Изворни код странице Хемијска реакција

[[Датотека:ThermiteReaction.jpg|thumb|Реакција [[thermite|термита]] користећи гвожђе(-{III}-) оксид. Искре које лете напоље су глобуле растопљеног гвожђа које прати дим.]]
[[Датотека:AlUndCuSO4Schema.jpg|мини|Алуминијум и бакар сулфат формирају бакар и алуминијум сулфат - илустрација шеме реакције]]

'''Хемијске реакције''' представљају трајне промене у структури полазних [[хемијска супстанца|супстанци]] (реактаната или реагујућих супстанци) и настајање нових супстанци (производа) које се по саставу и својствима разликују од полазних супстанци.<ref>{{GoldBookRef|title=chemical reaction|file=C01033}}</ref><ref name="Greenwd">{{Greenwood&Earnshaw2nd}}</ref><ref name="Clayden1st">{{Clayden1st}}</ref><ref name="March6th">{{March6th}}</ref> Класично, [[Хемијска супстанца|хемијске]] реакције обухватају промене које укључују само положај [[електрон]]а у формирању и прекиду [[chemical bond|хемијских веза]] између [[атом]]а, без промене [[Atomic nucleus|језгара]] (без промене присутних елемената), а често се могу описати [[chemical equation|хемијском једначином]]. [[Нуклеарна хемија]] је поддисциплина [[chemistry|хемије]] која укључује хемијске реакције [[unstable|нестабилних]] и [[radioactive|радиоактивних]] [[Chemical element|елемената]] где се могу јавити и електронске и нуклеарне промене.

Супстанце које су у почетку укључене у хемијску реакцију називају се [[reagent|реактанти или реагенси]]. Хемијске реакције обично карактеришу [[chemical change|хемијске промене]], а оне дају један или више [[Product (chemistry)|производа]], који обично имају својства различита од реактаната. Реакције се често састоје од низа појединачних поткорака, такозваних [[Елементарна реакција|елементарних реакција]], а информације о тачном току деловања део су [[reaction mechanism|механизма реакције]]. Хемијске реакције су описане [[chemical equation|хемијским једначинама]], које симболично представљају почетне материјале, крајње производе, а понекад и међупроизводе и реакционе услове.

Хемијске реакције се дешавају карактеристичном [[Брзина хемијске реакције|брзином реакције]] при датој температури и хемијској концентрацији. Типично, брзине реакције се повећавају са порастом температуре јер је на располагању више [[топлота|топлотне енергије]] да би се постигла енергија активације неопходна за прекидање веза између атома.

Реакције се могу одвијати ка унапред или уназад, све док се не окончају или постигну [[Хемијска равнотежа|равнотежу]]. Реакције које се настављају у правцу према напред да би се приближиле равнотежи често се описују као [[Spontani proces|спонтане]] и не захтевају унос слободне енергије да би се одвијале. Неспонтане реакције захтевају унос слободне енергије да би одвијале (примери укључују пуњење батерије применом спољног извора електричне енергије, или фотосинтезу вођену апсорпцијом [[electromagnetic radiation|електромагнетног зрачења]] у облику сунчеве светлости).

Реакција се може класификовати као [[redox|редокс]] кад у њој долази до [[oxidation|оксидације]] и [[Redox|редукције]], и супротно ако нема оксидације и редукције. Већина једноставних редокс реакција може се класификовати као реакција комбинације, разградње или појединачног померања.

Током [[chemical synthesis|хемијске синтезе]] користе се различите хемијске реакције да би се добио жељени производ. У [[biochemistry|биохемији]] узастопни низ хемијских реакција (где је производ једне реакције реактант следеће реакције) формира [[metabolic pathway|метаболичке путеве]]. Ове реакције често [[catalysis|катализују]] протеински [[ензим]]и. Ензими повећавају стопе биохемијских реакција, тако да су [[metabolism|метаболичке]] синтезе и разградње које су немогуће у уобичајеним условима, могу појавити на температурама и концентрацијама присутним у [[Cell (biology)|ћелији]].

Општи концепт хемијске реакције проширен је на реакције између ентитета мањих од атома, укључујући [[Нуклеарна реакција|нуклеарне реакције]], [[radioactive decay|радиоактивне распаде]] и реакције између [[Елементарна честица|елементарних честица]], како је описано [[quantum field theory|квантном теоријом поља]].

