Изворни код странице Hablov zakon

[[Датотека:Three steps to the Hubble constant.jpg|десно|безоквира]]
'''Hablov zakon''' ili '''Habl—Lemetrov zakon'''<ref>{{cite press |date=29. 10. 2018 |title=IAU members vote to recommend renaming the Hubble law as the Hubble–Lemaître law |url=https://www.iau.org/news/pressreleases/detail/iau1812/?lang |publisher=[[International Astronomical Union]] |accessdate=29. 10. 2018}}</ref> u [[kosmologija|fizičkoj kosmologiji]] je matematička formulacija tvrđenja da je brzina udaljavanja veoma udaljenih [[galaksija]] srazmerna njihovoj međusobnoj udaljenosti. U konkretnom slučaju, posmatrano sa naše planete, Zemlje, sve udaljene galaksije deluju kao da se od nas i naše galaksije udaljavaju brzinama koje su srazmerne njihovoj daljini, što se može zaključiti na osnovu [[crveni pomak|crvenog pomaka]] frekvencije (ili talasne dužine) njihove svetlosti.<ref name="riess99" /><ref name="perlmutter99" /> Ovaj zakon prvi su formulisali [[Edvin Habl]] (-{Edwin Hubble}-) i Milton Humason , [[1929]]. godine,<ref>{{cite journal|last1=Hubble |first1=Edwin |title=A Relation between Distance and Radial Velocity among Extra-Galactic Nebulae |journal= Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|date=1929|volume=15|issue=3|pages=168-173}}</ref> nakon skoro cele decenije astronomskih osmatranja i merenja. Ovaj zakon smatra se prvom opservacionom osnovom za pretpostavku o metričkom širenju kosmosa i danas služi kao najviše pominjani deo dokaza u prilog kosmološkog modela [[Велики прасак|velikog praska]] ({{јез-енг| -Big Bang|el}}).

Hablov zakon se smatra prvom opservacionom osnovom za [[širenje svemira]] i danas služi kao jedan od dokaza koji se najčešće navode kao podrška modelu [[Big Bang|Velikog praska]].<ref name="NYT-20170220">{{cite news |last=Overbye |first=Dennis |authorlink1=Dennis Overbye |title=Cosmos Controversy: The Universe Is Expanding, but How Fast? |url=https://www.nytimes.com/2017/02/20/science/hubble-constant-universe-expanding-speed.html |date=20. 2. 2017 |work=[[New York Times]] |accessdate=21. 2. 2017 }}</ref><ref name="Coles">{{cite book
 |editor-last=Coles |editor-first=P.
 |date=2001
 |title=Routledge Critical Dictionary of the New Cosmology
 |url=https://books.google.com/?id=BgNGWVr5yhIC&pg=PA202
 |page=202
 |isbn=978-0-203-16457-0
 |publisher=[[Routledge]]
}}</ref> Kretanje astronomskih objekata isključivo zbog ovog širenja poznato je pod nazivom '''Hablov tok'''.<ref>{{cite web
 |title=Hubble Flow
 |url=http://astronomy.swin.edu.au/cosmos/h/hubble+flow
 |website=The Swinburne Astronomy Online Encyclopedia of Astronomy
 |publisher=[[Swinburne University of Technology]]  |accessdate=14. 5. 2013 }}</ref> Ovaj zakon se često izražava jednačinom  {{nowrap|-{''v'' {{=}} ''H''<sub>0</sub>''D''}-}}, pri čemu je -{''H''}-<sub>0</sub> konstanta proporcionalnosti — '''Hablova konstanta''' - između „odgovarajuće rastojanja” -{''D''}- do galaksije, koja se tokom vremena može menjati, za razliku od [[Comoving and proper distances|prateće razdaljine]], i njene brzine odvajanja -{''v''}-, tj. [[Извод|derivata]] odgovarajuće udaljenosti u odnosu na [[Космолошка доба|kosmološku vremensku]] koordinatu. (Pogledajte [[Comoving and proper distances#Uses of the proper distance|upotrebu odgovarajuće udaljenosti]] za nekoliko diskusija o suptilnostima ove definicije 'brzine'.)

