Изворни код странице Cink-oksid

{{chembox-lat
| Verifiedfields = 
| Watchedfields = 
| verifiedrevid = 461088415
| ImageFile = Zinc oxide.jpg
| Name = Cink oksid
| OtherNames = Kalamin<br />Cinkovo belilo
| IUPACName =
| Section1 = {{Chembox Identifiers-lat
|  Abbreviations = 
| CASNo = 1314-13-2
| CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| ChemSpiderID = 14122
| ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEBI = 36560
| StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChI = 1S/O.Zn
| StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChIKey = XLOMVQKBTHCTTD-UHFFFAOYSA-N
| PubChem = 14806
| ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEMBL =1201128
| RTECS = ZH4810000
| EINECS = 215-222-5
}}
|Section2 = {{Chembox Properties-lat
|Formula = ZnO
|MolarMass = 81.408 -{g/mol}-
|Appearance = bela čvrsta materija
|Odor = bez mirsia
|Density = 5.606 -{g/cm}-<sup>3</sup>
|Solubility = 0.16 -{mg/100 mL (30&nbsp;°-{C}-)}-
|MeltingPt = 1975&nbsp;°-{C}- (razlaže se)<ref name="melt">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=j_HEazhVxoMC&pg=PA357|title=Wide bandgap semiconductors: fundamental properties and modern photonic and electronic devices|last1=Takahashi|first1=Kiyoshi|last2=Yoshikawa|first2=Akihiko|last3=Sandhu|first3=Adarsh|publisher=Springer|year=2007|isbn=978-3-540-47234-6|pages=357}}</ref>
|BoilingPt = 2360&nbsp;°-{C}-
|BandGap = 3.3 -{eV}- 
|RefractIndex = 2.0041
}}
|Section4 = {{Chembox Thermochemistry-lat
|DeltaHf = -348.0 -{kJ/mol}-
|Entropy = 43.9 -{J·K<sup>−1</sup>mol<sup>−1</sup>}-
}}
| Section7 = {{Chembox Hazards-lat
| ExternalSDS = [http://www.inchem.org/documents/icsc/icsc/eics0208.htm -{ICSC}- 0208]
| EUClass = Opasan za životnu sredinu ('''-{N}-''')
| RPhrases = {{R50/53}}
| SPhrases = {{S60}}, {{S61}}
|NFPA-H = 2
|NFPA-F = 1
|NFPA-R = 0
|NFPA-O = W
|FlashPt = 1436&nbsp;°-{C}-
}}
|Section8 = {{Chembox Related-lat
|OtherAnions = [[Cink sulfid]]<br />[[Cink selenid]]<br />[[Cink telurid]]
|OtherCations = [[Kadmijum oksid]]<br />[[Živa(II) oksid]]
}}
}}
'''Cink oksid''' je neorgansko jedinjenje sa [[hemijska formula|hemijskom formulom]] -{''ZnO''}-.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="Holleman&Wiberg1st">{{Holleman&Wiberg1st}}</ref> Obično je u obliku belog praha, gotovo [[rastvorljivost|nerastvornog]] u [[voda|vodi]]. Prah cink oksida ima široku upotrebu kao aditiv u brojnim materijalima i proizvodima, npr. [[plastika]], [[Керамика|keramika]], [[staklo]], [[cement]], [[guma]], [[lubrikant]]i, [[boje]], [[masti]], [[lepak]], zaptivne smeše, [[pigmenti]], [[hrana]], [[baterije]], [[usporivač gorenja|usporivači gorenja]], trake za prvu pomoć, itd. Cink oksid je prisutan u [[zemljina kora|Zemljinoj kori]] kao [[mineral]] [[cinkit]], ali se većina komercijalno korištenog cink oksida proizvodi veštačkim postupkom.

U [[nauka o materijalima|nauci o materijalima]], cink oksid se često naziva [[poluprovodnik]]om II-VI grupe, zbog toga što cink i kiseonik pripadaju [[2. grupa hemijskih elemenata|drugoj]] i [[6. grupa hemijskih elemenata|šestoj]] grupi respektivno. Ovaj poluprovodnik ima nekoliko pogodnih osobina: dobra transparencija, visoka pokretljivost [[elektron]]a, široka razlika između [[energetski nivo|energetskih nivoa]], jaka [[luminiscencija]] na sobnoj [[temperatura|temperaturi]], itd. Ove osobine se koriste u proizvodnji transparentnih elektroda u [[LCD monitor|displejima sa tečnim kristalima]], prozorima za uštedu [[energija|energije]], tranzistorima sa tankim filmom, [[Светлећа диода|LED diodama]], itd.

