Изворни код странице Херц

{{Infobox unit
| name = Херц
| image =
| caption =
| standard = [[SI derived unit|Изведена јединица СИ система]]
| quantity = [[Frequency|Фреквенција]]
| symbol = Hz
| dimension = T<sup>−1</sup>
| namedafter = [[Heinrich Hertz|Хајнрих Херц]]
| extralabel = У [[SI base unit|СИ основним јединицама]]
| extradata = [[Second|-{s}-]]<sup>−1</sup>
}}
[[Датотека:FrequencyAnimationSymetric.gif|thumb|right|200px|Светла трепћу фреквенцијама од {{nowrap|''f'' {{=}} {{val|0.5|u=Hz}}}}, {{val|1.0|u=Hz}} и {{val|2.0|u=Hz}}, где <math>x</math> -{Hz}- значи <math>x</math> трептаја у секунди. -{T}- је ''период'' и T = <math>y</math> s (s = секунда) значи <math>y</math> број секунди између сваког трептаја. T и {{frac|1|''f''}} су једно другом [[реципрочна вредност|реципрочни]]: f = 1/T и T = 1/f.]]

'''Херц''' ({{јез-нем|Hertz}}; симбол: ''-{Hz}-'') је изведена [[Међународни систем јединица|СИ]] јединица за [[фреквенција|фреквенцију]],<ref>"hertz". (1992). ''American Heritage Dictionary of the English Language'' (3rd ed.), Boston: Houghton Mifflin.</ref> названа по [[Немци|немачком]] физичару [[Хајнрих Рудолф Херц|Хајнриху Рудолфу Херцу]], који је значајно допринео науци на пољу [[електромагнетизам|електромагнетизма]]. Да одређени догађај има фреквенцију од 10 херца, значи да се исти понавља по 10 пута у секунди, у равномерним временским размацима. Из овога можемо закључити да је херц изведен из [[секунд]]е и износи тачно -{1/s}- или -{s}-<sup>-1</sup>.

Име '''херц''' је усвојено на [[генерална конференција за тегове и мере|генералној конференцији тежина и мера]] [[1960]], замењујући тако претходно име, ''циклуси у секунди'' (-{cps}-), заједно са повезаним умношцима (''килоциклуси'', ''мегациклуси''...). У нормалној употреби, херц је заменио циклусе до 1970.

Неке од најчешћих употреба ове јединице су у опису [[sine wave|синусних таласа]] и [[musical tone|музичких тонова]], посебно оних који се користе у [[radio|радио]] и аудио апликацијама. Такође се користи за описивање брзина такта којима се покрећу рачунари и друга електроника. Јединице се понекад користе и као репрезентација енергије, преко једначине [[photon energy|енергије фотона]] (-{''E''=''h''&nu;}-), са једним херцом еквивалентним са ''[[Planck constant|-{h}-]]'' џула.

== Дефиниција ==

Херц је дефинисан као један циклус у секунди. [[International Committee for Weights and Measures|Међународни комитет за тегове и мере]] је дефинисао секунду као „трајање од {{val|9192631770}} периода зрачења који одговарају прелазу између два хиперфина нивоа основног стања атома [[цезијум]]а-133“,<ref>{{Cite web |url=https://www.bipm.org/en/publications/si-brochure/ |title=SI Brochure: The International System of Units (SI) § 2.3.1 Base units |year=2019 |publisher=[[International Bureau of Weights and Measures|BIPM]] |page=130 |language=en-gb, fr |edition=9th |format=PDF |access-date=2 February 2021}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.bipm.org/en/publications/si-brochure/ |title=SI Brochure: The International System of Units (SI) § Appendix 1. Decisions of the CGPM and the CIPM |year=2019 |publisher=[[International Bureau of Weights and Measures|BIPM]] |page=169 |language=en-gb, fr |edition=9th |format=PDF |access-date=2 February 2021}}</ref> а затим је додато: „Из тога следи да је хиперфино цепање у основном стању атома цезијума 133 тачно {{val|9192631770}} херца, ν(hfs Cs) = {{val|9192631770|u=Hz}}.“ Димензија јединице херца је 1/време (1/T). Изражено у основним СИ јединицама, то је 1/секунда (1/-{s}-). Проблеми могу настати јер су јединице угаоне мере (циклус или радијан) изостављене у СИ.<ref>{{cite journal | last1 = Mohr | first1 = J. C. | last2 = Phillips | first2 = W. D. | year = 2015 | title = Dimensionless Units in the SI | journal = Metrologia | volume = 52 | issue = 1 | pages = 40–47 | doi = 10.1088/0026-1394/52/1/40 | bibcode = 2015Metro..52...40M | arxiv = 1409.2794 | s2cid = 3328342 }}</ref><ref>{{cite journal | last1 = Mills | first1 = I. M. | year = 2016 | title = On the units radian and cycle for the quantity plane angle | journal = Metrologia | volume = 53 | issue = 3 | pages = 991–997 | doi = 10.1088/0026-1394/53/3/991 | bibcode = 2016Metro..53..991M }}</ref><ref>{{cite journal | title = SI units need reform to avoid confusion | journal = Nature | department = Editorial | date = 7 August 2011 | volume = 548 | issue = 7666 | page = 135 | doi = 10.1038/548135b| pmid = 28796224 | doi-access = free }}</ref><ref>{{Cite journal |author1=P. R. Bunker |author2=I. M. Mills |author3=Per Jensen |title=The Planck constant and its units |journal=J Quant Spectrosc Radiat Transfer |volume=237 |page=106594 |year=2019 |doi=10.1016/j.jqsrt.2019.106594 |bibcode=2019JQSRT.23706594B}}</ref>

