Изворни код странице Центрифугална сила


[[Датотека:Moglf0905_Fuerza_centrífuga.jpg|мини|десно|300п|Центрипетална (реална) сила која се види из стационарног система референције и центрифугална (фиктивна) сила која се види из ротирајућег система референције везаног за тело.]]
[[datoteka:Centrifugalna_sila2.jpg|мини|300px|desno|Центрифугална и центрипетална сила.]]
[[datoteka:Centrifugalna_sila1.jpg|мини|300px|desno|Компоненте силе ]]
[[datoteka:Tabletop centrifuge.jpg|мини|300px|desno|[[Лабораторија|Лабораторијска]] стона [[центрифуга]].]]
[[datoteka:Sugarcentrifuge.JPG|мини|300px|desno|Центрифугални уређај за одвајање [[шећер]]а.]]
[[datoteka:Alfa Laval separator reklam.jpg|мини|300px|desno|Ручни [[центрифугални сепаратор]] који одваја [[кајмак]] од обраног [[млеко|млека]].]]
[[datoteka:warman centrifugal pump.jpg|мини|desno|300px|[[Центрифугална сисаљка]].]]
[[datoteka:Centrifugal Pump.png|мини|desno|300px|Пресек кроз [[Центрифугална сисаљка|центрифугалну сисаљку]].]]

'''Центрифугална сила''' је [[инерција]]лна [[сила]], која се јавља код криволинијских кретања. Њен [[вектор]] правца пролази кроз центар кривине путање, нормалан је на вектор правца [[брзина|брзине]] и усмерен је од центра кривине ка телу, што је супротно од смера вектора [[Centripetalna sila|центрипеталне силе]].<ref>{{cite book|author=Richard T. Weidner and Robert L. Sells|title=Mechanics, mechanical waves, kinetic theory, thermodynamics|date=1973|publisher=Allyn and Bacon|page=123|edition=2}}</ref><ref name="Taylor1">{{cite book |title=Classical Mechanics |author=John Robert Taylor |page=Chapter 9, pp. 344 ff |url=https://books.google.com/?id=P1kCtNr-pJsC&pg=PP1&dq=isbn=1-891389-22-X |isbn=978-1-891389-22-1 |publisher=University Science Books |location=Sausalito CA |year=2004 |nopp=true}}</ref><ref name="Kobayashi">{{cite journal|last1=Kobayashi|first1=Yukio|title=Remarks on viewing situation in a rotating frame|journal=European Journal of Physics|date=2008|volume=29|issue=3|pages=599–606|doi=10.1088/0143-0807/29/3/019|accessdate=|bibcode=2008EJPh...29..599K}}</ref> У општем случају када се тело не креће по једној конвексној путањи, већ има компликованију орбиту, центара кривине има више, зависно на ком делу [[путања|путање]] се тело налази.<ref name="предавања">Машински факултет Универзитета у Нишу: [http://www2.masfak.ni.ac.rs/sitegenius/topic.php?id=896 Предавања - Механика III - Динамика - Кинетика] {{Wayback|url=http://www2.masfak.ni.ac.rs/sitegenius/topic.php?id=896 |date=20200410212937 }}, др. Катица Стевановић Хедрих, школска 2006-2007, стр. приступ 13.5.2013</ref>

Центрифугална сила је инерцијална сила која се јавља по принципу [[Њутнови закони|Трећег Њутновог закона]], закона акције и реакције, у односу на [[Centripetalna sila|центрипеталну силу]]. Наиме, на тело које се креће по кружној путањи, гледајући из стационарног односно [[Инерцијални систем референције|инерцијалног референтног система]], види се да на њега делује центрипетална сила усмерена од центра кривине путање ка телу. С друге стране, из покретног система везаног за тело који је у овом случају [[Инерцијални систем референције|неинерцијални референтни систем]], тело не види центрипеталну силу, али постојање центрифугалне силе може да објасни кретање које се види из његовог неинерцијалног система референције. Центрипетална и центрифугална сила делују свака у различитом референтном систему.<ref name="уџбеник" />

Спљоштеност [[Земља|Земље]] (њезино испупчење на [[екватор]]у), а деломично и смањење [[Убрзање земљине силе теже|убрзања земљине силе теже]] на екватору последица су деловања центрифугалне силе, коју узрокује [[вртња]] или [[Земљина ротација|ротација Земље]]. На начелу деловања центрифугалне силе раде центрифугални уређај, [[центрифугални сепаратор]], [[Центрифугална сисаљка|центрифугална сисаљка]], различите врсте [[центрифуга]] и низ других [[уређај]]а.<ref>''Centrifugalan'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=11232], "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

== Увод ==

Центрифугална сила је очигледна у [[rotating reference frame|ротирајућем референтном оквиру]] и делује ка спољашњости .<ref>{{cite book|author=Richard T. Weidner and Robert L. Sells|title=Mechanics, mechanical waves, kinetic theory, thermodynamics | date=1973 | publisher=Allyn and Bacon|page=123|edition=2}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Restuccia |first1=S. |last2=Toroš |first2=M. |last3=Gibson |first3=G. M. |last4=Ulbricht |first4=H. |last5=Faccio |first5=D. |last6=Padgett |first6=M. J. |date=2019 |title=Photon Bunching in a Rotating Reference Frame |url=https://doi.org/10.1103/physrevlett.123.110401 |journal=Physical Review Letters |volume=123 |issue=11 |pages=110401 | doi=10.1103/physrevlett.123.110401|pmid=31573252 |arxiv=1906.03400 |bibcode=2019PhRvL.123k0401R |s2cid=182952610 }}</ref><ref name=Taylor1/><ref name="Kobayashi"/> Она не постоји када се систем описује у односу на [[inertial frame of reference|инерцијски референтни оквир]].

Сва мерења положаја и брзине морају се извршити у односу на неки референтни оквир. На пример, анализа кретања објекта у авиону у лету могла би се направити у односу на авион, на површину Земље, или чак на Сунце.<ref>{{cite web|url=http://www-spof.gsfc.nasa.gov/stargaze/Sframes1.htm|title=Frames of Reference: The Basics|year=2006|publisher=Goddard Space Flight Center Space Physics Data Facility|access-date=20 April 2017|author=David P. Stern|work=From Stargazers to Starships|archive-date=6 April 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200406211413/https://www-spof.gsfc.nasa.gov/stargaze/Sframes1.htm|url-status=dead}}</ref> Референтни оквир који мирује (или онај који се креће без ротације и константном брзином) у односу на „[[fixed stars|фиксне звезде]]“ се генерално сматра инерцијским оквиром. Сваки систем се може анализирати у инерцијалном оквиру (и тако без центрифугалне силе). Међутим, често је згодније описати ротирајући систем коришћењем ротирајућег оквира — прорачуни су једноставнији, а описи интуитивнији. Када се направи овај избор, настају фиктивне силе, укључујући центрифугалну силу.

