Изворни код странице Alkalije

'''Alkalija''' ([[Arapski jezik|ar.]]: -{''al-qaly''}- القلي, القالي = soni pepeo, pepeo soli) u [[hemija|hemiji]] su [[baza (hemija)|bazne]], [[jon]]ske [[so]]li [[alkalni metali|alkalno metalnih]] ili [[Земноалкални метал|zemnoalkalno metalnih]] [[hemijski element|hemijskih elemenata]]. Alkalije se takođe mogu definisati kao [[baza (hemija)|baze]] koje se rastvaraju u vodi. Rastvor baza ima [[pH вредност|-{pH}-]] vrednost veću od 7,0. [[Pridev]] '''alkalni''' je uobičajen, a manje se koristi '''bazni''' u većini evropskih jezika, kao [[sinonim]] za bazne, posebno za bazne supstance koje su rastvorne u vodi. Ova široka upotreba izraza verovatno potiče od činjenice da su prve poznate baze imale svojstva saglasna [[Сванте Август Аренијус|Arhenijusovoj]] definiciji baza, odnosno teoriji [[Кiselo-bazna reakcija|kiselo-baznih reakcija]], a one su i dalje među najčešćim bazama.<ref name="<“Atkins“">{{Cite book|author= Atkins P. |author2= Paula J. |year=2006 |title=Physical chemistry, 8th Ed. |url= https://archive.org/details/atkinsphysicalch00pwat |publisher= W. H. Freeman|place= San Francisco|isbn=978-0-7167-8759-4|pages=}}</ref><ref name="<“Whitten“">{{Cite book|author=Whitten K.W. |author2= Gailey K. D. |author3= Davis R. E.|year=1992|title= General chemistry, 4th Ed.|url=https://archive.org/details/generalchemistry0000whit_e3n4 |publisher= Saunders College Publishing|place= Philadelphia|isbn=978-0-03-072373-5|pages=}}</ref><ref name="<“Petrucci“">{{Cite book|last=H.|first=Petrucci R. |author2= Harwood W. S. |author3= Herring F. G. |year=2002|title= General Chemistry, 8th Ed. |url=https://archive.org/details/generalchemistry0008petr|publisher=Prentice-Hall|place= New York|isbn=978-0-13-014329-7|pages=}}</ref><ref name="<“Laider“">{{Cite book|last=J.|year=1978|title=Physical|first=Laidler K. chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings|place= Menlo Park|isbn=978-0-8053-5680-9|pages=}}</ref>

== Opšta obeležja ==

Alkalije su sve Arenijusove baze, koje imaju hidroksidne jone (-{OH}-<sup>–</sup>) kada su rastvorene u vodi. Zajednička svojstva baznih vodenih [[rastvor]]a uključuju:
* Umerena koncentriracija (više od 10<sup>–3</sup>M) sa -{pH}- 7,1 ili većim. To znači da da uzrokuju prelaz [[fenolftalein]]a od bezbojnosti do ružičaste boje.
* Koncentrovani rastvori su [[Korozija|kaustični]] (uzrokuju hemijske opekotine).
* Alkalni rastvori su klizavi ili sapuničasti na dodir, zbog [[saponifikacija|saponifikacije]] masnih materija na površini kože.
* Baze su obično [[topljivost|rastvorne u vodi]], iako su neke, poput [[баријум-карбонат|barijum karbonata]] samo rastvorljive kada reagiraju sa kiselim vodenim rastvorima.

== Razlika između alkalija i baza ==

Termini „alkalije” i „baze” se često koriste kao sinonimi, a posebno izvan konteksta [[hemija|hemije]] i [[Hemijsko inženjerstvo|hemijskog inženjerstva]]. Postoje razne konkretnije definicije za koncept alkalija. Alkalije se obično definišu kao podskup baza. Obično je izabran jedan od dva podskupa.
* Osnovne soli nekih alkalnih metala ili zemnoalkalnih metala. Ovo obuhvata -{Mg(OH)}-<sub>2</sub>, ali isključuje -{NH}-<sub>3</sub>.
* Bilo koja baza koja je rastvorljiva u vodi i formira hidroksidne jone.<ref>{{Cite web |url=http://www.tiscali.co.uk/reference/encyclopaedia/hutchinson/m0029936.html |title=alkali |access-date=20. 04. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060523041052/http://www.tiscali.co.uk/reference/encyclopaedia/hutchinson/m0029936.html |archive-date=23. 05. 2006 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>[http://www.thefreedictionary.com/alkali alkali – definition of alkali by the Free Online Dictionary, Thesaurus and Encyclopedia]. Thefreedictionary.com. Приступљено 2012-04-18.</ref><ref>Chung, L.H.M.. [https://web.archive.org/web/20061124183909/http://www.wahyan.edu.hk/paulsir/handout/form4/4-05_Characteriscs_of_alkali.pdf "Characteristics of Alkali"] in {{cite book|author= |title=Integrated Chemistry Today |location= |publisher= |year=1997|isbn=9789623722520|pages=363–365 }}</ref> ili rastvor baze u vodi.<ref>[http://www.krysstal.com/acidbase.html Acids, Bases and Salts]. KryssTal. Приступљено 2012-04-18.</ref>

