Изворни код странице Фермијум

{{Infobox element
|number=100
|symbol=Fm
|name=Фермијум
|abundance=
|abundance in earth's crust=
|abundance in oceans=
|abundance in solar system=
|left=[[ајнштајнијум]]
|right=[[мендељевијум]]
|above=[[erbium|Er]]
|below=(-{Upq}-)
|group=n/a
|period=7
|block=f
|appearance=
|скуп=актиноид
|electrons per shell=2, 8, 18, 32, 30, 8, 2
|phase=чврсто
|phase comment=''(предвиђено)''
|density gpcm3nrt=9,7(1)
|density gpcm3nrt comment=''(предвиђено)''<ref name="density">{{cite journal |last=Fournier |first=Jean-Marc |title=Bonding and the electronic structure of the actinide metals |journal=Journal of Physics and Chemistry of Solids |date=1976 |volume=37 |issue=2 |pages=235–244 |doi=10.1016/0022-3697(76)90167-0|bibcode=1976JPCS...37..235F }}</ref>
|crystal structure=face-centered cubic
|crystal structure comment=''(предвиђено)''<ref name="density"/>
|melting point K=1800
|melting point C=1527
|melting point F=2781
|melting point comment=''(предвиђено)''
|electronegativity=1,3
|number of ionization energies=1
|ionization energy 1=629
|ionization energy comment=<ref>[https://pubs.acs.org/doi/10.1021/jacs.8b09068 First Ionization Potentials of Fm, Md, No, and Lr: Verification of Filling-Up of 5f Electrons and Confirmation of the Actinide Series]</ref>
|CAS number=7440-72-4
|magnetic susceptibility=
|magnetic susceptibility ref=
|isotopes=
{{infobox element/isotopes decay2 | mn=252 | sym=Fm
|na=[[synthetic radioisotope|-{syn}-]] | hl=25,39&nbsp;-{h}-
|dm1=[[spontaneous fission|СФ]] | de1=– | pn1= | ps1=–
|dm2=[[alpha emission|α]] | de2=7,153 | link2=californium-248 | pn2=248 | ps2=-{Cf}-}}
{{infobox element/isotopes decay2 | mn=253 | sym=-{Fm}-
|na=syn | hl=3&nbsp;-{d}-
|dm1=[[electron capture|ε]] | de1=0,333 | link1=einsteinium-253 | pn1=253 | ps1=-{Es}-
|dm2=α | de2=7.197 | link2=californium-249 | pn2=249 | ps2=-{Cf}-}}
{{infobox element/isotopes decay2 | mn=255 | sym=-{Fm}-
|na=syn | hl=20,07&nbsp;h
|dm1=СФ | de1=– | pn1= | ps1=–
|dm2=α | de2=7.241 | link2=californium-251 | pn2=251 | ps2=-{Cf}-}}
{{infobox element/isotopes decay2 | mn=257 | sym=-{Fm}-
|na=syn | hl=100,5&nbsp;d
|dm1=α | de1=6.864 | link1=californium-253 | pn1=253 | ps1=-{Cf}-
|dm2=СФ | de2=– | pn2= | ps2=–}}
|isotopes comment=
|naming=по [[Енрико Ферми|Енрикоу Фермију]]
|discovered by=[[Lawrence Berkeley National Laboratory|Национална лабораторија Лоренс Беркли]]
|discovery date=1952
|QID=Q1896
}}

'''Фермијум''' ('''-{Fm}-''', {{јез-лат|fermium}}) [[хемијски елемент|хемијски је елемент]] из групе [[актиноиди|актиноида]] са [[atomski broj|атомским бројем]] 100.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> То је у потпуности вештачки добијени елемент који не постоји у природи. У [[периодни систем елемената|периодном систему]] налази се у групи [[актиноиди|актиноида]] ([[7. периода хемијских елемената|7. периода]], [[Блок (периодни систем)|-{f}--блок]]) те се убраја у трансуранијске елементе. Фермијум је радиоактивни [[метал (хемија)|метал]], али који због врло малих доступних количина до данас се званично не сматра металом. Откривен је након теста америчке [[Водонична бомба|хидрогенске бомбе]] 1952. године. Име је добио по физичару [[Енрико Ферми|Енрику Фермију]], мада Ферми није учествовао у открићу елемента нити га је истраживао.