У референтном оквиру који ротира око осе кроз свој координатни почетак, сви објекти, без обзира на њихово стање кретања, изгледају као да су под утицајем радијалне (од осе ротације) спољне силе која је пропорционална њиховој маси, растојању од осе ротације оквира, и до квадрата [[angular velocity|угаоне брзине]] оквира.<ref>{{cite encyclopedia|url = https://www.britannica.com/EBchecked/topic/102850/centrifuge|encyclopedia = Encyclopædia Britannica|title = Centrifuge|date = April 30, 2015}}</ref><ref>[https://feynmanlectures.caltech.edu/I_12.html#Ch12-S5-p2 The Feynman Lectures on Physics Vol. I Ch. 12: Characteristics of Force]</ref> Ово је центрифугална сила. Како људи обично доживљавају центрифугалну силу унутар ротирајућег референтног оквира, нпр. на [[Vrteška|вртешци]] или возилу, она је знатно познатије од центрипеталне силе.

Кретање у односу на ротирајући оквир доводи до друге фиктивне силе: [[Coriolis force|Кориолисове силе]]. Ако се брзина ротације оквира промени, потребна је трећа фиктивна сила ([[Euler force|Ојлерова сила]]). Ове фиктивне силе су неопходне за формулисање тачних једначина кретања у ротирајућем референтном оквиру<ref name=Fetter/><ref name=Marsden>{{cite book | title=Introduction to Mechanics and Symmetry: A Basic Exposition of Classical Mechanical Systems | author1=Jerrold E. Marsden | author2=Tudor S. Ratiu | isbn=978-0-387-98643-2 | year=1999 | publisher=Springer | page=251 | url=https://books.google.com/books?id=I2gH9ZIs-3AC&pg=PA251 }}</ref> и омогућавају да се Њутнови закони користе у свом нормалном облику у таквом оквиру (са једним изузетком: фиктивне силе се не повињавују Треће Њутновом закону: немају једнаке и супротне парњаке).<ref name=Fetter>{{cite book | title=Theoretical Mechanics of Particles and Continua | author1=Alexander L. Fetter|author-link1=Alexander L. Fetter | author2=John Dirk Walecka | author-link2=John Dirk Walecka | year=2003 | url=https://books.google.com/books?id=olMpStYOlnoC&pg=PA39 | publisher = Courier Dover Publications | isbn=978-0-486-43261-8 | pages=38–39 }}</ref> Њутнов трећи закон захтева да пандани постоје унутар истог референтног оквира, стога центрифугална и центрипетална сила нису акција и реакција (као што се понекад погрешно тврди).

== Кружно кретање ==
Најједноставнији облик обртног кретања је кружно кретање, када се центар кривине не мења.<ref name="предавања" /> Ако се тело [[равномерно кретање|креће равномерно]], односно [[брзина|брзином]] константног интензитета, по [[круг|кружној путањи]], према [[Њутнови закони|Другом Њутновом закону]] центрифугална сила биће једнака производу масе и центрифугалног убрзања<ref name="уџбеник">Физика за први разред гимназије, Милан О. Распоповић, Завод за уџбенике Београд. {{ISBN|978-86-17-14990-9}}.,17.11.2003, приступ 13.5.2013</ref>:

: <math>F_{c}  = m a_c</math>

Како се центрифугално убрзање може изразити преко брзине кретања и полупречника орбите, израз за центрифугалну силу је

: <math>F_{c}  = m \frac{v^2} {r}</math>

где је <math>a_c </math> [[убрзање]], <math>m</math> [[маса]] тела, <math>r</math> [[полупречник]] круга, <math>v</math> константа брзина кретања тела. Центрипетална сила је сразмерна квадрату брзине и обрнуто сразмерна полупречнику кружне путање, а њен вектор је усмерен исто као и вектор убрзања од центра круга ка телу.<ref name="уџбеник" />

Појам центрипеталне силе увео је још 1683. године, [[Кристијан Хајгенс]], у свом делу „Сат са клатном“ ({{јез-лат|Horologium oscilatorium}}), публикованом у [[Париз]]у.<ref name="предавања" />

== Веза између центрифугалне и центрипеталне силе ==
Центрифугална сила одређује се по истој формули као и [[Centripetalna sila|центрипетална сила]]<ref name="уџбеник" />, њихове вредности су једнаке, обе делују дуж истог правца али у супротним смеровима и на различита тела.<ref>Большая Советская Энциклопедия: [http://bse.sci-lib.com/article120645.html „Центробежная сила“], приступ 13.5.2013</ref> Ове две силе су различите природе. Док је центрипетална сила реална и изазвана је деловањима тела, центрифугална сила је као и све инерцијалне силе<ref name="уџбеник" />, фиктивна, и није изазвана деловањем других тела, и нема своју силу реакције<ref name="нс">ПМФ Нови Дад - Департман за Физику: [http://www.df.uns.ac.rs/download/MatPred_Mehanika.pdf „Физика за студенте на Департману за математику и информатику на ПМФ-у у Новом Саду“] {{Wayback|url=http://www.df.uns.ac.rs/download/MatPred_Mehanika.pdf |date=20130612024948 }}, др Федор Скубан, стр. 105, 106, 108, 110, приступ 22.5.2013</ref>, али су њени ефекти реални.<ref name="уџбеник" /> Она је последица убрзаног кретања референтног система (који је везан за тело), тачније последица центрипеталног убрзања тела, усмереног ка центру кружне путање и отпора који пружа тело (својом инертношћу) овом убрзаном кретању.<ref name="нс" />

[[Убрзање]] је назив за промену брзине неког тела. Разликују се два типа и њихову комбинација. Први тип је промена износа брзине, а други тип је промена смера брзине. Добар пример за промену смера брзине је кретање по [[кружница|кружници]]. Комбинација та два убрзања би било спирално кретање. Убрзање при коме се мења само смер брзине назива се центрипетално убрзање. Када се посматра [[Динамика (физика)|динамика]] тела потребно је узети у обзир и [[маса|масу]] тела. Из [[Њутнови закони кретања|другог Њутновог закона]] следи да је [[убрзање]] пропорционално сили која делује на тело, те се закључује да на тело које се креће кружно, односно тело које ''центрипетално убрзава'', делује нека сила. Назив сваке силе која узрокује кружно кретање тела, односно центрипетално убрзање, је центрипетална сила.

