Изворни код странице Херман фон Хелмхолц

{{Научник
|име           = Херман фон Хелмхолц
|слика         = Hermann von Helmholtz.jpg
|ширина_слике  = 200п
|опис_слике    = Херман фон Хелмхолц
| датум_рођења = {{Датум рођења|1821|8|31}}
| место_рођења = [[Потсдам]]
| држава_рођења = [[Њемачка|Немачка]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1894|9|8|1821|8|31}}
| место_смрти = [[Берлин]]
| држава_смрти = [[Њемачка|Немачка]]
|поље          = [[медицина]], [[физика]]
|институција   = [[Универзитет у Кенисбергу]]<br />[[Универзитет у Бону]]<br />[[Универзитет у Хајделбергу]]<br />[[Хумболтов универзитет у Берлину|Универзитет у Берлину]]
| школа = 
|студенти      = 
|познат_по     = [[Хелмхолцова теорема]]<br />[[Хелмхолцова једначина]]
|награде       = 
|напомене      = 
}}
[[Датотека:Ophthalmoscopy.JPG|мини|десно|200п|[[Офталмоскоп]]ирање директним офталмоскопом.]]
[[Датотека:Helmholtz resonator.jpg|мини|десно|200п|[[Месинг]]ани [[Лопта (геометријско тело)|кугла]]сти [[Хелмхолцов резонатор]] који се заснива на оригиналном нацрту (око 1890-1900).]]

'''Херман Лудвиг Фердинанд фон Хелмхолц''' ({{јез-нем|Hermann Ludwig Ferdinand von Helmholtz}}; [[Потсдам]], [[31. август]] [[1821]] — [[Берлин]], [[8. септембар]] [[1894]]) је био [[њемачка|немачки]] [[лекар]] и [[физичар]]. Сматра се једним од најзначајнијих научника 19. века. Још као младић, фон Хелмхолц је био заинтересован за природне науке, али га је отац послао на студије медицине због изгледније финансијске подршке од стране државе. По њему носи назив [[Хелмхолцова једначина]]. По њему је названо највеће немачко удружење [[research institution|истраживачких институција]], [[Helmholtz Association of German Research Centres|Хелмхолцова асоцијација]].<ref name="Cahan">{{cite book |last=Cahan |first=David |title=Hermann von Helmholtz and the Foundations of Nineteenth-Century Science |publisher=University of California Press |year=1993 |isbn=978-0-520-08334-9 |url=https://books.google.com/books?id=Gx-ZGgeF2EwC&q=intitle:%22Hermann+Von+Helmholtz+and+the+Foundations+of+Nineteenth-century+Science%22}}</ref>

Херман се бавио [[физиологија|физиологијом]], [[физика|физиком]], [[математика|математиком]] и [[психологија|психологијом]]. Након завршених медицинских студија био је професор физиологије у [[Кенигсберг]]у (данас [[Калињинград]], [[Русија]]) (1849), [[Бон]]у (1855) и [[Хајделберг]]у (1858), затим [[професор]] физике на Универзитету у [[Берлин]]у (1871) и управник Физичко-техничког института у Берлину. Својим истраживањима физиологије дошао је до фундаменталних открића на подручју [[Људска чула|чула]] звука и светлости, брзине ширења [[нервни систем|живчаних импулса]] и реаговања [[мишић]]а. За своја физиолошка истраживања конструисао је апарат за мерење и графичко бележење контракције мишића, [[офталмоскоп]] и друге инструменте, одредио закривљеност [[Lens (anatomy)|леће у оку]], протумачио акомодацију ока његовом способношћу да у одређеним границама мења [[Žižna daljina|жижну даљину]] леће у оку. Развио [[Thomas Young|Јангову]] теорију чула боја, полазећи од три основне боје – црвене, зелене и љубичасте – за које би у [[Мрежњача|мрежњачи]] постојале три врсте живчаних ћелија и помоћу те теорије објаснио слепоћу за поједине боје. Протумачио функцију [[Кортијев орган|Кортијевог органа]] у уву и развио теорију боје тонова. Чуло боје тона растумачио је способношћу ува да сложене тонове раставља у њихове саставне делове, те је боја тона последица присуства виших [[Хармонијско осциловање|хармоника]]. Хелмхолцове су теорије касније надоградили А. Отинџ, [[Рудолф Херман Лоце]] и [[Хуго Риман]]. За анализу звука конструисао је шупље стаклене кугле, назване [[Хелмхолцов резонатор|Хелмхолцови резонатори]]. 