Drugi podskup baza su takozvane „Arenijusove baze”.

== Baznoalkalne reakcije ==

{| class="wikitable"
|-
|Opšte
|align="center"|<math>\mathrm{MOH \ \rightleftharpoons \ M^+ + OH^-}</math>
|rowspan="5"|
|align="center"| <math>\mathrm{B + H_2O \ \rightleftharpoons \ BH^+ + OH^-}</math>
|-
|rowspan="4"|Primer
|align="center"|<math>\mathrm{NaOH \ \rightleftharpoons \ Na^+ + OH^-}</math>
|align="center"|<math>\mathrm{NH_3 + H_2O \ \rightleftharpoons \ NH_4^+ + OH^-}</math>
|-
|align="center"|<math>\mathrm{Ca(OH)_2 \ \rightleftharpoons \ Ca^{2+} + 2 \ OH^-}</math>
|align="center"| <math>\mathrm{PO_4^{3-} + H_2O \ \rightleftharpoons \ HPO_4^{2-} + OH^-}</math>
|-
|
|align="center"| <math>\mathrm{H_3C{-}NH_2 \ + \ H_2O \ \rightleftharpoons \ H_3C{-}NH_3^+ \ + \ OH^-}</math>
|-
|
|align="center"| [[Датотека:Acetat-Ion.svg|90px]] <math>\mathrm{+ \ H_2O \ \rightleftharpoons \ OH^- \ + }</math> [[Датотека:Essigsäure Skelett.svg|100px]]
|}

Kod ''slabih i umereno jakih'' baza koje su prisutne u rastvorima, u reakcijama ravnoteže učestvuju sve komponente koje su uključene u reakciji. Dva [[reagens]]a se razlikuju samo po prisustvu ili odsustvu protona (-{H}-<sup>+</sup>). Odgovarajući kiselinsko-bazni par čini čestice koje imaju odgovarajući proton, koji se naziva [[proton]]ski donor. Čestica koje imaju sposobnost da apsorbuju proton, nazivaju se akceptori protona. Čitava reakcija se naziva [[protoliza]]. Jačina baze je opisana položajem ravnoteže ([[Konstanta disocijacije kiseline|bazna konstanta]]).

{| class="wikitable"
|-
|align="center"|<math>\mathrm{ \ {\color{Blue}B} + {\color{OliveGreen}H_2O} \ \rightleftharpoons \ {\color{Blue}BH^+} + {\color{OliveGreen}OH^-}}</math><br /><math>\mathrm{{\color{blue}H^+ Akceptor} + {\color{OliveGreen}H^+ Donor} \ \rightleftharpoons \ {\color{blue}H^+ Donor} + {\color{OliveGreen}H^+ Akceptor}}</math>
|}

U ''jakim i vrlo jakim'' bazama, ravnotežna reakcije su potpuno na strani -{OH}-<sup>-</sup> jona. To je na primer slučaj u reakciji alkalnih metala s vodom:

:<math>\mathrm{NaOH \ \rightleftharpoons \ Na^+ + OH^-}</math>

Katjon -{Na}-<sup>+</sup> pritom nema nikakvu ulogu. Hidroksidni jon je ovde stvarna baza, a vodeni proton donor:

{| class="wikitable"
|-
|align="center"| <math>\mathrm{OH^- + H_2O \ \rightleftharpoons \ H_2O + OH^-}</math><br />
<math>\mathrm{H^+ Akceptor + H^+ Donor \ \rightleftharpoons \ H^+ Donor + H^+ Akceptor}</math>
|}

Alkaliteti alkalnog rastvora se više ne razlikuju u vodenoj sredini. Zbog ove ravnoteže može nastatati jaka, do vrlo jake baze ([[natrijum]]a). Ovde se govori o ''efektu izjednačavanja'' (istog proizvođača) vode. Za razliku od toga, jačina vrlo jake baze, određena je ravnotežnom konstantom u nevodenim rastvorima i prenosi je na vodeni rastvarač.