Hablova konstanta se najčešće navodi u -{([[kilometre|km]]/[[second|s]])/Mpc}-, što daje brzinu u -{km/s}- za galaksiju koja je udaljena {{convert|1|Mpc|km|sigfig=3}}, a njena vrednost iznosi oko {{nobr|70 (km/s)/Mpc}}. Međutim, SI jedinica za -{''H''}-<sub>0</sub> je jednostavno -{s}-<sup>−1</sup>, a SI jedinica za recipročnu vrednost od ''H''<sub>0</sub> je sekunda. Recipročna vrednosti od -{''H''<sub>0</sub>}- je poznata kao [[#Hablov vreme|Hablovo vreme]]. Hablova konstanta se takođe može tumačiti kao relativna brzina ekspanzije. U ovom obliku -{H<sub>0</sub> = 7%/Gyr}-, što znači da je pri trenutnoj stopi širenja potrebno milijardu godina da nevezana struktura naraste za 7%.

Iako se široko pripisuje [[Едвин Хабл|Edvinu Hаlu]],<ref>{{cite journal
 |last1=van den Bergh |first1=S.
 |date=2011  |title=The Curious Case of Lemaitre's Equation No. 24  |chapter=<!-- -->
 |journal=[[Journal of the Royal Astronomical Society of Canada]]
 |date= |volume=105 |issue=4
 |pages=151
 |arxiv=1106.1195 
 |bibcode=2011JRASC.105..151V
 }}</ref><ref>{{cite journal
 |last1=Nussbaumer |first1=H.
 |last2=Bieri |first2=L.
 |date=2011  |title=Who discovered the expanding universe?  |chapter=<!-- -->
 |journal=[[The Observatory (journal)|The Observatory]]
 |date= |volume=131 |issue=6
 |pages=394–398
 |arxiv=1107.2281 
 |bibcode=2011Obs...131..394N
 }}</ref><ref>{{cite journal
 |last1=Way |first1=M.J.
 |date=2013  |title=Dismantling Hubble's Legacy?  |chapter=<!-- -->
 |journal=[[ASP Conference Proceedings]]
 |date= |volume=471 |pages=97–132
 |arxiv=1301.7294 
 |bibcode=2013ASPC..471...97W
}}</ref> pojam širenja svemira sa izračunljivom stopom prvi je izveo iz jednačina [[general relativity|opšte relativnosti]] 1922. godine [[Alexander Friedmann|Aleksander Fredman]]. Fridman je objavio skup jednačina, sada poznatih kao [[Friedmann equations|Fridmanove jednačine]], pokazujući da se svemir može proširiti i predstavivši brzinu širenja ako je to slučaj.<ref>{{cite journal |last1=Friedman |first1=A. |title=Über die Krümmung des Raumes |journal=Zeitschrift für Physik |date=decembar 1922 |volume=10 |issue=1 |pages=377–386 |bibcode=1922ZPhy...10..377F |doi=10.1007/BF01332580|doi=10.1023/A:1026751225741|bibcode=1999GReGr..31.1991F }}. (English translation in. )</ref> Zatim je [[Žorž Lemetr]], u članku iz 1927. godine, nezavisno zaključio da se svemir može širiti, uočio proporcionalnost između recesione brzine i udaljenosti do udaljenih tela, i predložio procenjenu vrednost konstante proporcionalnosti, koja je nakon Hablove korekcije postala poznata kao '''Hablova konstanta'''.<ref name="NYT-20170220" /><ref>{{cite journal
 |last1=Lemaître |first1=G. |authorlink1=Georges Lemaître
 |title=Un univers homogène de masse constante et de rayon croissant rendant compte de la vitesse radiale des nébuleuses extra-galactiques
 |journal=Annales de la Société Scientifique de Bruxelles A
 |date=1927
 |volume= 47 |pages=49–59
 |bibcode=1927ASSB...47...49L
}} Partially translated in {{Cite journal
 |last1=Lemaître |first1=G.
 |title=Expansion of the universe, A homogeneous universe of constant mass and increasing radius accounting for the radial velocity of extra-galactic nebulae