== Историја ==
[[Датотека:David - Portrait of Monsieur Lavoisier (cropped).jpg|thumb|[[Антоан Лавоазје]] је развио теорију сагоревања као хемијске реакције са кисеоником.]]

Хемијске реакције попут сагоревања у ватри, [[fermentation (biochemistry)|ферментације]] и редукције руда до метала биле су познате још у антици. Почетне теорије о трансформацији материјала развили су грчки филозофи, као што је [[Osnovni elementi|Теорија четири елемента]] [[Емпедокле|Емпедокла]], наводећи да је било која супстанца састављена од четири основна елемента - ватре, воде, ваздуха и земље. У [[Middle Ages|средњем веку]] хемијске трансформације проучавали су [[Alchemy|алхемичари]]. Они су нарочито покушали да [[олово]] претворе у [[злато]], за шта су користили реакције олова и легура олова и бакра са [[сумпор]]ом.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1002/ciuz.19730070604| title = Neuere Interpretationsmöglichkeiten der Alchemie| journal = Chemie in Unserer Zeit| volume = 7| issue = 6| pages = 177–181| year = 1973| last1 = Weyer | first1 = J. }}</ref>

Вештачка производња хемијских супстанци већ је била централни циљ средњовековних алхемичара.<ref>See {{Cite book|last=Newman|first=William R.|author-link=William R. Newman|year=2004|title=Promethean Ambitions: Alchemy and the Quest to Perfect Nature|url=https://archive.org/details/prometheanambiti0000newm|location=Chicago|publisher=University of Chicago Press|isbn=9780226575247}}</ref> Примери укључују синтезу [[амонијум хлорид]]а из органских супстанци како је описано у делима (око 850–950) који се приписују [[Џабир ибн Хајан]]у,<ref>{{Cite book|last=Kraus|first=Paul|author-link=Paul Kraus (Arabist)|year=1942–1943|title=Jâbir ibn Hayyân: Contribution à l'histoire des idées scientifiques dans l'Islam. I. Le corpus des écrits jâbiriens. II. Jâbir et la science grecque|publisher=[[Institut Français d'Archéologie Orientale]]|location=Cairo|OCLC=468740510|isbn=9783487091150}}, vol. II, pp. 41–42.</ref> или производњи [[Mineralne kiseline|минералних киселина]] попут [[sulfuric acid|сумпорне]] и [[nitric acid|азотне киселине]] од каснијих алхемичара, почев од око 1300.<ref>{{Cite journal|last1=Karpenko|first1=Vladimír|last2=Norris|first2=John A.|year=2002|title=Vitriol in the History of Chemistry|journal=Chemické listy|volume=96|issue=12|pages=997–1005|url=http://www.chemicke-listy.cz/ojs3/index.php/chemicke-listy/article/view/2266}}</ref> Производња минералних киселина подразумевала је загревање сулфатних и нитратних минерала као што су [[Бакар(II) сулфат|бакар сулфат]], [[стипса]] и [[шалитра]]. У 17. веку [[Јохан Рудолф Глаубер]] је производио [[hydrochloric acid|хлороводоничну киселину]] и [[натријум сулфат]] реакцијом сумпорне киселине и [[натријум хлорид]]а. Развојем [[lead chamber process|процеса оловне коморе]] 1746. и [[Лебланов процес|Леблановог процеса]], омогућавајући велику производњу сумпорне киселине и [[натријум карбонат]]а, хемијске реакције су уведене у индустрију. Даља оптимизација технологије сумпорне киселине резултирала је [[contact process|контактним процесом]] 1880-их,<ref>{{cite book | last = Friedman | first = Leonard J. | last2 = Friedman | first2 = Samantha J. | url = http://www.aiche-cf.org/Clearwater/2008/Paper2/8.2.7.pdf | title = The History of the Contact Sulfuric Acid Process | year = 2008 | publisher = Acid Engineering & Consulting, Inc. | location = Boca Raton, Florida | access-date = 14. 06. 2021 | archive-date = 26. 05. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120526112703/http://www.aiche-cf.org/Clearwater/2008/Paper2/8.2.7.pdf | url-status =  }}</ref> а [[Хаберов процес]] је развијен 1909–1910 за синтезу [[амонијак]]а.<ref>{{cite encyclopedia | editor = Lesch, John E. | url = https://books.google.com/books?id=VJIztvolC8cC&pg=PA170 | title = The German Chemical Industry in the Twentieth Century |last=Stranges|first=Anthony N.| contribution = Germany's synthetic fuel industry, 1935–1940 | publisher = [[Kluwer Academic Publishers]] | year = 2000 | isbn = 978-0-7923-6487-0 | page = 170}}</ref>