Године 1857, објавио је рад о одржању [[сила|силе]], којим је, поред [[Robert Mayer|Роберта Мајера]], [[Џејмс Џул|Џејмса Џула]] и [[Вилијам Томсон, 1. барон Келвин|В. Kelvina]], поставио [[закон очувања енергије]], показавши истодобно да тај закон вреди и за [[живот]]не процесе у [[Организам (биологија)|организмима]], што је коначно сасвим потиснуло веровање у такозвану ''животну силу''. У [[Хидродинамика|хидродинамици]], Хелмхолц је први математички развио теорију [[вртлог]]а. Проучавајући [[електролиза|електролизу]], поставио је хипотезу [[Fizika elementarnih čestica|честичне]] природе [[електрицитет]]а. Дао је значајне приносе [[електродинамика|електродинамици]], [[оптика|оптици]] и [[термодинамика|термодинамици]]. Показао је могућност примене [[Stationary Action Principle|принципа најмањег деловања]] у споменутим гранама физике. Осим тога, објаснио је низ [[метеорологија|метеоролошких]] појава и настајање морских [[талас (физика)|таласа]]. Његови радови у метеорологији односе се на теоретске доприносе: [[Хелмхолцова слободна енергија]] термодинамичка је функција стања која у реверзибилном [[Изотерма|изотермичком]] процесу расте с радом који се обавља у систему; [[Kelvin–Helmholtz instability|Хелмхолцова нестабилност]] односи се на хидродинамичку нестабилност која произлази из [[Shear stress|смицања]] или дисконтинуитета у струји на граници два хомогена [[флуид]]а, те се тада ствара такозвани [[Хелмхолцова једначина|Хелмхолцов талас]], који је нестабилан. Хелмхолц је развио једначине и теореме у математици и физици које се и данас користе, посебно у динамичкој метеорологији. Значајан је и његов рад о [[геометрија|геометрији]], који расправља о чињеницама које формирају њене основе. Без обзира на необично широку научну делатност, Хелмхолц је у сваком подручју поставио генијалне хипотезе, открио основне законитости и развио посебну методологију експериментисања, укључујући у то и конструкцију нужних направа.<ref> '''Helmholtz, Hermann Ludwig Ferdinand von''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=24882], "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

== Животопис ==
Његов је живот био у знаку потпуне преданости науци и један је од најзначајнијих научника 19. века. Као млади човек, фон Хелмхолц је био заинтересован за [[природне науке]], али га је отац послао на студије [[Медицина|медицине]] због изгледније финанцијске подршке од стране државе. Широког спектра интереса, фон Хелмхолц је писао о старости Земаљске кугле до описа [[Сунчев систем|Сунчевог система]].

Прво значајније научно остварење је било [[1847.]] када је открио принцип очувања енергије код [[Метаболизам|метаболизма]] [[мишић]]а. Потврдио је да не постоји ''животна снага'' у организму која додаје енергију за покрете мишића. Полазећи од ранијих радова [[Никола Леонард Сади Карно|Сади Карноа]], [[Емил Клаперон|Емила Клаперона]] и [[James Prescott Joule|Џејмсa Џулa]]а, поставио је односе између [[Механика|механике]], [[Топлота|топлоте]], [[светлост]]и, [[електрицитет]]а и [[Магнетизам|магнетизма]] односећи се према њима као појавности једне ''силе'' ([[Енергија|енергије]] у модерним терминима. Своје теорије је објавио у књизи ''О очувању силе'' ([[Немачки језик|нем]]. -{''Über die Erhaltung der Kraft''}-, 1847.).

