Изворни код странице Цинк

{{infobox element
|name=Цинк
|number=30
|symbol=Zn
|abundance=
|abundance in earth's crust=
|abundance in oceans=
|abundance in solar system=
|left=[[бакар]]
|right=[[галијум]]
|above=–
|below=[[cadmium|-{Cd}-]]
|category= постпрелазни метал
|category comment=алтернативно се сматра [[прелазни метали|прелазним металом]]
|group=12
|period=4
|block=d
|appearance=плавичаст
|image name=Zinc_fragment_sublimed_and_1cm3_cube.jpg
|image size=300px
|image name comment=<!--Необрађени цинк и коцкица цинка од 1 -{cm}-<sup>3</sup>.-->
|electron configuration=&#91;[[argon|-{Ar}-]]&#93; -{3d<sup>10</sup> 4s<sup>2</sup>}-
|electrons per shell=2, 8, 18, 2
|phase=чврст
|phase comment=
|density gplstp=
|density gpcm3nrt=7,14
|density gpcm3nrt 2=
|density gpcm3mp=6,57
|melting point K=692,68
|melting point C=419,53
|melting point F=787,15
|boiling point K=1180
|boiling point C=907
|boiling point F=1665
|triple point K=
|triple point kPa=
|critical point K=
|critical point MPa=
|heat fusion=7,32
|heat fusion 2=
|heat vaporization=115
|heat capacity=25,470
|vapor pressure 1=610
|vapor pressure 10=670
|vapor pressure 100=750
|vapor pressure 1 k=852
|vapor pressure 10 k=990
|vapor pressure 100 k=1179
|vapor pressure comment=
|crystal structure=hexagonal close packed
|oxidation states=-2, 0, +1, '''+2'''
|oxidation states comment=([[Amphoterism|амфотерни]] оксид)
|electronegativity=1,65
|number of ionization energies=4
|ionization energy 1=906,4
|ionization energy 2=1733,3
|ionization energy 3=3833
|atomic radius=134
|atomic radius calculated=
|covalent radius=122±4
|Van der Waals radius=139
|magnetic ordering=[[diamagnetism|дијамагнетичан]]
|electrical resistivity=
|electrical resistivity unit prefix=n
|electrical resistivity at 0=
|electrical resistivity at 20=59,0
|thermal conductivity=116
|thermal conductivity 2=
|thermal diffusivity=
|thermal expansion=
|thermal expansion at 25=30,2
|speed of sound=
|speed of sound rod at 20=
|speed of sound rod at r.t.=3850
|speed of sound rod at r.t. comment=<small>''({{јез|en|rolled}})''</small>
|Young's modulus=108
|Shear modulus=43
|Bulk modulus=70
|Poisson ratio=0,25
|Mohs hardness=2,5
|Vickers hardness=
|Brinell hardness=327–412
|CAS number=7440-66-6
|magnetic susceptibility= −11,4·10<sup>−6</sup>
|magnetic susceptibility ref=&nbsp;(298&nbsp;-{K}-)<ref>{{Cite book|title=CRC, Handbook of Chemistry and Physics|last=Weast|first=Robert|publisher=Chemical Rubber Company Publishing|year=1984|isbn=978-0-8493-0464-4|location=Boca Raton, Florida|pages=E110|quote=|via=}}</ref>
|isotopes=
{{infobox element/isotopes stable | mn=64 | sym=Zn | na=49,2% | n=34 |firstlinks=yes}}
{{infobox element/isotopes decay2 | mn=65 | sym=Zn | na=[[synthetic radioisotope|syn]] | hl=244&nbsp;d
|dm1=[[electron capture|ε]] | de1=1.3519 | link1=copper-65 | pn1=65 | ps1=Cu
|dm2=[[gamma radiation|γ]] | de2=1.1155 | pn2= | ps2=– }}
{{infobox element/isotopes stable | mn=66 | sym=Zn | na=27,7% | n=36 |firstlinks=no}}
{{infobox element/isotopes stable | mn=67 | sym=Zn | na=4,0% | n=37 |firstlinks=no}}
{{infobox element/isotopes stable | mn=68 | sym=Zn | na=18,5% | n=38 |firstlinks=no}}
{{infobox element/isotopes decay | mn=69 | sym=Zn | na=syn | hl=56&nbsp;min | dm=[[beta decay|β<sup>−</sup>]] | de=0.906 | link1=gallium-69 | pn=69 | ps=Ga }}
{{infobox element/isotopes decay | mn=69[[meta state|m]] | sym=Zn | na=syn | hl=13,8&nbsp;h | dm=β<sup>−</sup> | de=0.906 | pn=69 | ps=Ga }}
{{infobox element/isotopes stable | mn=70 | sym=Zn | na=0,6% | n=40 |firstlinks=no}}
{{infobox element/isotopes decay | mn=71 | sym=Zn | na=syn | hl=2,4&nbsp;min | dm=β<sup>−</sup> | de=2.82 | link1=gallium-71 | pn=71 | ps=Ga}}
{{infobox element/isotopes decay | mn=71m | sym=Zn | na=syn | hl=4&nbsp;d | dm=β<sup>−</sup> | de=2.82 | pn=71 | ps=Ga}}
{{infobox element/isotopes decay | mn=72 | sym=Zn | na=syn | hl=46,5&nbsp;h | dm=β<sup>−</sup> | de=0.458 | link1=gallium-72 | pn=72 | ps=Ga}}
|isotopes comment=
|discovered by=[[History of metallurgy in the Indian subcontinent#Zinc|индијски металурзи]]
|discovery date=пре [[1000-е п. н. е.|1000&nbsp;год. п. н. е.]]
|first isolation by=[[Andreas Sigismund Marggraf|Андреас Сигисмунд Марграф]]
|first isolation date=1746
|history comment label=Препознат као јединствени метал заслугом
|history comment=[[Rasaratna Samuccaya|Расаратне Самукаје]] (800)
|QID=Q758
}}

