Изворни код странице Физика

[[Датотека:CollageFisica.jpg|300px|мини|Разни примери физичких феномена]]
[[Датотека:Cyclotron motion smaller view.jpg|мини|Сноп убрзаних електрона који се крећу у [[циклотрон]]у под дејством [[магнетно поље|магнетног поља]]]]
[[Датотека:magnet_4.jpg|мини|Магнет лебди изнад охлађеног суперпроводника (око −197&nbsp;°C), једна интересантна појава проучена у физици]]

'''Физика''' ({{jez-grč|φύσις}}, -{''phisis''}-: природа{{sfn|Логос|2017|p= 14-15. Говорећи о природи и истинама њеног постојања Аристотел је употребио за природу, у најопштијем смислу, име физика (φύσίς од φύση - природан). Тако је увео данашње име за физику као општу науку о природи. Истовремено, човека који се на логички начин бави општим истинама о природи назвао је физичар (φυσικός)}}<ref name="etymonline-physics">{{cite web|title=physics |url=http://www.etymonline.com/index.php?term=physics&allowed_in_frame=0 |publisher= Online Etymology Dictionary}}</ref><ref name="etymonline-physic">{{cite web|title=physic |url=http://www.etymonline.com/index.php?term=physic&allowed_in_frame=0 |publisher= Online Etymology Dictionary}}</ref>) јесте фундаментална [[природне науке|природна наука]] која проучава основна или суштинска својства природних појава и тела.<ref name="feynmanleightonsands1963-atomic">At the start of ''The Feynman Lectures on Physics'', Richard Feynman offers the atomic hypothesis as the single most prolific scientific concept: "If, in some cataclysm, all [] scientific knowledge were to be destroyed [save] one sentence [...] what statement would contain the most information in the fewest words? I believe it is [...] that ''all things are made up of atoms – little particles that move around in perpetual motion, attracting each other when they are a little distance apart, but repelling upon being squeezed into one another'' ..." {{harvnb|Feynman|Leighton|Sands|1963|p=I-2}}</ref> Физичари проучавају основна својства, структуру и кретање [[материја|материје]] у [[простор]]у и [[време]]ну.<ref name="maxwell1878-physicalscience">"Physical science is that department of knowledge which relates to the order of nature, or, in other words, to the regular succession of events." {{harvnb|Maxwell|1878|p=9}}</ref> Физичке теорије се најчешће изражавају као [[Математика|математичке]] релације. Најутемељеније појаве се називају ''физичким законима'' или [[Њутнови закони|законима физике]], међутим, и они су као и све друге [[научна метода|научне теорије]], подложни променама. При томе, нови физички закони обично не искључују старе, него само ограничавају домен њиховог важења.<ref name="youngfreedman2014p9">{{harvnb|Young|Freedman|2014|p=9}}</ref><ref name="holzner2003-physics">"Physics is the study of your world and the world and universe around you." {{harvnb|Holzner|2006|p=7}}</ref> Физика је уско повезана са другим [[природне науке|природним наукама]], као и математиком (због математичког описивања природе), посебно [[хемија|хемијом]], која се умногоме базира на физици, поготово на [[квантна механика|квантној механици]], [[термодинамика|термодинамици]] и [[електромагнетизам|електромагнетизму]].

Физика је једна од најстаријих [[академска дисциплина|академских дисциплина]], можда најстарија ако се узме у обзир [[астрономија]].<ref name="krupp. 2003">{{harvnb|Krupp|2003}}</ref> Током задња два миленијума, физика је била део [[природна филозофија|природне филозофије]] заједно са хемијом, [[биологија|биологијом]], и појединим гранама [[математика|математике]], али су се током [[научна револуција|научне револуције]] у 17. веку, [[природне науке]] појавиле као засебни [[Истраживање|истраживачки]] програми.{{efn|Књига [[Франсис Бејкон|Франсиса Бејкона]] из 1620. -{''[[Novum Organum]]''}- је била критична у [[Историја научног метода|развоју научног метода]].<ref name="Cajori1917">{{harvnb|Cajori|1917|pp=48–49}}</ref>}} Физика се преклапа са многим [[интердисциплинарним]] областима истраживања, као што је [[биофизика]] и [[квантна хемија]], и границе физике нису чврсто дефинисане. Нове идеје у физици често објашњавају фундаменталне механизме других наука<ref name="youngfreedman2014p1">{{harvnb|Young|Freedman|2014|p=1}}</ref> чиме се отварају нове авеније истраживања у областима као што су математика и [[филозофија]].

== Подела физике ==
[[Датотека:Ferrofluid poles.jpg|мини|десно|200п|Ферофлуид се групише у близини полова снажног магнета, домен проучавања [[електромагнетизам|електромагнетике]].]]

