Изворни код странице Хендрик Антон Лоренц

{{Инфокутија Научник
| име           = Хендрик Антон Лоренц
| слика         = Hendrik Antoon Lorentz.jpg
| ширина_слике = 
| опис_слике = Хендрик Антон Лоренц
| пуно_име = 
| датум_рођења = {{Датум рођења|1853|7|18}}
| место_рођења = [[Арнем|Арнхем]]
| држава_рођења = [[Холандија]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1928|2|4|1853|7|18}}
| место_смрти = [[Харлем]]
| држава_смрти = [[Холандија]]
| школа         = [[Универзитет у Лајдену]]
| поље          = 
| институција   = 
| студенти      = 
| познат_по = 
| награде       = [[Нобелова награда за физику]] <small>(1902)</small> <br /> [[Румфордова медаља]] <small>(1908)</small> <br /> [[Коплијева медаља]] <small>(1918)</small>

| напомене      = 
}}

'''Хендрик Антон Лоренц''' ({{јез-хол|Hendrik Antoon Lorentz}}; [[Арнем|Арнхем]], [[18. јул]] [[1853]] — [[Харлем]], [[4. фебруар]] [[1928]]) [[Холандија|холандски]] је [[физичар]] који је развио [[Електромагнетизам|електромагнетну]] теорију светлости. Проучавао [[Дифракција|дифракцију]] светлости у кристалима, бинарне гасове и први прорачунао цепање у магнетском пољу синглета спектралних линија у три компоненте (Лоренцов принцип).

Добио је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] 1902. „за откриће утицаја [[Магнетизам|магнетизма]] на појаве у [[Земанов ефекат|вези са зрачењем]]”.<ref>{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/prizes/physics/1902/summary/|title=The Nobel Prize in Physics 1902|website=NobelPrize.org|language=en-US|accessdate=28. 12. 2018}}</ref> Постао је страни члан [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]] 1905. године,<ref>{{Cite web|url=https://royalsociety.org/about-us/fellowship/fellows/|title=Fellows {{!}} Royal Society|date=16. 03. 2015|website=web.archive.org|accessdate=28. 12. 2018|archive-date=16. 03. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150316060617/https://royalsociety.org/about-us/fellowship/fellows/|url-status=unfit}}</ref> које га је наградило својом [[Румфордова медаља|Румфордовом медаљом]] 1908. године, као и [[Коплијева медаља|Коплијевом медаљом]] 1918. године.

Према биографији коју је објавила Нобелова фондација, „може се рећи да су сви теоријски физичари Лоренца сматрали водећим светским духом, који је завршио оно што су његови претходници оставили недовршеним и припремио је терен за плодоносно примање нових идеја заснованих на [[Квантна механика|квантној теорији]]”.<ref>{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1902/lorentz-bio.html|title=Hendrik A. Lorentz - Biographical|last=|first=|date=|website=nobelprize.org|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref> Добио је многе друге почасти и одликовања, укључујући и мандат председавајућег [[International Committee on Intellectual Cooperation|Међународног комитета за интелектуалну сарадњу]],<ref>{{cite thesis |last=Grandjean |first=Martin |date=2018 |title=Les réseaux de la coopération intellectuelle. La Société des Nations comme actrice des échanges scientifiques et culturels dans l'entre-deux-guerres |trans-title=The Networks of Intellectual Cooperation. The League of Nations as an Actor of the Scientific and Cultural Exchanges in the Inter-War Period |url=https://tel.archives-ouvertes.fr/tel-01853903 |language=fr |location=Lausanne |publisher=Université de Lausanne|type=phdthesis }}</ref> претече [[UNESCO|Унеска]], између 1925. и 1928. године.

[[Алберт Ајнштајн|Ајнштајн]] је општом теоријом релативности бацио у сенку [[Лоренцове трансформације]] којима се изражава однос простора и времена при релативистичким брзинама. Међутим, [[Specijalna teorija relativnosti|специјална теорија релативности]] настала је из Лоренцових трансформација. По њему су названи и следећи појмови из физике: [[Лоренцова сила]], [[Лоренцова инваријантност]], [[Лоренцова коваријантност]].