Имао је радове у осетилној [[Физиологија|физиологији]], а (његов студент [[Вилхелм Вунт]] успешно је наставио та истраживања). Фон Хелмхолц је значајније допринео медицини на пољу [[Офталмологија|офталмологије]]. Изумео је [[офталмоскоп]], инструмент који се користи за испитивање унутрашњости људског ока. Тако је постао познат преко ноћи у целом свету. Његово главно дело ''Приручник за физиолошку оптику'' (нем. -{''Handbuch der Physiologischen Optik''}-), даје [[Искуство|емпиријске]] теорије за просторни вид у боји и опажање покрета. Тај је приручник постао основно референтно дело на свом пољу током друге половине 19. века. Његова теорија о акомодацијском рефлексу остала је непромењена све до последње деценије 20. века.

Фон Хелмхолц је [[1863.]] објавио књигу „-{Die Lehre von den Tonempfindungen als physiologische Grundlage für die Theorie der Musik}-” показујући и даље интерес за физику опажања. Та је књига утицала на музикологе све до 20. века. На том пољу изумео је такозвани [[Хелмхолцов резонатор]] како би приказао снагу различитих тонова. У [[електромагнетизам|електромагнетизму]] је проучавао лонгитудиналне [[талас (физика)|таласе]], али није дао већи прилог на том подручју. Његов студент [[Хајнрих Рудолф Херц]] постао је познат по првом експерименту [[Електромагнетно зрачење|електромагнетног зрачења]]. Ипак фон Хелмхолц је предвидео електромагнетско зрачење из [[Максвелове једначине|Максвелових једначина]] и таласна једначина сада носи његово име. Такође, немачко удружење истраживачких института носи његово име. Неки од његових студената (био је професор у Кенигсбергу, Бону, Хајделбергу и Берлину) који су касније постали познати су: [[Макс Планк]], [[Heinrich Kayser|Хајнрих Кајзер]], [[Eugen Goldstein|Јуџин Голдстајн]], [[Вилхелм Вин]], [[Arthur König|Артур Кениг]], [[Henry Augustus Rowland|Хенри Августус Роуланд]], [[Алберт Абрахам Мајкелсон]] и [[Михајло Пупин]].

=== Хелмхолцов резонатор ===
{{главни|Хелмхолцов резонатор}}

'''Хелмхолцов резонатор''' је свака [[Лопта (геометријско тело)|кугла]]ста [[шупљина]] која има властиту [[Резонанција (физика)|резонантну]] [[фреквенција|фреквенцију]] -{''f<sub>0</sub>''}-. Фреквенција зависи о [[полупречник]]у шупљине -{''R''}-, [[дужина|дужине]] -{''l''}- и полупречника -{''r''}- спојног канала те о [[густина|густини]], [[Влажност ваздуха|влажности]] и [[температура|температури]] [[ваздух]]а. Користи се при [[акустика|акустичким]] испитивањима те за пригушивање [[Бука|буке]], као елемент [[пригушивач]]а. За [[Влажност ваздуха|ваздух релативне влажности]] око 60%, температуру око 20 [[целзијус|°-{C}-]], te [[притисак]] око 10<sup>5</sup> [[Паскал (јединица)|-{Pa}-]] вреди:<ref>''Helmholtzov rezonator'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=24883], "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

:<math>f_{0} = \frac{v}{2\cdot \pi}\cdot \sqrt{\frac{A}{V_0 \cdot L_{eq}}}</math>    

где је: -{''v''}- - [[брзина звука]], -{''A''}- - пресек спојног канала, -{''V<sub>0</sub>''}- - статичка запремина шупљине, -{''L<sub>eq</sub>''}- - еквивалентна дужина спојног канала, која се може узрачунати из