== Историја ==
[[Датотека:Albert Ghiorso ca 1970.jpg|мини|Алберто Гоирсо]]
Фермијум је заједно са [[ајнштајнијум]]ом откривен након теста прве америчке хидрогенске бомбе [[Ivy Mike|Ајви Мајк]] 1. новембра 1952. на [[атол]]у [[Eniwetok|Ениветок]]. Први узроци пронађени су на филтер-папиру, који био стављен на уређаје авиона при његовом проласку кроз настали облак након експлозије. Тек касније изоловане су веће количине елемента из [[корал]]а. Због уздржаности и тајновитости тадашњих војних структура у САД, резултати и откриће нису одмах објављени.<ref name="Entdeckung"/>

Прва испитивања узорака насталих експлозијом показала су настанак новог изотопа плутонијума <sup>244</sup>-{Pu}-, који је могао настати када је језгро уранијума-238 примило шест [[неутрон]]а, те се распало у два узастопна β-распада.
:<math>\mathrm{^{238}_{\ 92}U\ \xrightarrow [-2\ \beta^-]{+\ 6\ (n,\gamma)} \ ^{244}_{\ 94}Pu}</math>

Данас је претпоставља да је врло ретка могућност да тешка атомска језгра апсорбују неутроне. Процесом идентификације изотопа <sup>244</sup>-{Pu}- дошло се до закључка да језгра уранијума могу примити већи број неутрона, што доводи до настанка нових елемената.<ref name="Entdeckung"/>

Настанак новог елемента десио се због континуираног захвата неутрона: у тренутку детонације бомбе густина протока неутрона била тако велика, да се већина насталих радиоактивних језгара атома није успела распасти пре следећег примања новог неутрона. При тако великом току неутрона такође расте и [[масени број]], а истовремено је могуће да се атомски број језгра не мења. Тек након тога настали нестабилни нуклиди распадају се до стабилних преко многобројних β-распада уз висок атомски број:

:<math>\mathrm{^{238}_{\ 92}U\ \xrightarrow [-8\ \beta^-]{+\ 15,\ 16,\ 17\ (n,\gamma)} \ ^{253,\ 254,\ 255}_{\ \ \ \ \ \ \ \ \ \ 100}Fm}</math>

Откриће елемента фермијума (-{''Z''}- = 100) захтевало је много материјала, тако да се сматра, да би принос требао бити нижи од приноса елемента 99 најмање за један ред величине. Због тога, контаминирани корали са атола Ениветок (где је извршен тест бомбе) пренесени су у Радијацијску лабораторију [[ Универзитет Калифорније (Беркли)|Универзитета Калифорније]] у Берклију (Калифорнија), ради прераде и анализе. Одвајање растворених јона актиноида вршено је у присуству [[Пуфери|пуфера]] лимунске киселине и [[амонијум цитрат]]а у слабо киселом медију (-{[[pH вредност|pH]]}- ≈ 3,5) са јонским измењивачима при повишеној температури. Тек два месеца касније изолована је нова компонента. Био је то високоенергетски α-емитер (7,1 -{MeV}-) са временом полураспада од око једног дана. Са тако кратким временом распада могло се можда радити само од неком изотопу [[ајнштајнијум]]а који настаје β-распадом, те су претпоставили да се ради о изотопу елемента 100. Врло брзо он је идентифициран као изотоп <sup>255</sup>-{Fm}- (-{t}-<sub>½</sub> = 20,07 сати).<ref name="Entdeckung"/>

