Изворни код странице Цунами

[[Датотека:2004-tsunami.jpg|мини|десно|250п|Цунами који је погодио [[Тајланд]] 26. децембра 2004.]]
[[Датотека:SH-60B helicopter flies over Sendai.jpg|мини|250п|[[Земљотрес и цунами у Тохокуу 2011.]], поглед из ваздуха на [[Сендај]] регион са црним димом који куља из рафинерије нафте]]
[[Датотека:NOAA Tsunami Animation-2016.webm|мини|250x250п|3D симулација цунамија]]
'''Цунами''' ({{Јез-јап|津}} „цу“ = лука, и <big>波</big> „нами“ = талас) је лучки талас,<ref>{{cite web |url=http://nthmp-history.pmel.noaa.gov/terms.html |title=Tsunami Terminology |publisher=[[NOAA]]    |accessdate=15. 7. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110225143835/http://nthmp-history.pmel.noaa.gov/terms.html |archive-date=25. 2. 2011 |url-status=dead }}</ref> или у слободном преводу ''заливски талас'' или ''сеизмички морски талас'', означава појаву великих таласа, велике [[Кинетичка енергија|кинетичке енергије]], разорног механичког дејства на приобаље. Ови таласи су узроковани измештањем велике запремине воде, генерално у океану или [[Цунами у језерима|великом језеру]].<ref>{{cite web|url=http://www.jpl.nasa.gov/spaceimages/details.php?id=PIA04373|title = Deep Ocean Tsunami Waves off the Sri Lankan Coast|author=| website=[[Jet Propulsion Laboratory]] |date=|publisher=|accessdate=3. 11. 2016}}</ref> [[Земљотрес]]и, [[Вулканска ерупција|вулканске ерупције]] и други [[underwater explosion|подводне експлозије]] (укључујући детонације подводних [[Нуклеарно оружје|нуклеарног оружја]]), клизишта, [[Ice calving|глечерска одвајања]], [[impact event|метеоритски удари]] и други поремећаји изнад и испод водене површине, сви имају потенцијал да генеришу цунами.<ref>{{cite web|title=When icebergs capsize, tsunamis may ensue|url=http://blogs.nature.com/barbaraferreira/2011/04/17/when-icebergs-capsize|last=Ferreira|first=Barbara|date=17. 4. 2011|work=[[Nature (journal)|Nature]]|accessdate=27. 4. 2011|archive-date=22. 06. 2012|archive-url=https://www.webcitation.org/68ceLYuiA?url=http://blogs.nature.com/barbaraferreira/2011/04/17/when-icebergs-capsize|url-status=dead}}</ref> За разлику од нормалних [[Водени талас|океанских таласа које генерише ветар]], или [[плима и осека|плимских]] који настају услед гравитационог повлачење Месеца и Сунца, цунами је изазван измештањем воде.

Цунамски таласи не подсећају на нормалне подводне струје или [[Водени талас|морске таласе]], пошто је њихова таласна дужина далеко већа.<ref>{{cite web|url=http://www.jpl.nasa.gov/news/news.php?release=2011-374|title = NASA Finds Japan Tsunami Waves Merged, Doubling Power | author = |website = [[Jet Propulsion Laboratory]] |date=|publisher=|accessdate=3. 11. 2016}}</ref> Они не изгледају као ломећи таласи, већ иницијално подсећају на брзо растућу [[Плима и осека|плиму]], из ког разлога се често називају ''плимским таласима'', мада научна заједница не одобрава тај термин пошто цунами нема плимско порекло. Цунами се генерално састоји од серије таласа са [[Таласна дужина|периодом]] у опсегу од неколико минута до више сати, који стижу у
„[[Унутрашњи талас|унутрашњем таласном низу]]”.<ref name="Fradin 2008">{{harvnb|Fradin|Fradin|2008|pp=42, 43}}</ref> Таласи висине више десетина метара могу настати у случају великих догађаја. Мада је утицај цунамија ограничен на обалске области, њихова деструктивна моћ може да буде енормна и они могу утицати на целокупне океанске базене. [[Земљотрес и цунами у Индијском океану 2004.|Цунами у Индијском океану 2004.]] је био међу најсмртоноснијим природним катастрофама у људској историји са бар 230.000 погинулих или несталих у 14 земаља са излазом на [[Индијски океан]].