У енглеском се „херц“ такође користи као облик множине.<ref>[http://physics.nist.gov/Pubs/SP811/sec09.html NIST Guide to SI Units – 9 Rules and Style Conventions for Spelling Unit Names], National Institute of Standards and Technology</ref> Као јединица СИ, -{Hz}- може имати [[Metric prefix|префикс]]. Често коришћени вишекратници су KHz (килохерц, {{val|e=3|u=Hz}}), -{MHz}- (мегахерц, {{val|e=6|u=Hz}}), -{GHz}- (гигахерц, {{val|e=9|u=Hz}}) и -{THz}- (терахерц, {{val|e=12|u=Hz}}). Један херц једноставно значи „један циклус у секунди” (обично оно што се броји је потпуни циклус); {{val|100|u=Hz}} значи „сто циклуса у секунди” и тако даље. Јединица се може применити на било који периодични догађај - на пример, за сат би се могло рећи да откуцава на {{val|1|u=Hz}}, или да се за људско срце може рећи да [[heart rate|куца]] на {{val|1.2|u=Hz}}.

Стопа појављивања [[Учесталост|апериодичних]] или [[stochastic|стохастичких]] догађаја изражава се у ''[[reciprocal second|реципрочној секунди]]'' или ''инверзној секунди'' (-{1/s}- или -{s}-<sup>−1</sup>) уопштено или, у специфичном случају [[radioactive decay|радиоактивног распада]], у [[бекерел]]има.<ref name="BIPMtable3">"(d) The hertz is used only for periodic phenomena, and the becquerel (Bq) is used only for stochastic processes in activity referred to a radionuclide." {{cite web |url=http://www.bipm.org/en/publications/si-brochure/section2-2.html#section2-2-2 |title=BIPM – Table 3 |publisher=[[BIPM]] | access-date=2012-10-24}}</ref> Док је {{val|1|u=Hz}} један циклус у секунди, {{val|1|u=Bq}} је један апериодични радионуклидни догађај у секунди.

Иако [[angular velocity|угаона брзина]], [[angular frequency|угаона фреквенција]] и јединични херц имају димензију 1/-{s}-, угаона брзина и угаона фреквенција се не изражавају у херцима,<ref>{{Cite web |url=http://www.bipm.org/en/si/derived_units/2-2-2.html |title=SI brochure, Section 2.2.2, paragraph 6 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20091001192328/http://www.bipm.org/en/si/derived_units/2-2-2.html |archive-date=01. 10. 2009 |access-date=05. 12. 2021 }}</ref> већ у одговарајућој угаоној јединици као што су [[radians per second|радијани по секунди]]. Тако се за диск који се ротира брзином од 60 обртаја у минути (-{rpm}-) каже да се ротира са 2{{pi}}&nbsp;-{rad/s}- или {{val|1|u=Hz}}, при чему први мери [[angular velocity|угаону брзину]], а други одражава број ''комплетних'' обртаја у секунди. Конверзија између фреквенције -{''f''}- мерене у херцима и угаоне брзине ''ω'' мерене у радијанима у секунди је
:<math>
\omega = 2\pi f \,</math> and <math>f = \frac{\omega}{2\pi} \,
</math>.