[[Датотека:Einstein en Lorentz.jpg|мини|лево|[[Алберт Ајнштајн]] и Хендрик Антон Лоренц]]
[[Датотека:Time dilation.svg|мини|лево|[[Лоренцов фактор]] као функција [[брзина|брзине]] (у природним јединицама где је -{''c''}- = 1). За мале брзине (мање од 0,1) ''γ'' приближно је једнак 1.]]
[[Датотека:Lorentz boost x direction standard configuration.svg|мини|desno|[[Простор-време|Просторно-временске координате]] догађаја, које мери сваки проматрач у свом [[Инерцијални систем референције|инерцијалном референтном оквиру]] (у стандардној конфигурацији), приказане су у говорним облацима. <br/> '''Горе''': оквир -{''F''}- се креће брзином -{''v''}- дуж осе ''x'' оквира -{''F' ''}-.<br />'''Доле: '''оквир -{''F''}- креће се брзином − -{''v''}- дуж осе ''x'' оквира -{''F' ''}-.]] 
[[Датотека:Lorentz force.svg|мини|[[Лоренцова сила]]: [[путања]] [[честица|честице]] у [[магнетно поље|магнетном пољу]] -{''B''}- у зависности од предзнака [[електрични набој|електричног набоја]] ''q''.]]
[[Датотека:Electrona in crystallo fluentia.svg|мини|desno|[[Атом]]и у [[кристална решетка|кристалној решетки]] отпуштају 1, 2 или 3 [[електрон]]а који се као слободни електрони крећу кроз решетку [[метал]]а.]]

== Животопис ==

У својим теоријским радовима Лоренц је објаснио готово све [[Електромагнетско зрачење|електромагнетске појаве]] познате у то доба. Изворно је применио [[Максвелове једначине]] на само једно [[електромагнетно поље]] у празноме простору ([[Етар (физика)|етер]]у, како се у то доба сматрало), што га стварају такозвани [[атом]]ски [[електрични набој]]и ([[електрон]]и и [[јон]]и). Изузетак је био славни [[Мајкелсон—Морлијев експеримент]] и његов нулти резултат (непостојање етра), који се без додатних претпоставки ([[постулат]]а) није могао објаснити. Лоренцова теорија (модел) електронске структуре материје на нивоу атомских величина уродила је електродинамичким последицама: Лоренц-Фицџералдовом [[Контракција дужине|контракцијом дужине]] тела у смеру кретања за посматрача у мировању. Максвелове једначине у празном простору по Лоренцу вреде за посебни координатни систем који се од осталих разликује својим стањем мировања. Лоренц је такође истраживао бинарне смесе плинова, код којих је [[маса]] [[молекул]]а једног много већа од масе молекула другог гаса. Резултате је применио на слободне електроне у металу ([[Друдеов модел|Лоренцов електронски гас]]), што је претеча савршенијем [[Енрико Ферми|Фермијевом]] моделу електронског гаса. Он је први израчунао ширење [[Интерференција таласа|интерференцијских]] максимума при [[Дифракција|дифракцији]] [[светлост]]и у [[кристал]]има ([[Лоренцов фактор]]). Лоренц је такође открио да је за многе [[метал]]е однос [[Топлотна проводљивост|топлотне проводљивости]] ''λ'' и [[Електрична отпорност и проводност|електричне проводљивости]] ''σ'' приближно исти и да се споро мења с [[Апсолутна температура|апсолутном температуром]] -{''T''}- ([[Split-complex number|Лоренцов број]] -{''L = (λ/σ)· T''}-).