Ако се жели да се примене Њутнови закони на систем који убрзава тако да се решење добије за посматрача у систему који ротира, у рачун се мора увести нова сила која је истог износа али супротног смера центрипеталној сили. Та сила назива се центрифугална сила. За центрифугално, односно центрипетално убрзање које се у кинематици назива нормално убрзање, вреди израз:

<math> a_n = a_c = \frac{v^2}{r} = r \cdot \omega^2</math>

Тело које се креће по кружници константном [[брзина|брзином]] -{''v''}-, увек има нормално или центрипетално убрзање <math> a_n </math> која има смер према средишту путање. 

Ако се на слици споје тачке -{AD}-, -{AE}-, -{ED}- и -{DC}- добијају се два слична [[троугао|троугла]] тако да се може поставити однос:

<math>\overline{AD} : \overline{AC} = \overline{AE} : \overline{AD}</math>

Како је:
 
<math>\overline{AD} = v \cdot t</math> (пут [[Униформно праволинијско кретање|униформног кретања]])

<math>\overline{AC} = \frac{a_n}{2} \cdot t^2</math> (пут [[Униформно убрзано кретање по правцу|униформно убрзано кретање]])

-{''r''}- = полупречник кружнице

Уврштавањем у горњи однос добија се:

<math>v \cdot t : \frac{a_n}{2} \cdot t^2 = 2r : v \cdot t </math>

<math>v^2 \cdot t^2 = \frac{a_n}{2} \cdot t^2 \cdot 2r</math>

<math> a_n = \frac{v^2}{r} = r \cdot \omega^2</math>

Други [[Њутнови закони|Њутном закон]] каже да је сила једнака умношку масе и убрзања па је центрифугална, односно центрипетална сила:

<math>F_c = m \cdot \frac{v^2}{r} = m \cdot r \cdot \omega^2</math>

== Примена ==

Центрифугална сила има различите примене, као нпр. у [[центрифугални сепаратор|центрифугалним сепараторима]], у којима се раздвајају [[елементарна честица|честице]] различитих маса или код [[веш машина|машина за прање веша]].<ref name="уџбеник" /> На начелу деловања центрифугалне силе раде центрифугална машина, [[центрифугални сепаратор]], [[Центрифугална сисаљка|центрифугална сисаљка]], различите врсте [[центрифуга]] и низ других [[уређај]]а.

=== Центрифуга ===
{{Главни|Центрифуга}}

'''Центрифуга''' је справа или [[уређај]] која центрифугалном силом раздваја састојке разнородних мешавина чврстих и течних материја различитих [[густина]]. Различите врсте центрифуга служе у [[лабораторија]]ма и у [[индустрија|индустрији]] за бистрење, одељивање, [[таложење]] и филтрирање, у млекарству за одвајање [[кајмак]]а, у [[машинство|машинству]] за чишћење мазивих уља. Њоме се могу уклонити главне количине [[вода|воде]] из чврстог материјала, на пример из мокрога текстила.<ref> ''Centrifuga'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=11231], "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

=== Центрифугална машина ===
'''Центрифугална машина''' је [[уређај]] за приказивање промена које настају [[вртња|вртњом]] тела. Тако на пример метални обруч, окретан на центрифугалној машини, поприма облик [[Квадрике|ротацијског елипсоида]], чиме се доказује настанак спљоштености [[Земља|Земље]]; кугла од [[иловача|иловаче]], обешена о нит или жицу, која је горњим крајем везана на центрифугалну машину, вртњом се такође спљошти; помоћу две ексцентрично постављене масе може се приказати начело рада центрифугалног регулатора.<ref>''Centrifugalni stroj'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=11233], "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

=== Центрифугални сепаратор ===
{{Главни|Центрифугални сепаратор}}

'''Центрифугални сепаратор''' (према [[Латински језик|лат]]. -{''separator''}-: растављач, оделитељ) је уређај за раздвајање хетерогених смеша чврстих и течних материја различитих [[густина]] ротацијом. Најчешће се ради о одељивању [[емулзија]] и бистрењу [[Суспензија (хемија)|суспензија]]. Деловањем центрифугалне силе материје веће густине скупљају се уз спољашњи део сепаратора, а материје мање густине на његовом унутрашњем делу, па се могу раздвојено одводити (центрифугирање). У ротирајућем бубњу сепаратора смештени су, један изнад другога, [[Купа (геометрија)|купасти]] тањири. Смеса се континуирано доводи кроз [[цев]] у доњи део бубња, одакле се, кроз отворе у тањирима, расподељује у финим слојевима између тањира. Материја веће густине струји између тањира према зидовима бубња, скупља се на његову ободу и одводи кроз отвор из бубња. Материја мање густине подиже се између тањира према [[оса ротације|оси]] бубња и излази из њега кроз прстенасти канал. У неким изведбама сепаратора тањири могу бити без отвора, па се течност одводи према периферији тањира и слојевито подиже према средишњој цеви, у којој се посебно одводе [[Фракцијска дестилација|фракције]] мање и веће густине. Сепаратор са самопражњењем служи за одељивање чврсте материје од течности. Када се у бубњу накупи довољно талога, довод се сировине аутоматски прекида и талог из бубња уклања испирањем водом. Центрифугални сепаратори често се у индустрији користе уместо гломазних филтара, и то у хемијској, фармацеутској и прехрамбеној индустрији (при преради млека, сокова од воћа и поврћа, у индустрији квасца, пива и тако даље).<ref>''Ceparator, centrifugalni'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=55434], "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

=== Центрифугирање ===
Центрифугирање, у процесној техници, је сепарацијска операција којом се раздвајање хетерогених смеша материја убрзава деловањем центрифугалне силе (центрифуга; центрифугални сепаратор). Раздвајање настаје због разлике у густини чврстих честица и течности или две течности које се не мешају (центрифугална [[седиментација]]), или уз помоћ шупљикаве преграде (филтарског средства) која при раздвајању чврсте материје од течности пропушта течности (центрифугална [[филтрација]]). Као мера за делотворност раздвајања центрифугирањем служи повећање [[гравитација|гравитације]] (однос центрифугалне силе према [[Гравитација|сили теже]]), које у обичним центрифугама износи 200 до 4 000, у суперцентрифугама 4 000 до 50 000, а у ултрацентрифугама 100 000 до 1 000 000 пута. У насталом пољу центрифугалне силе брзина раздвајања расте много брже с повећавањем брзине вртње него с повећавањем удаљености путање честица од средишта вртње. Према начину рада центрифугирање може бити шаржно, полуконтинуирано и континуирано, а према брзини вртње спороходно и брзоходно.