== Историја ==

Херц је добио име по немачком физичару [[Heinrich Hertz|Хајнриху Херцу]] (1857–1894), који је дао значајан научни допринос проучавању [[electromagnetism|електромагнетизма]]. Назив је установила [[International Electrotechnical Commission|Међународна електротехничка комисија]] (-{IEC}-) 1935. године.<ref>{{cite web |url=http://www.iec.ch/about/history/overview/ |title=IEC History |publisher=Iec.ch |access-date=2021-01-06 |archive-date=02. 06. 2013 |archive-url=https://www.webcitation.org/6H4zJv6Zw?url=http://www.iec.ch/about/history/overview/ |url-status=dead }}</ref> Усвојила га је [[General Conference on Weights and Measures|Генерална конференција за тегове и мере]] (-{CGPM}-) (-{''Conférence générale des poids et mesures''}-) 1960. године, заменивши претходни назив за јединицу, циклуси у секунди (-{cps}-), заједно са сродним вишекратницима, првенствено ''килоциклусима у секунди'' (-{kc/s}-) и ''мегациклуси у секунди'' (-{Mc/s}-), а повремено и киломегацикли у секунди (-{kMc/s}-). Термин ''циклуси у секунди'' је у великој мери замењен ''херцима'' до 1970-их.<ref>{{cite magazine
|last=Cartwright |first=Rufus |date=March 1967 |title=Will Success Spoil Heinrich Hertz? |url=http://www.americanradiohistory.com/Archive-Electronics-Illustrated/Electronics-Illustrated-1967-03.pdf |magazine=Electronics Illustrated |pages=98–99 |publisher=Fawcett Publications, Inc. |editor-last=Beason |editor-first=Robert G.}}</ref>

Понекад је „по секунди“ изостављено, тако да је „мегациклуси“ (-{Mc}-) коришћено као скраћеница од „мегациклуса у секунди“ (тј. мегахерц (-{MHz}-)).<ref>{{cite journal | title = Ultrasonic Propagation in Liquids: I. Application of Pulse Technique to Velocity and Absorption Measurements at 15 Megacycles| url = https://archive.org/details/sim_journal-of-chemical-physics_1946-10_14_10/page/608| year = 1946| last1 = Pellam| first1 = J. R.| last2 = Galt| first2 = J. K.| journal = The Journal of Chemical Physics| volume = 14| issue = 10| pages = 608–614| bibcode = 1946JChPh..14..608P| doi = 10.1063/1.1724072| hdl = 1721.1/5042| hdl-access = free}}</ref>

== Апликације ==
[[File:Wave frequency.gif|thumb|upright=1.8|[[sine wave|Синусни талас]] са променљивом фреквенцијом]]
[[File:Wiggers Diagram.svg|thumb|upright=1.8|[[Cardiac cycle|Откуцаји срца]] су пример [[Sine wave|несинусоидног]] периодичног феномена који се може анализирати у смислу фреквенције. Илустрована су два циклуса.]]

=== Вибрације ===

[[Звук]] је путујући [[longitudinal wave|лонгитудинални талас]] који је осцилација [[pressure|притиска]]. Људи перципирају фреквенцију звучних таласа као [[Pitch (music)|висину]] тона. Свака [[Nota|музичка нота]] одговара одређеној фреквенцији која се може мерити у херцима. Уво новорођенчета је у стању да перципира фреквенције у распону од {{val|20|u=Hz}} до {{val|20000|u=Hz}}; просечан [[Adult|одрасли]] човек може чути звукове између {{val|20|u=Hz}} и {{val|16000|u=Hz}}.<ref>{{cite web|author=Ernst Terhardt |url=http://www.mmk.e-technik.tu-muenchen.de/persons/ter/top/dominant.html |title=Dominant spectral region |publisher=Mmk.e-technik.tu-muenchen.de |date=2000-02-20 |access-date=2012-04-28 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120426090422/http://www.mmk.e-technik.tu-muenchen.de/persons/ter/top/dominant.html |archive-date=26 April 2012 |df=dmy-all }}</ref> Опсег [[ultrasound|ултразвука]], [[infrasound|инфразвука]] и других физичких вибрација као што су [[molecular vibration|молекуларне]] и [[atom vibrations|атомске]] вибрације протеже се од неколико [[фемто]]херца<ref name="#1">{{cite web|url=https://science.nasa.gov/science-news/science-at-nasa/2003/09sep_blackholesounds/|title=Black Hole Sound Waves – Science Mission Directorate|publisher=science.nasa.go|access-date=05. 12. 2021|archive-date=05. 05. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210505232620/https://science.nasa.gov/science-news/science-at-nasa/2003/09sep_blackholesounds/|url-status=}}</ref> до терахерца<ref>[[atom vibrations|Atomic vibrations]] are typically on the order of tens of terahertz</ref> и даље.<ref name="#1"/>

=== {{anchor|Electricity}} Електромагнетно зрачење ===

[[Electromagnetic radiation|Електромагнетно зрачење]] се често описује његовом фреквенцијом — бројем [[oscillation|осцилација]] нормалних електричних и магнетних поља у секунди — израженим у херцима.