 |journal=[[Monthly Notices of the Royal Astronomical Society]]
 |date=1931
 |volume=91 |issue= 5|pages=483–490
 |bibcode=1931MNRAS..91..483L  |doi=10.1093/mnras/91.5.483 }}</ref><ref name = Livio>{{cite journal
 |last1=Livio |first1=M.
 |title=Lost in translation: Mystery of the missing text solved
 |journal=[[Nature (journal)|Nature]]
 |date=2011
 |volume=479 |issue=7372 |pages=171–3
 |bibcode=2011Natur.479..171L
 |doi=10.1038/479171a
 |pmid=22071745
}}</ref><ref>{{cite journal
 |last1=Livio |first1=M.
 |last2=Riess |first2=A.
 |title=Measuring the Hubble constant
 |url=https://archive.org/details/sim_physics-today_2013-10_66_10/page/41 |journal=[[Physics Today]]
 |date=2013
 |volume=66 |issue=10 |pages=41
 |bibcode=2013PhT....66j..41L  |doi=10.1063/PT.3.2148 }}</ref> Štaviše, dve godine kasnije, Edvin Habl je potvrdio postojanje kosmičke ekspanzije i odredio tačniju vrednost za konstantu koja sada nosi njegovo ime.<ref>{{cite journal|last=Hubble|first1=E.|title=A relation between distance and radial velocity among extra-galactic nebulae|url= |journal=[[Proceedings of the National Academy of Sciences]]|date=1929|volume=15|issue=3|pages=168–73|bibcode=1929PNAS...15..168H|doi=10.1073/pnas.15.3.168|pmc=522427|pmid=16577160}}</ref> Habl je izveo recesionu brzinu objekata iz njihovih [[Црвени помак|crvenih pomaka]], mnoge od kojih je ranije izmerio i povezao sa brzinom [[Vesto Slajfer]] 1917. godine.<ref>{{cite journal|last1=Slipher|first1=V.M.|title=Radial velocity observations of spiral nebulae|journal=The Observatory|date=1917|volume=40|pages=304–306|bibcode=1917Obs....40..304S}}</ref><ref name="MS_Longair2">{{cite book|last=Longair|first1=M. S.|url=https://archive.org/details/cosmiccenturyhis0000long|title=The Cosmic Century|date=2006|publisher=[[Cambridge University Press]]|isbn=978-0-521-47436-8|page=[https://archive.org/details/cosmiccenturyhis0000long/page/109 109]|url-access=registration}}</ref><ref>{{cite book|last1=Nussbaumer|first1=Harry|title='Slipher's redshifts as support for de Sitter's model and the discovery of the dynamic universe' In Origins of the Expanding Universe: 1912-1932|date=2013|publisher=Astronomical Society of the Pacific|pages=25–38|arxiv=1303.1814}}</ref> Iako je Hablova konstanta <math>H_0</math> približno konstantna u prostoru brzine-rastojanja u bilo kojem trenutku u vremenu, '''Hablov parametar''' <math>H</math>, za koji Hablova konstanta daje trenutnu vrednost, varira s vremenom, tako da se termin 'konstanta' ponekad smatra u izvesnom smislu pogrešnim nazivom.<ref name="NYT-20190225">{{cite news |last=Overbye |first=Dennis |authorlink1=Dennis Overbye |title=Have Dark Forces Been Messing With the Cosmos? - Axions? Phantom energy? Astrophysicists scramble to patch a hole in the universe, rewriting cosmic history in the process. |url=https://www.nytimes.com/2019/02/25/science/cosmos-hubble-dark-energy.html |date=25. 2. 2019 |work=[[The New York Times]] |accessdate=26. 2. 2019 }}</ref><ref>{{cite book|last1=O'Raifeartaigh|first1=Cormac|title=The Contribution of V.M. Slipher to the discovery of the expanding universe in 'Origins of the Expanding Universe'|date=2013|publisher=Astronomical Society of the Pacific|pages=49–62|arxiv=1212.5499}}</ref>