== Hemijske osobine ==
-{ZnO}- se pojavljuje kao beli prah poznat kao ''cinkovo belilo'' ili kao [[mineral]] ''cinkit''. Mineral obično sadrži određenu količinu [[mangan]]a i drugih elemenata i to daje mu žutu ili crvenu boju.<ref name="k1">{{cite journal|doi=10.1002/cphc.200700002|title=ZnO: Material, Physics and Applications |year=2007 | last =Klingshirn| first =C.|journal=ChemPhysChem|volume=8|pmid=17429819|issue=6|pages=782–803}}</ref> Kristalni cink oksid je termohromna supstanca, čija se boja menja od bele do žute kada se zagreva na vazduhu i vraća se u belu pri hlađenju.<ref name="Wiberg&Holleman">{{Cite book|last1=Wiberg|first1=E.|last2=Holleman|first2=A. F.|name-list-style=amp |year=2001|title=Inorganic Chemistry|publisher=Elsevier|isbn=978-0-12-352651-9|pages=}}</ref> Promena boje je uzrokovana vrlo malim gubitkom kiseonika na visokoj temperaturi, pri čemu nastaje spoj nestehiometrijskog sastava: -{Zn<sub>1+x</sub>O}-, gde na 800&nbsp;°-{C}-, x = 0.00007.<ref name = "Wiberg&Holleman"/>

Cink oksid je [[amfoternost|amfoteran]] oksid. Gotovo je nerastvorljiv u vodi i [[alkohol]]u, ali je rastvorljiv u većini kiselina (npr. [[hlorovodonična kiselina]]), i razgrađuje se pri rastvaranju:<ref name="Greenwd">{{Greenwood&Earnshaw2nd}}</ref><ref name="spero">{{Cite book|last1=Spero|first1=J. M.|last2=Devito|first2=B.|last3=Theodore|first3=L.|title=Regulatory chemical handbook|url=https://archive.org/details/regulatorychemic0000sper|publisher=CRC Press|year=2000|isbn=978-0-8247-0390-5|pages=}}</ref>

:<math>\mathrm{ZnO + 2 HCl \longrightarrow ZnCl_2 + H_2O}</math>

Baze takođe razgrađuju cink oksid, pri čemu nastaju rastvorljivi cinkati:

:<math>\mathrm{ZnO + 2 NaOH + H_2O \longrightarrow Na_2(Zn(OH)_4)}</math>

-{ZnO}- sporo reaguje sa [[masne kiseline|masnim kiselinama]] u uljima pri čemu nastaju karboksilati, kao npr. oleati i stearati. -{ZnO}- stvara proizvode slične [[cement]]u kada se pomeša sa koncentrovanim vodenim rastvorom [[cink hlorid]]a, koji su po sastavu cink hidroksi hloridi.<ref>{{cite journal|doi=10.1023/A:1004327018497 |title=The chemistry of cements formed between zinc oxide and aqueous zinc chloride|year=1998|author=Nicholson, J. W|journal=Journal of Materials Science|volume=33|last2=Nicholson|first2=J. W|issue=9 |pages=2251–2254|bibcode=1998JMatS..33.2251N |s2cid=94700819 }}</ref> Ovaj cement se ranije koristio u [[Стоматологија|stomatologiji]].<ref name = "Ferracane">{{harvnb|Ferracane|2001|pp=70,143}}</ref>