Voda ima važnu ulogu u kiselo-baznim reakcijama. Pored [[Proteoliza|proteolize]], voda je sposobna da vrši [[Proteoliza|autoprotolizu]]. To može osloboditi proton i -{OH}-<sup>-</sup> oblik, ili dodati proton i -{H}-<sub>3</sub>O<sup>+</sup> oblik. Ovde deluje kao baza, a u drugoj reakciji kao kiselina.
{| class="wikitable"
|-
|align="center"| <math>\mathrm{H_2O + H_2O \ \rightleftharpoons \ H_3O^+ + OH^-}</math><br />
<math>\mathrm{H^+ Akceptor + H^+Donor \ \rightleftharpoons \ H^+ Donor + H^+ Akceptor}</math>
|}

== Alkalne soli ==

Soli alkalija su rastvorljivi hidroksidi [[alkalni metal|alkalnih metala]] i [[zemnoalkalni metali|zemnoalkalnih metala]], među kojima su opšti primeri:
* [[Natrijum hidroksid]] – često zvani „kaustična soda”;
* [[Kalijum hidroksid]] – obično zvani „kaustična potaša”;
* [[Ceđ]] – generički naziv za bilo koji od prethodna dva, ili čak i za mešavinu;
* [[Kalcijum hidroksid]] – zasićeni rastvor poznat kao [[krečna voda]]
* [[Magnezijum hidroksid]] – atipska alkalija zbog niske rastvoriljivosti u vodi (iako se smatra otpuštenim delom jake baze zbog potpune disocijacije njenih jona)

== Alkalno zemljište ==

Tla čija je -{pH}- vrednost veća od 7,3, obično se definiraju kao alkalna. Mogu se javiti prirodno ili pod uticajem alkalnih soli. Iako nekim biljkama pogoduje malo bazno zemljište (uključujući i povrće kao što su [[kupus]] i stočna hrana poput nekih [[Poaceae|trava]]), većina biljaka bolje uspeva u blago kiselom tlu (sa -{pH}- između 6,0 i 6,8), dok [[alkalno tlo]] kod njih može da uzrokuje probleme.