Центрифугирање се примењује за екстракцију растварачима, бистрење, класирање, згушњавање и одводњавање, прање и испирање. Тако се центрифугална [[седиментација]] користи у одводњавању [[муљ]]а отпадних вода, затим за одвајање [[масноћа]] из [[млеко|млека]], у фармацеутској индустрији, приликом [[врење|врења]] (уклањање [[квасац|квасца]] и [[меласа|меласе]]), при екстракцији [[Моторно уље|уља]], у машинству за чишћење мазивих уља, у производњи [[Целулоза|целулозе]], [[Пигмент|пигмената]] и тако даље. Центрифугална филтрација примењује се на пример за одводњавање фино смрвљенога [[угљен]]а и за одвајање сировог [[шећер]]а од [[сируп]]а. Филтрацијске центрифуге раде с мањом [[Број окретаја|брзином вртње]] од седиментацијских због ограничене [[чврстоћа|чврстоће]] перфорираног бубња какав захтева њихова конструкција.<ref>''Centrifugiranje'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=11234], "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

=== Центрифугална сисаљка ===
{{Главни|Центрифугална сисаљка}}

'''Центрифугалне сисаљке''' су [[сисаљка|сисаљке]] кроз које [[течност]] протиче од смера црпљења према [[Притисак|притисној]] страни деловањем центрифугалне силе, с радијалним током струјања, која потискује течност између лопатица једног или више ротора. Центрифугалне сисаљке прикладне су за сваку намену осим за мале количине и мале брзине, те за течности које имају велику [[вискозност]]. Користе се највише за мале и средње добавне висине и за велике добавне количине при повећаним брзинама струјања. Ове сисаљке нису самоусисне, то јест нису у могућности да исцрпе [[ваздух]] из усисног [[цевовод]]а. Центрифугалне сисаљке могу бити једноступањске и вишеступањске. Углавном имају кућиште од [[ Ливено гвожђе|ливеног жељеза]], ротор од [[Бронза|бронзе]] и [[вратило]] од [[Нерђајући челик|нерђајућег челика]]. Често се на вратило навлачи кошуљица од бронзе или истог материјала као и вратило да би се вратило заштитило од трошења и тиме избегло често мењање. Одликују се константном добавом и добавном висином, заузимају мало простора, непосредно се спајају на погонску [[машина|машину]] уз погодну брзину вртње. У поређењу са сисаљкама истих података, ове су релативно јефтиније, немају [[вентил]]а, а израда и одржавање је јефтиније. Центрифугалне сисаљке, због капацитета и специфичне енергије имају велику заступљеност, те су у великој мери истиснуле клипне сисаљке. Центрифугална сисаљка се састоји од спиралног кућишта и ротора причвршћеног на вратилу који се врти великом брзином. Када се ротор врти потискује течност која се налази између лопатица, деловањем центрифугалне силе течност повећава брзину која се добрим делом претвара у [[притисак]].

== Историја ==
{{Main|Историја центрифугалних и центрипеталних сила}}

Од 1659. године, [[Neo-Latin|новолатински]] термин ''vi centrifuga'' („центрифугална сила“) је посведочен у белешкама и писмима [[Christiaan Huygens|Кристијана Хајгенса]].<ref name=yoeder>{{cite journal | url=http://www.gewina.nl/journals/tractrix/yoder91.pdf | title=Christiaan Huygens' Great Treasure | first=Joella | last=Yoder | author-link=Joella Yoder |journal=Tractrix | volume=3 | year=1991 | pages=1–13 | access-date=12 April 2018 | archive-date=13 April 2018 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180413044740/http://www.gewina.nl/journals/tractrix/yoder91.pdf | url-status=live }}</ref><ref name="Yoder2013">{{cite book|last=Yoder|first=Joella|url=https://books.google.com/books?id=XGZlIvCOtFsC|title=A Catalogue of the Manuscripts of Christiaan Huygens including a concordance with his Oeuvres Complètes|date=17 May 2013|publisher=BRILL|isbn=9789004235656|access-date=12 April 2018|archive-date=16 March 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200316011539/https://books.google.com/books?id=XGZlIvCOtFsC|url-status=live}}</ref> Треба имати на уму да на латинском {{wikt-lang|la|centrum}} значи „центар“, а {{wikt-lang|la|‑fugus}} (од {{wikt-lang|la|fugiō}}) значи „бежање, избегавање“. Стога, ''centrifugus'' значи „бежање из центра” у [[Дослован превод|дословном преводу]].

Године 1673, у ''[[Horologium Oscillatorium]]'', Хајгенс пише (превод [[Richard J. Blackwell|Ричарда Џ. Блеквела]]):<ref>{{cite book |last1=Blackwell |first1=Richard J. |title=Christiaan Huygens' the pendulum clock, or, Geometrical demonstrations concerning the motion of pendula as applied to clocks |date=1986 |publisher=Iowa State University Press |location=Ames |isbn=978-0-8138-0933-5 |page=[https://archive.org/details/christiaanhuygen0000huyg/page/173 173] |url=https://archive.org/details/christiaanhuygen0000huyg}}</ref>
<blockquote>
Постоји још једна врста осциловања поред оне коју смо до сада испитивали; наиме, кретање у коме се обешена тежина помера по обиму круга. Од тога смо били доведени до изградње другог сата отприлике у исто време када смо измислили први. [...] Првобитно сам намеравао да овде објавим подужи опис ових сатова, заједно са питањима која се односе на кружно кретање и '''центрифугалну силу'''{{efn|In Latin: ''vim centrifugam''.}}, како би се то могло назвати, тема о којој имам више да кажем него што могу да уради у овом тренутку. Али, да би заинтересовани за ове ствари што пре могли да уживају у овим новим и не бескорисним спекулацијама, и да њихово објављивање не би било којим случајем спречено, одлучио сам, супротно свом плану, да додам и овај пети део [.. .].
</blockquote>