Радиофреквентно зрачење се обично мери у килохерцима (-{kHz}-), мегахерцима (-{MHz}-) или гигахерцима (-{GHz}-). [[Светлост]] је електромагнетно зрачење које је чак и веће фреквенције и има фреквенције у опсегу од десетина ([[infrared|инфрацрвених]]) до хиљада ([[ultraviolet|ултраљубичастих]]) терахерца. Електромагнетно зрачење са фреквенцијама у ниском терахерцном опсегу (прелазу између оних највиших нормално употребљивих радио фреквенција и дуготаласне инфрацрвене светлости) често се назива [[terahertz radiation|терахерцно зрачење]]. Постоје чак и више фреквенције, као што су [[gamma ray|гама зраци]], који се могу мерити у егзахерцима (-{EHz}-). (Из историјских разлога, фреквенције светлости и електромагнетног зрачења више фреквенције се чешће одређују у смислу њихових [[wavelength|таласних дужина]] или [[енергија]] [[фотон]]а: за детаљнији третман овог и горњих опсега фреквенција, погледајте [[electromagnetic spectrum|електромагнетни спектар]].)

=== Рачунари ===
{{details|topic=why the frequency, including for gigahertz (GHz) etc., is a flawed speed indicator for computers|Мегахерцни мит}}

У рачунарима, већина [[central processing unit|централних процесорских јединица]] (-{CPU}-) је означена у смислу њиховог [[clock rate|такта]] израженог у мегахерцима ({{val|e=6|u=Hz}}) или гигахерцима ({{val|e=9|u=Hz}}). Ова спецификација се односи на фреквенцију главног такта -{CPU}--а. Овај сигнал је [[square wave|квадратни талас]], који је електрични напон који се у редовним интервалима пребацује између ниске и високе логичке вредности. Пошто је херц постао примарна мерна јединица прихваћена од стране опште популације за одређивање перформанси -{CPU}--а, многи стручњаци су критиковали овај приступ, за који тврде да је мерило којим се лако [[Megahertz myth|манипулише]]. Неки процесори користе више периода такта за обављање једне операције, док други могу извршити више операција у једном циклусу.<ref>{{cite magazine|first=Amit |last=Asaravala |url=https://www.wired.com/news/business/0,1367,62851,00.html |title=Good Riddance, Gigahertz |magazine=Wired |date=2004-03-30 |access-date=2012-04-28}}</ref> За персоналне рачунаре, брзине процесора су се кретале од приближно {{val|1|u=MHz}} у касним 1970-им ([[Atari|Атари]], [[Commodore International|Kомодор]], [[Apple computers|Eпл]] рачунари) до {{val|6|u=GHz}} у [[IBM POWER microprocessors|-{IBM POWER}- микропроцесорима]].

Разне [[Магистрала (рачунарство)|рачунарске магистрале]], као што је [[магистрала са предње стране]] која повезује -{CPU}- и [[северни мост]], такође раде на различитим фреквенцијама у мегахерцном опсегу.

== СИ Умношци ==

<table cellspacing="5" cellpadding="5">
<tr>
<td>1 [[килохерц]]</td><td>'''-{kHz}-'''</td><td>10<sup>3</sup>&#160;Hz</td><td style="text-align:right;">1.000 -{Hz}-</td>
</tr>
<tr>
<td>1 [[херц|мегахерц]]</td><td>'''-{MHz}-'''</td><td>10<sup>6</sup> -{Hz}-</td><td style="text-align:right;">1.000.000 -{Hz}-</td>
</tr>
<tr>
<td>1 [[гигахерц]]</td><td>'''-{GHz}-'''</td><td>10<sup>9</sup> -{Hz}-</td><td style="text-align:right;">1.000.000.000 -{Hz}-</td>
</tr>
<tr>
<td>1 [[херц|терахерц]]</td><td>'''-{THz}-'''</td><td>10<sup>12</sup> -{Hz}-</td><td style="text-align:right;">1.000.000.000.000 -{Hz}-</td>
</tr>
<tr>
<td>1 [[петахерц]]</td><td>'''-{PHz}-'''</td><td>10<sup>15</sup> -{Hz}-</td><td style="text-align:right;">1.000.000.000.000.000 -{Hz}-</td>
</tr>
<tr>
<td>1 [[ексахерц]]</td><td>'''-{EHz}-'''</td><td>10<sup>18</sup> -{Hz}-</td><td style="text-align:right;">1.000.000.000.000.000.000 -{Hz}-</td>
</tr>
</table>