У септембру 1953. није било познато када ће научни тимови из [[Lawrence Berkeley National Laboratory|Берклија]], [[Argonne National Laboratory|Аргона]] а [[Los Alamos National Laboratory|Лос Аламоса]] моћи да објаве своја открића. Одлучено је да се нови елементи покушају синтетисати помоћу експеримената бомбардовања тешких атомских језгара лакшим; истовремено осигуравајући да такви резултати неће потпадати под војну тајну као ранији па би се могли несметано објавити.<ref name="Entdeckung"/> Врло брзо је направљен изотоп ајнштајнијума у Радијацијској лабораторију Универзитета Калифорније путем бомбардирања [[Уранијум|уранијума]] (<sup>238</sup>-{U}-) са [[азот]]ом (<sup>14</sup>-{N}-). Тада је запажено да ради о елементу чије је истраживање и даље стајало под војном тајном.<ref name="Cyclotron"/><ref name="Entdeckung"/> Изотопи оба новооткривена елемента настали су зрачењем изотопа плутонијума <sup>239</sup>-{Pu}-, а резултати су објављени у пет публикација објављиваних заредом у кратким размацима.<ref name="Rev93908"/><ref name="Further"/><ref name="Pile"/><ref name="Additional"/><ref name="PhysRev941080"/> У посљедњим реакцијама почев од [[калифорнијум]]а настали су:

:<math>\mathrm{^{252}_{\ 98}Cf\ \xrightarrow {(n,\gamma)} \ ^{253}_{\ 98}Cf\ \xrightarrow [17,81 \ d]{\beta^-} \ ^{253}_{\ 99}Es\ \xrightarrow {(n,\gamma)} \ ^{254}_{\ 99}Es\ \xrightarrow []{\beta^-} \ ^{254}_{100}Fm}</math>

Тим у Беркелију био је забринут да би неко други могао открити лакше изотопе елемента 100 путем бомбардовања јонима, те такво откриће објавити пре него што би се са њихових истраживања могла „скинути” ознака војне тајне.<ref name="Entdeckung"/> Крајем 1953. и почетком 1954. радна група Нобеловог института за физику у [[Стокхолм]]у вршила је експерименте бомбардовања уранијумових језгара језгрима атома кисеоника, чиме је настао изотоп елемента 100 са масеним бројем 205 (<sup>250</sup>-{Fm}-).<ref name="atterling"/> Несумњив доказ о настанку новог елемента добијен је због карактеристичне енергије α-честица насталих распадом.

:<math>\mathrm{^{238}_{\ 92}U\ +\ ^{16}_{\ 8}O\ \longrightarrow \ ^{250}_{100}Fm\ +\ 4\ ^{1}_{0}n}</math>&nbsp;&nbsp; &nbsp;&nbsp;<math>\mathrm{(^{250}_{100}Fm\ \longrightarrow \ ^{246}_{\ 98}Cf\ +\ ^{4}_{2}He)}</math>

Ипак, тим из Беркелија већ раније је објавио неке резултате хемијских особина оба елемента.<ref name="Properties_1"/><ref name="Properties_2"/> Најзад, са резултата термонуклеарне експлозије је скинут статус војне тајне, те су напокон 1955. и објављени.<ref name="ES_FM"/><ref name="Thermonucleard"/> Приоритет давању имена новом елементу генерално је признат научницима из Беркелија, јер је њихових пет радова претходило шведским истраживањима, а због претходног држања открића у тајности због војних прописа, она су била у сагласности са резултатима термонуклеарне експлозије из 1952. године. Они су одлучили да дају имена по познатим, тада већ преминулим научницима. Врло брзо су дошли до имена [[Алберт Ајнштајн|Алберта Ајнштајна]] и Енрика Фермија, који су умрли непосредно пре објаве:<ref name="Entdeckung"/> „''Сугеришемо да ново име елемента са атомским бројем 99 буде ајнштајнијум (симбол -{E}-) по Алберту Ајнштајну, а име за елемент са атомским бројем 100 буде фермијум (симбол -{Fm}-) по Енрику Фермију''”.<ref name="ES_FM"/> Част званичног објављивања оба новооткривена елемента ајнштајнијума и фермијума припала је Алберту Гиорсу који је то учинио на 1. женевској атомској конференцији одржаној од 8. до 20. августа 1955. године.<ref name="Entdeckung"/>