=== Детињство и младост ===
Х. А. Лоренц рођен је у [[Арнхем]]у, [[Гелдерланд]] ([[Холандија]]), као син Герита Фредерика Лоренца (1822–1893) и Гертруиде ван Гинкел (1826–1861). Након мајчине смрти 1862, његов се отац оженио Лубертом Хупкес. Иако је одгајен као [[протестант]], Хендрик Лоренц је по религијском уверењу био [[Слободоумље|слободни мислилац]].<ref name="freethinker">{{cite web|title=Lorentz, Hendrik Antoon|url=http://www.encyclopedia.com/topic/Hendrik_Antoon_Lorentz.aspx|publisher=Complete Dictionary of Scientific Biography|accessdate= 2012-04-25 |author=Russell McCormmach|quote=Although he grew up in Protestant circles, he was a freethinker in religious matters; he regularly attended the local French church to improve his French.}}</ref> Од 1866. до 1869. похађао је школу „Хогер Бергер” у Арнхему, нови тип школе недавно установљен од стране [[Johan Rudolph Thorbecke|Ј. Р. Торбекеја]]. Његови су резултати у школи били изврсни, а бриљирао је у научним предметима, енглеском, француском и немачком. Године 1870, положио је [[Classical language|класичне језике]], који су били предуслов за примање на универзитет.<ref name="NtvN2011">{{cite journal
|first=Anne J.|last=Kox|title=Hendrik Antoon Lorentz (in Dutch)|journal=Nederlands Tijdschirft voor Natuurkunde|date= |volume=77|issue=12|page=441|date=2011}}</ref>

=== Научна каријера ===
Лоренц је студирао [[физика|физику]] и [[математика|математику]] на [[Универзитет у Лајдену|Универзитету у Лајдену]], где је био под јаким утицајем његовог [[професор]]а [[астрономија|астрономије]] [[Фредерик Кајзер|Ф. Кајзера]], који га је усмерио на каријеру у физици. Након дипломирања, вратио се 1871. у Арнхем, где је предавао математику у школи, и наставио да студира у [[Леиден]]у. Године 1875. Лоренц стиче [[Доктор (титула)|доктор]]ат под менторством [[Pieter Rijke|П. Ријкеа]] с радом ''„{{јез-хол|Over de theorie der terugkaatsing en breking van het licht}}”'' (''О теорији о рефлексији и рефракцији светлости''), у којој је прерадио [[James Clerk Maxwell|Максвелову]] електромагнетну теорију.<ref name="NtvN2011"/>

Осим што је био универзитетски професор у [[Универзитет у Лајдену|Лајдену]], био је и директор истраживачког института у Харлему. Својим радовима много је придонио развоју [[електромагнетизам|електромагнетске теорије]] и познавању структуре материје. Проучавао је појаве код наелектрисаних тела у кретању и поставио основу за [[специјална теорија релативности|специјалну теорију релативности]]. Први је израчунао ширење [[интерференција|интерференцијских]] максимума код [[лом светлости|лома светлости]] у [[кристал]]има (Лоренцов фактор). Проучавао је бинарне плинове у којих је маса молекула једног плина много већа од масе од масе молекула другог плина (Лоренцов плин) и резултате применио на теорију [[електрон]]а у [[метал]]у. Године [[1902.]] добио је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] с [[Питер Земан|П. Земаном]] с којим је открио и на основу класичне теорије први прорачунао цепање синглетних спектралних линија у три компоненте ([[Лоренцов триплет]]) у спољном магнетном пољу (нормални [[Земанов ефекат]]).

=== Лоренцове трансформације ===
{{главни|Лоренцове трансформације}}

'''Лоренцове трансформације''' (по Х. А. Лоренцу) су [[Линеарна алгебра|алгебарске линеарне релације]] које повезују [[координате]] (''x, y, -{z, t}-'') неког физичког догађаја у мирноме систему -{S (''x, y, z, t'')}- с припадајућим координатама -{(''x', y', z', t' '')}- у систему -{S' (''x', y', z', t' '')}- који се према систему -{S}- креће уздуж осе ''x'' сталном [[брзина|брзином]] -{''v''}-. Оне се данас изводе, доказују и тумаче из два [[постулат]]а [[Albert Einstein|Ајнштајнове]] [[Посебна теорија релативности|посебне теорије релативности]] (1905): 
# постулата о константности [[брзина светлости|брзине светлости]] -{''c''}- у свим [[Инерцијални систем референције|инерцијским системима]] без обзира на брзину система, извора или детектора [[светлост]]и, те 
# постулата коваријантности да природни закони морају имати исти облик у свим инерцијским системима.