Физика на основу начина на који проучава тела и појаве се дели на: [[теоријска физика|теоријску]] и [[експериментална физика|експерименталну физику]].

Основне области физике су:
* [[Механика|Класична механика]]
Механика је наука која проучава појаве кретања и равнотеже материјалних тела под деловањем физичких сила и наука о апаратима, справама, машинама.
* [[Статистичка механика|Статистичка физика]]
Статистичка физика је област физике која се бави физичким системима састављеним из великог броја честица (реда величине [[Авогадров број|Авогадровог броја]]).
* [[Електромагнетизам|Електромагнетика]]
Електромагнетизам је област физике која проучава [[електрицитет|електричне]] и [[магнетизам|магнетне]] појаве у природи.
* [[Термодинамика]]
Термодинамика је грана физике која проучава последице промене [[Притисак|притиска]], [[Температура|температуре]] и [[Запремина|запремине]] у макроскопским физичким системима.
* [[Квантна механика]]
Квантна механика је фундаментална грана [[теоријска физика|теоријске физике]] којом су замењене [[Механика|класична механика]] и [[Електромагнетизам|класична електродинамика]] при описивању атомских и субатомских појава.
* [[Теорија релативности|Релативистичка физика]]
Релативистичка физика је Физичка теорија простора и времена која се бави прорачунима у [[инерцијални систем референције|инерцијалним системима референције]].
* [[Физика честица]]
Физика елементарних честица се бави проучавањем [[елементарна честица|фундаменталних саставних делова]] материје и зрачења.

== Увод ==

=== Домен и циљеви ===
Физика се бави широким спектром феномена, од физике [[Субатомске честице|субатомских честица]], до физике [[галаксија]]. У ово спадају најосновнији објекти од којих су сачињени сви остали објекти и зато се за физику понекад каже да је [[фундаментална наука]].

Циљ физике је да опише различите феномене који се дешавају у природи путем простијих феномена. Стога је задатак физике да повеже ствари које се могу видети са њиховим узроцима, а затим да повеже ове узроке заједно како би се нашао ултимативни разлог зашто је природа таква кава је. На пример, [[историја Кине|древни Кинези]] су приметили да се нека врста камења ([[магнетит]]) привлаче или одбијају међусобно дејством неке невидљиве силе. Овај ефекат је касније назван [[магнетизам]] и први пут је озбиљно проучаван у 17. веку. Мало раније него Кинези, [[Античка Грчка|Стари Грци]] су знали да други предмети, као што је [[ћилибар]] протрљан крзном, изазивају слично привлачење или одбијање. Ово је такође први пут озбиљно проучавано у 17. веку и названо је [[електрицитет]]ом. Даља истраживања у 19. веку су показала да су ове две силе само два различита аспекта једне силе - [[електромагнетизам|електромагнетизма]]. Процес „уједињавања сила“ се наставља и данас.

=== Научни метод ===
[[Датотека:Prediction of sound scattering from Schroeder Diffuser.jpg|150 px|мини|лево|Класична физика примењена у акустичном [[инжењерство|инжењерингу]] за прављење модела [[звук]]а који пролази кроз акустичну [[дифракциона решетка|дифракциону решетку]].]]

Физика користи [[Метод|научни метод]] да провери исправност неке физичке теорије, користећи методичан приступ да упореди импликације те теорије са закључцима добијеним из спроведених експеримената и посматрања. Експерименти и посматрања се сакупљају и пореде са предвиђањима и хипотезама које тврди теорија и тако помажу у одређивању истинитости или неистинитости теорије.

Теорије које су добро покривене подацима и нису никада пале на неком емпиријском тесту се често називају [[научни закон]]и или закони природе. Све теорије, укључујући оне које се називају законима природе, се могу увек заменити прецизнијим, уопштенијим дефиницијама ако се пронађе неко неслагање теорије са прикупљеним подацима. Неки принципи, попут [[Њутнови закони|Њутнових закона кретања]] се још увек називају законима, иако се данас зна за неке случајеве у којима они не важе.

=== Теорија и експеримент ===
Теоретичари теже да развију [[математички модел]] који се и слаже са постојећим експериментима и који може успешно да предвиди будуће резултате, док експерименталисти смишљају и изводе експерименте да би проверили теоријска предвиђања, и истражили нове феномене. Иако се теорија и експерименти развијају посебно, они јако зависе један од другог. Напредак у физици често настаје када експерименталисти открију нешто ново што постојеће теорије не могу да открију, или када нове теорије изводе закључке које се могу проверити експериментално, што инспирише нове експерименте. У одсуству експеримента, теоријска истраживања могу да оду у погрешном правцу; постоје критике против тзв. ''М-теорије'', популарне теорије у физици великих енергија, за коју ниједан практични експеримент није икада осмишљен. Физичари који раде на и на пољу теорије и на пољу експеримента се често називају [[феноменологија|феноменологичари]].