== Примери ==
{| class="wikitable"
|-
!Фреквенција
!Опис
|-
|10 -{Hz}-
|кружна стопа типичног мотора аутомобила док се не креће (600 обртаја у минути)
|-
|50 -{Hz}- или 60 -{Hz}-
|стандардне фреквенције [[наизменична струја|наизменичне струје]]
|-
|20 -{Hz}- до ≈16 -{kHz}-
|нормални распон слуха одраслог човека (већина деце и неке животиње опажају звукове ван овог распона)
|-
|100 -{Hz}-
|кружна стопа типичног мотора аутомобила при максималној брзини (6.000 обртаја у минути)
|-
|≈261,626 -{Hz}-
|музички [[тон]] -{c}-<sup>1</sup>
|-
|440-{Hz}-
|[[камертон]] -{a}-<sup>1</sup>
|-
|740 -{kHz}-
|брзина првог светског комерцијалног [[микропроцесор]]а, -{Intel}- 4004 ([[1971]])
|-
|1 -{MHz}- до 8 -{MHz}-
|брзине раних [[Лични рачунар|PC]]-јева (средина [[1970]]их до средине 1980их)
|-
|30 -{MHz}- до 300 -{MHz}-
|-{[[VHF]]}- [[телевизија|ТВ]] преноси
|-
|88 -{MHz}- до 108 -{MHz}-
|[[ФМ радио]] преноси
|-
| 1.420 -{MHz}-
|фреквенција [[хиперфин]]е транзиције водоника, најраспрострањенијег елемента у свемиру.
|-
|3,73 -{GHz}-
|брзина [[Пентијум 4|Пентијум 4 "-{Prescott}-“]] микропроцесора
|-
|428 -{THz}- до 750 -{THz}-
|[[видни спектар|видљиво]] [[светлост|светло]], од [[црвена боја|црвеног]] до [[љубичаста боја|љубичастог]]
|-
|30 -{PHz}-
|[[рендгенски зраци|икс-зраци]]
|}

Фреквенције мање од једног херца:
* Једном у минуту: око 16,67 -{mHz}-
* Часовно: око 277,8 µ-{Hz}-
* Дневно: око 11,57 µ-{Hz}-
* Недељно: око 1,653 µ-{Hz}-
* Месечно (у просеку): око 380.5 -{nHz}-
* Годишње: око 31,71 -{nHz}-
** Једном у деценији: око 3,171 -{nHz}-, једном у веку: око 317,1 -{pHz}-, једном у миленијуму: око 31,71 -{pHz}-

== Референце ==
{{Reflist|}}

== Литература ==
{{Литература}}
* {{GreenBook3rd}}
* {{GreenBook2nd}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commons category|Hertz}}
* [http://www.bipm.org/en/si/si_brochure/chapter2/2-1/second.html SI Brochure: Unit of time (second)]
* [https://nrc.canada.ca/en/stories/accuracy-single-ion-clock-pushed-new-limits National Research Council of Canada: ''Cesium fountain clock''] {{Wayback|url=https://nrc.canada.ca/en/stories/accuracy-single-ion-clock-pushed-new-limits |date=20211205032940 }}
* [https://web.archive.org/web/20131223133059/http://archive.nrc-cnrc.gc.ca/eng/projects/inms/trapped-ion.html National Research Council of Canada: ''Optical frequency standard based on a single trapped ion'']
* [https://web.archive.org/web/20130627155632/http://archive.nrc-cnrc.gc.ca/eng/projects/inms/optical-comb.html National Research Council of Canada: ''Optical frequency comb'']
* [https://www.npl.co.uk/time-frequency/optical-atomic-clocks National Physical Laboratory: ''Time and frequency Optical atomic clocks'']
* [http://onlinetonegenerator.com Online Tone Generator]

{{СИ јединице}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:СИ изведене јединице]]
[[Категорија:Јединице за фреквенцију]]
[[Категорија:Германизми]]
[[Категорија:Хајнрих Рудолф Херц]]