'''Цинк''' ('''-{Zn}-''', {{јез-лат|zincum}}) [[chemical element|хемијски елемент]] је из групе [[12. група хемијских елемената|-{IIB}-]],<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> са атомским бројем 30. По неким аспектима цинк је хемијски сличан [[магнезијум]]у: оба елемента имају само једно оксидационо стање (+2), и [[јон]]и -{Zn}-<sup>2+</sup> и -{Mg}-<sup>2+</sup> су сличне величине. Цинк је 24. најзаступљенији [[Abundance of elements in Earth's crust|елемент у Земљиној кори]] и има пет стабилних [[изотоп]]а. Најизобилнија руда цинка је [[sphalerite|сфалерит]], минерал [[zinc sulfide|цинк сулфида]]. Највећа налазишта цинка су у Аустралији, Азији и Сједињеним Државама. Цинк се рафинира путем [[froth flotation|флотације]] [[ore|руде]] пеном, [[Roasting (metallurgy)|топљења]], и финалне [[extractive metallurgy|екстракције]] користећи електричну [[electricity|струју]].

[[Месинг]], [[легура]] [[copper|бакра]] и цинка у разним пропорцијама, је кориштена још од трећег миленијума п. н. е. у [[Aegean Sea|Егејској]] области, [[Ирак]]у, [[United Arab Emirates|Уједињеним Арапским Емиратима]], [[Kalmykia|Калмикији]], [[Туркменистан]]у и [[Georgia (country)|Грузији]], и у другом миленијуму п. н. е. у [[West India|Западној Индији]], [[Uzbekistan|Узбекистану]], [[Иран]]у, [[Syria|Сирији]], Ираку, и Израелу/Палестини.<ref>{{Cite book|url=http://www.safarmer.com/Indo-Eurasian/Brass2007.pdf|title=Of brass and bronze in prehistoric Southwest Asia|last=Thornton|first=C. P.| year=2007|website=Papers and Lectures Online|publisher=Archetype Publications|isbn=978-1-904982-19-7|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150924093433/http://www.safarmer.com/Indo-Eurasian/Brass2007.pdf|archivedate=24. 9. 2015}}</ref><ref name="Greenwood1997p1201">{{harvnb|Greenwood|1997|p=1201}}</ref><ref name="jas5">{{cite journal|last=Craddock|first=Paul T.| year=1978|title=The composition of copper alloys used by the Greek, Etruscan and Roman civilizations. The origins and early use of brass|journal=Journal of Archaeological Science|volume=5|issue=1|doi=10.1016/0305-4403(78)90015-8|pages=1–16}}</ref> [[Метални]] цинк није произвођен у великим количинама до 12. века у Индији, мада је био познат античким Римљанима и Грцима.<ref>{{Cite web|url=http://www.rsc.org/periodic-table/element/30/zinc|title=Royal Society Of Chemistry|last=|first=|date=|website=|access-date=|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170711095949/http://www.rsc.org/periodic-table/element/30/zinc|archivedate=11. 7. 2017}}</ref> Рудници у [[Раџастан]]у су пружили дефинитивне доказе о продукцији цинка која датира уназад до 6. века п. н. е..<ref>{{cite web |url=http://www.infinityfoundation.com/mandala/t_es/t_es_agraw_zinc_frameset.htm |title=India Was the First to Smelt Zinc by Distillation Process |publisher=Infinityfoundation.com |accessdate=25. 4. 2014 |url-status=dead |archiveurl=http://arquivo.pt/wayback/20160516192708/http://www.infinityfoundation.com/mandala/t_es/t_es_agraw_zinc_frameset.htm |archivedate=16. 05. 2016 }}</ref> Тренутно најстарији докази о постојању чистог цинка потичу из Завара у Раџастану, из раног 9. века када је кориштен процес дестилације за добијање чистог цинка.<ref>{{cite journal |author=Kharakwal, J. S. |author2=Gurjar, L. K. |last-author-amp=yes |title=Zinc and Brass in Archaeological Perspective |journal=Ancient Asia |date=1. 12. 2006 |volume=1 |doi=10.5334/aa.06112 | pages = 139–159 }}</ref> [[alchemy|Алхемичари]] су спаљивали цинк у ваздуху да би формирали оно што су они називали „[[Cink-oksid|филозофском вуном]]” или „снежно бело”.