== Otkriće ==
U deceniji pre nego što je Habl vršio svoja osmatranja, veći broj [[fizičar]]a i [[matematičar]]a postavili su konzistentnu teoriju koja daje vezu između [[prostor]]a i [[vreme]]na, koristeći [[Ajnštajnove jednačine polja]] iz [[Opšta teorija relativnosti|opšte relativnosti]]. Primenjujući na pitanje prirode [[svemir]]a većinu opšte-relativističkih principa došli su do rešenja koje bilo u suprotnosti sa dotada preovlađujućom predstavom o statičnosti svemira.

Godine [[1922]], ruski naučnik [[Aleksandar Fridman]] izveo je, na osnovu Ajnštajnovih jednačina polja, svoje ili [[Fridmanove jednačine]], pokazujući na taj način da bi svemir možda mogao da se širi i izračunavajući brzinu širenja u slučaju ako je to tačno.<ref>Friedman, A: Über die Krümmung des Raumes, Zeitschrift für Physik. {{page2|date=1922|volume=10|issue=|pages=377-386}}. (English translation in: General Relativity and Gravitation. {{page2|date=1999|volume=31|issue=|pages=1991-2000}}.)</ref>. Parametar koji je Fridman za to koristio danas je poznat kao skalarni faktor, koji se može shvatiti kao skalarno invarijantni oblik konstante proporcionalnosti Hablovog zakona. [[Žorž Lemetr]] je 1927. godine, nezavisno od Fridmana, našao slično rešenje i predstavio ga u jednom svom radu. Ove Fridmanove i Lemetrove ideje verovatno su svojevremeno dovele i do stvaranja, danas preovlađujuće, teorije velikog praska.

Pre nastupanja [[moderna kosmologija|moderne kosmologije]], vodila se prilično velika rasprava oko toga kolika je veličina svemira i kakav je njegov oblik. U 1920. godini uzela je maha čuvena debata na ovu temu između Harloa Šejplija (Harlow Shapley) i Herberta D. Kertisa (Heber D. Curtis), u kojoj se Šejpli zalagao za mali svemir, veličine naše galaksije [[Mlečni put]], a Kertis je tvrdio da je svemir mnogo veći od toga. Ovo pitanje bilo je razrešeno u nadolazećoj deceniji sa poboljšanjima u opažanju kosmosa koja su donela Hablova astronomska osmatranja.
[[Edvin Habl]] je većinu svog profesionalnog rada na astronomskim osmatranjima učinio na [[opservatorija Maunt Vilson|opservatoriji Maunt Vilson]], (Mount Wilson observatory), koja je imala u to vreme najveći teleskop na svetu. Njegova osmatranja promenljivih zvezda, [[Cefeida]], u spiralnim [[galaksija]]ma omogućila su mu da izračuna udaljenost do tih kosmičkih objekata. Na njegovo iznenađenje, udaljenost ovih objekata bila je toliko velika da bi oni trebalo da budu smešteni poprilično daleko izvan našeg Mlečnog puta. Ove zvezdane nebule (grupacije) najpre su opisane kao “svemirska ostrva”, da bi tek kasnije dobile naziv galaksije.

Kombinujući njegova merenja udaljenosti galaksija sa [[Vesto Sliper]]ovim (Vesto Slipher) merenjima [[crveni pomak|crvenog pomaka]] njihove svetlosti, Habl je otkrio grubu proporcionalnost između ovo dvoje. Mada je postojalo poprilično rasipanje mernih podataka (danas se zna da je to bilo izazvano drugim, neregularnim, brzinama, ovih objekata), on je bio u stanju da povuče pravu liniju na grafiku zavisnosti brzina od udaljenosti za 46 galaksija koje je proučavao i tako dobije vrednost Hablove konstante koja iznosi 500&nbsp;km/s/Mpc (500&nbsp;km/s po [[mega]][[parsek]]u), što je mnogo više od danas prihvaćene vrednosti, zahvaljujući greškama u kalibraciji udaljenosti, što je veoma čest problem čak i za današnje astronome.