Од 16. века истраживачи, међу којима су [[Jan Baptist van Helmont|Жан Баптиста ван Хелмонт]], [[Роберт Бојл]] и [[Исак Њутн]], покушавали су да успоставе теорије експериментално посматраних хемијских трансформација. [[Флогистонска теорија|Флогистонску теорију]] предложио је 1667. године [[J. J. Becher|Јохан Јоахим Бехер]]. Њом је претпостављено постојање елемента сличног ватри названог „флогистон“, који се налазио у запаљивим телима и ослобађао током [[combustion|сагоревања]]. То се показало погрешним, што је 1785. године доказао [[Антоан Лавоазје]] који је пронашао тачно објашњење сагоревања као реакције са кисеоником из ваздуха.<ref>{{harvnb|Brock|1997|pp=34–55}}</ref>

[[Жозеф Луј Ге-Лисак]] је препознао 1808. да гасови увек реагују у одређеном међусобном односу. На основу ове идеје и атомске теорије [[John Dalton|Џона Далтона]] и [[Joseph Proust|Жозефа Пруста]] је развио [[закон сталних односа маса]], што је касније резултирало концептима [[stoichiometry|стехиометрије]] и [[chemical equation|хемијских једначина]].<ref>{{harvnb|Brock|1997|pp=104–107}}</ref>

== Подела хемијских реакција ==
Хемијске реакције се деле у три групе и то:
* [[Оксидо-редукција|Оксидо-редукционе реакције]]
* Комплексне реакције (мења се координациони број), које се деле на три подргупе:
** комплексне реакције у ужем смислу
** протолитичке реакције
** реакције преципитације и растварања
* Хемијске реакције при којима долази до дисоцијације и асоцијације молекула, атома и јона.

== Најпознатији типови реакција ==
* Реакције синтезе су хемијске реакције при којима из атома и молекула различитих супстанци настају молекули нових супстанци, опште једначине:
:А+Б=АБ
* Реакције анализе су хемијске реакције при којима се молекули једне супстанце разлажу на атоме или молекуле других супстанци, опште једначине:
:АБ-А+Б
* Реакције просте измене су просте хемијске реакције у којима атоми просте супстанце замењују атоме елемената у молекулима сложене супстанце, опште једначине::
:АБ+Ц=АЦ+Б
* Реакције двоструких измена су хемијске реакције у којима молекули различитих супстанци реагују, а као производ реакције добијају се нове сложене супстанце.
* Реакције супституције су хемијске реакције у којима се један атом у молекулу замењује другим атомом.
* Реакције адиције су хемијске реакције код којих се врши везивање молекула једне супстанце на молекул друге супстанце.
* Реакције полимеризације су хемијске реакције карактеристичне за незасићена једињења, при којима долази до изградње великих молекула који се састоје из неколико полазних молекула.

== Енергетске промене у хемијским реакцијама ==
{{главни чланак|Енергетске промене у хемијским реакцијама}}
Хемијске реакције одигравају се са променом супстанци и са одређеним топлотним ефектом, при чему се ослобађа [[енергија]] или троши (везује или отпушта). Уколико се приликом реакције троши или ослобађа топлота онда се говори о [[Термохемијске реакције|термохемијским реакцијама]]. Количина [[Топлота|топлоте]] која се у току хемијске реакције ослобађа или везује назива се [[топлота реакције]]. 

Хемијске реакције које се одигравају ослобађањем топлоте називају се [[егзотермне реакције]]. Хемијске реакције које се одигравају са везивањем топлоте називају се [[ендотермне реакције]]. Ако је хемијска реакција у једном смеру ендотермна у другом је егзотермна и обрнуто.

