= The purity of sacred lotus or escape from contamination in biological surfaces|url= https://archive.org/details/sim_planta_1997-05_202_1/page/n2|journal= [[Planta (journal)|Planta]] |volume= 202|pages= 1–8 |doi= 10.1007/s004250050096}}</ref> Za izdržljive superhidrofobne hijerarhijske kompozicije, primenjive u jednom ili dva koraka, otkriveno je 2002. godine da sadrže čestice nano veličine ≤ 100 nanometara koje prekrivaju površinu koja ima svojstva mikrometarske veličine ili čestice od ≤ 100 mikrometara. Zapaženo je da veće čestice štite manje čestice od mehaničke abrazije.<ref>{{cite web|title= US Patent 6,767,587|author= J. Brown|url= http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO1&Sect2=HITOFF&d=PALL&p=1&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsrchnum.htm&r=1&f=G&l=50&s1=6,767,587.PN.&OS=PN/6,767,587&RS=PN/6,767,587|access-date= 25. 05. 2020|archive-date= 14. 07. 2018|archive-url= https://web.archive.org/web/20180714221921/http://patft.uspto.gov/netacgi/nph-Parser?Sect1=PTO1&Sect2=HITOFF&d=PALL&p=1&u=%2Fnetahtml%2FPTO%2Fsrchnum.htm&r=1&f=G&l=50&s1=6,767,587.PN.&OS=PN/6,767,587&RS=PN/6,767,587|url-status= }}</ref>

U nedavnom istraživanjima zabeležena je superhidrofobnost tako što je omogućeno da se alkilketenski [[dimer (chemistry|dimer]] (AKD) očvrsne u nanostrukturnu fraktalnu površinu.<ref>{{cite journal |vauthors= Onda T, Shibuichi S, Satoh N, Tsujii K |title= Super-Water-Repellent Fractal Surfaces |journal=Langmuir |volume=12 |pages=2125–2127 |year=1996 |doi=10.1021/la950418o |issue=9}}</ref> Mnoge publikacije su od tada predstavile metode izrade za proizvodnju superhidrofobnih površina, uključujući taloženje čestica,<ref name= "Miwa_2000">{{cite journal |vauthors= Miwa M, Nakajima A, Fujishima A, Hashimoto K, Watanabe T |title= Effects of the Surface Roughness on Sliding Angles of Water Droplets on Superhydrophobic Surfaces |journal=Langmuir |volume=16 |pages=5754–60 |year=2000 |doi=10.1021/la991660o |issue=13|url= https://semanticscholar.org/paper/452cfe1e79bec93c389b0a9771be71215df3c4c4 }}</ref> sol-gel tehnike,<ref>{{cite journal |vauthors= Shirtcliffe NJ, McHale G, Newton MI, Perry CC |title= Intrinsically superhydrophobic organosilica sol-gel foams |journal=Langmuir |volume=19 |pages=5626–5631 |year=2003 |doi=10.1021/la034204f |issue=14}}</ref> tretmane plazmom,<ref name="TeareSpanos2002">{{cite journal|last1=Teare|first1=D. O. H.|last2=Spanos|first2=C. G.|last3=Ridley|first3=P.|last4=Kinmond|first4=E. J.|last5=Roucoules|first5=V.|last6=Badyal|first6=J. P. S.|authorlink6=Jas Pal Badyal|last7=Brewer|first7=S. A.|last8=Coulson|first8=S.|last9=Willis|first9=C.|title=Pulsed Plasma Deposition of Super-Hydrophobic Nanospheres|journal=Chemistry of Materials|volume=14|issue=11|year=2002|pages=4566–4571|issn=0897-4756|doi=10.1021/cm011600f}}</ref> depoziciju parom,<ref name= "Miwa_2000"/> i tehnike livenja.<ref>{{cite journal |vauthors= Bico J, Marzolin C, Quéré D |title= Pearl drops |journal=[[Europhysics Letters]] |volume=47 |pages=743–744 |year=1999 |doi=10.1209/epl/i1999-00453-y |issue=6 |bibcode=1999EL.....47..743B|doi-access=free }}</ref> Sadašnje mogućnosti za istraživanje uticaja leže uglavnom u fundamentalnom istraživanju i praktičnoj proizvodnji.<ref>{{cite journal |vauthors= Extrand C |title= Self-Cleaning Surfaces:An Industrial Perspective |journal= MRS Bulletin |pages=733 |year=2008}}</ref> Nedavno su se pojavile debate o primenljivosti Venzelovog i Kasi-Bakterovog modela. U eksperimentu osmišljenom da preispita perspektivu površinske energije tih modela i da promoviše perspektivu kontaktne linije, kapljice vode su stavljene na glatko hidrofobno mesto u grubom hidrofobnom polju, grubo hidrofobno mesto u glatkom hidrofobnom polju, i hidrofilno mesto u hidrofobnom polju.<ref>{{cite journal |vauthors= Gao L, McCarthy TJ |title= How Wenzel and Cassie Were Wrong |journal= Langmuir |volume= 23 |issue= 7 |pages= 3762–3765 |year= 2007 |pmid= 17315893 |doi= 10.1021/la062634a|url= https://semanticscholar.org/paper/4eaec5b4dbf9bb82011d9c8b45245ca682fd1978 }}</ref> Eksperimenti su pokazali da površinska hemija i geometrija na kontaktnoj liniji utiču na kontaktni ugao i [[Contact angle#Contact Angle Hysteresis|histerezu kontaktnog ugla]], dok oblast površine unutar kontaktne linije nema efekta. Takođe je razmatran argument da povećana rapavost na kontaktnoj liniji povećava pokretljivost kapljica.<ref>{{cite journal |vauthors= Chen W, Fadeev AY, Hsieh ME, Öner D, Youngblood J, McCarthy TJ |title= Ultrahydrophobic and ultralyophobic surfaces: Some comments and examples |journal=Langmuir |volume=15 |pages=3395–3399 |year=1999 |doi=10.1021/la990074s |issue=10}}</ref>