Касније, фермијум је привремено добио систематско име ''уннилнилијум''.<ref name="davidlide"/>

== Особине ==
[[Датотека:Fermium-Ytterbium Alloy.jpg|thumb|180px|desno|Легура фермијума и итербијума]]
У [[Периодни систем елемената|периодном систему]], фермијум са атомским бројем 100 налази се у реду [[Актиноиди|актиноида]]. Његов претходник је [[ајнштајнијум]], а након њега следи [[мендељевијум]]. Његов аналог у реду лантаноида је [[ербијум]].

=== Физичке ===
До данас овај метал није добијен у количинама довољним за проучавање. Ипак, успело се доћи до одређених мерења његових [[легура]] са [[лантаноиди]]ма, а осим њих постоје бројни прорачуни и претпоставке. [[Енталпија]] [[Сублимација (физика)|сублимације]] повезана је директно са структуром валентних електрона у металу. Она је код фермијума одређена директним мерењима парцијалног притиска фермија преко легура Fm-[[Самаријум|Sm]] и Fm/Es-[[Итербијум|Yb]] у температурном распону од 642 до 905 K. Добијена је вредност од 142(13) kJ·mol<sup>−1</sup>. Енталпија сублимације фермијума приближна је оној код двовалентних ајнштајнијума, [[еуропијум]]а и [[итербијум]]а, те је из тога изведен закључак да је и фермијум двовалентан у металном стању. Упоредба радијуса и тачака топљења метала еуропијума, итербијума и ајнштајнијума довела је до претпостављених вредности за фермијум од 198 пикометара (атомски радијус) и 1125 K (тачка топљења).<ref name="silva"/>

[[Електродни потенцијал]] би требао бити сличан као код итербијумског пара Yb<sup>3+</sup>/Yb<sup>2+</sup>, дакле око 1,15 V у односу на стандардну водикову електроду.<ref name="Determination"/>, што представља вредност која је у сагласности са теоретским прорачунима.<ref name="Nugent"/> На основу [[поларографија|поларографских]] мерења утврђен је електродни потенцијал пара Fm<sup>2+</sup>/Fm<sup>0</sup> од −2,37 V.<ref name="FM_2plus"/> Fm<sup>3+</sup> би се могао релативно лако редуковати Fm<sup>2+</sup>,<ref name="Jaromír"/> на пример са [[Samarijum(II) hlorid|самаријум(II) хлоридом]] који би се исталожио заједно са фермијумом.<ref name="Reduction"/><ref name="Lougheed"/>

=== Хемијске ===
До данас хемијске особине фермијума су се могле проучавати само у растворима помоћу технике трејсера, а његова чврста једињења до данас нису добијена. У нормалним условима фермијум се у растворима налази у облику [[јон]]а Fm<sup>3+</sup>, који има хидрацијски број 16,9 те константу киселости 1,6 · 10<sup>−4</sup> (pK<sub>s</sub> = 3,8).<ref name="Electromigration"/><ref name="Boussieres"/> Овај јон гради комплексе бројних органских лиганада са донорским атомима попут кисеоника. Овакви комплекси су по правилу стабилнији од неких лакших актиноида.<ref name="silva"/> Tакође гради ањонске комплексе са лигандима попут хлорида и нитрата, а и ови комплекси би могли бити стабилнији од оних код ајнштајнијума или калифорнијума.<ref name="Properties_1"/><ref name="Properties_2"/> Претпоставља се, да су везе у комплексима код виших актиноида већином јонског карактера. Према очекивањима, јон Fm<sup>3+</sup> је мањи него јони претходног елемента Es<sup>3+</sup>, због вишег ефективног набоја језгра фермијума, те би фермијум вероватно требао градити краће и снажније везе између лиганда и метала.<ref name="silva"/>