:<math> L_{eq} = l + 0,6 \cdot r </math>

== Дела ==
{{Литература|30em}}
* ''Priručnik fiziološke optike'' (njem. ''Handbuch der physiologischen Optik'', 1867.), 
* ''Nauk o tonskim osjetima kao fiziološkim temeljima za teoriju glazbe'' ([[Njemački jezik|njem]]. ''Die Lehre von den Tonempfindungen als physiologische Grundlage für die Theorie der Musik'', 1863., 6. izd. 1913.).
* ''[https://books.google.com/books?id=C1i4AAAAIAAJ&pg=PA114#v=onepage&q&f=false On the Conservation of Force]'' (1847) [http://hdl.handle.net/2027/uc1.b4252190?urlappend=%3Bseq=124 HathiTrust]
* {{cite journal |volume=16 |pages=15–39 |last=Helmholtz |first=Herman |title=On the Limits of the Optical Capacity of the Microscope |journal=Monthly Microscopical Journal |year=1876 |url=https://books.google.com/books?id=-DE4AAAAMAAJ&q=optics%20limit%20abbe%20fripp&pg=PA15 |doi=10.1111/j.1365-2818.1876.tb05606.x}}
*''[http://www.bartleby.com/30/125.html On the Conservation of Force]'' (1895) Introduction to a Series of Lectures Delivered at [[Karlsruhe|Carlsruhe]] in the Winter of 1862–1863, English translation
*''[https://archive.org/details/onsensationsofto00helmrich On the Sensations of Tone as a Physiological Basis for the Theory of Music]'' (downloadable from California Digital Library) Third Edition of English Translation, based on Fourth German Edition of 1877, By Hermann von Helmholtz, Alexander John Ellis, Published by Longmans, Green, 1895, 576 pages
*''[https://archive.org/details/onsensationston01helmgoog <!-- quote=helmholtz. --> On the Sensations of Tone as a Physiological Basis for the Theory of Music]'' (downloadable from Google Books) Fourth Edition, By Hermann von Helmholtz, Alexander John Ellis, Published by Longmans, Green, 1912, 575 pages
*''[https://web.archive.org/web/20180927064524/http://poseidon.sunyopt.edu/BackusLab/Helmholtz/ Treatise on Physiological Optics]'' (1910) three volumes. English translation by Optical Society of America (1924–25).
*''[https://archive.org/details/popularlectureso00helmuoft Popular lectures on scientific subjects]'' (1885)
*''[https://archive.org/details/popularlectureso00helmrich Popular lectures on scientific subjects]'' second series (1908)
{{Литература крај}}