[[Датотека:Hopeite.jpg|thumb|150п|left|Hopeit]]
-{ZnO}- takođe stvara jedinjenja slična cementu kada reaguje sa [[fosforna kiselina|fosfornom kiselinom]] i neki od ovih materijala se koriste u stomatologiji.<ref name = "Ferracane"/> Glavna komponenta ovako nastalog cink fosfatnog cementa je [[hopeit]], -{Zn<sub>3</sub>(PO<sub>4</sub>)<sub>2</sub>•4H<sub>2</sub>O.}-<ref>{{cite journal|title=Setting reaction and resultant structure of zinc phosphate cement in various orthophosphoric acid cement-forming liquids|url=https://archive.org/details/sim_cement-and-concrete-research_1998-01_28_1/page/141|author=Park C.-K. |author2=Silsbee M. R. |author3=Roy D. M. |journal=Cement and Concrete Research |year=1998 |volume=28 |issue=1 |doi=10.1016/S0008-8846(97)00223-8|pages=141–150 }}</ref>

-{ZnO}- se razlaže u cinkove pare i kiseonik na temperaturi oko 1975&nbsp;°-{C}-, što ukazuje na njegovu značajnu stabilnost. Zagrevanje sa ugljenikom prevodi oksid u metal, koji je više isparljiv od oksida.<ref>{{Cite book|last1=Greenwood|first1=N. N.|last2=Earnshaw|first2=A.|name-list-style=amp |year=1997|title=Chemistry of the Elements |publisher=Oxford: Butterworth-Heineman n|isbn=978-0-7506-3365-9|pages=}}</ref>

:<math>\mathrm{ZnO + C \longrightarrow Zn + CO}</math>

Cink oksid može da burno reaguje sa [[aluminijum]]om i [[magnezijum]]om u prahu. Sa hlorisanom gumom i lanenim uljem pri zagrevanju može da izazove požar i eksploziju.<ref>[http://www.ilo.org/public/english/protection/safework/cis/products/icsc/dtasht/_icsc02/icsc0208.htm International Occupational Safety and Health Information Centre (CIS)] Access date January 25, 2009.</ref><ref>[http://www.jtbaker.com/msds/englishhtml/z3705.htm Zinc oxide] {{Wayback|url=http://www.jtbaker.com/msds/englishhtml/z3705.htm |date=20110611135057 }} MSDS. Access date January 25, 2009.</ref>

-{ZnO}- reaguje sa [[vodonik sulfid]]om pri čemu nastaje [[sulfid]]. Ova reakcije se koristi komercijalno pri uklanjanju -{H<sub>2</sub>S}- koristeći -{ZnO}- prah (npr. kao [[dezodorans]]).

:<math>\mathrm{ZnO + H_2S \longrightarrow ZnS + H_2O}</math>
 
Kada se [[mast]]i koje sadrže -{ZnO}- i voda rastope i izlože [[UV zračenje|ultraljubičastoj svjetlosti]], nastaje [[vodonik peroksid]].<ref name="spero"/>

== Fizičke osobine ==
[[Датотека:Wurtzite-unit-cell-3D-balls.png|thumb|left|150п|Jedinična ćelija vurcita]]
[[Датотека:Wurtzite polyhedra.png|thumb|150п|right|Struktura vurcita]]
[[Датотека:Sphalerite-unit-cell-depth-fade-3D-balls.png|150п|thumb|right|Jedinična ćelija cinkblenda]]

=== Kristalna struktura ===
Cink oksid se kristališe u dve [[Polimorfizam (hemija)|forme]]: [[Heksagonalna kristalna sistema|heksagonalni]] (vurzit), kubni (cinkblend). Na sobnoj temperaturi je najstabilnija struktura vurzita i zbog toga je najčešća. Struktura cinkblenda se može stabilisati kristalizacijom -{ZnO}- na supstratu sa kubnom [[kristalna rešetka|kristalnom rešetkom]]. U oba slučaja cink i kiseonik su u centru [[tetraedar|tetraedra]]. Struktura kamene soli (tip strukture [[natrijum hlorid]]a) se pojavljuje samo pri visokom pritisku, oko 10 -{Gpa}-.<ref name="ozgur">{{cite journal|doi=10.1063/1.1992666|title=A comprehensive review of ZnO materials and devices|year=2005|last1=Özgür|first1=Ü.|journal=Journal of Applied Physics|volume=98|last2=Alivov|first2=Ya. I. |last3=Liu |first3=C. |last4=Teke |first4=A. |last5=Reshchikov |first5=M. A. |last6=Doğan |first6=S. |last7=Avrutin |first7=V. |last8=Cho |first8=S.-J. |last9=Morkoç |first9=H.|issue=4 |pages=041301–041301–103|bibcode=2005JAP....98d1301O |url=https://scholarscompass.vcu.edu/egre_pubs/174 }}</ref>

Heksagonalni oblik i cinkblend su polimorfi koji nemaju inverzionu simetriju. Ova i druge osobine simetrije kristalne rešetke rezultuju kao [[Piezoelektrični efekt|piezoelektricitet)]] heksagonalnog -{ZnO}- i cinkblenda, te [[piroelektricitet]]a heksagonalnog -{ZnO}-.