=== Изотопи ===
До данас је познато 19 [[изотоп]]а и три [[нуклеарни изомер|нуклеарна изомера]] фермијума, и сви су радиоактивни и веома нестабилни.<ref name="knk"/> Њихови масени бројеви крећу се од 242 до 260. Изотоп са убедљиво најдужим временом полураспада је <sup>257</sup>Fm, а које износи 100,5 дана, што значи да се на [[Земља (планета)|Земљи]] не може наћи у природи. Изотоп <sup>253</sup>Fm има [[време полураспада]] од 3 дана, а следе изотопи <sup>251</sup>Fm са 5,3 сата, <sup>252</sup>Fm са 25,4 сати, <sup>254</sup>Fm са 3,2 сата, <sup>255</sup>Fm са 20,1 сати и <sup>256</sup>Fm са 2,6 сата. Сви остали изотопи имају времена полураспада од 30 минута до мање од једне милисекунде.<ref name="nubase"/>

Ако се посматра распад најдуже живућег изотопа <sup>257</sup>Fm, његовим α-распадом настаје изотоп калифорнијума <sup>253</sup>Cf, док с друге стране његовим β-распадом, он прелази у ајнштајнијум <sup>253</sup>Es. Даљи ток распада затим води преко изотопа <sup>249</sup>Bk, <sup>249</sup>Cf, <sup>245</sup>Cm, <sup>243</sup>Am, <sup>241</sup>Pu, <sup>241</sup>Am све до нептунијума <sup>237</sup>Np, који представља почетак нептунијумовог низа (4 n + 1).

:<math>\mathrm{^{257}_{100}Fm\ \xrightarrow[100,5 \ d]{\alpha} \ ^{253}_{\ 98}Cf\ \xrightarrow[17,81 \ d]{\beta^-} \ ^{253}_{\ 99}Es\ \xrightarrow [20,47 \ d]{\alpha} \ ^{249}_{\ 97}Bk  \rightarrow \ ... \rightarrow \ ^{237}_{\ 93}Np}</math>

:<small>Наведена времена представљају времена полураспада.</small>

[[Датотека:Fermium-257 Zerfall bis zur Neptunium-Reihe.gif|center|мини|360px|Распад изотопа фермијума-257 до нептунијумовог низа.]]

