Изворни код странице Džosaja Vilard Gibs

{{Infokutija Naučnik-lat
| ime = Džosaja Vilard Gibs
| slika = Josiah Willard Gibbs -from MMS-.jpg
| širina_slike =
| opis_slike = Džosaja Vilard Gibs
| datum_rođenja = {{датум_рођења-lat|1839|2|11}}
| mesto_rođenja = [[Nju Hejven]] 
| država_rođenja = Konektikat, SAD
| datum_smrti = {{Datum smrti-lat|1903|4|28|1839|2|11|mf=y}}
| mesto_smrti = Nju Hejven
| država_smrti = Konektikat, SAD
| prebivalište = 
| državljanstvo = američko
| religija = 
| obrazovanje = 
| polje = [[Fizika]], [[hemija]], [[matematika]]
| škola = Jejl koledž
| mentor = [[Hubert Anson Newton|Hubert Anson Njutn]]
| institucija = [[Jejl|Jejl koledž]]
| akademija = 
| studenti = [[Edwin Bidwell Wilson|Edvin Bidvel Vilson]], [[Irving Fisher|Erving Fišer|]], [[Henry Andrews Bumstead|Henri Endruz Bamsted]], [[Lynde Wheeler|Lind Viler]], [[Lee De Forest|Li De Forest]]
| poznat_po = 
| poznata_po = {{hlist|[[Hemijska termodinamika]]|[[hemijski potencijal]]|[[statistička mehanika]]|[[statistički ansambl]]|[[Gibsova entropija]]|[[Phase space|fazni protor]]|[[fizička optika]]|[[Gibsova slobodna energija]]|[[fazno pravilo]]|[[Gibsov paradoks]]|[[vektorska analiza]]|[[vektorski proizvod]]|[[Gibsov fenomen]]|[[Gibs–Helmholcova jednačina]]|[[Gibbs–Duhem equation|Gibs–Diemova jednačina]]|[[Gibsov algoritam]]|[[Gibbs measure|Gibsova mera]]| [[Gibbs state|Gibsovo stanje]]|[[Gibbs–Thomson effect|Gibs-Tomsonov efekat]]|[[Gibbs isotherm|Gibsova izoterma]]|[[Gibbs–Donnan effect|Gibs-Donanov efekat]]|[[Gibbs–Marangoni effect|Gibs-Marangonijev efekat]]|[[Gibbs lemma|Gibsova lema]]|[[Gibbs' inequality|Gibsova nejednakost]]|[[Gibbs distribution|Gibsova distribucija]]}}
| nagrade = {{Plainlist|
* [[Rumford Prize|Rumfordova nagrada]] (1880)
* [[Fellow of the Royal Society|-{ForMemRS}-]] (1897)<ref name="formemrs">{{cite web|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150316060617/https://royalsociety.org/about-us/fellowship/fellows/|archivedate=16. 3. 2015|url=https://royalsociety.org/about-us/fellowship/fellows/|publisher=Royal Society|location=London|title=Fellows of the Royal Society}}</ref>
*  [[Copley Medal|Koplijeva medalja]] (1901)}}
| napomene = 
| potpis = JWgibbs-signature.jpg
| potpis_širina = 
| opis_potpisa = Gibsov potpis
}}

'''Džosaja Vilard Gibs''' ({{jez-engl-lat|Josiah Willard Gibbs}}; 11. februar 1839 — 28. april 1903) bio je američki naučnik koji je napravio važne teoretske doprinose u fizici, hemiji i matematici. Njegov rad na primeni [[termodinamika|termodinamike]] je bio instrumentalan u transformisanju [[Fizička hemija|fizičke hemije]] u rigoroznu induktivnu nauku. Zajedno sa [[Џејмс Клерк Максвел|Džejmsom Klerkom Maksvelom]] i [[Лудвиг Болцман|Ludvigom Bolcmanom]], on je kreirao [[statistička mehanika|statističku mehaniku]] (termin koji je on skovao), objašnjavajući [[Закони термодинамике|zakone termodinamike]] kao posledice statističkih svojstava [[Статистички ансамбл|ansambla]] mogućih stanja fizičkog sistema koji se sastoji od čestica. Gibs je isto tako radio na primeni [[Максвелове једначине|Maksvelovih jednačina]] na probleme [[physical optics|fizičke optike]]. Kao matematičar, on je izumeo modernu [[vektorska analiza|vektorsku analizu]] (nezavisno od britanskog naučnika [[Oliver Heaviside|Olivera Hevisajda]], koji se bavio sličnim radom tokog istog perioda).