U 1958. prva dobra procena Hablove konstante, od 75&nbsp;km/s/Mpc, napravljena je od strane Alana Sandejdža (Allan Sandage), ali potrebne su bile još decenije da bi se oko toga postigao konsenzus.

== Objašnjenje ==

Otkriće linearne (direktne) zavisnosti između brzine udaljavanja i udaljenosti galaksija, dobilo je odmah zatim matematički izraz u Hablovom zakonu, datom sa:
:<math>v = H_0 D\;</math>

Gde je <math>v\;</math> brzina udaljavanja koja je u skladu sa opaženim [[crveni pomak|crvenim pomakom]], uobиčajeno izražena u km/s. <math>H_0\;</math> je Hablova konstanta koja je u vezi sa vrednošću <math>H\;</math> (obično nazvanoj Hablov parametar, koji je vremenski zavisan), koja se u Fridmanovim jednačinama u datom trenutku opažanja obeležava indeksom “0”. Ova vrednost je jednaka kroz ceo svemir za dato konformalno vreme. <math>D\;</math> je odgovarajuća udaljenost koju [[svetlost]] prelazi polazeći od udaljene galaksije do posmatrača, merena u referentnom sistemu posmatrača i izražena u [[mega]] [[parsek|parsecima]], Mpc.

Za relativno bliske galaksije, brzina “<math>v\;</math>” može se približno odrediti iz galaksijinog [[crveni pomak|crvenog pomaka]], korišćenjem formule <math>v = zc\;</math>, gde je “<math>c\;</math>” [[brzina svetlosti]]. Za veoma udaljene galaksije, “<math>v\;</math>” mora da se određuje iz crvenog pomaka “<math>z\;</math>” na osnovu “[[Relativistički doplerov efekat|relativističkog doplerovog efekta]] jer bi tada brzine udaljavanja galaksija trebalo da budu bliske brzini svetlosti. Ipak, najbolji način da se proračunaju brzine udaljavanja koje su u vezi sa povećanjem brzine širenja [[prostor-vreme]]na je da se uzme u razmatranje konformalno vreme povezano sa putovanjem [[foton]]a sa udaljenih galaksija. U tom slučaju dobija se da brzina udaljavanja “<math>v\;</math>” za veoma udaljene objekte može da bude i veća od [[brzina svetlosti|brzine svetlosti]] “<math>c\;</math>”, što ne bi trebalo da ugrožava [[Specijalna teorija relativnosti|specijalnu relativnost]] ako se uzme u obzir da brzina metričke ekspanzije svemira nije u vezi sa brzinom bilo kojeg fizičkog objekta.

Prilikom korišćenja Hablovog zakona za određivanje udaljenosti, samo brzine koje su posledica širenja svemira treba da se koriste. Pošto se galaksije koje međusobno gravitaciono interaguju kreću jedna u odnosu na drugu nezavisno od širenja svemira, ove relativne brzine, nazvane “specifične brzine” ({{јез-енг|-“peculiar velocities”|el}}), treba takođe da se uzmu u obzir kada se u takvim slučajevima primenjuje Hablov zakon. Efekat pod nazivom “Božiji prst” ({{јез-енг|- Finger of God|el}}) je jedan od rezultata ove pojave koju je otkrio [[1938]]. Bendžamin Keneli (Benjamin Kenneally). Sistemi koji su gravitaciono povezani, kao neke galaksije, ili nebeska tela u našem planetarnom sistemu, nisu uključeni u Hablov zakon i oni se ne šire.