== Историја ==
[[Датотека:Sphalerite.jpg|мини|лево|250px|[[Сфалерит]], најчешћа руда цинка]]

Још у [[Стари век|старом веку]] цинк је био основни материјал за производњу легуре [[месинг]]а. Као самосталан метал, откривен је у [[Индија|Индији]] или [[Кина|Кини]] пре [[1500. п. н. е.]], а у [[Европа|Европу]] је донет крајем [[16. век]]а.<ref name="metalind" /><ref name="nzzch" /> Већ 1679. године код немачког града [[Касел]]а отвара се прва радионица за производњу месинга.

Сматра се да је фламански металург П.М. де Респур први екстраховао метални цинк из [[цинк-оксид]]а 1668. године.<ref name="Emsley" /> Већ почетком 18. века, [[Étienne François Geoffroy|Етјен Франсоа Жофрој]] описује како се цинк-оксид кондензује у жуте кристале на жељезним шипкама које су стављене изнад цинкове руде при топљењу.<ref name="Emsley" /> У Британији, металург [[John Lane (metallurgist)|Џон Лејн]] је извео експеримент да истапања цинка 1726. године.<ref name="EDNPCT" /> Године 1738. британски металург [[William Champion (metallurgist)|Вилијам Чампион]] је патентирао процес екстракције цинка из [[каламин]]а у вертикалној топионици.<ref name="EDNPCT" /> Његова технологија је донекле слична оној коју су користили у цинковим рудницима Завар у [[Раџастан]]у, међутим нема доказа да је он посетио [[Индија|Индију]].<ref name="sanela" /> Чампионов процес се користио све до 1851. године.

== Особине ==
=== Физичке ===
Метални цинк је блештавобео, неплеменити метал, који је на собној температури и изнад 200&nbsp;°C доста крхак. На температурама између 100 и 200&nbsp;°C је доста дуктилан и лако се може деформисати. Његов прелом је сребрено бео. Цинк се кристализује у [[Хексагонски кристални систем|хексагонском кугластом кристалном систему]]. Он се заправо простире вертикално по слојевима кугле, а размаци између атома цинка се међусобно незнатно разликују, унутар слоја 264,4&nbsp;-{pm}-, а између слојева 291,2 -{pm}-<ref name="HoWi" />.

=== Хемијске ===
Стајањем на ваздуху на површини цинка се формира отпорни заштитни слој састављен из [[цинк-оксид]]а и [[цинк-карбонат]]а (-{Zn<sub>5</sub>(OH)<sub>6</sub>(CO<sub>3</sub>)<sub>2</sub>}-). Због тога се цинк, и поред својих неплеменитих особина користи за заштиту од [[Корозија|корозије]] (поцинкавање челичних предмета и слично). Цинк се раствара у киселинама дајући цинкове двовалентне соли а у базама даје цинкате -{[Zn(OH)<sub>4</sub>]<sup>2−</sup>}-. Један изузетак је цинк високе чистоће (99,999%), који не реагује са киселинама. Цинк се у својим спојевима јавља готово искључиво са оксидационим бројем +2 (двовалентан).