Godine 1863, [[Jejl]] je nagradio Gibsa prvim američkim [[Doctor of Philosophy|doktoratom]] u [[Инжењерство|inžinjerstvu]]. Nakon trogodišnjeg boravka u Evropi, Gibs je proveo ostatak svoje karijere na Jejlu, gde je bio profesor [[matematička fizika|matematičke fizike]] od 1871. do svoje smrti. Radeći u relativnoj izolaciji, on je postao najraniji teoretski naučnik u Sjedinjenim Državama koji je stekao međunarodnu reputaciju i koga je hvalio [[Albert Ajnštajn]] kao „najvećeg uma američke istorije”.<ref name="APS">{{cite web |url=http://www.aps.org/programs/outreach/history/historicsites/gibbs.cfm |title=J. Willard Gibbs |author= |date= |work=Physics History |publisher=American Physical Society |accessdate=16. 6. 2012 |archive-date=24. 07. 2012 |archive-url=https://archive.today/20120724031442/http://www.aps.org/programs/outreach/history/historicsites/gibbs.cfm |url-status= }}</ref> Godine 1901, Gibs je primio ono što je tada smatrano najvećim izrazom počasti međunarodne naučne zajednice, [[Copley Medal|Koplijevu medalju]] [[Краљевско друштво|Kraljevskog društva]] iz Londona,<ref name="APS" /> „za njegov doprinos matematičkoj fizici”.<ref name="Copley">{{cite web|url=http://royalsociety.org/awards/copley-medal/ |title=Copley Medal |author= |date=|work=Premier Awards |publisher=Royal Society |accessdate=16. 6. 2012}}</ref>

Komentatori i biografi naglašavaju kontrast između Gibsovog tihog, usamljeničkog života u [[Nova Engleska|Novoj Engleskoj]] na prelazu veka i velikog međunarodnog impakta njegovih ideja. Mada je njegov rad bio skoro u potpunosti teoretski, praktična vrednost Gibsovih doprinosa postala je evidentna sa razvojem industrijske hemije tokom prve polovine 20. veka. Prema [[Роберт Ендруз Миликен|Robertu A. Milikenu]], u čistoj nauci Gibs je „uradio za statističku mehaniku i za termodinamiku ono što je [[Пјер Симон Лаплас|Laplas]] uradio za nebesku mehaniku i Maksvel za elektrodinamiku, naime, učinio svoje polje dobro završenom teorijskom strukturom”.<ref name="Millikan">{{cite journal|last=Millikan|first=Robert A. |authorlink=Robert Andrews Millikan |title=Biographical Memoir of Albert Abraham Michelson, 1852–1931 |journal=Biographical Memoirs of the National Academy of Sciences of the United States of America |date=1938|volume=19 |issue=4 | url=http://www.nasonline.org/publications/biographical-memoirs/memoir-pdfs/michelson-a-a.pdf|pages=121–146}}</ref>

== Glavni naučni doprinosi ==

=== Hemijska termodinamika ===
[[Датотека:Wykres Gibbsa.svg|мини|лево|250п|alt=Diagram representing the free energy of a substance|Grafička reprezentacija slobodne energije tela, iz publikacije koju je Gibs objavio 1873. godine. Prizana je ravan konstantne zapremine, pri prolazu korz tačku ''A'' koja predstavlja inicijalno stanje tela. Kriva -{''MN''}- je sekcija „površine disipacije energije”. -{''AD''}- i -{''AE''}- su, respektivno, energija (''ε'') i entropija (''η'') inicijalnog stana. -{''AB''}- je „dostupna energija” (koja se u današnje vreme naziva [[Helmholcova slobodna energija|Helmholcovom slobodnom energijom]]), a -{''AC''}- je „kapacitet za entropiju” (i.e., količina za koju se entropija može povećati bez promene energije ili zapremine).]]