== Alkalna jezera ==

[[Alkalno jezero|Alkalna jezera]], koja se takođe zovu ''sodna jezera'', isparavanjem prirodno koncentrišu karbonatne soli, što dovodi do alkalnih i često slanih jezera. Primeri alkalnih jezera su:
* [[Alkalno jezero (Oregon)|Alkalno jezero]], [[Okrug Lejk (Oregon)]];<ref name="US Fish & Wildlife Service website">US Fish & Wildlife Service website</ref><ref name="McArthur, p. 10">{{harvnb|McArthur||pp=10}}</ref>
* Jezero [[Baldwin Lake (San Bernardino County, California)|Boldvin]], [[Сан Бернардино (Асколи Пичено)|San Bernardino]] okrug, [[Kalifornija]];<ref name=bigbear>[http://www.big-bear-cabins.com/vacation-activities/big-bear-baldwin.aspx Big Bear Frontier: "About Baldwin Lake"] {{Wayback|url=http://www.big-bear-cabins.com/vacation-activities/big-bear-baldwin.aspx |date=20160425131710 }} . accessed 4.1.2016.</ref>
* Jezero [[Bear Lake|Ber]] na granici Jute i Ajdaha<ref name="Endemism">[http://esp.cr.usgs.gov/info/lacs/endemism.htm Bear Lake Geological Background: Endemism] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20060522043941/http://esp.cr.usgs.gov/info/lacs/endemism.htm |date=May 22, 2006 }}. ''U.S. Geological Survey''.</ref><ref>{{Cite web |url=http://rock.geosociety.org/Bookstore/default.asp?oID=0&catID=9&pID=SPE450 |title=See Rosenbaum and Kaufman, 2009 |access-date=2009-04-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120531201551/http://rock.geosociety.org/Bookstore/default.asp?oID=0&catID=9&pID=SPE450 |archive-date=2012-05-31 |url-status=dead }}</ref>
* [[Jezero Mono]], blizu doline [[Owens Valley|Ovens]] u [[Калифорнија|Kaliforniji]]
* Jezero [[Redberry Lake (Saskatchewan)|Redberi]], [[Saskačevan]];<ref>http://www.pnr-rpn.ec.gc.ca/nature/whp/sanctuaries/dc01s12.en.html {{Wayback|url=http://www.pnr-rpn.ec.gc.ca/nature/whp/sanctuaries/dc01s12.en.html |date=20061009174448 }},</ref>
* Jezero [[Summer Lake, Oregon|Samer]], [[Okrug Lejk (Oregon)]];
* Jezero [[Tramping Lake|Tramping]], [[Saskačevan]];
* Jezero [[Lake Magadi|Magadi]] u [[Kenija|Keniji]]:
* Jezero [[Turkana]] u [[Kenija|Keniji]] (najveće jezero na svetu);<ref>{{Cite web|title=Lake Turkana in Kenya - The Jade Sea|url=http://www.kenyasafari.com/lake-turkana-kenya.html|website=www.kenyasafari.com|access-date=2020-05-25}}</ref><ref name=Serem2012>{{cite news | author=Serem, B. | date=29 November 2012 | title=For villages in Turkana, Kenya, a new initiative that brings clean water to the community is life-changing | url=https://www.unicef.org/wash/kenya_66520.html | publisher=UNICEF | access-date=8 November 2019 | archive-date=08. 11. 2019 | archive-url=https://web.archive.org/web/20191108110615/https://www.unicef.org/wash/kenya_66520.html | url-status=dead }}</ref>
* Postoje takođe alkalna jezera i u [[Australija]|Australiji]];
* [[Medveđe jezero]], [[Ajdaho]]–[[Juta]].<ref>Davis, Jim and Milligan, Mark (2011). [http://files.geology.utah.gov/online/pi/pi-96.pdf Why is Bear Lake so blue?] {{Wayback|url=http://files.geology.utah.gov/online/pi/pi-96.pdf |date=20161223151703 }} Public Information Series 96. Utah Geological Survey, Department of Natural Resources</ref> na granici između držasva [[Juta]] i [[Ajdaho]], [[SAD|Sjedinjene Države]].

== Vidi još ==
* [[Baza (hemija)]]
* [[Alkalni metali]]
* [[Zemnoalkalni metali]]