Исте године, [[Исак Њутн]] је примио Хајгенсов рад преко [[Henry Oldenburg|Хенрија Олденбурга]] и одговорио: „Молим се да вратите [господину Хајгенсу] моју скромну захвалност [...] Драго ми је да можемо очекивати још један дискурс о ''vis centrifuga'', о чему спекулације могу доказати добру употребу у [[natural philosophy|природној филозофији]] и [[astronomy|астрономији]], као и у [[mechanics|механици]]“.{{r|yoeder}}<ref>{{cite book |title=Œuvres complètes de Christiaan Huygens |volume=7 |language=French |date=1897 |location=The Hague |publisher=M. Nijhoff |page=[https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Huygens_-_%C5%92uvres_compl%C3%A8tes,_Tome_7,_1897.djvu&page=353 325] |url=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Huygens_-_%C5%92uvres_compl%C3%A8tes,_Tome_7,_1897.djvu}}</ref>

Године 1687, у делу ''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica|Principia]]'', Њутн даље развија ''vis centrifuga'' („центрифугалну силу“). Отприлике у то време, концепт су даље еволуирали Њутн, Готфрид [[Gottfried Wilhelm Leibniz|Вилхелм Лајбниц]] и [[Robert Hooke|Роберт Хук]].

У касном 18. веку, модерни концепт центрифугалне силе је еволуирао као „[[fictitious force|фиктивна сила]]” која настаје у ротирајућој референци.

Центрифугална сила је такође играла улогу у дебатама у [[classical mechanics|класичној механици]] о детекцији апсолутног кретања. Њутн је предложио два аргумента за одговор на питање да ли се [[absolute rotation|апсолутна ротација]] може детектовати: аргумент ротирајуће [[bucket argument|кофе]] и аргумент ротирајућих [[rotating spheres|сфера]].<ref name=Newton>An English translation is found at {{cite book |url=https://books.google.com/books?id=ySYULc7VEwsC&pg=PA10 |title=Philosophiae naturalis principia mathematica |author= Isaac Newton |edition=Andrew Motte translation of 1729, revised by Florian Cajori |publisher=University of California Press | year=1934 |pages= 10–12|isbn=9780520009271 }}</ref> Према Њутну, у сваком сценарију центрифугална сила би се посматрала у локалном оквиру објекта (оквиру где је објекат стационаран) само ако би оквир ротирао у односу на апсолутни простор.

Око 1883. године предложен је [[Mach's principle|Махов принцип]] где, уместо апсолутне ротације, кретање удаљених звезда у односу на локални инерцијални оквир кроз неки (хипотетички) физички закон доводи до центрифугалне силе и других инерционих ефеката. Данашње гледиште заснива се на идеји инерцијалног референтног оквира, који даје предност посматрачима за које закони физике попримају најједноставнији облик, а посебно оквирима који не користе центрифугалне силе у својим једначинама кретања да би исправно описали кретање.

Око 1914. године, аналогија између центрифугалне силе (понекад коришћене за стварање [[artificial gravity|вештачке гравитације]]) и гравитационих сила довела је до [[equivalence principle|принципа еквиваленције]] [[general relativity|опште теорије релативности]].<ref name=Barbour>{{Cite book | url = https://books.google.com/books?id=fKgQ9YpAcwMC&pg=PA69 |title=Mach's principle : from Newton's bucket to quantum gravity |date=1995 |publisher=Birkhäuser |editor1=Julian B. Barbour | editor2 = Herbert Pfister | isbn =0-8176-3823-7 |location=Boston |oclc=32664808 | page = 69 }}</ref><ref name=Eriksson>{{Cite book | url = https://books.google.com/books?id=rYW8tKzrFd4C&pg=PA194 |title=Science education in the 21st century |date=2008 |publisher = Nova Science Publishers |others=Ingrid V. Eriksson | isbn = 978-1-60021-951-1 |location=New York | oclc=165958146}}</ref>

== Примери ==
=== Вожња возила у кривини ===

Уобичајено искуство које доводи до идеје о центрифугалној сили стичу путници који се возе у возилу, као што је аутомобил, који мења правац. Ако се аутомобил креће сталном брзином дуж правог пута, онда путник унутра не убрзава и, према [[Newton's laws of motion|Њутновом другом закону кретања]], нето сила која делује на њега је стога нула (све силе које делују поништавају једна другу). Ако аутомобил уђе у кривину која се савија улево, путник доживљава привидну силу која као да га вуче удесно. Ово је фиктивна центрифугална сила. Она је неопходна у оквиру локалног референтног оквира путника да се објасни њихова изненадну тенденцију да почну да убрзава удесно у односу на аутомобил – тенденција којој се мора одупрети применом силе улево на аутомобил (на пример, сила трења на седиште) како би унутар остао у фиксном положају. Пошто гура седиште удесно, Њутнов трећи закон каже да га седиште гура улево. Центрифугална сила мора бити укључена у референтни оквир путника (у коме путник мирује): она се супротставља сили улево примењеној на путника од стране седишта и објашњава зашто ова иначе неуравнотежена сила не изазива његово убрзање.<ref name="EB">{{cite web |url=https://www.britannica.com/science/centrifugal-force |title=Centrifugal force |publisher=Encyclopædia Britannica |date=17 August 2016 |access-date=20 April 2017}}</ref> Међутим, посматрачу који мирује, који посматра са надвожњака изнад, било би очигледно да сила трења седишта која делује на путника није избалансирана; она представља нето силу улево, што доводи до тога да путник убрзава ка унутрашњој страни кривине, као што мора да би наставио да се креће са аутомобилом, а не да иде праволинијски како би иначе ишао. Тако је „центрифугална сила“ коју осећа резултат „центрифугалне тенденције“ изазване инерцијом.<ref name="Science of Everyday Things">{{cite book |url=https://archive.org/stream/ScienceOfEverydayThingsVol2-RealLifePhysics/ScienceOfEverydayThingsVol.2-Physics365s-o#page/n49/mode/2up/search/Centrifugal+force |title=Centripetal Force |work=Science of Everyday Things, Volume 2: Real-Life Physics |page=47 |editor-first=Neil |editor-last=Schlager |author-first=Judson |author-last=Knight |year=2016 |publisher=Thomson Learning |access-date=19 April 2017}}</ref> Слични ефекти се сусрећу у авионима и [[ролеркостер]]има где се величина привидне силе често наводи у „[[Убрзање (ваздухопловна физиологија)|G-има]]”.