Gibsovi članci iz 1870-tih su uveli ideju izražavanja unutrašnje energije sistema (-{''U''}-) u vidu [[entropija|entropije]] ''S'', pored uobičajenih [[state variable|promenljivih stanja]]: zapremine -{''V''}-, pritiska -{''p''}-, i temperature -{''T''}-. On je isto tako uveo koncept [[hemijski potencijal|hemijskog potencijala]] <math>\mu</math> date hemijske vrste, definisan kao brzina povećanja -{''U''}- asocirana sa povećanjem broja -{''N''}- molekula date vrste (pri konstantnoj entropiji i zapremini). Gibs je bio prvi koji je kombinovao frvi i drugi [[Закони термодинамике|zakon termodinamike]] izražavajući infinitezimalnu promenu unutrašnje energije, -{d''U''}-, [[zatvoreni sistem|zatvorenog sistema]] u obliku:<ref name="Klein1990">{{cite journal|last=Klein| first =Martin | title =The Physics of J. Willard Gibbs in His Time | journal =Physics Today | volume =43 | issue =9 |date=septembar 1990 | url =http://scitation.aip.org/content/aip/magazine/physicstoday/article/43/9/10.1063/1.881258 | doi =10.1063/1.881258|bibcode = 1990PhT....43i..40K |pages=40–48}}</ref>

<math>\mathrm{d}U = T\mathrm{d}S - p \,\mathrm{d}V + \sum_i \mu_i \,\mathrm{d} N_i\,</math>

gde je -{''T''}- [[келвин|apsolutna temperatura]], -{''p''}- je pritisak, -{d''S''}- je infinitezimalna promena entropije i -{d''V''}- je infinitezimalna promena zapremine. Zadnji termin je suma preko svih hemijskih vrsta hemijske reakcije, hemijskog potencijala, -{''μ''<sub>i</sub>}-, -{''i''}-te vrste, pomnožena infinitezimalnom promenom broja molova, -{d''N''<sub>i</sub>}- te vrste. Koristeči [[Legendre transformation|Ležandrovu transformaciju]] ovog izraza, on je definisao koncepte [[entalpija|entalpije]], -{''H''}- i [[Gibsova slobodna energija|Gibsove slobodne energije]], ''G''.
:<math>G_{(p,T)} = H - TS </math>
Ovo je uporedivo sa izrazom za [[Helmholcova slobodna energija|Helmholcovu slobodnu energiju]], ''A''.
:<math>A_{(v,T)} = U-TS\,</math>

Kada je Gibsova slobodna energija hemijske reakcije negativna, reakcija će se spontano odvijati. Kad je hemijski sistem u [[equilibrium chemistry|ravnoteži]], promena Gibsove energije je jednaka nuli. [[equilibrium constant|Konstanta ravnoteže]] se jednostavno povezuje sa slobodnom energijom kad su reaktanti u njihovim [[Standardno stanje|standardnim stanjima]].
:<math>\Delta G^\ominus=-RT \ln K</math>
[[Hemijski potentijal]] se obično definiše kao parcijalna molarna Gibsova slobodna energija.
:<math>\mu_i=\left(\frac{\partial G}{\partial N_i}\right)_{T,P,N_{j\neq i}}</math>

Gibs je isto tako izveo izraz koji je kasnije postao poznat kao „[[Gibbs–Duhem equation|Gibs-Diemova jednačina]]”.<ref name="Ott">{{Cite book|last1=Ott|first1= Bevan J.  |last2=Boerio-Goates |first2 = Juliana |title = Chemical Thermodynamics – Principles and Applications |url=https://archive.org/details/chemicalthermody00ottj_398|publisher = Academic Press |year=2000|isbn=978-0-12-530990-5|pages=[https://archive.org/details/chemicalthermody00ottj_398/page/n25 1],213–214}}</ref>

Objavljivanje publikacije „O ekvilibrijumu heterogenih supstanci” (1874–78) se u današnje vreme smatra prekretnicom u razvoju [[hemija|hemije]].<ref name="MacTutor">{{cite web |url=http://www-groups.dcs.st-and.ac.uk/history/Biographies/Gibbs.html |title=Josiah Willard Gibbs |last1=O'Connor |first1=John J. |last2=Robertson |first2=Edmund F. |year=1997 |work=The MacTutor History of Mathematics archive |publisher=University of St Andrews, Scotland. School of Mathematics and Statistics |accessdate=16. 6. 2012 |archive-date=30. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141030174241/http://www-groups.dcs.st-and.ac.uk/history/Biographies/Gibbs.html |url-status=dead }}</ref> U tom radu je Gibs razvio rigoroznu matematičku teoriju za razne [[Феномени преноса|transportne fenomene]], uključujući [[Adsorpcija|adsorpciju]], [[elektrohemija|elektrohemiju]], i [[Marangoni effect|Marangonijev efekat]] u fluidnim smešama.<ref name="Wheeler-thermodynamics">Wheeler 1998, ch. V</ref> On je isto tako formulisao [[phase rule|pravilo faza]]