Теоријска физика је блиско повезана са [[математика|математиком]], која обезбеђује језик физичких теорија, а велики делови математике, као што је [[математичка анализа]], су специјално осмишљени да би се решили проблеми у физици. Теоретичари могу такође да се ослоне на [[нумеричка анализа|нумеричку анализу]] и [[Симулација (психологија)|рачунарске симулације]]. Поља [[математичка физика|математичке физике]] и [[рачунарска физика|рачунарске физике]] су активна поља у истраживањима. Теоријска физика се у својој историји ослањала на [[филозофија|филозофију]] и [[метафизика|метафизику]]; на овај начин су спојене теорије електрицитета и магнетизма у електромагнетизам. Изван познатог универзума, поље теоријске физике се такође бави хипотетичким питањима као што су [[паралелни универзуми]] или [[више димензије]]. Физичари спекулишу о овим могућностима и из њих постављају теорије. Концепт онога шта се може сматрати хипотетичним се може променити током времена. На пример, неки физичари из 19. века су исмевали постојање [[атом]]а. До краја [[Други светски рат|Другог светског рата]], атоми нису више били хипотетичка ствар.

== Историја ==
[[Датотека:Table of Mechanicks, Cyclopaedia, Volume 2.png|мини|Таблица [[механика|механике]] из [[1728]]. године]]
Од давнина су људи покушавали да схвате понашање и особине материје; зашто објекти падају на земљу када изгубе ослонац, зашто различити материјали имају различите особине, и слично. Тајновита је била и природа [[свемир]]а, као на пример облик [[Земља|Земље]], понашање и кретање [[Сунце|Сунца]] и [[Месец]]а. Мноштво теорија је покушавало да објасни те појаве, али већина од њих на погрешан начин, јер никада нису биле потврђене огледом. Ипак постојало је неколико изузетака, као на пример [[Архимед]] који је извео неколико значајних и тачних закона [[Механика|механике]] и [[Хидростатика|хидростатике]].

=== Физика у старом веку ===

Аристотел је употребио за природу, у најопштијем смислу, име физика (φύσίς од φύση - природан) и тако је увео данашње име за физику у као општу науку о природи, а човека који се на логички начин бави општим истинама о природи назвао је физичар (φυσικός). Римски стоици за физику употребљавали име филозофија природе. Физика се кроз историју значајно мењала и издвајањем других природних наука њено поље истраживања сужавано је.{{sfn|Логос|2017|p=14-15}}

=== Физика у 16. веку ===

Модерна физика која истражује [[материја|материју]] и [[енергија|енергију]] као и процесе са правилностима по којима постоји неживи део природе настала је у новом веку. [[Галилео Галилеј]] (1564-1642) је увео огледе као начин проверавања физичких теорија и успешно је формулисао и огледима потврдио неколико закона [[Динамика (физика)|динамике]], као што је [[инерција|закон инерције]].{{sfn|Логос|2017|p=11, 147, 236, 310}}

=== Физика у 17. веку ===

Истражујући силу којом [[Сунце]] привлачи [[Земља|Земљу]] 1687. године [[Исак Њутн]] (1642-1727) је објавио ''[[Математички принципи природне филозофије|Математичке принципе природне филозофије]]'', (''-{Principia Mathematica Philosophia Naturalis}-''), његово чувено дело у којем су детаљно изложени [[Њутнови закони|Њутнови закони кретања]], на којима почива [[Механика|класична механика]]; и [[Њутнов закон гравитације]], који описује једну од четири [[osnovne sile u prirodi|основне силе у природи]], [[Гравитација|гравитацију]].{{sfn|Логос|2017|p=236}} Обе ове теорије су се слагале са извршеним огледима. Класичној механици су такође значајно допринели [[Жозеф Луј Лагранж|Лагранж]], [[Вилијам Роуан Хамилтон|Хамилтон]], и други, који су открили нове формулације, принципе и резултате. Закон гравитације је подстакао и развој [[астрофизика|астрофизике]], који описује [[Астрономија|астрономске]] појаве физичким теоријама..

=== Физика у 18. веку ===

Од [[18. век]]а па надаље, [[термодинамика]] је доживела значајна открића која су имали [[Роберт Бојл|Бојл]], [[Томас Јанг|Јанг]], и многи други. [[Данијел Бернули|Бернули]] је користио статистичке методе са класичном механиком да би извео термодинамичке резултате [[1733]]. године, иницирајући тиме развој [[Статистичка механика|статистичке механике]]. [[Бенџамин Томпсон|Томпсон]] је демонстрирао претварање механичког рада у топлоту [[1798]]. године.