=== Камен на струни ===

Ако се камен врти на струни у хоризонталној равни, једину стварну силу која делује на камен у хоризонталној равни примењује струна (гравитација делује вертикално). На камену у хоризонталној равни постоји нето сила која делује према центру.

У [[inertial frame of reference|инерцијском референтном оквиру]], да није ове нето силе која делује на камен, камен би се кретао праволинијски, према [[Newton's laws of motion|Њутновом првом закону кретања]]. Да би се камен кретао по кружној путањи, [[центрипетална сила]], коју у овом случају обезбеђује струна, мора да се непрекидно примењивати на камен. Чим се уклони (на пример, ако се струна покида), камен се креће праволинијски, гледано одозго. У овом инерцијалном оквиру, концепт центрифугалне силе није потребан јер се свако кретање може правилно описати користећи само реалне силе и Њутнове законе кретања.

У референтном оквиру који се окреће са каменом око исте осе као и камен, камен је непомичан. Међутим, сила коју примењује струна и даље делује на камен. Ако би неко применио Њутнове законе у њиховом уобичајеном облику (инерцијални оквир), закључио би да би камен требало да убрзава у правцу нето примењене силе – ка оси ротације – што не чини. Центрифугална сила и друге фиктивне силе морају бити укључене заједно са стварним силама да би се применили Њутнови закони кретања у ротирајућем оквиру.

=== Земља ===

[[Земља]] чини ротирајући референтни оквир јер се ротира око своје осе једном у [[Earth's rotation|23 сата и 56 минута]]. Пошто је ротација спора, фиктивне силе које производи су често мале и у свакодневним ситуацијама се генерално могу занемарити. Чак и у прорачунима који захтевају високу прецизност, центрифугална сила генерално није експлицитно укључена, већ се комбинује са [[gravitational force|гравитационом силом]]: снага и правац локалне „[[Gravity of Earth|гравитације]]“ у било којој тачки на површини Земље је заправо комбинација гравитационе и центрифугалне силе. Међутим, фиктивне силе могу бити произвољне величине. На пример, у референтном систему везаном за Земљу (где је Земља представљена као стационарна), фиктивна сила (збир Кориолисових и центрифугалних сила) је огромна и одговорна је за кружење [[Сунце|Сунца]] око Земље. То је због велике масе и брзине Сунца (у односу на Земљу).

==== Тежина предмета на половима и на екватору ====

Ако се објекат мери једноставном [[spring balance|опружном вагом]] на једном од Земљиних полова, на објекат делују две силе: Земљина гравитација, која делује у правцу надоле, и једнака и супротна [[restoring force|сила враћања]] у опрузи, која делује нагоре. Пошто је објекат непомичан и не убрзава, не постоји нето сила која делује на објекат и сила из опруге је по величини једнака сили гравитације на објекат. У овом случају вага показује вредност силе гравитације на објекту.

Када се исти објекат измери на [[екватор]]у, исте две реалне силе делују на објекат. Међутим, објекат се креће по кружној путањи док се Земља ротира и стога доживљава центрипетално убрзање. Када се посматра у инерцијском оквиру (то јест, оном који не ротира са Земљом), убрзање различито од нуле значи да сила гравитације неће бити у равнотежи са силом из опруге. Да би постојала нето центрипетална сила, величина повратне силе опруге мора бити мања од величине силе гравитације. Ова смањена сила враћања у опрузи се одражава на скали као мања тежина — око 0,3% мање на екватору него на половима.<ref>[http://curious.astro.cornell.edu/question.php?number=310 "Curious About Astronomy?"] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20150117191330/http://curious.astro.cornell.edu/question.php?number=310 |date=January 17, 2015 }}, Cornell University, retrieved June 2007</ref> У референтном оквиру Земље (у којем објекат који се важе мирује), изгледа као да објекат не убрзава; међутим, две реалне силе, гравитација и сила из опруге, су исте величине и нису у равнотежи. Центрифугална сила мора бити укључена да би збир сила био нула како би одговарао очигледном недостатку убрзања.

<small>
'''Напомена:''' ''Заправо, примећена разлика у тежини је већа — око 0,53%. Земљина гравитација је нешто јача на половима него на екватору, јер Земља [[Oblate spheroid|није савршена сфера]], те је објекат на половима нешто ближе центру Земље него онај на екватору; овај ефекат се комбинује са центрифугалном силом да би се произвела примећена разлика у тежини.''<ref name="Boynton">{{cite conference | first=Richard | last=Boynton | title=Precise Measurement of Mass | book-title=Sawe Paper No. 3147 | publisher=S.A.W.E., Inc. | date=2001 | location=Arlington, Texas | url=http://www.space-electronics.com/Literature/Precise_Measurement_of_Mass.PDF | access-date=2007-01-21 | conference= | archive-date=2007-02-27 | archive-url=https://web.archive.org/web/20070227132140/http://www.space-electronics.com/Literature/Precise_Measurement_of_Mass.PDF | url-status=dead }}</ref>
</small>

== Деривација ==
{{Main|Ротирајући референтни оквир}}
{{See also|Фиктивна сила|Механика планарног кретања честица}}

За следећи формализам, [[rotating frame of reference|ротирајући референтни оквир]] се сматра посебним случајем [[non-inertial reference frame|неинерцијалног референтног оквира]] који ротира у односу на инерцијални референтни оквир који означава стационарни оквир.