== Једначине ==
{{main|Хемијске једначине}}
[[File:Combustion reaction of methane.jpg|thumb|450px|Као што се види из једначине {{chem2|CH4 + 2O2 -> CO2 + 2 H2O}}, коефицијент 2 мора се ставити испред гаса [[кисеоник]]а на страни реактаната и испред [[properties of water|воде]] на страни производа, како се према закону одржања масе, количина сваког елемента не би променила током реакције]]

[[Хемијске једначине]] се користе за графичку илустрацију хемијских реакција. Оне се састоје од [[chemical formula|хемијских]] или [[structural formula|структурних формула]] реактаната са леве стране и производа са десне стране. Раздвојени су стрелицом (→) која означава смер и врсту реакције; стрелица се чита као реч „даје“.<ref>{{cite book|last1=Myers |first1=Richard |title=The Basics of Chemistry|year=2009|url=https://books.google.com/books?id=oS50J3-IfZsC |publisher=[[Greenwood Publishing Group]]|isbn=978-0-313-31664-7|page=55}}</ref> Врх стрелице показује смер у коме се реакција одвија. Двострука стрелица ({{eqm}}) која показује у супротним смеровима се користи за [[Chemical equilibrium|равнотежне реакције]]. Једначине треба да буду избалансиране према [[stoichiometry|стехиометрији]], број атома сваке врсте треба да буде исти на обе стране једначине. Ово се постиже скалирањем броја укључених молекула (A, B, C и D у шематском примеру испод) одговарајућим целим бројевима ''a, b, c'' и ''d''.<ref>{{GoldBookRef|title=chemical reaction equation|file=C01034}}</ref>
: {{chem2|''a'' A + ''b'' B -> ''c'' C + ''d'' D}}

Сложеније реакције су представљене реакционим шемама, које поред полазних материјала и производа показују важне интермедијере или [[transition state|прелазна стања]]. Такође, неки релативно мањи додаци реакцији могу бити назначени изнад стрелице реакције; примери таквих додатака су вода, топлота, осветљење, [[катализатор]], итд. Слично, неки мањи производи се могу ставити испод стрелице, често са знаком минус.

[[File:Baeyer-Villiger-Oxidation-V1.svg|thumb|center|750px|Пример органске реакције: [[Baeyer–Villiger oxidation|оксидација]] [[кетон]]а у [[Estar|естре]] са [[Peroxy acid|пероксикарбоксилном киселином]].]]
[[Retrosynthetic analysis|Ретросинтетичка анализа]] се може применити за дизајнирање сложене реакције синтезе. Овде анализа почиње од производа, на пример цепањем одабраних хемијских веза, да би се дошло до могућих почетних реагенаса. У ретро реакцијама се користи посебна стрелица (⇒).<ref>{{Cite journal | doi = 10.1039/CS9881700111| title = Robert Robinson Lecture. Retrosynthetic thinking?essentials and examples| url = https://archive.org/details/sim_chemical-society-great-britain-chemical-society-reviews_1988-06_17_2/page/111| journal = Chemical Society Reviews| volume = 17| pages = 111–133| year = 1988| last1 = Corey | first1 = E.J.}}</ref>

== Елементарне реакције ==

[[elementary reaction|Елементарна реакција]] је најмања подела на коју се хемијска реакција може разложити. Она нема међупроизвода.<ref>{{GoldBookRef|title=elementary reaction|file=E02035}}</ref> Већина експериментално посматраних реакција је изграђена од многих елементарних реакција које се дешавају паралелно или секвенционо. Стварни редослед појединачних елементарних реакција познат је као [[reaction mechanism|реакциони механизам]]. Елементарна реакција укључује неколико молекула, обично један или два, због мале вероватноће да се неколико молекула сретне у датом тренутку.<ref>{{cite encyclopedia |last1=Frenking |first1=Gernot | contribution = Elementarreaktionen | title = Römpp Chemie-Lexikon | publisher = [[Thieme Medical Publishers|Thieme]] | year = 2006}}</ref>

[[File:Azobenzene isomerization de.svg|thumb|300px|Изомеризација [[azobenzene|азобензена]], изазвана светлошћу (hν) или топлотом (Δ)]]
Најважније елементарне реакције су унимолекуларне и бимолекуларне реакције. Само један молекул је укључен у унимолекуларну реакцију; трансформише се изомеризацијом или [[dissociation (chemistry)|дисоцијацијом]] у један или више других молекула. Такве реакције захтевају додавање енергије у облику топлоте или светлости. Типичан пример унимолекуларне реакције је [[cis–trans isomerism|цис-транс]] [[isomerization|изомеризација]], у којој се цис-форма једињења претвара у транс-форму или обрнуто.<ref name=rh/>