<math> F\;=\;C\;-\;P\;+\;2 </math>

za broj -{''F''}- [[Intensive and extensive properties|promenljivih]] koje mogu da budu nezavisno kontrolisane u ravnotežnoj smeši sa -{''C''}- komponenti koje postoje u -{''P''}- [[Фаза (термодинамика)|faza]]. Pravilo faza je veoma korisno u raznim oblastima, kao što su metalurgija, mineralogija, i petrologija. Ono se isto tako može primeniti na razne istraživačke probleme u fizičkoj hemiji.{{sfn|Wheeler|1998|p=79}}

=== Statistička mehanika ===

Zajedno sa Džejmsom Klerkom Maksvelom i Ludvigom Bolcmanom, Gibs je zasnovao „statističku mehaniku”, termin koji je on skovao da bi identifikovao granu teoretske fizike koja se bavi uočenim termodinamičkim svojstvima sistema u smislu statistike [[статистички ансамбл|ansambla]] - kolekcije mnoštva mogućih stanja sistema, svako od kojih ima određenu verovatnoću. On je tvrdio da ako bi vremenska evolucija pojedinačnog stanja prošla kroz sva druga stanja ansambla — takozvana ergodična hipoteza — onda bi se u proseku tokom dovoljno dugog vremena pojedinačno stanje ponašalo na način koji je tipičan za ansambl.{{sfn|Wolfram|2002|p=1020}} On je uveo koncept „[[phase space|faze mehaničkog sistema]]”.<ref name="Nolte2010">{{Cite journal|last=Nolte|first= D. D. | title = The tangled tale of phase space |url=https://archive.org/details/sim_physics-today_2010-04_63_4/page/33| doi = 10.1063/1.3397041 | journal = Physics Today | volume = 63 | issue = 4 |date=2010|bibcode = 2010PhT....63d..33N |pages=33–38|s2cid= 17205307 }}</ref>{{refn|For a mechanical system composed of n particles, the phase is represented by a point in a 2n–dimensional space, which he called "extension-in-phase" and is equivalent to our modern notion of phase space. However, the phrase "phase space" was not invented by him.<ref name="Nolte2010"/>}} On je koristio taj koncept da definiše [[Микроканонски ансамбл|mikrokanonske]], [[Канонски ансамбл|kanonske]], i [[Велики канонски ансамбл|velike kanonske ansamble]]; svi od kojih su povezani sa [[Gibbs measure|Gipsovom merom]], čime je ostvarena generalnija formulacija statističih svojstava sistema sa mnogo čestica nego što su Maksvel i Bolcman ostvarili pre njega.{{sfn|Wheeler|1998|pp=155–159}}

Prema [[Анри Поенкаре|Anri Poenkarovom]] zapisu iz 1904. godine, mada su Maksvel i Bolcman prethodno objasnili [[Irreversible process|nepovratnost]] makroskopskih fizičkih procesa u probabilističkom smislu, „onaj koji ju je najjasnije opisao, u knjizi koja je nedovoljno čitana jer je malo teža za čitanje, je Gibs u svojim ''Elementarnim principima tatističke mehanike''.”<ref name="Poincare">{{harvnb|Poincaré|1990|pp=297-320}}</ref> Gibsova analiza nepovratnosti, i njegova formulacija Bolcmanove [[H-theorem|H-teoreme]] i [[ergodic hypothesis|ergodične hipoteze]], izvršili su značajan uticaj na matematičku fiziku 20. veka.<ref name="Wightman">{{Cite book|chapter=On the Prescience of J. Willard Gibbs |last=Wightman| first = Arthur S. |authorlink = Arthur Wightman | title = Proceedings of the Gibbs Symposium |year=1990|pages=23–38}}</ref><ref name="Wiener">{{Cite book|last=Wiener| first = Norbert | title =Cybernetics: or Control and Communication in the Animal and the Machine |url=https://archive.org/details/cyberneticsorcon00wien| chapter = II: Groups and Statistical Mechanics | edition = 2| publisher = MIT Press |year=1961|isbn=978-0-262-23007-0|pages=}}</ref>