[[Античка Грчка|Грчки]] историчар [[Тукидид]] је предложио у свом раду из касног 5. века п. н. е. ''[[Историја Пелопонеског рата]]'', да су цунами повезани са [[submarine earthquake|подводним земљотресима]],<ref name="Thucydides 3.89.1-4"/><ref name="Smid, T. C. 103f."/> али је разумевање природе цунамија остало непотпуно до 20. века, а много тога је и даље непознато. Главне области садашњих истраживања обухватају покушаје утврђивања разлога из којих неки велики земљотреси не генеришу цунамије док други мањи то чине; покушаје прецизног предвиђања пролаза цунамија кроз океане; а исто тако предвиђање начина на који цунамски таласи делују на специфичне типове обала.

== Терминологија ==
[[Датотека:Ie Beuna Narit Aceh.JPG|мини|250п|Двојезични натпис са цунамским упозорењем на Ули Леуе, [[Banda Aceh|Банда Ачех]] на [[Acehnese language|ачинском]] и [[Индонежански језик|индонежанском]] језику]]

Бројни термини се користе за описивање таласа креираних у воденој маси измештањем воде; међутим, ни један од термина у широкој употреби није потпуно прецизан.

=== Цунами ===
Термин '''''цунами''''', са значењем „лучки талас” у дословном преводу, потиче из јапанског израза 津波, који се састоји од два [[канџи]]ја [[wikt:津|津]] (-{''tsu''}-) са значењем „[[лука]]” и [[wikt:波|波]] (-{''nami''}-), са значењем „[[Водени талас|талас]]”.<ref>[a. Jap. tsunami, tunami, f. tsu harbour + nami waves.—''Oxford English Dictionary'']</ref> Мада термини није потпуно прецизан, пошто ова појава није ограничена на луке, ''цунами'' је тренутно термин који је најшире прихваћен међу геолозима и океанографима.

=== Плимски талас ===
[[Датотека:Tsunami 2004 aftermath. Aceh, Indonesia, 2005. Photo- AusAID (10730863873).jpg|мини|250п|Последице цунамија у [[Аћех]]у у [[Индонезија|Индонезији]], децембра 2004.]]

Цунами се понекад назива '''''плимским таласом'''''.<ref>{{cite web|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/tidal%20wave|title = Definition of TIDAL WAVE|author=|date=|publisher=|accessdate=3. 11. 2016}}</ref> Овај некад популарни термин је проистекао из најчешћег изгледа цунамија, што је изванредно висок [[плимски талас]]. Обе појаве, цунами и плима, производе водене таласе који се крећу ка унутрашњости копна, али у случају цунамија кретање воде ка унутрашњости копнене површине може да буде много веће, што даје утисак једне невероватно високе и моћне плиме. Задњих година је термин „плимски таласи” изгубио популарност, посебно у научним круговима, пошто цунами није на било који начин повезан са [[плима и осека|плимама]], које настају услед гравитационог повлачења Месеца и Сунца, уместо премештања водене масе. Мада је назив „плимски” могуће користити у контексту „сличног”<ref>"Tidal", The American Heritage Stedman's Medical Dictionary. [[Houghton Mifflin Harcourt|Houghton Mifflin Company]]. 11 November 2008.[http://dictionary.reference.com/browse/tidal Dictionary.reference.com]</ref> или „који има облик или карактер”<ref>-al. (n.d.). Dictionary.com Unabridged (v 1.1). Приступљено November 11, 2008, [http://dictionary.reference.com/browse/-al Dictionary.reference.com]</ref> плиме, употребу термина ''плимски талас'' не подржавају геолози и океанографи.