У типичној реакцији [[dissociation (chemistry)|дисоцијације]], веза у молекулу се цепа (''пуца'') што доводи до два молекуларна фрагмента. Цепање може бити [[homolysis (chemistry)|хомолитичко]] или [[Heterolysis (chemistry)|хетеролитичко]]. У првом случају, веза се дели тако да сваки производ задржава електрон и постаје неутрални [[Radical (chemistry)|радикал]]. У другом случају, оба електрона хемијске везе остају са једним од производа, што резултира наелектрисаним [[јон]]има. Дисоцијација игра важну улогу у покретању [[chain reaction|ланчаних реакција]], као што су [[Oxyhydrogen|водоник-кисеоник]] или реакције [[polymerization|полимеризације]].

:<chem>AB -> A + B</chem>
: <small> Dissociation of a molecule AB into fragments A and B </small>

У [[bimolecular|бимолекуларним]] реакцијама, два молекула се сударају и реагују један са другим. Њихово спајање се назива [[хемијска синтеза]] или [[addition reaction|реакција адиције]].
:<chem>A + B -> AB</chem>

Друга могућност је да се само део једног молекула преноси на други молекул. Ова врста реакције се јавља, на пример, у [[redox|редокс]] и кисело-базним реакцијама. У редокс реакцијама, пренесена честица је електрон, док је у кисело-базним реакцијама протон. Ова врста реакције се такође назива [[Salt metathesis reaction|метатеза]].
:<chem>HA + B -> A + HB</chem>
на пример
:<chem>NaCl + AgNO3 -> NaNO3 + AgCl(v)</chem>

== Хемијска равнотежа ==
{{Main|Хемијска равнотежа}}

Већина хемијских реакција је реверзибилна; односно могу и теку у оба смера. Директна и реверзна реакција се такмиче једна са другом и разликују се по [[Chemical kinetics|брзинама реакције]]. Ове брзине зависе од концентрације и стога се мењају са временом реакције: реверзна брзина се постепено повећава и постаје једнака брзини прве реакције, успостављајући хемијску равнотежу. Време за постизање равнотеже зависи од параметара као што су температура, притисак и укључени материјали, а одређено је [[Principle of minimum energy|минималном слободном енергијом]]. У равнотежи, [[Gibbs free energy|Гибсова слободна енергија]] мора бити нула. Зависност од притиска може се објаснити [[Le Chatelier's principle|Ле Шатељеовим принципом]]. На пример, повећање притиска услед смањења запремине узрокује да се реакција помери на страну са мање молова гаса.<ref>[[#Atkins|Atkins]], p. 114.</ref>

Реакциони принос се стабилизује у равнотежи, али се може повећати уклањањем производа из реакционе смеше или променити повећањем температуре или притиска. Промена концентрација реактаната не утиче на константу равнотеже, али утиче на положај равнотеже.

== Термодинамика ==

Хемијске реакције су одређене законима [[thermodynamics|термодинамике]]. Реакције се могу одвијати саме од себе ако су [[Exergonic process|ексергонске]], односно ако ослобађају слободну енергију. Повезана промена слободне енергије реакције се састоји од промена две различите термодинамичке величине, [[enthalpy|енталпије]] и [[entropy|ентропије]]:<ref>{{harvnb|Atkins||pp=106–108}}</ref>

:; <math>\Delta G = \Delta H - T \cdot \Delta S</math>.
:: <small> {{mvar|G}}: слободна енергија, {{mvar|H}}: енталпија, {{mvar|T}}: температура, {{mvar|S}}: ентропија, {{math|Δ}}: разлика (промена између реактаната и производа) </small>