== Reference ==
{{reflist|30em}}

== Literatura ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=J.|year=1978|title=Physical|first=Laidler K. chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings|place= Menlo Park|isbn=978-0-8053-5680-9|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=H.|first=Petrucci R. |author2= Harwood W. S. |author3= Herring F. G. |year=2002|title= General Chemistry, 8th Ed. | url=https://archive.org/details/generalchemistry0008petr|publisher=Prentice-Hall|place= New York|isbn=978-0-13-014329-7|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Whitten K.W. |author2= Gailey K. D. |author3= Davis R. E.|year=1992|title= General chemistry, 4th Ed.| url=https://archive.org/details/generalchemistry0000whit_e3n4|publisher= Saunders College Publishing|place= Philadelphia|isbn=978-0-03-072373-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv |author= Atkins P. |author2= Paula J. |year=2006 |title=Physical chemistry, 8th Ed. | url=https://archive.org/details/atkinsphysicalch00pwat |publisher= W. H. Freeman|place= San Francisco|isbn=978-0-7167-8759-4|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Whitten|first=Kenneth W.|first2=Larry|last2=Peck|first3=Raymond E.|last3=Davis|first4=Lisa|last4=Lockwood|first5=George G.|last5=Stanley|title=Chemistry|edition=9th|year=2009|isbn=978-0-495-39163-0 |ref={{harvid|Whitten et al.|2009}}}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Zumdahl|first=Steven|last2=DeCoste|first2=Donald|title=Chemical Principles|year=2013|publisher=Mary Finch|edition=7th}}
* Ebbing, D.D., & Gammon, S. D. ''General chemistry'' . Boston, MA: Houghton Mifflin. {{page1|edition=8th|year=2005|isbn=978-0-618-51177-8|pages=}}
* Pavia, D.L., Lampman, G.M., & Kriz, G.S. ''Organic chemistry volume 1: Organic chemistry 351.'' Mason, OH: Cenage Learning. {{page|year=2004|isbn=978-0-7593-4727-4|pages=}}
* Hogan, C.Michael. 2010. [https://web.archive.org/web/20120612123626/http://www.eoearth.org/article/Calcium?topic=49557 ''Calcium''. eds. A.Jorgensen, C. Cleveland. Encyclopedia of Earth]. National Council for Science and the Environment.
* Maguire, Michael E. "Alkaline Earth Metals." ''Chemistry: Foundations and Applications''. Ed. [[J. J. Lagowski]]. Vol. 1. New York: Macmillan Reference USA, 2004. 33–34. 4 vols. Gale Virtual Reference Library. Thomson Gale.
* Silberberg, M.S., Chemistry: The molecular nature of Matter and Change (3e édition, McGraw-Hill 2009)
* Petrucci R.H., Harwood W.S. et Herring F.G., General Chemistry (8e édition, Prentice-Hall 2002)
* McArthur, Lewis A.  Oregon Geographic Names, Fourth ed. 1974. Edwards Brothers. Ann Arbor, MI
* {{cite book |first=F. Ross |last=Peterson |year=1994 |contribution=Bear Lake |editor-last=Powell |editor-first=Allan Kent |title=Utah History Encyclopedia |location=Salt Lake City, Utah |publisher=[[University of Utah Press]] |isbn=0874804256 |oclc=30473917 |contribution-url=http://www.uen.org/utah_history_encyclopedia/b/BEAR_LAKE.html |access-date=19. 01. 2022 |archive-date=13. 01. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170113125507/http://www.uen.org/utah_history_encyclopedia/b/BEAR_LAKE.html |url-status= }}
* {{cite book | author1=Johnson, T.C. | author2=J.O. Malala | year=2009 | chapter=Lake Turkana and its connection to the Nile | pages=287–306 | editor=H.J. Dumont | title=The Nile | series=Monographiae Biologicae | volume=89 | publisher=Springer Science + Business Media B.V | isbn=978-1-4020-9725-6 }}
* {{Cite journal|last1=Bloszies|first1=C.|last2=Forman|first2=S. L.|last3=Wright|first3=D. K.|date=1 September 2015|title=Water level history for Lake Turkana, Kenya in the past 15,000 years and a variable transition from the African Humid Period to Holocene aridity|journal=Global and Planetary Change|volume=132|pages=64–76|doi=10.1016/j.gloplacha.2015.06.006}}
* {{Cite journal|last1=Costa|first1=Kassandra|last2=Russell|first2=James|last3=Konecky|first3=Bronwen|last4=Lamb|first4=Henry|date=1 January 2014|title=Isotopic reconstruction of the African Humid Period and Congo Air Boundary migration at Lake Tana, Ethiopia|journal=Quaternary Science Reviews|volume=83|pages=58–67|doi=10.1016/j.quascirev.2013.10.031|bibcode=2014QSRv...83...58C|url=https://academiccommons.columbia.edu/doi/10.7916/D8H13CRK/download}}
* {{Cite journal|author-link1=Jessica Tierney|last1=Tierney|first1=Jessica E.|last2=Russell|first2=James M.|last3=Sinninghe Damsté|first3=Jaap S.|last4=Huang|first4=Yongsong|last5=Verschuren|first5=Dirk|date=1 April 2011|title=Late Quaternary behavior of the East African monsoon and the importance of the Congo Air Boundary|journal=Quaternary Science Reviews|volume=30|issue=7–8|pages=798–807|doi=10.1016/j.quascirev.2011.01.017|bibcode=2011QSRv...30..798T}}
* {{Cite journal|last1=Junginger|first1=Annett|last2=Roller|first2=Sybille|last3=Olaka|first3=Lydia A.|last4=Trauth|first4=Martin H.|date=15 February 2014|title=The effects of solar irradiation changes on the migration of the Congo Air Boundary and water levels of paleo-Lake Suguta, Northern Kenya Rift, during the African Humid Period (15–5 ka BP)|journal=Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology|volume=396|pages=1–16|doi=10.1016/j.palaeo.2013.12.007|bibcode=2014PPP...396....1J}}
{{Литература крај}}

== Spoljašnje veze ==
{{Commons-lat|Alkali}}
* -{[https://web.archive.org/web/20011218075412/http://www.csudh.edu/oliver/chemdata/data-ka.htm Listing of strengths of common acids and bases]}-
* -{[http://www.rsc.org/chemsoc/visualelements/pages/data/intro_groupii_data.html Group 2 – Alkaline Earth Metals], Royal Chemistry Society.}-

{{Authority control-lat}}

[[Категорија:Неорганска хемија]]