Gibs je bio dobro upoznat sa činjenicom da je primena [[equipartition theorem|ekviparticione teoreme]] na velike sisteme klasičnih čestica bila neuspešna u objašnjavanju merenja [[Toplotni kapacitet|specifične toplote]] čvrstih tela i gasova, i on je tvrdio da je to evidencija opasnosti od baziranja termodinamike na „hipotezama o konstituciji materije”.<ref name="Klein1990"/> Gibsov sopstven okvir za statističku mehaniku, baziran na ansamblu makroskopski neprimetnih [[Microstate (statistical mechanics)|mikrostanja]], mogao je da bude prenesen skoro u potpunosti nakon otkrića da mikroskopski zakoni prirode slede kvantna pravila, pre nego klasične zakone koje su Gibs i njegovi savremenici poznavali.<ref name="MacTutor" />{{sfn|Wheeler|1998|pp=160–161}} Njegovo rešenje takozvanog „[[Гибсов парадокс|Gibsovog paradoksa]]”, o entropiji smeše gasova, u današnje vreme se citira kao prefiguracija [[Идентичне честице|nerazlikovanja čestica]], koja je prerekvizit kvantne fizike.<ref>See, e.g., {{cite book|last=Huang| first = Kerson |authorlink = Kerson Huang | title = Statistical Mechanics |url=https://archive.org/details/statisticalmecha00huan_121| publisher = John Wiley & Sons |year=1987| edition = 2 |isbn=978-0-471-81518-1|pages=[https://archive.org/details/statisticalmecha00huan_121/page/n152 140]-143}}</ref>