=== Физика у 19. веку ===

Године 1847, [[Џејмс Џул|Џул]] је формулисао закон о одржању енергије, било у облику топлоте или механичке енергије. [[Електрицитет]] и [[магнетизам]] су проучавали [[Мајкл Фарадеј|Фарадеј]], [[Георг Ом|Ом]], и други. [[1855]]. године, [[Џејмс Клерк Максвел|Максвел]] је ујединио ове две појаве у јединствену теорију [[Електромагнетизам|електромагнетизма]], и описао их је [[Максвелове једначине|Максвеловим једначинама]]. Ова теорија је претпоставила да је [[светлост]] [[Електромагнетско зрачење|електромагнетни талас]].

[[Вилхелм Конрад Рендген|Вилхелм К. Рендген]] ({{јез-нем|Wilhelm Conrad Roentgen}}; 1845-1923) открио је 1895. године зраке који су могли да прођу кроз непровидне материје, каква је човекова рука, и назвао их је [[Рендгенски зраци|X-зраци]], а те зраке данас зовемо рендгенским зрацима.{{sfn|Логос|2017|p=245}} Ти зраци су електромагнетно зрачење високе фреквенције. [[Радиоактивност]] је открио [[1896]].године [[Анри Бекерел|Хенри Бекерел]],{{sfn|Логос|2017|p=224}} а даље су је проучавали [[Пјер Кири]], [[Марија Кири]] и други.{{sfn|Логос|2017|p=245, 248-249}} Ово је поставило темеље новом пољу [[нуклеарна физика|нуклеарне физике]].

[[Џозеф Џон Томсон|Томсон]] је открио [[електрон]] 1897. године, једну од основних честица носиоца наелектрисања.{{sfn|Логос|2017|p=246-247}} Он је [[1904]]. године предложио је први модел атома. (Постојање атома је познато још од [[1808]]. године, када га је предвидео [[Џон Далтон|Далтон]].

=== Физика у 20. веку ===
[[Датотека:Spinning_top_(5448672388).jpg|мини|Иако је [[чигра]] играчка која потиче још пре три и по хиљаде година пре нове ере, педесетих година [[20. век]]а је поново привукла пажњу. Окретање кинеских чигри је феномен у физици.]]
[[1905]]. године, [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајн]] је уобличио теорију релативности (специјалну и општу), уједињавајући простор и време у јединствен ентитет и створио нову, релативистичку, теорију гравитације. Био је један од неколицине научника који су поставили темеље квантној физици.

[[Ернест Радерфорд|Радерфорд]] је из [[Радерфордов оглед|огледа са расејањем]] алфа честица на атомима злата извео постојање компактног атомског језгра, са позитивно наелектрисаним јединицама [[протон]]има 1911. године.{{sfn|Логос|2017|p=248-249}} Неутрално наелектрисане честице, [[неутрон]]е, је открио [[Џејмс Чедвик|Чедвик]], [[1932]].{{sfn|Логос|2017|p=251}}

Почетком [[1900]], [[Макс Планк|Планк]], Ајнштајн, [[Нилс Бор|Бор]], и други су развили [[квантна механика|квантну]] теорију, да би објаснили аномалије у експерименталним резултатима, те су тада увели појам дискретних енергетских нивоа. [[1925]], [[Вернер Хајзенберг|Хајзенберг]] и [[Ервин Шредингер|Шредингер]] су формулисали [[Квантна механика|квантну механику]], која је објединила дотада стечена сазнања о квантном-микросвету и објаснила резултате многобројних експеримената. У квантној механици, исходи физичког мерења подлежу [[вероватноћа|законима вероватноће]]; теорија је прописала начине и правила за израчунавање ових вероватноћа.

Квантна механика је такође развила теоретске алате за [[физика чврстог стања|физику чврстог стања]], која изучава физичка својства чврстих тела и [[динамика флуида|физику флуида]] која проучава супстанције у течном стању, укључујући појаве као што су [[кристална структура]], [[полупроводност]] и [[суперпроводност]], као и [[Суперфлуиди|суперфлуидност]] или [[Течни кристал|течне кристале]]. Међу пионире ове области физике спада [[Феликс Блох|Блох]], који је описао понашање електрона у кристалним структурама [[1928]].

Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], све зараћене стране су истраживале [[нуклеарна физика|нуклеарну физику]], желећи да направе [[нуклеарно оружје|атомску бомбу]]. Немачки напори нису успели, али је савезнички [[Пројекат Менхетн]] остварио циљ. У Америци, тим предвођен [[Енрико Ферми|Фермијем]] је остварио прву вештачки произведену [[нуклеарна ланчана реакција|нуклеарну ланчану реакцију]] 1942, а 1945. прва нуклеарна експлозија је изведена у [[Аламогордо (Нови Мексико)|Аламогорду]], у [[Нови Мексико|Новом Мексику]].