Хемијски, цинк се убраја у неплемените метале (редокс потенцијал -0,763 волта). Ово се може искористити на примјер, да би се племенити и други метали издвојили у елементарном стању из својих соли путем редукције, као што је ова замена бакра цинком из соли бакра:

:<math>\mathrm{Cu^{2+} + \ Zn \rightarrow Cu\downarrow + \ Zn^{2+}}</math>

=== Изотопи ===
Познато је укупно 29 изотопа цинка од <sup>54</sup>-{Zn}- до <sup>83</sup>-{Zn}- те још додатних десет нуклеарних изомера.<ref name="nubase" /> Од њих, пет изотопа је стабилно -{<sup>64</sup>Zn, <sup>66</sup>Zn, <sup>67</sup>Zn, <sup>68</sup>Zn}- и <sup>70</sup>-{Zn}- и могу се наћи у природи. Не постоје природни [[Радиоактивност|радиоактивни]] изотопи цинка. Најчешћи изотоп је <sup>64</sup>-{Zn}- са 48,63% удела у природном односу изотопа. Након њега следе <sup>66</sup>-{Zn}- са 27,90%, <sup>68</sup>-{Zn}- са 18,75%, <sup>67</sup>-{Zn}- са 4,10%, и као најређи природни изотоп је <sup>70</sup>-{Zn}- са уделом 0,62%.<ref name="nubase" /> Најстабилнији вештачки изотоп је [[Бета-зраци|бета]] и [[Гама зрачење|гама]] радијацијски изотоп <sup>65</sup>-{Zn}- са временом полураспада од 244 дана. Овај и нуклеарни изомер -{<sup>69m</sup>}- служе као средство за праћење (трасер) у нуклеарној медицини. Као једини природни изотоп <sup>67</sup>-{Zn}- се може доказати путем НМР [[Спектроскопија|спектроскопије]].

== Заступљеност ==
Заступљен је у [[Земља|земљиној]] кори у количини од 75 -{ppm}- у облику [[минерал]]а - углавном -{ZnS}-, [[Cink oksid|-{ZnO}-]] и [[смитсонит]]а.
Намирнице које су богате цинком су: [[остриге]], посно [[месо]] и [[рибе]], а има га има и у зрнастом [[хлеб]]у.

=== Физичке и хемијске особине ===
Метални цинк је блештаво бео, крхак метал. На [[ваздух]]у подлеже оксидацији слично [[алуминијум]]у, али га слој оксида штити од даље корозије. Цинк је врло реактиван, како у киселој, тако и у базној средини.

== Једињења ==
Најпознатије једињење цинка је његов [[Cink oksid|оксид]] -{ZnO}-, који се користи као додатак за боје и лакове.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref>

== Примена ==
Од многих примена цинка, издвајамо следеће:
* Превлачење лима у циљу заштите од корозије
* Као састојак многих [[легура]], посебно [[бакар|са бакром]]
* За електричне пећи
* За запрашивање биљних култура у баштама, јер има инсектицидно дејство.

== Биолошки значај ==
Цинк је један од микроелемената и налази се у многим [[ензим]]има. Између осталог има удела и у минерализацији [[кости]]ју, синтези [[протеин|беланчевина]], зарастању рана, утиче на рад имунолошког система, правилну расподелу инсулина и штедњу холестерола и витамина А. Има удела и у регулацији [[крв]]ног притиска и срчаног ритма.

Одрасле особе дневно треба да га уносе у организам најмање 5 милиграма, а препоручује се око 15-20 милиграма.

Недостатак цинка узрокује: малокрвност, успоравање темпа раста, споро зарастање рана, запаљења коже... Недостатак цинка код деце изазива нижи раст и спорији умни развој.

Цинк делује као лек за болести желуца, реуматизам, кожне болести ...

Систематско узимање неких лекова и [[алкохол]]а утиче на смањење количине цинка у човековом организму.

Соли цинк -{(II)}- изазивају рак уколико се уносе у великим количинама.