=== Сеизмички морски талас ===
Термин '''''сеизмички морски талас''''' се исто тако користи за означавање овог феномена, пошто су таласи најчешће узроковани [[Сеизмологија|сеизмичком]] активношћу као што су земљотреси.<ref>{{cite web|url=http://weready.org/tsunami/index.php?option=com_glossary&letter=S&id=56|title = Seismic Sea Wave – Tsunami Glossary|author=|date=|publisher=|accessdate=3. 11. 2016}}</ref> Пре пораста популарности употребе термина ''цунами'' на енглеском говорном подручју, научници су генерално фаворизовали употребу термина ''сеизмички морски талас'' уместо ''плимског таласа''. Међутим, попут термина ''цунами'', ''сеизмички морски талас'' није потпуно прецизан термин, пошто земљотреси нису једини тип узрочне силе. Цунамији могу да буду узроковани подводним [[Клизиште|клизиштима]], вулканским ерупцијама, подводним експлозијама, срозавањима земљишта или леда у океан, ударима [[метеорит]]а, и временским приликама кад се атмосферски притисак веома брзо мења.<ref>{{cite web|url=http://earthsci.org/education/teacher/basicgeol/tsumami/tsunami.html|title = tsunamis|author=|date=|publisher=|accessdate=3. 11. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bom.gov.au/tsunami/info/faq.shtml|title = Joint Australian Tsunami Warning Centre|first=corporateName=Bureau of Meteorology |address =GPO Box 1289, Melbourne, Victoria, Australia;|last=postcode=3001|date=|publisher=|accessdate=3. 11. 2016}}</ref>

== Историја ==
{{see also|Списак историјских цунамија}}
[[Датотека:1755 Lisbon earthquake.jpg|мини|250п|Цунами узрокован [[Земљотрес у Лисабону 1755.|земљотресом у Лисабону новембра 1755]].]]

Док Јапан вероватно има најдужу записану историју цунамија, пуко разарање које је узроковао [[земљотрес и цунами у Индијском океану 2004.]] представља најразорнији догађај ове врсте у модерној историји, који је имао за последицу око 230.000 смртних случајева.<ref>[http://www.bbc.com/news/world-asia-30602159 Indian Ocean tsunami anniversary: Memorial events held] 26 December 2014, BBC News</ref> Појава цунамија није новост у ни у Суматранској регији, где се земљотреси различитих јачина регуларно јављају у близини обала острва.<ref>[http://www.australiangeographic.com.au/journal/the-10-biggest-tsunamis-in-history.htm/ The 10 most destructive tsunamis in history] {{Wayback|url=http://www.australiangeographic.com.au/journal/the-10-biggest-tsunamis-in-history.htm/ |date=20131204022559 }}, Australian Geographic, March 16, 2011.</ref>

Цунамији су често потцењена опасност у [[Медитеранско море|Медитеранском мору]] и деловима Европе. Од историјске и садашње (у погледу претпоставки ризика) важности су [[Земљотрес у Лисабону 1755.|земљотрес и цунами у Лисабону 1755.]] (који је био узрокован [[Azores–Gibraltar Transform Fault|Азурско–Гибралтарским трансформационим раседом]]), [[1783 Calabrian earthquakes|Калабријски земљотрес из 1783.]], који је имао за исход неколико десетина хиљада смртних случајева и [[1908 Messina earthquake|Месински]] земљотрес и цунами из 1908. године. Цунамији су узроковали више од 123.000 смртних случајева на Сицилији и у Калабрији, и они су међу најсмртоноснијим природним катастрофама у модерној Европи. [[Storegga Slide|Сторешки одрон]] у Норвешком мору и неки примери [[tsunamis affecting the British Isles|утицаја цунамија на Британска острва]] су узроковани клизиштима и метеорским ударима, а у мањој мери су били последица земљотресима.

[[426 BC Maliakos Gulf tsunami|Још 426. п. н. е.]] је [[Античка Грчка|грчки]] историчар [[Тукидид]] разматрао у његовом делу ''[[Историја Пелопонеског рата]]'' узроке цунамија, и први је изнео становиште да су океански земљотреси узрок.<ref name="Thucydides 3.89.1-4">[[Thucydides]]: [http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?lookup=Thuc.+3.89.1 “A History of the Peloponnesian War”, 3.89.1–4]</ref><ref name="Smid, T. C. 103f.">{{Cite book|last=Smid|first=T. C.|title = 'Tsunamis' in Greek Literature|edition=2nd|volume=17|date=април 1970|work=Greece & Rome|issue=1|pages=100–104}}</ref>

<blockquote>„Узрок, по мом мишљењу, овог феномена мора се тражити у земљотресу. У тренутку када је његов шок био најнасилнији, море се повлачило назад, а изненада се вратило са удвострученом силом, узрокујући поплаве. Без земљотреса не видим како би се таква несрећа могла догодити.”<ref name="Thucydides 3.89.5">[[Thucydides]]: [http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?lookup=Thuc.+3.89.1 “A History of the Peloponnesian War”, 3.89.5]</ref></blockquote>