[[Квантна теорија поља]] је формулисана да би обезбедила конзистентност квантне механике и [[Специјална теорија релативности|Специјалне теорије релативности]]. Свој модерни облик је достигла у касним [[1940]]-тим радовима [[Ричард Фајнман|Фајнмана]], [[Џулијан Швингер|Швингера]], [[Шиничиро Томонага|Томонаге]] и [[Фримен Дајсон|Дајсона]]. Они су формулисали теорију [[квантна електродинамика|квантне електродинамике]], која, квантним методама, описује електромагнетне интеракције.

Квантна теорија поља је обезбедила оквир за модерну [[fizika elementarnih čestica|теорију честица]], која изучава основне силе природе и основне честице. 1954, [[Чен-Нинг Јанг|Јанг]] и [[Роберт Милс|Милс]] су поставили темеље који су довели до [[стандардни модел|стандардног модела]], који је употпуњен 1970, и успешно описује све до сада познате честице.

== Види још ==
* [[Механика|Класична механика]]
* [[Статистичка механика|Статистичка физика]]
* [[Електромагнетизам|Електромагнетика]]
* [[Термодинамика]]
* [[Квантна механика]]
* [[Теорија релативности|Релативистичка физика]]
* [[Физика честица]]
* [[Нобелова награда за физику]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}
<references group="lower-alpha"/>