== Галерија ==
<gallery widths="250px" heights="180px">
Датотека:Zinc-sample.jpg|Узорак цинка.
Датотека:ZincMetalUSGOV.jpg|Цинк се на ваздуху превлачи слојем оксида.
Датотека:Zinc burning.JPG|Сагоревање цинка.
Датотека:10 Pfennig 1921.jpg|Немачки новац из 1921. године, направљен само од цинка.
Датотека:Zinc pieces.jpg|Грумени цинка
Датотека:Zinc (30 Zn).jpg|Цинк
Датотека:Химический ёжик.jpg|Хемијски јеж
Датотека:Олово-цинкова руда.jpg|Олово-цинкова руда
Датотека:Zinc foils.JPG|Цинкана фолија
Датотека:Brass.jpg|Месингана коцка
</gallery>

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="metalind">[http://www.industrialmetalcastings.com/metal_zinc.html Cink], na stranici Industrialmetalcastings, pristupljeno 5. septembra 2017.</ref>
<ref name="nzzch">Geneviève Lüscher: [http://www.nzz.ch/2005/09/07/ft/articleD1HM6.html NZZ online – Rana proizvodnja mesinga u Indiji] {{Wayback|url=http://www.nzz.ch/2005/09/07/ft/articleD1HM6.html |date=20080223005453 }}, Univerzitet Lehigh, Bethlehem (SAD), pristupljeno 5. septembra 2017.</ref>
<ref name="Emsley">{{Cite book|author=Emsley, John|chapter=Zinc|year=2001|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|location=Oxford, Engleska, UK|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-850340-8|pages=499–505}}</ref>
<ref name="EDNPCT">{{Cite book| last = Comyns | first = Alan E. |title=Encyclopedic Dictionary of Named Processes in Chemical Technology |edition=3.|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8493-9163-7|year=2007|url=http://books.google.com/?id=Jlq-ckWvQSQC|pages=71}}</ref>
<ref name="sanela">{{Cite journal| last = Jenkins | first = Rhys |title=The Zinc Industry in England: the early years up to 1850|journal=Transactions of the Newcomen Society|volume=25|year=1945|pages=41–52}}</ref>
<ref name="HoWi">{{Cite book|author=Holleman-Wiberg|title=Lehrbuch der Anorganischen Chemie|edition=102|publisher=de Gruyter|location=Berlin|year=2007|isbn=978-3-11-017770-1}}</ref>
<ref name="nubase">G. Audi, O. Bersillon, J. Blachot, A. H. Wapstra: ''[http://www.nndc.bnl.gov/amdc/nubase/Nubase2003.pdf The Nubase evaluation of nuclear and decay properties.] {{Wayback|url=http://www.nndc.bnl.gov/amdc/nubase/Nubase2003.pdf |date=20130724211828 }}''</ref>
}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* <!-- Ch -->{{cite book | title =Chambers's Encyclopaedia: A Dictionary of Universal Knowledge | year =1901 | last =Chambers | first =William and Robert
|edition=Revised
|location=London and Edinburgh | publisher =J. B. Lippincott Company
|url=https://books.google.com/?id=Rz8oAAAAYAAJ&printsec=toc | ref =CITEREFChambers1901
}}
* <!-- Co -->{{cite book | last =Cotton|first=F. Albert
| last2 = Wilkinson | first2 = Geoffrey | last3 = Murillo | first3 = Carlos A. | last4 = Bochmann | first4 = Manfred | title =Advanced Inorganic Chemistry
| url =https://archive.org/details/advancedinorgani0000unse|edition=6th | year =1999 | publisher =John Wiley & Sons, Inc.
|location=New York|isbn=978-0-471-19957-1 | ref =CITEREFCotton1999}}
* <!-- CRC -->{{cite book
| last = contributors | first = CRC | title =Handbook of Chemistry and Physics | editor=David R. Lide
|edition=87th | year =2006
|url=https://books.google.com/?id=WDll8hA006AC&pg=PT893 | publisher =CRC Press, Taylor & Francis Group
|location=Boca Raton, Florida|isbn=978-0-8493-0487-3 | ref =CITEREFCRC2006}}
* <!-- Em -->{{cite book | title =Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements | last =Emsley | first =John | publisher =Oxford University Press | year =2001
|location=Oxford, England, UK|isbn=978-0-19-850340-8
|chapter=Zinc | pages =499–505
|chapter-url=https://books.google.com/?id=j-Xu07p3cKwC | ref =CITEREFEmsley2001}}
* <!-- Gr -->{{cite book | last =Greenwood | first =N. N.