[[Антички Рим|Римски]] историчар [[Амијан Маркелин]] (-{''Res Gestae'' 26.10.15–19}-) описао је типичну секвенцу цунамија, укључујући један почетни земљотрес, нагло повлачење мора чему је следео гигантски талас, након [[365 Crete earthquake|цунамија из 365]] који је опустошио [[Александрија|Александрију]].<ref name="Kelly, Gavin (2004)">{{cite journal|doi=10.2307/4135013|last=Kelly|first=Gavin|year=2004|title = Ammianus and the Great Tsunami|journal=The Journal of Roman Studies|volume=94|issue=141|jstor=4135013|pages=141–167|hdl=20.500.11820/635a4807-14c9-4044-9caa-8f8e3005cb24 |s2cid=160152988 |url=https://www.pure.ed.ac.uk/ws/files/11934968/Ammianus_and_the_Great_Tsunami.pdf }}</ref><ref name="Stanley, Jean-Daniel & Jorstad, Thomas F. (2005)">Stanley, Jean-Daniel & Jorstad, Thomas F. (2005), "[http://gsa.confex.com/gsa/2005AM/finalprogram/abstract_96386.htm The 365 A.D. Tsunami Destruction of Alexandria, Egypt: Erosion, Deformation of Strata and Introduction of Allochthonous Material] {{Wayback|url=http://gsa.confex.com/gsa/2005AM/finalprogram/abstract_96386.htm |date=20170525095324 }}"</ref>

== Механизам настанка ==
[[Датотека:2004 Indonesia Tsunami edit.gif|мини|250п|Анимација Индонезијског цунамија из 2004. од [http://www.pmel.noaa.gov/tsunami NOAA/PMEL Истраживачки програм за цунамије] {{Wayback|url=http://www.pmel.noaa.gov/tsunami |date=20060408080853 }}]]

Главни механизам (или узрок) стварања цунамија је размештање огромне запремине воде или пертурбација мора.<ref>{{cite journal|doi=10.1016/j.marpetgeo.2004.10.016 |last1=Haugen|first1=K|last2=Lovholt|first2=F|last3=Harbitz|first3=C|title = Fundamental mechanisms for tsunami generation by submarine mass flows in idealised geometries|journal=[[Marine and Petroleum Geology]]|year=2005|volume=22|issue=1–2|pages=209–217|bibcode=2005MarPG..22..209H }}</ref> Ово помицање воде обично се приписује земљотресима, клизиштима, вулканским ерупцијама, ледењачким одвајањима или ређе ударима метеорита и нуклеарним тестовима.<ref>{{cite journal|last=Margaritondo|first=G|title = Explaining the physics of tsunamis to undergraduate and non-physics students|journal=European Journal of Physics|year=2005|volume=26|issue=3|doi=10.1088/0143-0807/26/3/007|bibcode = 2005EJPh...26..401M |pages=401–407|s2cid=7512603}}</ref><ref>{{cite journal|doi=10.1146/annurev.fl.19.010187.001245|last=Voit|first=S.S|title = Tsunamis|journal=Annual Review of Fluid Mechanics|year=1987|volume=19|issue=1|bibcode = 1987AnRFM..19..217V |pages=217–236}}</ref> Таласи који су формирани на овај начин се затим одржавају гравитацијом. [[Плима и осека|Плиме]] не учествују у формирању цунамија.

Цунамски [[Водени талас|таласи]] се између осталог догађају када се [[хипоцентар]] врло снажних земљотреса налази на дну мора, односно када се при разламању стена формира веће вертикално померање (денивелација) морског дна, обично неколико метара, па чак и преко 10-{m}- код снажних земљотреса. Ова нагла промена положаја дела морског дна у зони [[Епицентар|епицентра]], као последицу ствара нагли скок нивоа воде изнад места хипоцентра [[земљотрес]]а. Тако створени талас се брзо креће ка обалама достижући брзине [[Млазни мотор|млазних авиона]] (900 -{km/h}-). Када у приобалном делу талас допре до плитких делова, настаје цунами ефекат који се манифестује наглим смањењем брзине кретања таласа, али и наглим нарастањем његове висине, чак до неколико десетина метара. Ово се може описати и математички. [[Лонгитудинални талас]]и путују брзином '''v''' која износи:
: <math>v = \sqrt{gH}</math>
где је ''g'' [[Убрзање Земљине теже|убрзање силе Земљине теже]], а ''H'' дубина мора.