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Асимов|first1=Исак|authorlink1= Исак Асимов |title=Историја физике (The History of Physics)| url=https://archive.org/details/historyofphysics00asim|year=1984|publisher=Walker Publishing Company|chapter=|isbn=978-0-8027-0751-2}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Aaboe|first1=A.|authorlink1=Asger Aaboe|year=1991|title=The Cambridge Ancient History
|edition=2nd
|volume=Volume III|chapter=Mesopotamian Mathematics, Astronomy, and Astrology|publisher=[[Cambridge University Press]]|isbn=978-0-521-22717-9}}
* {{cite web|last1=Allen|first1=D.|date=10. 04. 1997|title=Calculus|publisher=[[Texas A&M University]]|url=http://www.math.tamu.edu/~dallen/history/calc1/calc1.html|accessdate=01. 4. 2014|ref=harv|archive-date=23. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210323194040/https://www.math.tamu.edu/~dallen/history/calc1/calc1.html|url-status=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Ben-Chaim|first1=M.|year=2004|title=Experimental Philosophy and the Birth of Empirical Science: Boyle, Locke and Newton
| url=https://archive.org/details/experimentalphil0000benc|publication-place=Aldershot|publisher=[[Ashgate Publishing|Ashgate]]|isbn=978-0-7546-4091-2|oclc=53887772}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Cajori|first1=Florian|year=1917|title=A History of Physics in Its Elementary Branches: Including the Evolution of Physical Laboratories|url=https://archive.org/details/historyofphysics00cajo|publisher=Macmillan}}
* {{cite journal|last1=Cho|first1=A.
|title=Higgs Boson Makes Its Debut After Decades-Long Search
|journal=Science |date=13. 07. 2012|volume=337|doi=10.1126/science.337.6091.141|pmid=22798574|issue=6091| ref = harv| pages = 141–143 | issn = 0036-8075 }}
* {{Cite book| ref = harv |title=Ancient Egyptian Science|volume=Volume 2|place=Philadelphia|publisher=[[American Philosophical Society]]|last1=Clagett|first1=M.|year=1995}}
* {{cite journal|last1=Cohen|first1=M.L.
|title=Fifty Years of Condensed Matter Physics
|journal=Physical Review Letters|date=2008
|volume=101|issue=5|doi=10.1103/PhysRevLett.101.250001|url=http://prl.aps.org/edannounce/PhysRevLett.101.250001|bibcode = 2008PhRvL.101y0001C| ref = harv|pmid=19113681| pages = 25001–25006}}
* {{cite arXiv|last1=DØ Collaboration|first1=584 co-authors|authorlink1=DØ experiment
|title=Direct observation of the strange 'b' baryon <math>\Xi_{b}^{-}</math>
|date=12. 06. 2007
|eprint=0706.1690v2|class=hep-ex|version=| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv|url          = http://www.getcited.org/pub/102471397|last         = Dijksterhuis|first        = E.J.|title        = The mechanization of the world picture: Pythagoras to Newton|publisher    = [[Princeton University Press]] |location     = [[Princeton, New Jersey]]|year         = 1986|isbn=978-0-691-08403-9
 |accessdate  = 25. 03. 2017
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20110805141040/http://www.getcited.org/pub/102471397
 |archive-date=05. 08. 2011
 |url-status=dead
 |df           = 
}}
* {{cite web|last1=DONUT|authorlink1=DONUT
|title=The Standard Model|publisher=[[Fermilab]]|date=29. 06. 2001|url=http://www-donut.fnal.gov/web_pages/standardmodelpg/TheStandardModel.html|accessdate=01. 4. 2014| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Feynman|first1=R.P.|authorlink1=Richard Feynman|last2=Leighton|first2=R.B.|last3=Sands|first3=M.|year=1963|title=[[The Feynman Lectures on Physics]]|volume=1|isbn=978-0-201-02116-5}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Feynman|first1=R.P.|authorlink1=Richard Feynman|title=[[The Character of Physical Law]]|year=1965|isbn=978-0-262-56003-0}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Godfrey-Smith|first1=P.|year=2003|title=Theory and Reality: An Introduction to the Philosophy of Science|isbn=978-0-226-30063-4}}
* {{cite journal|last1=Goldstein|first1=S.
|title=Fluid Mechanics in the First Half of this Century
|url=https://archive.org/details/sim_annual-review-of-fluid-mechanics_1969_1/page/1|journal=Annual Review of Fluid Mechanics|date=1969|volume=1|doi=10.1146/annurev.fl.01.010169.000245|bibcode = 1969AnRFM...1....1G| ref = harv| pages = 1–28}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Gribbin|first1=J.R.|last2=Gribbin|first2=M.|last3=Gribbin|first3=J.|title=Q is for Quantum: An Encyclopedia of Particle Physics|url=https://books.google.com/books?id=WzwbAQAAIAAJ|year=1998|publisher=[[Free Press (publisher)|Free Press]]|isbn=978-0-684-85578-3}}
* {{cite journal|last1=Grupen|first1=Klaus
|title=Instrumentation in Elementary Particle Physics: VIII ICFA School
|journal=AIP Conference Proceedings
|date=10. 07. 1999|volume=536|pages=3–34|doi=10.1063/1.1361756|arxiv=physics/9906063| ref = harv|bibcode=2000AIPC..536....3G