Mnogi hidrofobni materijali nađeni u prirodi se oslanjaju na [[Cassie's law|Kasijev zakon]] i [[Фаза (термодинамика)|dvofazni]] su na podmikrometrskom nivou kad je jedna komponenta vazduh. Efekat lotosa je zasnovan na ovom principu. Na bazi toga su pripremljene mnoge funkcionalne superhidrofobne površine.<ref>{{cite journal |doi= 10.1142/9789812772374_0013 |vauthors= Wang ST, Liu H, Jiang L |title= Recent process on bio-inspired surface with special wettability |journal= Annual Review of Nano Research |volume= 1 |pages= 573–628 |year= 2006 |isbn= 978-981-270-564-8}}</ref> Jedan primer [[bionics|bioničkog]] ili [[Биомиметика|biomimetičkog]] superhidrofobnog materiala u [[nanotechnology|nanotehnologiji]] je [[nanopin film|nanopinski film]].

Jedna studija je opisala površinu [[vanadijum pentoksid]]a koja reverzibilno prelazi između superhidrofobnosti i [[superhydrophilicity|superhidrofilnosti]] pod uticajem UV zračenja.<ref>{{cite journal | last1 = Sun Lim | first1 = Ho | last2 = Kwak | first2 = Donghoon | last3 = Yun Lee | first3 = Dong | last4 = Goo Lee | first4 = Seung | last5 = Cho | first5 = Kilwon | year = 2007 | title = UV-Driven Reversible Switching of a Roselike Vanadium Oxide Film between Superhydrophobicity and Superhydrophilicity | url = | journal = [[J. Am. Chem. Soc.]] | volume = 129 | issue = 14| pages = 4128–4129 | doi = 10.1021/ja0692579 | pmid = 17358065 }}</ref> Prema toj studiji, bilo koja površina se može modifikovati ovim efektom primenom [[suspension (chemistry)|suspenzije]] poput -{V<sub>2</sub>O<sub>5</sub>}- čestica, na primer pomoću [[inkjet printer|inkdžet]] štampača. Nakon što se hidrofobnost indukuje interlaminarnim vazdušnim otvorima (razdvojenim rastojanjima od 2,1 [[nanometer|nm]]). Objašnjen je i UV efekat. UV svetlost stvara [[Carrier generation and recombination|parove elektrona i otvora]], pri čemu otvori reagiraju sa kiseonikom rešetke, stvarajući površinska slobodna mesta kiseonika, dok elektroni redukuju -{V}-<sup>5+</sup> do -{V}-<sup>3+</sup>. Kiseonična slobodna mesta popunjava voda, a upravo ova apsorpcija vode čini površinom vanadijuma hidrofilnom. Dužim odlaganjem u mraku, vodu zamenjuje kiseonik i [[hydrophilicity|hidrofilnost]] se ponovo gubi.

== Vidi još ==
* [[Amfifilnost]]
* [[Hidrofilnost]]

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
* {{Cite book| ref=harv|author = Ben-Naim, Arieh | title = Hydrophobic interactions | url=https://archive.org/details/hydrophobicinter0000benn| publisher = Plenum Press | location = New York |year=1980|isbn=978-0-306-40222-7 | oclc = | doi = | }}

== Spoljašnje veze ==
* [https://web.archive.org/web/20100625083933/http://www.vivo.colostate.edu/molkit/hydropathy/index.html Proračun i dijagramski prikaz hidrofobnosti proteina]
* [https://web.archive.org/web/20160303184146/http://superhydrophobiccoating.com/ Novostima i informacije o superhidrofobnom premazivanju]

{{нормативна контрола-лат}}

{{СОРТИРАЊЕ:Хидрофобност}}
[[Категорија:Хемијске особине]]
[[Категорија:Међумолекуларне силе]]