Kao što je slučaj kod većine jedinjenja elemenata druge i šeste grupe hemijskih elemenata, veza u -{ZnO}- je većinom [[jonska veza|jonska]], čime se objašnjava piezoelektricitet. Zbog polarizacije -{Zn – O}- veze, cink nosi pozitivan, a kiseonik negativan [[električni naboj]].

=== Mehaničke osobine ===
-{ZnO}- je relativno mek materijal sa približnom [[tvrdoća|tvrdoćom]] 4,5 na [[Tvrdoća po Mosovoj skali|Mosovoj skali]].<ref name="wear">{{cite journal|doi=10.1016/j.wear.2007.11.013|title=CuO, ZrO2 and ZnO nanoparticles as antiwear additive in oil lubricants|year=2008|last1=Hernandezbattez|first1=A|journal=Wear|volume=265|last2=Gonzalez|first2=R|last3=Viesca|first3=J|last4=Fernandez|first4=J|last5=Diazfernandez|first5=J|last6=MacHado|first6=A|last7=Chou|first7=R|last8=Riba|first8=J|issue=3–4 |pages=422–428}}</ref> Visok [[toplotni kapacitet]] i [[toplotna provodljivost]], niska [[termalna ekspanzija]] i visoka [[tačka topljenja]] su pogodne osobine za keramike.<ref name="porter">{{Cite book|last=Porter|first=F.|title=Zinc Handbook: Properties, Processing, and Use in Design|url=https://archive.org/details/zinchandbookprop0000port|publisher=CRC Press|year=1991|isbn=978-0-8247-8340-2|pages=}}</ref>

-{ZnO}- ima najveći piezoelektrični efekat među tetraedarski vezanim poluprovodnicima. On je sličan [[galijum nitrid]]u -{GaN}-.<ref>{{cite journal|doi=10.1103/PhysRevB.50.10715|title=Ab initio study of piezoelectricity and spontaneous polarization in ZnO|year=1994|last1=Dal Corso |first1=Andrea |journal=Physical Review B|volume=50|last2=Posternak|first2=Michel|last3=Resta|first3=Raffaele|last4=Baldereschi|first4=Alfonso|issue=15 |pages=10715–10721|pmid=9975171 |bibcode=1994PhRvB..5010715D }}</ref> Ova osobina čini -{ZnO}- tehnološki važnim materijalom.

== Proizvodnja ==
Za industrijsku upotrebu -{ZnO}- se proizvodi u nivoima od 10<sup>5</sup> tona godišnje<ref name="k1"/> putem tri postupka:<ref name="porter" />

=== Indirektni (francuski) proces ===
Metalni cink se topi u grafitnoj posudi i isparava na temperaturi iznad 907&nbsp;°-{C}- (tipično oko 1000&nbsp;°-{C}-). Cinkove pare odmah reaguju sa kiseonikom iz vazduha pri čemu nastaje -{ZnO}-, pri čemu dolazi do pada temperature i jake [[luminiscencija|luminiscencije]]. Čestice cink oksida se provode u cev za hlađenje i skupljaju u kućištu. Ovaj indirektni metod je popularisao -{LeClaire}- (Francuska) u [[1844]]. i zbog toga se naziva francuski proces. Proizvod se sastoji od aglomerata čestica cink oksida, čija je prosečna veličina 0.1 do nekoliko mikrometara.