Matematičko izvođenje idealizovanog Hablovog zakona za uniformno širenje kosmosa je prilično elementarna teorema iz 3-dimenzionalnog, kartezijanskog, koordinatnog prostora, koji se shvata kao [[metrički prostor]] koji je u potpunosti [[Kosmološki princip|homogen i izotropan]], odnosno njegova svojstva se ne menjaju ni u različitim tačkama ni u različitim pravcima. Jedan jednostavan izraz ove teoreme je sledeći:

“Bilo koje dve tačke koje se kreću iz zajedničkog početka, svaka duž prave linije i sa brzinom srazmernom udaljenosti od početka, udaljavaće se i međusobno sa brzinom srazmernom njihovoj međusobnoj udaljenosti.

[[Датотека:Universos.gif|mala|desno|400п|Konačna sudbina svemira i starost svemira mogu se odrediti današnjim merenjem Hablove konstante i ekstrapolacijom sa opaženom vrednošću parametra usporenja (deceleracije) jednoznačno okarakterisanog preko vrednosti parametra gustine (Ω). Takozvani “zatvoreni svemir” (Ω>1) dolazi do svoga kraja velikim smrskavanjem ({{јез-енг|Big Crunch|el}}). i on je značajno mlađi od Hablovog vremena (recipročna Hablova konstanta). “Otvoreni svemir” (Ω≤1) širi se zauvek i njegova starost je bliska Hablovom vremenu. Za [[ubrzavajući svemir]] kojem bi trebalo mi da pripadamo, starost bi trebalo da bude veoma bliska Hablovom vremenu.]]

Vrednost Hablovog parametra trebalo bi da se menja tokom vremena, bilo da raste ili se smanjuje, zavisno od znaka tzv. parametra usporavanja <math>q</math> (deceleration parameter) koji je definisan sa:

:<math>q = -H^{-2}\left( {{\; dH}\over {\; dt}} + H^2 \right)</math>

U svemiru sa parametrom usporavanja koji je jednak nuli, sledi da je ''H'' = 1/''t'', gde je ''t'' vreme proteklo od velikog praska. Ne-nulta vrednost od <math>q</math> jednostavno zahteva integriranje Fridmanovih jednačina unazad od sadašnjeg vremena do vremena kada je veličina svemira bila jednaka nuli.

Može da se definiše i “Hablovo doba” (takođe poznato i kao “Hablovo vreme” ili “Hablov period”) svemira kao 1/''H'', ili 977793 miliona godina. Za Hablovo doba dobija se 13968 miliona godina ako se uzme vrednost ''H''=70&nbsp;km/s/Mpc, ili 13772 miliona godina za vrednost ''H''=71&nbsp;km/s/Mpc. Udaljenost galaksija dobija se približno kao ''zc''/''H'' za male vrednosti crvenog pomaka “z”, a izražavanjem “c” kao jedne svetlosne godine po godini ova udaljenost može se još jednostavnije izraziti kao “z” pomnoženo sa milion [[svetlosna godina|svetlosnih godina]].

Dugo vremena je vladalo mišljenje da je “q” pozitivno, što bi značilo da se širenje svemira usporava zahvaljujući gravitacionom privlačenju. Iz ovoga proizilazi da je starost svemira manja od 1/''H'' (što je oko 14 milijardi godina). Na primer, vrednost za “q” od ½ (jedna teorijska mogućnost) dalo bi vrednost za starost svemira od 2/(3''H''). Otkriće iz 1998 godine da je q kako izgleda negativno, znači da je svemir u stvari stariji od 1/''H''. U stvari, nezavisne procene starosti svemira dolaze do vrednosti koja je prilično bliska sa 1/''H''.