=== Временски деривати у ротирајућем оквиру ===

У ротирајућем референтном оквиру, временски деривати било које векторске функције {{math|'''''P'''''}} времена — као што су вектори брзине и убрзања објекта — ће се разликовати од његових временских деривата у стационарном оквиру. Ако су {{math|''P''<sub>1</sub> ''P''<sub>2</sub>, ''P''<sub>3</sub>}} компоненте {{math|'''''P'''''}} у односу на јединичне векторе {{math|'''''i''''', '''''j''''', '''''k'''''}} усмерене дуж осе ротационог оквира (тј. {{math|1='''''P''''' = ''P''<sub>1</sub> '''''i''''' + ''P''<sub>2</sub> '''''j''''' +''P''<sub>3</sub> '''''k'''''}}), онда је први временски извод {{math|[d'''''P'''''/d''t'']}} од {{math|'''''P'''''}} у односу на ротирајући оквир, по дефиницији, {{math|d''P''<sub>1</sub>/d''t'' '''''i''''' + d''P''<sub>2</sub>/d''t'' '''''j''''' + d''P''<sub>3</sub>/d''t'' '''''k'''''}}. Ако је апсолутна [[angular velocity|угаона брзина]] ротирајућег оквира {{mvar|'''ω'''}}, онда је извод {{math|d'''''P'''''/d''t''}} од {{math|'''''P'''''}} у односу на стационарни оквир повезан са {{math|[d'''''P'''''/d''t'']}} једначином:<ref name=Synge> {{cite book |title=Principles of Mechanics |edition=Reprint of Second Edition of 1942 |author1=John L. Synge |author2=Byron A. Griffith |url=https://archive.org/stream/principlesofmech031468mbp#page/n342/mode/1up |page=347 |isbn=978-1-4067-4670-9 |publisher=Read Books |year=2007 }}</ref>
<math display="block">\frac{\mathrm{d}\boldsymbol{P}}{\mathrm{d}t} = \left[\frac{\mathrm{d}\boldsymbol{P}}{\mathrm{d}t}\right] + \boldsymbol{\omega} \times \boldsymbol{P}\ ,</math> 
где <math>\times</math> означава [[vector cross product|векторски производ]]. Другим речима, брзина промене {{mvar|'''P'''}} у стационарном оквиру је збир његове привидне брзине промене у ротирајућем оквиру и брзине ротације <math>\boldsymbol{\omega} \times \boldsymbol{P}</math> који се може приписати кретању оквира који се ротира. Вектор {{mvar|'''ω'''}} има магнитуду {{mvar|ω}} једнаку брзини ротације и усмерен је дуж осе ротације према [[right-hand rule|правилу десне руке]].

=== Убрзање ===

Њутнов закон кретања за честицу масе {{mvar|m}} написан у векторском облику је:
<math display="block">\boldsymbol{F} = m\boldsymbol{a}\ ,</math>
где је {{mvar|'''F'''}} векторски збир физичке силе примењене на честицу и {{mvar|'''a'''}} је апсолутно [[убрзање]] (тј. убрзање у инерцијалном оквиру) честице, дато са: 
<math display="block"> \boldsymbol{a}=\frac{\mathrm{d}^2\boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t^2} \ , </math>
где је {{mvar|'''r'''}} вектор положаја честице (не сме се мешати са радијусом, као што је горе коришћено.)

Применом горње трансформације из стационарног у ротирајући оквир три пута (двапут на <math display="inline">\frac{\mathrm{d}\boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t}</math> и једном на <math display="inline"> \frac{\mathrm{d}}{\mathrm{d}t}\left[\frac{\mathrm{d}\boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t}\right]</math>), апсолутно убрзање честице се може записати као:

<math display="block">\begin{align}
\boldsymbol{a} &=\frac{\mathrm{d}^2\boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t^2} = \frac{\mathrm{d}}{\mathrm{d}t}\frac{\mathrm{d}\boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t} = \frac{\mathrm{d}}{\mathrm{d}t} \left( \left[\frac{\mathrm{d}\boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t}\right] + \boldsymbol{\omega} \times \boldsymbol{r}\ \right) \\
&= \left[ \frac{\mathrm{d}^2 \boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t^2} \right] + \boldsymbol{\omega}\times \left[ \frac{\mathrm{d} \boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t} \right] + \frac{\mathrm{d} \boldsymbol{\omega}}{\mathrm{d}t}\times\boldsymbol{r} + \boldsymbol{\omega} \times \frac{\mathrm{d}\boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t} \\
&= \left[ \frac{\mathrm{d}^2 \boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t^2} \right] + \boldsymbol{\omega}\times \left[ \frac{\mathrm{d} \boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t} \right] + \frac{\mathrm{d} \boldsymbol{\omega}}{\mathrm{d}t}\times\boldsymbol{r} + \boldsymbol{\omega} \times
 \left( \left[\frac{\mathrm{d}\boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t}\right] + \boldsymbol{\omega} \times \boldsymbol{r}\ \right) \\
 &= \left[ \frac{\mathrm{d}^2 \boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t^2} \right] + \frac{\mathrm{d} \boldsymbol{\omega}}{\mathrm{d}t}\times\boldsymbol{r} + 2 \boldsymbol{\omega}\times \left[ \frac{\mathrm{d} \boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t} \right] + \boldsymbol{\omega}\times ( \boldsymbol{\omega} \times \boldsymbol{r}) \ .
\end{align}</math>

=== Сила ===

Привидно убрзање у ротирајућем оквиру је <math> \left[\frac{\mathrm d^2\boldsymbol{r} }{\mathrm dt^2}\right] </math>. Посматрач који није свестан ротације очекивао би да је ово нула у одсуству спољних сила. Међутим, Њутнови закони кретања важе само у инерцијалном оквиру и описују динамику у смислу апсолутног убрзања <math> \frac{\mathrm d^2\boldsymbol{r} }{\mathrm dt^2} </math>. Дакле, посматрач доживљава додатне чланове као доприносе услед фиктивних сила. Ови чланови у привидном убрзању су независни од масе; те се чини да свака од ових фиктивних сила, попут гравитације, вуче предмет сразмерно његовој маси. Када се саберу ове силе, једначина кретања има облик:<ref>Taylor (2005). p. 342.</ref><ref name=L&L_A> {{cite book |title=Mechanics |author1=LD Landau |author2=LM Lifshitz |page= 128 |url=https://books.google.com/books?id=e-xASAehg1sC&pg=PA40 |edition=Third |year=1976 |isbn=978-0-7506-2896-9 |publisher=Butterworth-Heinemann |location=Oxford }}</ref><ref name=Hand_A> {{cite book |title=Analytical Mechanics |author1=Louis N. Hand |author2=Janet D. Finch |page=267 |url=https://books.google.com/books?id=1J2hzvX2Xh8C&q=Hand+inauthor:Finch&pg=PA267 |isbn = 978-0-521-57572-0 |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=1998 }}</ref>
<math display="block">\boldsymbol{F} - m\frac{\mathrm{d} \boldsymbol{\omega}}{\mathrm{d}t}\times\boldsymbol{r} - 2m \boldsymbol{\omega}\times \left[ \frac{\mathrm{d} \boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t} \right] - m\boldsymbol{\omega}\times (\boldsymbol{\omega}\times \boldsymbol{r}) = m\left[ \frac{\mathrm{d}^2 \boldsymbol{r}}{\mathrm{d}t^2} \right] \ .</math>