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="Entdeckung">Albert Ghiorso: [http://pubs.acs.org/cen/80th/einsteiniumfermium.html ''Einsteinium and Fermium''], Chemical & Engineering News, 2003.</ref>
<ref name="Properties_2">{{Cite journal |author=S. G. Thompson |author2= B. G. Harvey |author3= G. R. Choppin |author4= G. T. Seaborg|title=Chemical Properties of Elements 99 and 100|journal=J. Am. Chem. Soc.|date=1954|volume=76|number=24|pages=6229–6236|doi=10.1021/ja01653a004}}</ref>
<ref name="Properties_1">G. T. Seaborg, S. G. Thompson, B. G. Harvey, G. R. Choppin: ''Chemical Properties of Elements 99 and 100''; [http://www.osti.gov/scitech/biblio/4405197 sažetak]; [http://www.osti.gov/scitech/servlets/purl/4405197/4405197.pdf mašinoskript (23. juli 1954), Radijacijska laboratorija, Univerzitet Kalifornije, Berkeley, UCRL-2591 (Rev.)] (PDF).</ref>
<ref name="atterling">{{cite journal|author=Hugo Atterling |author2= Wilhelm Forsling |author3= Lennart W. Holm |author4= Lars Melander |author5= Björn Åström|title=Element 100 Produced by Means of Cyclotron-Accelerated Oxygen Ions|url=https://archive.org/details/sim_physical-review_1954-07-15_95_2/page/n275 |journal=Physical Review|date=1954|volume=95|number=2|pages=585–586|doi=10.1103/PhysRev.95.585.2}}</ref>
<ref name="PhysRev941080">{{Cite journal|author=G. R. Choppin |author2= S. G. Thompson |author3= A. Ghiorso |author4= B. G. Harvey|title=Nuclear Properties of Some Isotopes of Californium, Elements 99 and 100|url=https://archive.org/details/sim_physical-review_1954-05-15_94_4/page/n266 |journal=Physical Review|date=1954|volume=94|number=4|pages=1080–1081|doi=10.1103/PhysRev.94.1080}}</ref>
<ref name="Pile">{{Cite journal|author=M. H. Studier |author2= P. R. Fields |author3= H. Diamond |author4= J. F. Mech |author5= A. M. Friedman |author6= P. A. Sellers |author7= G. Pyle |author8= C. M. Stevens |author9= L. B. Magnusson |author10= J. R. Huizenga|title=Elements 99 and 100 from Pile-Irradiated Plutonium|url=https://archive.org/details/sim_physical-review_1954-03-15_93_6/page/n298 |journal=Physical Review|pages=1428–1428|date=1954|volume=93|number=6|doi=10.1103/PhysRev.93.1428}}</ref>
<ref name="Additional">{{Cite journal|author=P. R. Fields |author2= M. H. Studier |author3= J. F. Mech |author4= H. Diamond |author5= A. M. Friedman |author6= L. B. Magnusson |author7= J. R. Huizenga|title=Additional Properties of Isotopes of Elements 99 and 100|url=https://archive.org/details/sim_physical-review_1954-04-01_94_1/page/n209 |journal=Physical Review|date=1954|volume=94|number=1|pages=209–210|doi=10.1103/PhysRev.94.209}}</ref>