Полазећи од тога да светлосни [[сигнал]]и ([[фотон]]и) путују брзином -{''c''}- у оба система и да се праволинијска кретања из једнога, као таква, виде и у другом систему и обратно (-{''x = c∙t'' i ''x' = c∙t' ''}-), као и од [[Принцип релативности|начела релативности]] (замене улоге система -{S}- и -{S'}- и координата у њима), добијају се уз одговарајући алгебарски формализам Лоренцове трансформације у облику:

:<math> t' =  \gamma \cdot (t - \frac{v }{c^2} \cdot x) </math>
:<math> x' = \gamma \cdot (x - v \cdot t) </math> 
:<math> y' = y </math>
:<math> z' = z </math>

где је ''γ'' уобичајено назива [[Лоренцов фактор|Лоренцовим фактором]] и вреди:

:<math> \gamma = \frac{1}{\sqrt{1 - \frac{v^2}{c^2}}} = \frac{1}{\sqrt{1 - \beta^2}} </math>

Обратне (инверзне) трансформације добијају се заменом -{''v'' s –''v''}- у већ написаним односима, на пример: <math> x = \gamma \cdot (x' + v \cdot t') </math> или <math> y = y' </math> … и тако даље). Једна је од темељних симетрија у физици [[инваријантност]] физичких закона на Лоренцове трансформације (релативистичка инваријантност): једначине физике у сваком теоретском покушају требају да имају исти облик у свим инерцијским системима. У модерној [[Физика елементарних честица|физици елементарних честица]], инваријантност се генерално постиже записом величина и једначина у 4-[[вектор]]ској формулацији, по узору на 4 координате [[Простор-време|простор–времена]] у [[Посебна теорија релативности|посебној теорији релативности]].

== Референце ==
{{reflist|}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* Many papers by Lorentz (mostly in English) are available for online viewing [http://www.dwc.knaw.nl/toegangen/digital-library-knaw/?pagetype=publist&search_author=PE00001670 in the Proceedings of the Royal Netherlands Academy of Arts and Science, Amsterdam].
* {{citation | first=Hendrik Antoon | last=Lorentz | title=Considerations on Gravitation | url=http://en.wikisource.org/wiki/Considerations_on_Gravitation | journal=Proc. Acad. Science Amsterdam | volume=2 | pages=559–74 | year=1900|ref=none}}
* {{citation | first=Hendrik Antoon | last=Lorentz | title=Lectures on Theoretical Physics (vol. I–III) | place=New York | publisher=Macmillan & Co. | year=1927–1931|ref=none}}, ([https://archive.org/details/lecturesontheore031600mbp Vol. I online])
* {{citation |first = Michael N. |last = Macrossan |title = A note on relativity before Einstein |url = http://espace.library.uq.edu.au/view.php?pid=UQ:9560 |journal =  Br. J. Philos. Sci. |volume = 37|issue=2 |pages = 232–34 |year = 1986|doi=10.1093/bjps/37.2.232|citeseerx = 10.1.1.679.5898 }}
* {{citation  |editor-first1 = Karl|editor-last1 = Przibram |translator-first = Martin J. |translator-last = Klein |title = Letters of wave mechanics: Schrödinger, Planck, Einstein, Lorentz. Edited by Karl Przibram for the Austrian Academy of Sciences |place = New York |publisher =  Philosophical Library |year = 1967}}
* {{citation |doi = 10.1112/jlms/s1-4.3.183 |first = O. W. |last = Richardson |title = Hendrik Antoon Lorentz |journal = [[J. London Math. Soc.]] |volume = 4 |issue = 1 |pages = 183–92 |year = 1929}}. The biography which refers to this article (but gives no pagination details other than those of the article itself) is {{MacTutor Biography|id=Lorentz}}
*{{citation |first1 = Geertruida L. |last1 = de Haas-Lorentz |author-link = Geertruida de Haas-Lorentz |first2 = Joh. C. (trans.) |last2 = Fagginger Auer  |title = H.A. Lorentz: impressions of his life and work |year = 1957  |place= Amsterdam |publisher= North-Holland Pub. Co.|ref=none}}
*{{citation |first = Paul |last = Langevin |author-link = Paul Langevin |title =  L'évolution de l'espace et du temps |journal = Scientia |volume = X |pages = 31–54 |year = 1911 |ref=none}} 
*{{citation |first = Henri |last = Poincaré |author-link = Henri Poincaré |title =  La théorie de Lorentz et le principe de réaction |journal = Archives Néerlandaises des Sciences Exactes et Naturelles |volume = V |pages =  253–78 |year = 1900 |ref=none}} See [http://www.physicsinsights.org/poincare-1900.pdf English translation].
*{{citation |first = Henri |last = Poincaré |author-link = Henri Poincaré |title = La science et l'hypothèse |place = Paris|publisher = Ernest Flammarion |year = 1902|title-link = La science et l'hypothèse|ref=none }} : n.p.. The quotation is from the English translation ({{citation |first = Henri |last = Poincaré |author-link = Henri Poincaré |title = Science and hypothesis |place = New York|publisher = Dover Publications |page = 175 |year = 1952|title-link = Science and hypothesis|ref=none }})
*{{citation |first = Henri |last = Poincaré |author-link = Henri Poincaré   |title = Dernières pensées |place = Paris|publisher = Ernest Flammarion |year = 1913|ref=none}} :n.p.. The quotation in the article is from the English translation: ({{citation |first1 = Henri |last1 = Poincaré |author-link = Henri Poincaré
 |first2 = John W. (trans.) |last2 = Bolduc  |title =  Mathematics and science: last essays |place = New York |publisher = Dover Publications |year = 1963|ref=none}} :n.p.)
* {{cite journal|author=Sri Kantha, S |title=Einstein and Lorentz |journal=Nature|date=July 1995|volume=376|issue=6536|page=111 |doi=10.1038/376111b0 |bibcode=1995Natur.376..111K }}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