Из перспективе ротирајућег оквира, додатни услови сила се доживљавају као стварне спољне силе и доприносе привидном убрзању.<ref name=Silverman>{{cite book | title = A universe of atoms, an atom in the universe | author = Mark P Silverman | url = https://books.google.com/books?id=-Er5pIsYe_AC&pg=PA249 | page = 249 | isbn = 978-0-387-95437-0 | year = 2002 | publisher = Springer | edition = 2}}</ref><ref>Taylor (2005). p. 329.</ref> Додатни чланови једначине на страни силе се могу препознати као, читајући с лева на десно, [[Euler force|Ојлерова сила]] <math>-m \mathrm{d}\boldsymbol{\omega}/\mathrm{d}t \times\boldsymbol{r}</math>, [[Coriolis force|Кориолисова сила]] <math>-2m \boldsymbol{\omega}\times \left[ \mathrm{d} \boldsymbol{r}/\mathrm{d}t \right]</math>, и центрифугална сила <math>-m\boldsymbol{\omega}\times (\boldsymbol{\omega}\times \boldsymbol{r})</math>, респективно.<ref name=Lanczos_A>{{cite book | url = https://books.google.com/books?id=ZWoYYr8wk2IC&pg=PA103 | title=The Variational Principles of Mechanics | author=Cornelius Lanczos | year=1986 | isbn=978-0-486-65067-8 | publisher=Dover Publications | edition=Reprint of Fourth Edition of 1970 | at = Chapter 4, §5 | no-pp=true }}</ref> За разлику од друге две фиктивне силе, центрифугална сила је увек усмерена радијално напоље од осе ротације ротирајућег оквира, са магнитудом <math>m\omega^2r_\perp</math>, где је <math>r_\perp</math> компонента вектора положаја окомита на <math>\boldsymbol{\omega}</math>, и за разлику од Кориолисове силе посебно, она је независна од кретања честице у ротирајућем оквиру. Као што је очекивано, за неротирајући инерцијални референтни оквир <math>(\boldsymbol\omega=0)</math> центрифугална сила и све друге фиктивне силе нестају.<ref name=Tavel>{{cite book | title=Contemporary Physics and the Limits of Knowledge | page=93 | quote=Noninertial forces, like centrifugal and Coriolis forces, can be eliminated by jumping into a reference frame that moves with constant velocity, the frame that Newton called inertial. | author=Morton Tavel | url=https://books.google.com/books?id=SELS0HbIhjYC&q=Einstein+equivalence+laws+physics+frame&pg=PA95 | isbn=978-0-8135-3077-2 | publisher=[[Rutgers University Press]] | year = 2002 }}</ref> Слично, како је центрифугална сила пропорционална удаљености од објекта до осе ротације оквира, центрифугална сила нестаје за објекте који леже на оси.

== Апсолутна ротација ==
[[File:Parabola shape in rotating layers of fluid.jpg|thumb|250px|left|Интерфејс две [[Miscibility|немешљиве]] течности које ротирају око вертикалне осе је кружни параболоид отворен према горе.]]
[[File:Elipsoid zplostely.png|thumb|250px|Када се анализира у ротирајућем референтном оквиру планете, центрифугална сила доводи до тога да ротирајуће планете поприме облик сфероида.]]
{{Main|Апсолутна ротација}}

Њутн је предложио три сценарија за одговор на питање да ли се апсолутна ротација локалног оквира може детектовати; односно ако посматрач може да одлучи да ли се посматрани објекат ротира или да ли се посматрач ротира.<ref>{{cite book | title = Analytical Mechanics |page = 324 | url = https://books.google.com/books?id=1J2hzvX2Xh8C&pg=PA324 | isbn = 978-0-521-57572-0 | publisher = Cambridge University Press |year=1998 | author1 = Louis N. Hand |author2=Janet D. Finch }}</ref><ref>{{cite book | title = The Cambridge companion to Newton | url = https://books.google.com/books?id=3wIzvqzfUXkC&pg=PA43 | author1 = I. Bernard Cohen | author2 = George Edwin Smith | page = 43 | isbn=978-0-521-65696-2 | year=2002 | publisher=Cambridge University Press }}</ref>
* Облик површине воде која [[rotating bucket|ротира у кофи]]. Облик површине постаје конкаван како би уравнотежио центрифугалну силу у односу на друге силе на течност.
* Напетост у нити која спаја две [[rotating spheres|сфере које ротирају]] око свог центра масе. Напетост у струни ће бити пропорционална центрифугалној сили на свакој сфери док се ротира око заједничког центра масе.

У овим сценаријима, ефекти који се приписују центрифугалној сили се примећују само у локалном оквиру (оквиру у коме је објекат стационаран) ако објекат пролази кроз апсолутну ротацију у односу на инерцијални оквир. Насупрот томе, у инерцијском оквиру, уочени ефекти настају као последица инерције и познатих сила без потребе за увођењем центрифугалне силе. На основу овог аргумента, привилеговани оквир, у коме закони физике попримају најједноставнији облик, је стационарни оквир у коме се не мора позивати на фиктивне силе.

У оквиру овог погледа на физику, било који други феномен који се обично приписује центрифугалној сили може се користити за идентификацију апсолутне ротације. На пример, спљоштеност сфере материјала који слободно тече се често објашњава у смислу центрифугалне силе. Спљоштени облик [[oblate spheroid|сфероида]] одражава, пратећи [[Clairaut's theorem|Клерову теорему]], равнотежу између задржавања гравитационим привлачењем и расејања центрифугалном силом. Да је Земља сама по себи спљоштен сфероид, избочен на екватору где је радијално растојање, а самим тим и центрифугална сила већа, узима се као један од доказа за њену апсолутну ротацију.<ref>{{cite book |title=Popular astronomy |url=https://archive.org/details/popularastronomy1878newc |author=Simon Newcomb |pages=[https://archive.org/details/popularastronomy1878newc/page/86 86]&ndash;88 |year=1878 |publisher=Harper & Brothers}}</ref>

== Види још ==

* [[Centripetalna sila|Центрипетална сила]]
* [[Инерцијални систем референције]]
* [[Угаона брзина]]

== Напомене ==
{{notelist|}}

== Референце ==
{{reflist|}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Класична механика]]
[[Категорија:Динамика]]
[[Категорија:Ротација]]
[[Категорија:Сила]]