=== Direktni (američki) proces ===
Kod direktnog postupka, ulazni materijali su razni kontaminirani cinkovi kompoziti, kao npr. cinkove rude ili nusprodukti topljenja. Reducira se zagrevanjem sa ugljenikovim aditivom (npr. [[antracit]]om) pri čemu nastaju cinkove pare, koje se zatim oksidiraju u indirektnom procesu. Zbog niže čistoće izvornog materijala, konačni proizvod je takođe nižeg kvaliteta u poređenju sa indirektnim postupkom.

=== Hemijski postupak u rastvoru ===
Hemijski postupak u rastvoru počinje sa prečišćenim rastvorom cinka, iz kojeg se taloži [[cink karbonat]] ili [[cink hidroksid]]. Zatim se filtrira, ispira, suši i kalcinira na temperaturi ~800&nbsp;°-{C}-.

== Primena ==
Primena cink oksidnog praha je brojna i u nastavku su prikazane najvažnije primene. Mnogi postupci primene koriste reaktivnost -{ZnO}- kao prekursora za nastanak drugih jedinjenja cinka. Za primenu u nauci o materijalima, cink oksid ima visok [[indeks prelamanja]], visoku termalnu provodljivost, antibakterijske i UV-zaštitne osobine. Zbog toga se dodaje raznim materijalima i proizvodima, uključujući plastiku, keramiku, staklo, cement, gumu, lubrikante<ref name="wear"/> boje, masti, lepkove, smeše za zaptivanje, pigmente, hranu, baterije, itd.

=== Proizvodnja gume ===
Oko 50% -{ZnO}- se upotrebljava u proizvodnji gume. Cink oksid sa [[stearinska kiselina|stearinskom kiselinom]] aktivira proces [[vulkanizacija|vulkanizacije]], koji se u suprotnom ne bi mogao odvijati.<ref name="porter"/> -{ZnO}- je takođe važan aditiv za automobilske gume. Katalizatori za vulkanizaciju se izvode iz cink oksida i to značajno poboljšava termalnu provodljivost, koja je ključna za oslobađanje [[toplota|toplote]] nastale pri trenju guma.<ref name="ap1">{{harvnb|Brown|1957|pp=}}</ref><ref>{{Cite book|title=Zinc Oxide Properties and Applications|publisher=International Lead Zinc Research Organization|location= New York|year=1976|author=Brown, H. E.}}</ref> -{ZnO}- aditiv takođe štiti gumu od [[gljivica]] (videti medicinsku upotrebu) i [[Ultraljubičasto zračenje|-{UV}- zračenja]].

=== Proizvodnja betona ===
Cink oksid se dosta koristi u proizvodnji [[beton]]a. Dodatak -{ZnO}- poboljšava vreme sazrevanja i otpornost betona na uticaj vode.<ref name="ap1"/>