|author2=Earnshaw, A. | title =Chemistry of the Elements
|edition=2nd | publisher =Butterworth-Heinemann
|location=Oxford | year =1997|isbn=978-0-7506-3365-9 | ref =CITEREFGreenwood1997}}
* <!-- He -->{{cite book | last =Heiserman | first =David L. | title =Exploring Chemical Elements and their Compounds
|location=New York | publisher =TAB Books|isbn=978-0-8306-3018-9
|chapter=Element 30: Zinc
|chapter-url=https://books.google.com/?id=24l-Cpal9oIC | ref =CITEREFHeiserman1992 | year =1992
}}
* <!-- Le -->{{cite book | title =The Encyclopedia of the Chemical Elements | url =https://archive.org/details/encyclopediaofch00hamp | publisher =Reinhold Book Corporation
|location=New York | year =1968 | editor=Clifford A. Hampel | last =Lehto | first =R. S.|isbn=978-0-442-15598-8
|chapter=Zinc | pages =[https://archive.org/details/encyclopediaofch00hamp/page/822 822]–830 | ref =CITEREFLehto1968
|lccn=68-29938
}}
* <!-- NRC -->{{cite book | publisher =National Academies Press
|author=[[United States National Research Council]], Institute of Medicine | year =2000 | title =Dietary Reference Intakes for Vitamin A, Vitamin K, Arsenic, Boron, Chromium, Copper, Iodine, Iron, Manganese, Molybdenum, Nickel, Silicon, Vanadium, and Zinc | pages =442–455
|url=http://www.nap.edu/catalog.php?record_id=10026 | ref =CITEREFNRC2000
}}
* <!-- Sw -->{{cite book | title =Guide to the Elements
| url =https://archive.org/details/guidetoelements00stwe
|edition=Revised | first =Albert | last =Stwertka | publisher =Oxford University Press | year =1998
|chapter=Zinc|isbn=978-0-19-508083-4 | ref =CITEREFStwertka1998
}}
* <!-- We -->{{cite book | last =Weeks | first =Mary Elvira
|authorlink=Mary Elvira Weeks|year=1933 | title =The Discovery of the Elements | publisher =Journal of Chemical Education
|location=Easton, PA
|chapter=III. Some Eighteenth-Century Metals|isbn=978-0-7661-3872-8 | ref =CITEREFWeeks1933
}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Zinc}}
* [http://ods.od.nih.gov/factsheets/zinc/ Zinc Fact Sheet] from the U.S. [[National Institutes of Health]]
* [http://elements.vanderkrogt.net/element.php?sym=Zn History & Etymology of Zinc]
* [http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/zinc/index.html Statistics and Information from the U.S. Geological Survey]{{Мртва веза}}
* [https://www.organic-chemistry.org/chemicals/reductions/zinc-zn.shtm Reducing Agents > Zinc]
* [http://www.zinc.org American Zinc Association] Information about the uses and properties of zinc.
* [http://www.iszb.org ISZB] International Society for Zinc Biology, founded in 2008. An international, nonprofit organization bringing together scientists working on the biological actions of zinc.
* [https://web.archive.org/web/20200423124202/http://zinc-uk.org/ Zinc-UK] Founded in 2010 to bring together scientists in the United Kingdom working on zinc.
* [http://www.periodicvideos.com/videos/030.htm Zinc] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)
* [https://zincbind.bioinf.org.uk ZincBind] {{Wayback|url=https://zincbind.bioinf.org.uk/ |date=20190226234148 }} - a database of biological zinc binding sites.

{{периодни систем елемената 2}}
{{једињења цинка}}
{{ензимски кофактори}}
{{глутаматергични лиганди}}
{{модулатори јонотропног глутаматног рецептора}}
{{допаминергици}}

{{нормативна контрола}}
{{portal bar|Хемија|Физика}}

[[Категорија:Цинк| ]]
[[Категорија:Прелазни метали]]
[[Категорија:Биологија и фармакологија хемијских елемената]]
[[Категорија:Редукујући агенси]]
[[Категорија:Пиротехничка горива]]
[[Категорија:Алхемијске супстанце]]
[[Категорија:Негативни алостерни модулатори ГАБАА-ро рецептора]]
[[Категорија:Антагонисти глицинског рецептора]]
[[Категорија:Негативни алостерни модулатори ГАБАА рецептора]]