Реакције могу бити [[Exothermic reaction|егзотермне]], где је Δ''H'' негативно и енергија се ослобађа. Типични примери егзотермних реакција су [[combustion|сагоревање]], [[Precipitation (chemistry)|таложење]] и [[crystallization|кристализација]], у којима се уређене чврсте материје формирају из неуређених гасовитих или течних фаза. Насупрот томе, у [[endothermic|ендотермним]] реакцијама, топлота се узима из околине. Ово се може десити повећањем ентропије система, често кроз формирање гасовитих или растворених реакционих производа, који имају већу ентропију. Пошто се ентропијски члан у промени слободне енергије повећава са температуром, многе ендотермне реакције се пожељно одвијају на високим температурама. Насупрот томе, многе егзотермне реакције као што је кристализација се пожељно дешавају на нижим температурама. Промена температуре понекад може да обрне знак енталпије реакције, као што је [[угљен моноксид]]на редукција [[molybdenum dioxide|молибден диоксида]]:
:<chem>2CO(g) + MoO2(s) -> 2CO2(g) + Mo(s)</chem>; <math>\Delta H^o = +21.86 \ \text{kJ at 298 K}</math>

Ова реакција стварања [[угљен-диоксид]]а и [[молибден]]а је ендотермна на ниским температурама, а са повећањем температуре постаје све мања.<ref name="ReacWeb">{{Cite web|url=https://www.crct.polymtl.ca/reacweb.htm|title=F*A*C*T - REACTION-Web|website=www.crct.polymtl.ca}}</ref> Δ''H''° је нула на {{val|1855|ul=K}}, а реакција постаје егзотермна изнад те температуре.

Промене температуре такође могу да обрну тенденцију правца реакције. На пример, [[water gas shift reaction|реакцију промене воденог гаса]]
:<chem>CO(g) + H2O({v}) <=> CO2(g) + H2(g)</chem>
фаворизују ниске температуре, али њену реверзну реакцију фаворизују високе температуре. Промене смера реакције се дешава на {{val|1100|u=K}}.<ref name="ReacWeb" />

Реакције се такође могу окарактерисати њиховом променом [[internal energy|унутрашње енергије]], која узима у обзир промене ентропије, запремине и [[chemical potential|хемијских потенцијала]]. Ово последње зависи, између осталог, од [[activity (chemistry)|активности]] укључених супстанци.<ref>{{harvnb|Atkins||pp=150}}</ref>

:; <math>{d}U = T\cdot {d}S - p\cdot {d}V + \mu\cdot {d}n</math>
:: <small> {{mvar|U}}: унутрашња енергија, {{mvar|S}}: ентропија, {{mvar|p}}: притисак, {{mvar|μ}}: хемијски потенцијалl, {{mvar|n}}: број молекула, {{mvar|d}}: [[differential calculus|ознака мале промене]] </small>

== Види још ==
* [[Метатеза]]