== Reference ==
{{reflist|30em}}

== Literatura ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|last=Wiener| first = Norbert | title =Cybernetics: or Control and Communication in the Animal and the Machine |url=https://archive.org/details/cyberneticsorcon00wien| chapter = II: Groups and Statistical Mechanics | edition = 2| publisher = MIT Press |year=1961|isbn=978-0-262-23007-0|pages=}}
* {{Cite book|chapter=On the Prescience of J. Willard Gibbs |last=Wightman| first = Arthur S. |authorlink = Arthur Wightman | title = Proceedings of the Gibbs Symposium |year=1990|pages=23–38}}
* {{Cite book|last1=Ott|first1= Bevan J.  |last2=Boerio-Goates |first2 = Juliana |title = Chemical Thermodynamics – Principles and Applications | url=https://archive.org/details/chemicalthermody00ottj_398|publisher = Academic Press |year=2000|isbn=978-0-12-530990-5|pages=[https://archive.org/details/chemicalthermody00ottj_398/page/n25 1],213–214}}
* {{Cite book|last1=Ott|first1= Bevan J.  |last2=Boerio-Goates |first2 = Juliana |title = Chemical Thermodynamics – Principles and Applications | url=https://archive.org/details/chemicalthermody00ottj_398|publisher = Academic Press |year=2000|isbn=978-0-12-530990-5|pages=[https://archive.org/details/chemicalthermody00ottj_398/page/n25 1],213–214}}
* {{Cite book|last=Poincaré|first=Henri |authorlink=Henri Poincaré |year=1904|chapter=[[s:The Principles of Mathematical Physics|The Principles of Mathematical Physics]]|title=The Foundations of Science (The Value of Science)|publisher=Science Press|place=New York|pages=297–320}}
* {{Cite book|last=Wolfram| first = Stephen | title = A New Kind of Science | url=https://archive.org/details/newkindofscience00wolf| publisher = Wolfram Media, Inc. |year=2002|isbn=978-1-57955-008-0|pages=[https://archive.org/details/newkindofscience00wolf/page/1020 1020]}}
* L. P. Wheeler, E. O. Waters and S. W. Dudley (eds.),''The Early Work of Willard Gibbs in Applied Mechanics''. {{cite book|author=|title=The Early Work of Willard Gibbs in Applied Mechanics|location=New York|publisher=Henry Schuman|year=1947|isbn=978-1-881987-17-8|pages=}} This contains previously unpublished work by Gibbs, from the period between 1863 and 1871.
* J. W. Gibbs, "[[On the Equilibrium of Heterogeneous Substances]]", ''Transactions of the Connecticut Academy of Arts and Sciences'', 3, 108–248, 343–524, (1874–1878). Reproduced in both ''The Scientific Papers'' (1906), [https://archive.org/stream/scientificpapers01gibbuoft#page/54/mode/2upp. 55–353] and ''The Collected Works of J. Willard Gibbs'' (1928). стр. 55.–353.
* [[Edwin Bidwell Wilson|E. B. Wilson]], ''[[Vector Analysis|Vector Analysis, a text-book for the use of students of Mathematics and Physics, founded upon the Lectures of J. Willard Gibbs]]'', (New Haven. {{cite book|author= |title=|location=|publisher=Yale University Press|year=1929|id=|pages=}} [1901]).
* J. W. Gibbs, ''[[Elementary Principles in Statistical Mechanics|Elementary Principles in Statistical Mechanics, developed with especial reference to the rational foundation of thermodynamics]]'', (New York: Dover Publications, 1960 [1902]).
* ''The Scientific Papers of J. Willard Gibbs,''. in two volumes, eds. H. A. Bumstead and R. G. Van Name, (Woodbridge, CT. {{cite book|author= |title=Scientific Papers of J. Willard Gibbs: Dynamics, Vector Analysis, Multiple Algebra, Electromagnetic Theory of Light|location=|publisher=Ox Bow Press|year=1993| isbn = 978-1-881987-06-2|pages=}} [1906]). {{page|year=|isbn=978-0-918024-77-0|pages=}}.  For scans of the 1906 printing, see [https://archive.org/stream/scientificpapers01gibbuoft#page/n5/mode/2up vol. I] and [https://archive.org/stream/scientificpapers02gibbuoft#page/n3/mode/2up vol. II].
* '' The Collected Works of J. Willard Gibbs'', in two volumes, eds. W. R. Longley and R. G. Van Name, (New Haven. {{cite book|author= |title=|location=|publisher=Yale University Press|year=1957|id=|pages=}} [1928]). For scans of the 1928 printing, see [http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k95192s vol. I] and [https://archive.org/details/collectedworksj00longgoog vol. II].
* {{cite journal|title=Josiah Willard Gibbs |last1=Anonymous |journal=American Journal of Science |date=1903 |volume=16 |issue=93 |pages=187–202 |bibcode=1903AmJS...16..187A |doi=10.2475/ajs.s4-16.93.187 |url=https://zenodo.org/record/1450126 }}. Reprinted with some additions in both ''The Scientific Papers'', vol. I, [https://archive.org/stream/scientificpapers01gibbuoft#page/n15/mode/2upp. xiii–xxviiii] (1906) and ''The Collected Works of J. Willard Gibbs'', vol. I, pp. xiii–xxviiii (1928). Also available here [https://web.archive.org/web/20140427182622/http://www.ub.uni-heidelberg.de/helios/fachinfo/www/math/htmg/gibbs-bumstead.htm].
* D. G. Caldi and G. D. Mostow (eds.), ''Proceedings of the Gibbs Symposium, Yale University, May 15–17, 1989'', (American Mathematical Society and American Institute of Physics, 1990).
* {{cite book|author=W. H. Cropper|chapter=The Greatest Simplicity: Willard Gibbs|title=Great Physicists|url=https://archive.org/details/greatphysicistsl0000crop|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=2001|isbn=978-0-19-517324-6|pages=106.–123}}
* M. J. Crowe. ''A History of Vector Analysis: The Evolution of the Idea of a Vectorial System'', (New York: Dover, 1994 [1967]). {{page|year=|isbn=978-0-486-67910-5|pages=}}
* J. G. Crowther. ''Famous American Men of Science'', {{cite book|location=Freeport, NY|publisher=Books for Libraries Press|orig-year=1937|year=1969|isbn=978-0-8369-0040-8|pages= |title=Famous American Men of Science |url=https://archive.org/details/famousamericanme0000crow}}
* {{Cite book| editor =F. G. Donnan |editor2= A. E. Hass|title=A Commentary on the Scientific Writings of J. Willard Gibbs|location=New York|publisher=Arno|origyear=1936|year=1980|isbn=978-0-405-12544-7|pages=}} Only [https://archive.org/details/commentaryonscie01donn vol I.] is currently available online.
* [[Pierre Duhem|P. Duhem]], [https://archive.org/details/josiahwillardgib00duheuoft ''Josiah-Willard Gibbs à propos de la publication de ses Mémoires scientifiques''], (Paris: A. Herman, 1908).
* C. S. Hastings, [https://archive.org/stream/biographicalmemo011929mbp#page/n417/mode/2up "Josiah Willard Gibbs"], ''Biographical Memoirs of the National Academy of Sciences'', 6, 373–393 (1909).
* [[Martin J. Klein|M. J. Klein]], "Gibbs, Josiah Willard", in ''Complete Dictionary of Scientific Biography'', vol. 5, (Detroit: Charles Scribner's Sons) (2008). стр. 386.–393.
* [[Muriel Rukeyser|M. Rukeyser]]. ''Willard Gibbs: American Genius''. {{cite book|author=|title=Willard Gibbs|location=Woodbridge, CT|publisher=Ox Bow Press|origyear=1942|year=1988|isbn=978-0-918024-57-2|pages=}}
* [[Raymond Seeger|R. J. Seeger]]. ''J. Willard Gibbs, American mathematical physicist''. par excellence. {{cite book|author= |title=J. Willard Gibbs, American Mathematical Physicist Par Excellence|location=Oxford and New York|publisher=Pergamon Press. |year=1974|isbn=978-0-08-018013-7|pages=}}
* {{Cite book|authorlink=Lynde Wheeler|last=Wheeler|first=L. P.|title=Josiah Willard Gibbs, The History of a Great Mind|url=https://archive.org/details/josiahwillardgib0000whee|location=Woodbridge, CT|publisher=Ox Bow Press|year=1998|origyear=1951|isbn=978-1-881987-11-6|pages=}}
* [[Arthur Wightman|A. S. Wightman]], "Convexity and the notion of equilibrium state in thermodynamics and statistical mechanics". Published as an introduction to R. B. Israel. ''Convexity in the Theory of Lattice Gases'', (Princeton, NJ. {{cite book|author= |title=Convexity in the Theory of Lattice Gases|location=|publisher=Princeton University Press|year=1979| isbn = 978-0-691-08209-7|pages=}}), pp. ix–lxxxv. 
* [[Edwin Bidwell Wilson|E. B. Wilson]], [http://projecteuclid.org/euclid.bams/1183494779 "Reminiscences of Gibbs by a student and colleague"], ''Bulletin of the American Mathematical Society'', 37, 401–416 (1931).
{{Литература крај}}