* -{[http://www.lorentz.leidenuniv.nl/IL-publications/Lorentz.html Scanned publications of H. A. Lorentz]}-
* -{[http://www.lorentz.leidenuniv.nl/IL-publications/dissertations/lorentz.html Scanned Ph.D. theses] of the students of Lorentz.}-
* {{Nobelprize}}
* {{Gutenberg author | id=Lorentz,+H.+A.+(Hendrik+Antoon) | name=Hendrik Antoon Lorentz}}
* {{Internet Archive author |sname=Hendrik Antoon Lorentz}}
* {{Librivox author}}
* {{citation |first = Carlo |last = Beenakker |title = Lorentz and the Zuiderzee project |url = http://ilorentz.org/history/zuiderzee/zuiderzee.html |place = Leiden, [The Netherlands] |publisher = Instituut Lorentz, University of Leiden|ref=none}}
* {{citation |first = Albert |last = van Helden |contribution = Hendrik Antoon Lorentz 1853–1928 |url = http://www.historyofscience.nl/author.cfm?RecordId=5|editor1-first = Klaas |editor1-last = van Berkel |editor2-first = Albert |editor2-last = van Helden |editor3-first = Lodewijk|editor3-last = Palm  |title = A History of Science in The Netherlands: Survey, Themes and Reference |place = Leiden, [The Netherlands] |publisher = Brill |pages = 514–518 |year = 1999 |isbn = 978-90-04-10006-0 |ref=none}}
* {{citation |first1 = John J. |last1 = O'Connor |first2 = Edmund F. |last2 = Robertson |title = Hendrik Lorentz, MacTutor History of Mathematics archive  |url = http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/Biographies/Lorentz.html |access-date = 1 May 2008 |ref=none}}
* -{[https://web.archive.org/web/20051231104701/http://www.vpro.nl/programma/zomergasten/afleveringen/22708246/items/23535592/ Movie of Lorentz's funeral]}-

{{Нобелова награда за физику}}
{{Добитници Нобелове награде 1902.|state = collapsed}}
{{Добитници Коплијеве медаље 1901–1950}}
{{Релативност}}
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Биографија}}
{{Subject bar|d=yes}}

{{СОРТИРАЊЕ:Лоренц, Хендрик Антон}}
[[Категорија:Рођени 1853.]]
[[Категорија:Умрли 1928.]]
[[Категорија:Холандски физичари]]
[[Категорија:Нобеловци за физику]]
[[Категорија:Чланови Краљевског друштва]]
[[Категорија:Холандски нобеловци]]
[[Категорија:Добитници Коплијеве медаље]]