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name=rh>{{cite encyclopedia |last1=Kandori |first1=Hideki | contribution = Retinal Binding Proteins | editor = Dugave, Christophe | year = 2006 | url = https://books.google.com/books?id=udSCHPq5Ii0C&pg=PA56 | title = Cis-trans Isomerization in Biochemistry | publisher = [[John Wiley & Sons|Wiley-VCH]] | page = 56 | isbn = 978-3-527-31304-4}}</ref>
}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{cite book|ref=Atkins|last1=Atkins|first1=Peter W.  |author2=Julio de Paula|title=Physical Chemistry|url=https://archive.org/details/physikalischeche0000unse|edition = 4th|publisher=[[Wiley-VCH]]|location=Weinheim|year=2006|isbn= 978-3-527-31546-8}}
* {{cite book|ref=Brock|last=Brock|first=William H.|url=https://books.google.com/books?id=AJ-c8py7t6gC&pg=PA459 |title=Viewegs Geschichte der Chemie|language = de|publisher=[[Vieweg+Teubner Verlag|Vieweg]]|location=Braunschweig |year=1997|isbn=978-3-540-67033-9}}
* {{cite book|ref=Bruckner|last=Brückner|first=Reinhard| title = Reaktionsmechanismen |edition = 3rd|language = de|publisher=Spektrum Akademischer Verlag|location=München|year= 2004|isbn=978-3-8274-1579-0}}
* {{cite book|ref=Wiberg|last=Wiberg|first=Egon |last2=Wiberg|first2=Nils |last3=Holleman|first3=Arnold Frederick |url=https://books.google.com/books?id=Mtth5g59dEIC&pg=PA287 |title=Inorganic chemistry|publisher= [[Academic Press]]|year= 2001 |isbn= 978-0-12-352651-9}}
* {{cite EB1911|wstitle=Chemical Action|volume=6|pages=26–33|short=1}}
* {{cite news|last1=Fox|first1=Jeffrey L.|title=Antibody reagents revolutionizing immunology|work=Chemical & Engineering News Archive|date=1 January 1979|pages=15–17|doi=10.1021/cen-v057n001.p015}}
* {{cite journal |last1=Ishino |first1=S|last2=Ishino|first2=Y|title=DNA polymerases as useful reagents for biotechnology: the history of developmental research in the field |journal=Frontiers in Microbiology|date=29 August 2014|volume=5|pages=465|pmid=25221550|pmc=4148896|doi=10.3389/fmicb.2014.00465}}
* {{cite journal |last1=Kenakin|first1=T|last2=Bylund|first2=DB|last3=Toews|first3=ML|last4=Mullane|first4=K|last5=Winquist|first5=RJ|last6=Williams|first6=M|title=Replicated, replicable and relevant-target engagement and pharmacological experimentation in the 21st century |journal=Biochemical Pharmacology|date=1 January 2014 |volume=87 |issue=1 |pages=64–77 |doi=10.1016/j.bcp.2013.10.024|pmid=24269285}}
* {{cite journal|last1=Lindsley|first1=CW|title=2013 Philip S. Portoghese Medicinal Chemistry Lectureship: drug discovery targeting allosteric sites|journal=Journal of Medicinal Chemistry|date=25 September 2014 |volume=57 |issue=18 |pages=7485–7498|pmid=25180768|pmc=4174999|doi=10.1021/jm5011786}}
* {{cite journal|last1=Baker|first1=Monya|title=Deceptive curcumin offers cautionary tale for chemists |journal=Nature |date=9 January 2017|volume=541|issue=7636|pages=144–145|doi=10.1038/541144a|pmid=28079090|bibcode=2017Natur.541..144B|doi-access=free}}
* {{cite journal|last1=Dahlin|first1=JL|last2=Walters|first2=MA|title=The essential roles of chemistry in high-throughput screening triage |journal=[[Future Medicinal Chemistry]]|date=July 2014|volume=6|issue=11|pages=1265–1290|pmid=25163000|pmc=4465542|doi=10.4155/fmc.14.60}}
* {{cite journal|last1=Baell|first1=JB|last2=Holloway|first2=GA|title=New substructure filters for removal of pan assay interference compounds (PAINS) from screening libraries and for their exclusion in bioassays.|journal=Journal of Medicinal Chemistry |date=8 April 2010|volume=53|issue=7|pages=2719–2740|doi=10.1021/jm901137j|pmid=20131845|citeseerx=10.1.1.394.9155}}
* {{Cite journal|last=Detavernier|first=Christophe|last2=Dendooven|first2=Jolien|last3=Sree|first3=Sreeprasanth Pulinthanathu|last4=Ludwig|first4=Karl F.|last5=Martens|first5=Johan A.|date=2011-10-17|title=Tailoring nanoporous materials by atomic layer deposition|journal=Chemical Society Reviews|volume=40|issue=11|pages=5242–5253|doi=10.1039/C1CS15091J|pmid=21695333|issn=1460-4744}}
* {{Cite journal|last=Xie|first=Qi|last2=Deng|first2=Shaoren|last3=Schaekers|first3=Marc|last4=Lin|first4=Dennis|last5=Caymax|first5=Matty|last6=Delabie|first6=Annelies|last7=Qu|first7=Xin-Ping|last8=Jiang|first8=Yu-Long|last9=Deduytsche|first9=Davy|last10=Detavernier|first10=Christophe|date=2012-06-22|title=Germanium surface passivation and atomic layer deposition of high-kdielectrics—a tutorial review on Ge-based MOS capacitors|journal=Semiconductor Science and Technology|volume=27|issue=7|pages=074012|doi=10.1088/0268-1242/27/7/074012|issn=0268-1242}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Chemical reactions}}
* {{Cite web|url=https://www.emsdiasum.com/microscopy/products/afm/substrates.aspx|title=Substrates for AFM, STM|website=www.emsdiasum.com|access-date=2019-12-01}}
* {{cite web |title=Report of the National Institutes of Health (NIH) Working Group on Research Tools|url=http://www.nih.gov/news/researchtools/index.htm|publisher=NIH|archive-url=https://web.archive.org/web/20000816014021/http://www.nih.gov/news/researchtools/index.htm |archive-date=August 16, 2000|date=June 4, 1998}}

{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Хемијске реакције| ]]