=== Сеизмичност ===
Цунами може да настане кад се морско дно нагло деформише и вертикално потисне слој воде. Тектонски земљотреси су посебан тип земљотреса који је асоциран са деформацијама земљине коре; кад дође до земљотреса испод мора, вода изнад деформисане области бива померена из свог равнотежног положаја.<ref>{{cite web|title=How do earthquakes generate tsunamis?|url=http://www.geophys.washington.edu/tsunami/general/physics/earthquake.html|publisher=University of Washington|access-date=16. 10. 2017|archive-date=03. 02. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070203154326/http://www.geophys.washington.edu/tsunami/general/physics/earthquake.html|url-status=}}</ref> Специфично, до стварања цунамија може доћи кад се [[Навлака|раседне навлаке]] асоциране са [[Конвергентна граница|конвергентним]] или деструктивним [[Тектоника плоча|границама плоча]] нагло помакну, што доводи до померања слојева воде, услед вертикалне компоненте кретања. Покретање на [[Расед|нормалним (екстензијским) раседима]] такође може да узрокује премештај морског дна, али само највећи догађаји тог типа (што је типично везано за искривљења у [[outer trench swell|спољашњем рову отврдњавања]]) узрокују довољно померање да би се произвео знатан цунами, као што су земљотреси [[1977 Sumba earthquake|Сумба 1977.]] и [[1933 Sanriku earthquake|Санрику 1933.]].<ref>{{citation|title = Source Process of the Great 1977 Sumba Earthquake|url=http://www.es.ucsc.edu/~thorne/TL.pdfs/LL_Sumba_JGR1988.pdf|first1=C. S.|last1=Lynnes|first2=T.|last2=Lay|year=1988|journal=Geophysical Research Letters|publisher=[[American Geophysical Union]]|volume=93|issue=B11|doi=10.1029/JB093iB11p13407|bibcode = 1988JGR....9313407L |pages=13,407–13,420}}</ref><ref name="Kanamori_1971">{{cite journal|url=https://dx.doi.org/10.1016/0031-9201%2871%2990013-6 | title = Seismological evidence for a lithospheric normal faulting — the Sanriku earthquake of 1933 |first=Kanamori H. |journal =Physics of the Earth and Planetary Interiors |year=1971| volume=4 | issue=4 | doi=10.1016/0031-9201(71)90013-6|bibcode = 1971PEPI....4..289K |pages=298–300}}</ref>

<gallery mode="packed">
File:Eq-gen1.svg|Цртеж [[Тектоника плоча|границе тектонске плоче]] пре [[земљотрес]]а
File:Eq-gen2.svg|Преклапајућа плоча подлеже под напоном, узрокујући [[тектонско подизање]].

File:Eq-gen3.svg|Плоча проклизава, узрокујући [[subsidence|слегање]] и ослобађање енергије у воду.

File:Eq-gen4.svg|Ослобођена енергија производи цунамне таласе.
</gallery>

Цунами има малу [[амплитуда|амплитуду]] (висину таласа) на отвореном мору, и веома дугачку [[таласна дужина|таласну дужину]] (често дугу стотинама километара, док нормални океански таласи имају таласну дужину од само 30 или 40 метара),<ref>[http://www.australiangeographic.com.au/journal/facts-and-figures-how-tsunamis-form.htm/ Facts and figures: how tsunamis form] {{Wayback|url=http://www.australiangeographic.com.au/journal/facts-and-figures-how-tsunamis-form.htm/ |date=20131105033906 }}, Australian Geographic, March 18, 2011.</ref> из ког разлога они углавном пролазе непримећени на мору, формирајући само незнатно надимање обично око {{convert|300|mm|in}} изнад нормалног нивоа морске површине. Њихова висина се повећава кад досегну плићу воду, путем процеса [[wave shoaling|приобљавања]] таласа. Цунами се може јавити на било којој плимној локацији, а чак и при ниском водостају може да поплави приобалне области.

Дана 1. априла 1946, [[1946 Aleutian Islands earthquake|земљотрес Алеутских острва]] јачине {{Mw|8,6}} се одвио са максималним [[Меркалијева скала|Меркалијевим интензитетом]] од -{VI}- (''јак''). Тиме је генерисан цунами који је поплавио [[Хило (Хаваји)|Хило]] на острву Хаваји са ударом 14{{m}}. Између 165 и 173 особа је погинуло. Област где је дошло до земљотреса је локација где дно [[Тихи океан|Тихог океана]] бива потиснуто испод [[Аљаска|Аљаске]].