<ref name="Further">{{Cite journal|author=B. G. Harvey |author2= S. G. Thompson |author3= A. Ghiorso |author4= G. R. Choppin|title=Further Production of Transcurium Nuclides by Neutron Irradiation|url=https://archive.org/details/sim_physical-review_1954-03-01_93_5/page/n175 |journal=Physical Review|date=1954|volume=93|number=5|pages=1129–1129|doi=10.1103/PhysRev.93.1129}}</ref>
<ref name="Rev93908">{{Cite journal|author=S. G. Thompson |author2= A. Ghiorso |author3= B. G. Harvey |author4= G. R. Choppin|title=Transcurium Isotopes Produced in the Neutron Irradiation of Plutonium|url=https://archive.org/details/sim_physical-review_1954-02-15_93_4/page/n254 |journal=Physical Review|date=1954|volume=93|number=4|pages=908–908|doi=10.1103/PhysRev.93.908}}</ref>
<ref name="Cyclotron">{{Cite journal|author=Albert Ghiorso |author2= G. Bernard Rossi |author3= Bernard G. Harvey |author4= Stanley G. Thompson|title=Reactions of U<sup>238</sup> with Cyclotron-Produced Nitrogen Ions|url=https://archive.org/details/sim_physical-review_1954-01-01_93_1/page/n257 |journal=Physical Review|date=1954|volume=93|number=1|pages=257–257|doi=10.1103/PhysRev.93.257}}</ref>
<ref name="davidlide">{{Cite book|author=David R. Lide|url=https://books.google.de/books?id=WDll8hA006AC|title=CRC Handbook of Chemistry and Physics|edition=85|publisher=CRC Press|year=2004|isbn=978-0-8493-0485-9|pages=sek. 4, 4-10}}, u 90. izdanju ovaj dio je izostavljen (str. 4-12 do 4-13).</ref>
<ref name="Thermonucleard">{{cite journal|author=P. R. Fields |author2= M. H. Studier |author3= H. Diamond |author4= J. F. Mech |author5= M. G. Inghram |author6= G. L. Pyle |author7= C. M. Stevens |author8= S. Fried |author9= W. M. Manning |others = (''Argonne National Laboratory, Lemont, Illinois''); A. Ghiorso, S. G. Thompson, G. H. Higgins, G. T. Seaborg (''University of California, Berkeley, California'')|title=Transplutonium Elements in Thermonuclear Test Debris|url=https://archive.org/details/sim_physical-review_1956-04-01_102_1/page/n180 |journal=Physical Review|date=1956|volume=102|number=1|pages=180–182|doi=10.1103/PhysRev.102.180}}</ref>
<ref name="ES_FM">{{Cite journal|author=A. Ghiorso |author2= S. G. Thompson |author3= G. H. Higgins |others = G. T. Seaborg (''Radiation Laboratory and Department of Chemistry, University of California, Berkeley, California''), M. H. Studier, P. R. Fields, S. M. Fried, H. Diamond, J. F. Mech, G. L. Pyle, J. R. Huizenga, A. Hirsch, W. M. Manning (''Argonne National Laboratory, Lemont, Illinois''), C. I. Browne, H. L. Smith, R. W. Spence (''Los Alamos Scientific Laboratory, Los Alamos, New Mexico'')|title=New Elements Einsteinium and Fermium, Atomic Numbers 99 and 100|journal=Physical Review|date=1955|volume=99|number=3|pages=1048–1049|doi=10.1103/PhysRev.99.1048|url=http://repositories.cdlib.org/lbnl/UCRL-3036}} (9. juni 1955), Lawrence Berkeley National Laboratory. Paper UCRL-3036.</ref>