== Dodatna literatura ==
* {{cite journal |title=Reflections on Gibbs: From Statistical Physics to the Amistad V3.0 |url= |journal= Journal of Statistical Physics|date= 2014|volume=156|issue= 1|doi= 10.1007/s10955-014-1000-4|arxiv=1403.2460|pages= 1–9|last1= Kadanoff|first1= Leo P.|bibcode= 2014JSP...156....1K|s2cid= 254689558}}

== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat|Josiah Willard Gibbs}}
{{Commonscat|Josiah Willard Gibbs}}
* {{MacTutor Biography|id=Gibbs}}
* -{"[http://www.aip.org/history/gap/Gibbs/Gibbs.html Josiah Willard Gibbs] {{Wayback|url=http://www.aip.org/history/gap/Gibbs/Gibbs.html |date=20150501105303 }}", in ''Selected Papers of Great American Scientists'', American Institute of Physics, (2003 [1976])}-
* {{MathGenealogy|id=132578}}
* -{[https://web.archive.org/web/20131228162217/http://murielrukeyser.emuenglish.org/writing/gibbs/ "Gibbs"] by [[Muriel Rukeyser]]}-

{{L|Добитници Коплијеве медаље 1901–1950}}
{{Authority control-lat}}

{{СОРТИРАЊЕ:Gibbs, Josiah Willard}}
[[Категорија:Рођени 1839.]]
[[Категорија:Умрли 1903.]]
[[Категорија:Амерички физикохемичари]]
[[Категорија:Термодинамичари]]
[[Категорија:Добитници Коплијеве медаље]]