== Reference ==
{{reflist|refs=

<ref name="riess99">{{cite journal |title=Observational Evidence from Supernovae for an Accelerating Universe and a Cosmological Constant |last1=Riess |first1=A. |display-authors= et al.| url=https://archive.org/details/sim_astronomical-journal_1998-09_116_3/page/1009 | journal=The Astronomical Journal |date=1998 |volume=116 | pages=1009–1038 | doi=10.1086/300499 | bibcode=1998AJ....116.1009R | issue=3|arxiv = astro-ph/9805201 }}</ref>

<ref name="perlmutter99">{{cite journal |title=Measurements of Omega and Lambda from 42 High-Redshift Supernovae |last1=Perlmutter |first1=S. |display-authors= et al.| journal=The Astrophysical Journal |date=1999 |volume=517 | issue=2 | pages=565–586 | doi=10.1086/307221 | bibcode=1999ApJ...517..565P|arxiv = astro-ph/9812133 }}</ref>
}}

== Literatura ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book
 |last1=Hubble |first1=E. P.
 |date=1937
 |title=The Observational Approach to Cosmology
 |url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.212150 |publisher=[[Clarendon Press]]
 |lccn=38011865
}}
* {{Cite book
 |last1=Kutner
 |first1=M.
 |date=2003
 |title=Astronomy: A Physical Perspective
 |publisher=[[Cambridge University Press]]
 |isbn=978-0-521-52927-3
 |url-access=registration
 |url=https://archive.org/details/astronomyphysica00kutn
 }}
* {{Cite book
 |last1=Liddle |first1=A. R.
 |date=2003
 |title=An Introduction to Modern Cosmology
 |edition=2nd
 |publisher=[[John Wiley & Sons]]
 |isbn=978-0-470-84835-7
}}
* {{Cite journal
 |last1=Freedman | first1=W. L.
 |last2=Madore | first2=B. F.
 |title=The Hubble Constant
 |journal=[[Annual Review of Astronomy and Astrophysics]]
 |date=2010
 |volume=48 |issue= |pages=673–710
 |arxiv=1004.1856
 |bibcode=2010ARA&A..48..673F
 |doi=10.1146/annurev-astro-082708-101829
}}
{{Литература крај}}

== Spoljašnje veze ==
{{Commons category-lat|Hubble's law}}
* -{History of [http://cfa-www.harvard.edu/~huchra/hubble/ Hubble's constant] by [[John Huchra]]}-
* -{[http://www.ipac.caltech.edu/H0kp/H0KeyProj.html The Hubble Key Project]}-
* {{cite journal|last1= Freedman|first1= Wendy L.|title=Final Results from the Hubble Space Telescope Key Project to Measure the Hubble Constant|journal=[[Astrophysical Journal]] |date=2001|volume=553|issue=1|pages=47–72|doi= 10.1086/320638|bibcode= 2001ApJ...553...47F|last2= Madore|first2= Barry F.|last3= Gibson|first3= Brad K.|last4= Ferrarese|first4= Laura|last5= Kelson|first5= Daniel D.|last6= Sakai|first6= Shoko|last7= Mould|first7= Jeremy R.|author8= Kennicutt, Robert C., Jr.|last9= Ford|first9= Holland C.|last10= Graham|first10= John A.|last11= Huchra|first11= John P.|last12= Hughes|first12= Shaun M. G.|last13= Illingworth|first13= Garth D.|last14= Macri|first14= Lucas M.|last15= Stetson|first15= Peter B.|arxiv= astro-ph/0012376}}
* -{[http://cas.sdss.org/dr3/en/proj/advanced/hubble/ The Hubble Diagram Project]}-
* -{[http://map.gsfc.nasa.gov/universe/bb_tests_exp.html NASA's WMAP - Big Bang Expansion: the Hubble Constant]}-
* -{[https://www.forbes.com/sites/startswithabang/2019/05/03/cosmologys-biggest-conundrum-is-a-clue-not-a-controversy/ Coming to terms with different Hubble Constants] ([[Forbes]]; 3 May 2019)}-
* {{cite web|last=Merrifield|first=Michael|title=Hubble Constant|url=http://www.sixtysymbols.com/videos/hubble.htm|website=Sixty Symbols|publisher=[[Brady Haran]] for the [[University of Nottingham]]|date=2009}}

{{Научници чија се имена користе у физичким константама}}
{{нормативна контрола}}

{{СОРТИРАЊЕ:Хаблов закон}}
[[Категорија:Astronomija|Хаблов закон]]