<ref name="Boussieres">H. Hussonnois, S. Hubert, L. Aubin, R. Guillaumont, G. Boussieres: ''Radiochem. Radioanal. Lett.'', '''1972''', ''10'', str. 231–238.</ref>
<ref name="Electromigration">{{Cite journal|author=Robert Lundqvist |author2= E. K. Hulet |author3= T. A. Baisden|title=Electromigration Method in Tracer Studies of Complex Chemistry. II. Hydrated Radii and Hydration Numbers of Trivalent Actinides|journal=Acta Chem. Scand., Ser. A|date=1981|volume=35|pages=653–661|doi=10.3891/acta.chem.scand.35a-0653}}</ref>
<ref name="Lougheed">{{Cite journal|author=E. K. Hulet |author2= R. W. Lougheed |author3= P. A. Baisden |author4= J. H. Landrum |author5= J. F. Wild |author6= R. F. Lundqvist|title=Non-observance of monovalent Md|journal=J. Inorg. Nucl. Chem.|date=1979|volume=41|number=12|pages=1743–1747|doi=10.1016/0022-1902(79)80116-5}}</ref>
<ref name="Reduction">{{Cite journal|author=N. B. Mikheev |author2= V. I. Spitsyn |author3= A. N. Kamenskaya |author4= B. A. Gvozdec |author5= V. A. Druin |author6= I. A. Rumer |author7= R. A. Dyachkova |author8= N. A. Rozenkevitch |author9= L. N. Auerman|title=Reduction of fermium to divalent state in chloride aqueous ethanolic solutions|journal=Inorg. Nucl. Chem. Lett.|date=1972|volume=8|number=11|pages=929–936|doi=10.1016/0020-1650(72)80202-2}}</ref>
<ref name="Jaromír">{{Cite journal|author=Jaromír Malý|title=The amalgamation behaviour of heavy elements 1. Observation of anomalous preference in formation of amalgams of californium, einsteinium, and fermium|journal=Inorg. Nucl. Chem. Lett.|date=1967|volume=3|number=9|pages=373–381|doi=10.1016/0020-1650(67)80046-1}}</ref>
<ref name="FM_2plus">{{Cite journal|author=K. Samhoun, F. David |author2= R. L. Hahn |author3= G. D. O'Kelley |author4= J. R. Tarrant |author5= D. E. Hobart|title=Electrochemical study of mendelevium in aqueous solution: No evidence for monovalent ions|journal=J. Inorg. Nucl. Chem.|date=1979|volume=41|number=12|pages=1749–1754|doi=10.1016/0022-1902(79)80117-7}}</ref>
<ref name="Nugent">{{Cite journal|author=L. J. Nugent|title=Lanthanide and Actinides|journal=MTP Int. Rev. Sci.: Inorg. Chem., Ser. One|date=1975|volume=7|pages=195–219}}</ref>
<ref name="Determination">{{Cite journal|author=N. B. Mikheev |author2= V. I. Spitsyn |author3= A. N. Kamenskaya |author4= N. A. Konovalova |author5= I. A. Rumer |author6= L. N. Auerman |author7= A. M. Podorozhnyi|title=Determination of oxidation potential of the pair Fm<sup>2+</sup>/Fm<sup>3+</sup>|journal=Inorg. Nucl. Chem. Lett.|date=1977|volume=13|number=12|pages=651–656|doi=10.1016/0020-1650(77)80074-3}}</ref>
<ref name="knk">G. Pfennig, H. Klewe-Nebenius, W. Seelmann-Eggebert (izd.): ''Karlsruher Nuklidkarte'', 7. izd., 2006.</ref>
<ref name="nubase">{{cite journal|author=G. Audi |author2= O. Bersillon |author3= J. Blachot |author4= A. H. Wapstra|title=The NUBASE evaluation of nuclear and decay properties|journal=Nuclear Physics A|date=2003|volume=729|pages=3–128|url=http://amdc.in2p3.fr/nubase/Nubase2003.pdf|format=pdf|date=|access-date=20. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20110720233206/http://amdc.in2p3.fr/nubase/Nubase2003.pdf|archive-date=20. 7. 2011|url-status=dead}}</ref>
<ref name="davidlide"/>
<ref name="Properties_1"/>
<ref name="Entdeckung"/>
<ref name="silva">{{Cite book|author=Robert J. Silva|chapter=Fermium, Mendelevium, Nobelium, and Lawrencium|editor=Lester R. Morss, Norman M. Edelstein, Jean Fuger|title=The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements|url=https://archive.org/details/chemistryactinid00katz|publisher=Springer|location=Dordrecht|year=2006|isbn=1-4020-3555-1|pages=[https://archive.org/details/chemistryactinid00katz/page/n1972 1621]–1651}}</ref>
}}

== Литература ==
{{Литература|}}
* {{cite journal|doi=10.1007/1-4020-3598-5_13|title=Fermium, Mendelevium, Nobelium, and Lawrencium|url= |journal=The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements|author=Robert J. Silva|publisher=Springer, Dordrecht|date=2006|isbn=1-4020-3555-1|pages=1621–1651}}.
* [[Glenn T. Seaborg|Seaborg, Glenn T.]] (ed.) (1978) ''[http://www.escholarship.org/uc/item/92g2p7cd.pdf Proceedings of the Symposium Commemorating the 25th Anniversary of Elements 99 and 100]'', 23 January 1978, Report LBL-7701
* ''[[Gmelins Handbuch der anorganischen Chemie]]'', System Nr. 71, Transurane: Teil A 1 II, p.&nbsp;19–20; Teil A 2, p.&nbsp;47; Teil B 1, p.&nbsp;84.
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Fermium}}
* -{[http://www.periodicvideos.com/videos/100.htm Fermium] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)}-

{{Периодни систем елемената 2}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Хемијски елементи]]
[[Категорија:Актиноиди]]