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
{{Литература|2}}-{
* U. Ozgur et al. "A comprehensive review of ZnO materials and devices" (103 pages) [http://link.aip.org/link/?JAPIAU/98/041301/1 J. Appl. Phys. 98 (2005) 041301]{{Мртва веза|date=08. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* A. Bakin and A. Waag "ZnO Epitaxial Growth" (28 pages) Chapter in “Comprehensive Semiconductor Science and Technology“ 6 Volume Encyclopaedia, ELSEVIER, edited by Pallab Bhattacharya, Roberto Fornari and Hiroshi Kamimura. {{page|year=|isbn=978-0-444-53143-8|pages=}}
* S. Baruah and J. Dutta "Hydrothermal growth of ZnO nanostructures" (18 pages) Sci. Technol. Adv. Mater. 10 (2009) 013001 [http://www.iop.org/EJ/abstract/1468-6996/10/1/013001 free download]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* R. Janisch et al. "Transition metal-doped TiO2 and ZnO—present status of the field" (32 pages) {{cite journal|doi=10.1088/0953-8984/17/27/R01 |title=Transition metal-doped TiO2and ZnO—present status of the field |year=2005 |last1=Janisch |first1=Rebecca |last2=Gopal |first2=Priya |last3=Spaldin |first3=Nicola A. |journal=Journal of Physics: Condensed Matter |volume=17 |issue=27 |pages=R657–R689 |s2cid=118610509 }}
* {{cite journal|doi=10.1016/j.mser.2004.09.001 |title=ZnO nanowire growth and devices |year=2004 |last1=Heo |first1=Y.W. |last2=Norton |first2=D.P. |last3=Tien |first3=L.C. |last4=Kwon |first4=Y. |last5=Kang |first5=B.S. |last6=Ren |first6=F. |last7=Pearton |first7=S.J. |last8=Laroche |first8=J.R. |journal=Materials Science and Engineering: R: Reports |volume=47 |issue=1–2 |pages=1–47 }}
* {{cite journal|doi=10.1002/pssb.200743072 |title=ZnO: From basics towards applications |year=2007 |last1=Klingshirn |first1=C. |journal=Physica Status Solidi (B) |volume=244 |issue=9 |pages=3027–3073 |bibcode=2007PSSBR.244.3027K |s2cid=97461963 }}
* {{cite journal|doi=10.1002/cphc.200700002 |title=ZnO: Material, Physics and Applications |year=2007 |last1=Klingshirn |first1=C. |journal=ChemPhysChem |volume=8 |issue=6 |pages=782–803 |pmid=17429819 }}
* {{cite journal|doi=10.1016/j.mser.2006.04.002 |title=Quasi-one-dimensional metal oxide materials—Synthesis, properties and applications |year=2006 |last1=Lu |first1=Jia Grace |last2=Chang |first2=Paichun |last3=Fan |first3=Zhiyong |journal=Materials Science and Engineering: R: Reports |volume=52 |issue=1–3 |pages=49–91 }}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=j_HEazhVxoMC&pg=PA357|title=Wide bandgap semiconductors: fundamental properties and modern photonic and electronic devices|last1=Takahashi|first1=Kiyoshi|last2=Yoshikawa|first2=Akihiko|last3=Sandhu|first3=Adarsh|publisher=Springer|year=2007|isbn=978-3-540-47234-6|pages=357}}
* {{Cite book|last1=Wiberg|first1=E.|last2=Holleman|first2=A. F.|name-list-style=amp |year=2001|title=Inorganic Chemistry|publisher=Elsevier|isbn=978-0-12-352651-9|pages=}}
* {{Cite book|last1=Spero|first1=J. M.|last2=Devito|first2=B.|last3=Theodore|first3=L.|title=Regulatory chemical handbook|url=https://archive.org/details/regulatorychemic0000sper|publisher=CRC Press|year=2000|isbn=978-0-8247-0390-5|pages=}}
* {{Cite book|last=Ferracane|first=Jack L.|title=Materials in Dentistry: Principles and Applications|year=2001|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|isbn=978-0-7817-2733-4|url=https://books.google.com/books?id=5uvuvNKpIkQC&pg=PA143|pages=70,143}}{{Мртва веза}}
* {{Cite book|last1=Greenwood|first1=N. N.|last2=Earnshaw|first2=A.|name-list-style=amp |year=1997|title=Chemistry of the Elements |publisher=Oxford: Butterworth-Heineman n|isbn=978-0-7506-3365-9|pages=}}
* {{Cite book|last=Porter|first=F.|title=Zinc Handbook: Properties, Processing, and Use in Design|url=https://archive.org/details/zinchandbookprop0000port|publisher=CRC Press|year=1991|isbn=978-0-8247-8340-2|pages=}}
* {{Cite book|last=Brown|first=H. E.|title=Zinc Oxide Rediscovered|publisher=The New Jersey Zinc Company|location=New York|year=1957}}
* {{Cite book|title=Zinc Oxide Properties and Applications|publisher=International Lead Zinc Research Organization|location= New York|year=1976|author=Brown, H. E.}}
{{Литература крај}}

== Spoljašnje veze ==
{{Portal-lat|Hemija}}
* [http://www.webmineral.com/data/Zincite.shtml Osobine cinkita]
* [http://www.inchem.org/documents/icsc/icsc/eics0208.htm Karta međunarodne hemijske bezbednosti 0208]
{{-}}
{{Jedinjenja cinka-lat}}

{{normativna kontrola}}

[[Категорија:Једињења цинка]]
[[Категорија:Оксиди]]
[[Категорија:Неоргански пигменти]]
[[Категорија:Полупроводнички материјали]]
[[Категорија:Инхибитори корозије]]
[[Категорија:Ултраљубичасто зрачење]]
[[Категорија:Керамички материјали]]