Примери цунамија који потичу са локација изван конвергентних граница обухватају Сторешки одрон пре око 8.000 година, [[Гранд Банк]] 1929, [[Папуа Нова Гвинеја]] 1998 (Тапин, 2001). Цунамији на Гранд Банку и Папуа Новој Гвинеји су били узроковани земљотресима који су дестабилизовали седименте, узрокујући њихово склизавање у океан. Они су се расули пре него што су превалили трансокеанско растојање. Узрок Сторешког одрона није познат. Могућности обухватају прекомерне наслаге седимената, земљотрес или ослобађање гаса ([[метан]]а etc.).

[[1960 Valdivia earthquake|Земљотрес код Валдивије 1960.]] ({{Mw|9,5}}), [[1964 Alaska earthquake|земљотрес на Аљасци 1964.]] ({{Mw|9,2}}), [[Земљотрес и цунами у Индијском океану 2004.|Земљотрес у Индијском океану 2004.]] ({{Mw|9,2}}), и [[Земљотрес и цунами у Тохокуу 2011.|земљотрес у Тохоку 2011.]] ({{Mw|9,0}}) су недавни примери моћних [[megathrust earthquake|мегаземљотреса]] који су генерисали цунамије (познате као [[телецунами]]ји) који могу да пређу цео океан. Мањи ({{Mw|4,2}}) земљотреси у Јапану могу да узрокују цунамије (зване '''локални''' или '''регионални цунамији''') који опустоше само оближње обале, али то чине за само неколико минута.