== Референце ==
{{reflist|}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* David Cahan: ''Helmholtz: A Life in Science'' (University of Chicago). {{page|year=2018|isbn=978-0-226-48114-2|pages=}}
* David Cahan (Ed.): ''Hermann von Helmholtz and the Foundations of Nineteenth-Century Science.''. University California, Berkeley. {{page|year=1994|isbn=978-0-520-08334-9|pages=}}.
* {{Cite book| ref = harv | last = Schiemann | first = Gregor |title=Hermann von Helmholtz's Mechanism: The Loss of Certainty. A Study on the Transition from Classical to Modern Philosophy of Nature|location= Dordrecht|publisher=Springer|year=2009|isbn=978-1-4020-5629-1|pages=}}.
* Franz Werner: Hermann Helmholtz´ Heidelberger Jahre (1858–1871). (= Sonderveröffentlichungen des Stadtarchivs Heidelberg 8). Mit 52 Abbildungen. Berlin / Heidelberg (Springer) 1997.
* Cohen, Robert, and [[Marx W. Wartofsky|Wartofsky, Marx]], eds. and trans. Reidel. ''Helmholtz: Epistemological Writings'', 1977.
* Ewald, William B., ed. ''From Kant to Hilbert: A Source Book in the Foundations of Mathematics'', 2 vols. Oxford Uni. Press, 1996.
** 1876. "The origin and meaning of geometrical axioms," 663–88.
** 1878. "The facts in perception," 698–726.
** 1887. "Numbering and measuring from an epistemological viewpoint," 727–52.
* Groundwater, Jennifer. ''Alexander Graham Bell: The Spirit of Invention''. Calgary: Altitude Publishing, 2005. {{ISBN|1-55439-006-0}}.
* Jackson, Myles W. ''Harmonious Triads: Physicists, Musicians, and Instrument Makers in Nineteenth-Century Germany'' (MIT Press, 2006).
* Kahl, Russell, ed. Wesleyan. ''Selected Writings of Hermann von Helmholtz'', Uni. Press., 1971.
* Koenigsberger, Leo. ''Hermann von Helmholtz'', translated by Frances A. Welby (Dover, 1965)
* MacKenzie, Catherine. [https://books.google.com/books?id=iFOcw4lN_ZYC ''Alexander Graham Bell''.] Whitefish, Montana: Kessinger Publishing, 2003. {{ISBN|978-0-7661-4385-2}}. Retrieved 29 July 2009.
* Shulman, Seth. ''[[The Telephone Gambit]]: Chasing Alexander Bell's Secret''. New York: Norton & Company, 2008. {{ISBN|978-0-393-06206-9}}.
* David Cahan: ''Helmholtz: A Life in Science'' (University of Chicago, 2018). {{ISBN|978-0-226-48114-2}}
*[[Steven Shapin]], "A Theorist of (Not Quite) Everything" (review of [[David Cahan]], ''Helmholtz: A Life in Science'', University of Chicago Press, 2018, {{ISBN|978-0-226-48114-2}}, 937 pp.), ''[[The New York Review of Books]]'', vol. 66, no. 15 (10 October 2019), pp. 29–31.
* Franz Werner: ''Hermann Helmholtz´ Heidelberger Jahre (1858–1871)''. (= Sonderveröffentlichungen des Stadtarchivs Heidelberg 8). Mit 52 Abbildungen. Berlin / Heidelberg (Springer) 1997.

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commons category|Hermann von Helmholtz}}
* "[https://books.google.com/books?vid=0CZkDzy7hqYWpJVqcWCZAHZ&id=5aUOAAAAIAAJ&pg=PT17 Hermann von Helmholtz]" (Obituary). Royal Society (Great Britain). (1894). Proceedings of the Royal Society of London. London: Printed by Taylor and Francis.
* "[https://archive.org/details/hermannvonhelmho00koenrich Hermann von Helmholtz]" by Leo Koenigsberger (Oxford: Clarendon press, 1906) from [[Internet Archive]]
* "[http://plato.stanford.edu/entries/hermann-helmholtz Hermann von Helmholtz]" article by Lydia Patton, Stanford Encyclopedia of Philosophy
* {{MacTutor|id=Helmholtz}}
* J. G. McKendrick ''[https://archive.org/details/hermannludwig00mckeiala Hermann Ludwig Ferdinand von Helmholtz]'' (London : Unwin, 1899)
* [http://vlp.mpiwg-berlin.mpg.de/people/data?id=per87 Biography, bibliography and access to digital sources] in the [[Virtual Laboratory]] of the [[Max Planck Institute for the History of Science]]
* {{IMSLP|id=Helmholtz, Hermann von}} (''Die Lehre von den Tonempfindungen'')
* Helmholtz's (1867) [http://lhldigital.lindahall.org/cdm/ref/collection/color/id/10550 ''Handbuch der physiologischen Optik''] {{Wayback|url=http://lhldigital.lindahall.org/cdm/ref/collection/color/id/10550 |date=20190412080803 }} – digital facsimile from the [[Linda Hall Library]]
* {{MathGenealogy|id=49057}}

{{нормативна контрола}}

{{СОРТИРАЊЕ:Хелхолмц, Херман фон}}
[[Категорија:Херман фон Хелмхолц| ]]
[[Категорија:Рођени 1821.]]
[[Категорија:Умрли 1894.]]
[[Категорија:Немачки физичари]]
[[Категорија:Немачки лекари]]
[[Категорија:Термодинамичари]]