}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Guicciardini|first1=N.|year=1999|title=Reading the Principia: The Debate on Newton's Methods for Natural Philosophy from 1687 to 1736| url = https://archive.org/details/readingprincipia0000guic |location=New York|publisher=[[Cambridge University Press]]}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Halpern|first1=P.|title=Collider: The Search for the World's Smallest Particles|url=https://books.google.com/books?id=JAxLVY96sqsC|year=2010|publisher=[[John Wiley & Sons]]|isbn=978-0-470-64391-4}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Hawking|first1=S.|authorlink1=Stephen Hawking|last2=Penrose|first2=R.|author2link=Roger Penrose|year=1996|title=[[The Nature of Space and Time]]|isbn=978-0-691-05084-3}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Holzner|first1=S.|year=2006|title=Physics for Dummies|url=http://www.amazon.com/gp/reader/0764554336|publisher=[[John Wiley & Sons]]|quote=Physics is the study of your world and the world  and universe around you.|isbn=978-0-470-61841-7}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Honderich|first1=T. (editor)|title=[[The Oxford Companion to Philosophy]]|year=1995|publisher=[[Oxford University Press]]|location=Oxford|isbn=978-0-19-866132-0|edition=1|pages=[https://archive.org/details/cambridgehandboo00morr/page/n469 474]–476}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Howard|first1=Ian|last2=Rogers|first2=Brian|title=Binocular Vision and Stereopsis| url = https://archive.org/details/binocularvisions0000unse |year=1995|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-508476-4}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Kellert|first1=S.H.|title=In the Wake of Chaos: Unpredictable Order in Dynamical Systems| url = https://archive.org/details/inwakeofchaosunp0000kell |publisher=[[University of Chicago Press]]|year=1993|isbn=978-0-226-42976-2}}
* {{cite news|last1=Kerr|first1=R.A.
|title=Tying Up the Solar System With a Ribbon of Charged Particles|url=http://www.sciencemag.org/cgi/content/summary/sci;326/5951/350-a?maxtoshow=&HITS=10&hits=10&RESULTFORMAT=&fulltext=IBEX&searchid=1&FIRSTINDEX=0&issue=5951&resourcetype=HWCIT
|work=Science
|date=16. 10. 2009
|volume=326|issue=5951|accessdate=27. 11. 2009| ref = harv| pages = 350–351}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Krupp|first1=E.C.|year=2003|title=Echoes of the Ancient Skies: The Astronomy of Lost Civilizations|publisher=[[Dover Publications]]|isbn=978-0-486-42882-6|url=https://books.google.com/books?id=7rMAJ87WTF0C|accessdate=31. 03. 2014}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Laplace|first1=P.S.|authorlink1=Pierre-Simon Laplace|others=Translated from the 6th French edition by Truscott, F.W. and Emory, F.L.|year=1951
|title=A Philosophical Essay on Probabilities|location=New York|publisher=[[Dover Publications]]}}
* {{cite journal|last1=Leggett|first1=A.J.
|title=Superfluidity
|journal=Reviews of Modern Physics|date=1999
|volume=71|issue=2|pages=S318–S323|doi=10.1103/RevModPhys.71.S318|bibcode = 1999RvMPS..71..318L| ref = harv}}
* {{cite journal|last         = Levy|first        = B.G.|title        = Cornell, Ketterle, and Wieman Share Nobel Prize for Bose-Einstein Condensates
 |journal      = Physics Today
 |date         = 2001|pages= 14
 |doi          = 10.1063/1.1445529|url          = http://physicstoday.org/journals/doc/PHTOAD-ft/vol_54/iss_12/14_1.shtml?bypassSSO=1
 |date= |volume       = 54
 |issue        = 12
 |bibcode      = 2001PhT....54l..14L|ref =harv|accessdate  = 25. 03. 2017
 |archive-url  = http://arquivo.pt/wayback/20160515100141/http://physicstoday.org/journals/doc/PHTOAD-ft/vol_54/iss_12/14_1.shtml?bypassSSO=1
 |archive-date=15. 05. 2016
 |url-status=dead
 |df           = 
}}
* {{Cite book| ref = harv |title=Early Greek Science: Thales to Aristotle| url = https://archive.org/details/earlygreekscienc00gerl |last1=Lloyd|first1=G.E.R.|authorlink1=G. E. R. Lloyd|publisher=[[Chatto and Windus]]; [[W. W. Norton & Company]]|location=London; New York|year=1970|isbn=978-0-393-00583-7}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Mattis|first1=D.C.|title=The Theory of Magnetism Made Simple|url=https://books.google.com/books?id=VkNBAQAAIAAJ|year=2006|publisher=[[World Scientific]]|isbn=978-981-238-579-6}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Maxwell|first1=J.C.|authorlink1=James Clerk Maxwell|year=1878|title=Matter and Motion|url=https://books.google.com/?id=noRgWP0_UZ8C&printsec=titlepage&dq=matter+and+motion|publisher=D. Van Nostrand|isbn=978-0-486-66895-6}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Moore|first1=J.T.|title=Chemistry For Dummies|url=https://books.google.com/books?id=TRuP-BbS9xoC|edition=2|year=2011|publisher=[[John Wiley & Sons]]|isbn=978-1-118-00730-3}}
* {{Cite book| ref = harv |url=http://www.nap.edu/openbook.php?record_id=5869&page=161|title=Technology for the United States Navy and Marine Corps, 2000–2035 Becoming a 21st-Century Force: Volume 9: Modeling and Simulation|publisher=[[The National Academies Press]]|last1=National Research Council|authorlink1=United States National Research Council|last2=Committee on Technology for Future Naval Forces|year=1997|location=Washington, DC|isbn=978-0-309-05928-2}}
* {{cite web|last1=O'Connor|first1=J.J.|last2=Robertson|first2=E.F.|author2link=Edmund F. Robertson
|title=Special Relativity
|work=[[MacTutor History of Mathematics archive]]|publisher=[[University of St Andrews]]| year=1996|url=http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/HistTopics/Special_relativity.html|accessdate=01. 4. 2014| ref = harv}}