== Види још ==
* [[Цунами у Индијском океану 2004.]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|last1=Fradin|first1=Judith Bloom|last2=Fradin|first2=Dennis Brindell|title=Witness to Disaster: Tsunamis|publisher=[[National Geographic Society]]|location=Washington, D.C.|year=2008|url=|isbn=978-1426201110|pages=42,43}}
* {{Cite book|last=Smid|first=T. C.|title = 'Tsunamis' in Greek Literature|edition=2nd|volume=17|date=април 1970|work=Greece & Rome|issue=1|pages=100–104}}
* [http://itic.ioc-unesco.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1328&Itemid=1142&lang=en IOC Tsunami Glossary] by the [[Intergovernmental Oceanographic Commission]] (IOC) at the [http://itic.ioc-unesco.org/index.php International Tsunami Information Centre] (ITIC) of [[UNESCO]]
* [https://web.archive.org/web/20110225143835/http://nthmp-history.pmel.noaa.gov/terms.html Tsunami Terminology] at [[NOAA]]
* In June 2011, the VOA [[Special English]] service of the [[Voice of America]] broadcast a 15-minute program on tsunamis as part of its weekly Science in the News series. The program included an interview with a NOAA official who oversees the agency's tsunami warning system. A transcript and MP3 of the program, intended for English learners, can be found at [https://web.archive.org/web/20120211030815/http://www.voanews.com/learningenglish/home/science-technology/Large-Tsunamis-Do-Not-Happen-Often-But-the-Threat-is-Always-Present-123226568.html The Ever-Present Threat of Tsunamis.]
* [https://web.archive.org/web/20091129202523/http://www.abelard.org/briefings/tsunami.php abelard.org.] ''tsunamis: tsunamis travel fast but not at infinite speed''. retrieved March 29, 2005.
* {{cite book| last = Dudley | first = Walter C. |author2=Lee, Min|title=Tsunami! | url = https://archive.org/details/tsunami00dudl |edition=1st|year=1988|isbn=978-0-8248-1125-9|pages=|publisher=University of Hawaii Press }}
* Iwan, W.D., ''editor'', 2006, Summary report of the Great Sumatra Earthquakes and Indian Ocean tsunamis of December 26, 2004 and March 28, 2005: Earthquake Engineering Research Institute, EERI Publication #2006-06, 11 chapters, 100 page summary, plus CD-ROM with complete text and supplementary photographs, EERI Report 2006-06. {{page|year=|isbn=978-1-932884-19-7|pages=}} [https://web.archive.org/web/20200106035254/https://www.eeri.org/ website]
* Kenneally, Christine (December 30, 2004). "Surviving the Tsunami." ''Slate''. [http://www.slate.com/id/2111608/ website]
* Lambourne, Helen (March 27, 2005). "Tsunami: Anatomy of a disaster." ''[[BBC News]]''. [http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/4381395.stm website]
* Macey, Richard (January 1, 2005). "The Big Bang that Triggered A Tragedy," ''[[The Sydney Morning Herald]]''. стр. 11—quoting Dr Mark Leonard, seismologist at Geoscience Australia.
* [http://maps.ngdc.noaa.gov/viewers/hazards/ Interactive Map of Historical Tsunamis] from NOAA's National Geophysical Data Center
* Tappin, D; 2001. Local tsunamis. Geoscientist. 11–8, 4–7.
* [http://www.telegraph.co.uk/news/1480192/Girl-10-used-geography-lesson-to-save-lives.html Girl, 10, used geography lesson to save lives], ''[[Telegraph.co.uk]]''
* [http://www.noypi.ph/index.php/nation/3283-key-locations-in-philippines-warned-to-prepare-for-tsunami.html Philippines warned to prepare for Japan's tsunami], ''Noypi.ph''
* Boris Levin, Mikhail Nosov: ''Physics of tsunamis''. Springer, Dordrecht. {{page|year=2009|isbn=978-1-4020-8855-1|pages=}}
* {{Cite book| author= Kontar, Y. A. | display-authors = et al | title=Tsunami Events and Lessons Learned: Environmental and Societal Significance.|location=|publisher=Springer|year=2014|isbn=978-94-007-7268-7|pages=}} (print). {{page|year=|isbn=978-94-007-7269-4|pages=}} (eBook)
* Kristy F. Tiampo: ''Earthquakes: simulations, sources and tsunamis''. Birkhäuser, Basel. {{page|year=2008|isbn=978-3-7643-8756-3|pages=}}
* [[Linda Maria Koldau]]: Tsunamis. Entstehung, Geschichte, Prävention, (Tsunami development, history and prevention) C.H. Beck, Munich 2013 (C.H. Beck Reihe Wissen 2770). {{page|year=|isbn=978-3-406-64656-0|pages=}} (in German).
* Walter C. Dudley, Min Lee: ''Tsunami!'' University of Hawaii Press, 1988, 1998, Tsunami! University of Hawai'i Press. {{page|year=1999|isbn=978-0-8248-1125-9|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-0-8248-1969-9 |pages=}}
* {{cite book| author = Charles L. Mader | authorlink = Charles L. Mader|title=Numerical Modeling of Water Waves |publisher=CRC Press|year=2004|isbn=978-0-8493-2311-9|pages=}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons     = Tsunami
| wikispecies =
| wiktionary  =
| wikiversity =
| wikibooks   =
| wikisource  =
| wikiquote   =
| wikinews    = Цунами
}}
{{Литература|30em}}
* -{[http://geology.com/records/biggest-tsunami.shtml World's Tallest Tsunami]}-
* -{[http://ngdc.noaa.gov/hazard/tsu.shtml Tsunami Data and Information]}-
* -{[http://itic.ioc-unesco.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1328&Itemid=1142&lang=en IOC Tsunami Glossary]}-
* -{[http://walrus.wr.usgs.gov/tsunami/ Tsunami & Earthquake Research at the USGS]}-
* -{[http://www.unesco.org/new/en/natural-sciences/ioc-oceans/ Intergovernmental Oceanographic Commission]}-
* -{[http://www.tsunami.noaa.gov/ Tsunami]}-
* -{[https://www.pbs.org/wgbh/nova/tsunami/ Wave That Shook The World]}-
* -{[http://nctr.pmel.noaa.gov/database_devel.html Recent and Historical Tsunami Events and Relevant Data]}-
* -{[https://www.youtube.com/watch?v=k4w27IczOTk Raw Video: Tsunami Slams Northeast Japan]}-
* -{[http://www.jma.go.jp/en/tsunami/joho.html Tsunami alert]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20110314083716/http://ptwc.weather.gov/ Tsunami status page]}-
{{Литература крај}}

{{природне катастрофе}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Цунами| ]]
[[Категорија:Природне катастрофе]]
[[Категорија:Облици воде]]
[[Категорија:Океанографска терминологија]]
[[Категорија:Природне опасности]]