* {{cite web|last1=O'Connor|first1=J.J.|last2=Robertson|first2=E.F.|author2link=Edmund F. Robertson|title=A History of Quantum Mechanics|work=[[MacTutor History of Mathematics archive]]|publisher=[[University of St Andrews]]|year=1996b|url=http://www-groups.dcs.st-and.ac.uk/~history/HistTopics/The_Quantum_age_begins.html|accessdate=01. 4. 2014|ref=harv|archive-date=28. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191028220722/http://www-groups.dcs.st-and.ac.uk/~history/HistTopics/The_Quantum_age_begins.html|url-status=}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Oerter|first1=R.|title=The Theory of Almost Everything: The Standard Model, the Unsung Triumph of Modern Physics|url=https://books.google.com/books?id=1KHuAAAAMAAJ|year=2006|publisher=[[Pi Press]]|isbn=978-0-13-236678-6}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Penrose|first1=R.|authorlink1=Roger Penrose|last2=Shimony|first2=A.|last3=Cartwright|first3=N.|last4=Hawking|first4=S.|author4link=Stephen Hawking|title=[[The Large, the Small and the Human Mind]]|publisher=[[Cambridge University Press]]|year=1997|isbn=978-0-521-78572-3}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Penrose|first1=R.|authorlink1=Roger Penrose|title=[[The Road to Reality]]|year=2004|isbn=978-0-679-45443-4}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Rosenberg|first1=Alex|title=Philosophy of Science|publisher=[[Routledge]]|year=2006|isbn=978-0-415-34317-6}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Schrödinger|first1=E.|title=My View of the World|publisher=Ox Bow Press|year=1983|isbn=978-0-918024-30-5}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Schrödinger|first1=E.|title=The Interpretation of Quantum Mechanics|publisher=Ox Bow Press|year=1995|isbn=978-1-881987-09-3}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Singer|first1=C.|title=A Short History of Science to the 19th Century|publisher=Streeter Press|year=2008}}
* {{cite journal|last1=Stajic|first1=Jelena|last2=Coontz|first2=R.|last3=Osborne|first3=I.
|title=Happy 100th, Superconductivity!
|url=https://archive.org/details/sim_science_2011-04-08_332_6026/page/189|journal=Science
|date=08. 4. 2011
|volume=332|issue=6026|doi=10.1126/science.332.6026.189|bibcode = 2011Sci...332..189S| ref = harv|pmid=21474747| pages = 189}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Taylor|first1=P.L.|last2=Heinonen|first2=O.|title=A Quantum Approach to Condensed Matter Physics|url=https://books.google.com/books?id=hyx6BjEX4U8C|year=2002|publisher=[[Cambridge University Press]]|isbn=978-0-521-77827-5}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Thurston|first1=H.|title=Early Astronomy| url = https://archive.org/details/earlyastronomy0000thur |year=1994|publisher=Springer}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Tipler|first1=Paul|last2=Llewellyn|first2=Ralph|title=Modern Physics| url = https://archive.org/details/modernphysics0000tipl |year=2003|publisher=W. H. Freeman|isbn=978-0-7167-4345-3}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Toraldo Di Francia|first1=G.|title=The Investigation of the Physical World|year=1976|isbn=978-0-521-29925-1}}
* {{cite web|last1=Walsh|first1=K.M.
|title=Plotting the Future for Computing in High-Energy and Nuclear Physics|url=http://www.bnl.gov/newsroom/news.php?a=23098|publisher=[[Brookhaven National Laboratory]]|accessdate=18. 10. 2012|date=01. 6. 2012| ref = harv}}
* {{Cite book| ref = harv |last1=Young|first1=H.D.|last2=Freedman|first2=R.A.|year=2014|edition=13th|title=[[University Physics|Sears and Zemansky's University Physics with Modern Physics Technology Update]]|publisher=[[Pearson Education]]|isbn=978-1-292-02063-1}}
* -{[[Peter Woit]] (January 2017). ''[https://www.math.columbia.edu/~woit/wordpress/?p=9053 Fake Physics],''}-
* {{Cite book| ref =harv|last1=Логос|first1=Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* -{[http://www.scholarpedia.org/article/Encyclopedia_of_physics Encyclopedia of Physics] at [[Scholarpedia]]}-
* -{[http://www.physicscentral.com/ PhysicsCentral] – Web portal run by the [http://www.aps.org/ American Physical Society]}-
* -{{{cite web|author= |title=Physics.org|url=http://www.physics.org/ |date= }} {{Wayback|url=http://www.physics.org/ |date=20040902123039 }} – Web portal run by the {{cite web|author=|title=Institute of Physics|url=http://www.iop.org/|date=|access-date=03. 02. 2016|archive-date=21. 05. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190521010833/http://www.iop.org/|url-status=}}}-
* -{{{cite web|author= |title=''The Skeptic's Guide to Physics''|url=http://musr.physics.ubc.ca/~jess/hr/skept/ |date= }} {{Wayback|url=http://musr.physics.ubc.ca/~jess/hr/skept/ |date=20160207124645 }}}-
* -{[https://web.archive.org/web/20070808113311/http://www.math.ucr.edu/home/baez/physics/ Usenet Physics FAQ] – A FAQ compiled by sci.physics and other physics newsgroups}-
* -{{{cite web|author= |title=Website of the Nobel Prize in physics|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/ |date= }} {{Wayback|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/ |date=20090116180111 }}}-
* -{[http://scienceworld.wolfram.com/physics/ World of Physics] An online encyclopedic dictionary of physics}-
* -{[http://www.nature.com/naturephysics ''Nature'': Physics]}-
* -{[http://physics.aps.org/ Physics] announced 17 July 2008 by the [[American Physical Society]]}-
* {{dmoz|/Science/Physics/Publications/|Physics/Publications}}
* -{[http://physicsworld.com/ Physicsworld.com] – News website from {{cite web|author=|title=Institute of Physics Publishing|url=http://publishing.iop.org/|date=|access-date=03. 02. 2016|archive-date=12. 07. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120712050838/http://publishing.iop.org/|url-status=}}}-
* -{{{cite web|author= |title=Physics Central|url=http://physlib.com/ |date= }} {{Wayback|url=http://physlib.com/ |date=20130624055123 }} – includes articles on astronomy, particle physics, and mathematics.}-

{{природне науке}}
{{светоназор
| аспекти|state =collapsed}}

{{подножје|Физика}}

[[Категорија:Физика| ]]