Изворни код странице Фермиони

[[Датотека:Standard Model of Elementary Particles.svg|thumb|250px|[[Стандардни модел]] елементарних честица, са баждареним бозонима у четвртој колони приказаној црвеном бојом ]]

'''Фермиони''' су честице које подлежу [[Паулијев принцип|Паулијевом принципу]] искључења, што подразумева да у датом систему не постоје два идентична фермиона која се истовремено налазе у потпуно истом стању. Расподела фермиона у систему описана је [[Ферми-Диракова расподела|Ферми-Дираковом статистиком]], а таласна функција која описује кватно стање у ком се фермион може налазити је антисиметрична. Све [[Елементарна честица|елементарне честице]] се према [[спин]]у могу поделити на фермионе и бозоне. Фермиони су честице чији [[спин]] има полуцелу вредност <math>(\frac{1}{2}, \frac{3}{2}, \frac{5}{2}, \dots)</math>, а бозони су честице целог спина и описани су [[Бозе-Ајнштајнова расподела|Бозе-Ајнштајновом статистиком]] и који су описани симетричном таласном функцијом.<ref>{{cite journal | last=Weiner | first=Richard M. | title=Spin-statistics-quantum number connection and supersymmetry | journal=Physical Review D | volume=87 | issue=5 | date=4 March 2013 | pages=055003–05 | issn=1550-7998 | doi=10.1103/physrevd.87.055003 |arxiv=1302.0969| bibcode=2013PhRvD..87e5003W | s2cid=118571314 }}</ref> Фермиони су назив добили по италијанском физичару [[Енрико Ферми|Енрику Фермију]].<ref>Notes on Dirac's lecture ''Developments in Atomic Theory'' at Le Palais de la Découverte, 6 December 1945, UKNATARCHI Dirac Papers BW83/2/257889. See note 64 on page 331 in "The Strangest Man: The Hidden Life of Paul Dirac, Mystic of the Atom" by Graham Farmelo</ref> Фермионске елементарне честице се деле на [[кварк]]ове и [[лептон]]е. Најпознатија фермионска честица је [[електрон]].

[[Датотека:Asymmetricwave2.png|мини|250px|Антисиметрична таласна функција која описује стање два фермиона у бесконачној квадратној потенцијалној јами]]
[[Датотека:Quark structure proton.svg|мини|десно|250px|[[Протон]] је грађен од два [[Горњи кварк|горња (-{u}-) кварка]] и једнога [[доњи кварк|доњег (-{d}-) кварка]]. Одабир боја појединих кваркова је произвољан, али све три боје морају бити присутне. [[Јака нуклеарна сила|Јаке нуклеарне силе]] између кваркова посредоване су [[глуон]]има.]]
[[Датотека:Temeljne čestice 1.png|мини|десно|250px|Преглед међуделовања између [[Субатомска честица|субатомских честица]] описаних [[Стандардни модел|стандардним моделом]].]]
[[Датотека:Quark structure neutron.svg|мини|десно|250px|[[Неутрон]] је грађен од једног [[горњи кварк|горњег (-{u}-) кварка]] и два [[Доњи кварк|доња (-{д}-) кварка]]. [[Јака нуклеарна сила|Јаку нуклеарну силу]] посредују [[глуон]]и (таласи). Јака нуклеарна сила има три врсте набоја, црвено, зелено и плаво. Треба имати на уму да је избор плаве боје за горњи кварк произвољан; претпоставља се да „набој у боји” кружи између 3 кварка.]]
[[Датотека:Electrona in crystallo fluentia.svg|мини|десно|250px|[[Електрична струја]] је усмерено кретање слободних [[електрон]]а.]]
[[Датотека:FirstNeutrinoEventAnnotated.jpg|мини|десно|250px|Употребом [[Комора на мехуриће|коморе на мехуриће]] први пут је откривен [[неутрино]] 13. децембра 1970. Неутрино је ударио [[протон]] у [[водоник]]овом [[атом]]у. [[Судари]] се виде на десној страни, где се секу 3 линије.]]
[[Датотека:Fusion in the Sun.svg|мини|десно|250px|[[Низ протон-протон]] или -{p-p}- низ превладава код [[звезда]] величине нашег [[Сунце|Сунца]] или мањих.]]

На пример спин је [[лептон]]а и [[кварк]]ова једнак броју 1/2. Они се подвргавају се [[Паулијев принцип искључења|Паулијевом начелу искључења]]. Честице сложене од непарног броја елементарних фермиона такође су фермиони (на пример [[протон]], [[неутрон]], [[атомско језгро|атомска језгра]] [[трицијум]]а -{³H}-, језгра [[хелијум]]а <sup>3</sup>-{He}-, језгра [[угљеник]]а <sup>13</sup>-{C}-), а честице сачињене од парног броја фермиона су [[бозон]]и (на пример језгра [[деутеријум]]а <sup>2</sup>-{H}-, језгра [[хелијум]]а <sup>4</sup>-{He}-, језгра угљеника <sup>12</sup>-{C}-).<ref>'''Fermion''', [https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=19312] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, pristupljeno 3. veljače 2020.</ref> Сва позната [[материја]] данашњег [[свемир]]а састављена је од фермиона: бариона и лептона.<ref name="MoriiLim2004">{{cite book|author1=T. Morii|author2=C. S. Lim|author3=S. N. Mukherjee|title=The Physics of the Standard Model and Beyond|date=1 January 2004|publisher=[[World Scientific]]|isbn=978-981-279-560-1}}</ref>

{| class="wikitable"
|-
! Фермион !! Знак !! Античестица !! Електрични набој -{''Q/e''}- !! Спин !! Маса мировања (-{MeV/c}-<sup>2</sup>)
|-
| [[електрон]] || -{e}-<sup>-</sup> || [[pozitron|-{e}-<sup>+</sup>]] || -1 || 1/2 || 0,5
|-
| [[мион]] || ν<sup>-</sup> || ν<sup>+</sup> || -1 || 1/2 || 106
|-
| [[Tau lepton|тауон]] || τ<sup>-</sup> || τ<sup>+</sup> || -1 || 1/2 || 1,78
|-
| електронски [[неутрино]] || ν<sub>-{e}-</sub> || {{overline|''&nu;}}''<sub>-{e}-</sub> || 0 || 1/2 || < 2,2
|-
| мионски [[неутрино]] || ν<sub>μ</sub> || {{overline|''&nu;}}''<sub>μ</sub> || 0 || 1/2 || < 1,7
|-
| тауски [[неутрино]] || ν<sub>τ</sub> || {{overline|''&nu;}}''<sub>τ</sub> || 0 || 1/2 || < 15,5
|-
| [[протон]] || -{p}- || {{overline|-{p}-}} || +1 || 1/2 || 938,3
|-
| [[неутрон]] || -{n}- || {{overline|-{n}-}} || 0 || 1/2 || 939,6
|}

== Кваркови и лептони ==
{{Главни|Кварк|Лептон}}

Занимљива је чињеница да попис свих [[Елементарна честица|елементарних честица]] које изграђују сву [[материја|материју]] у [[свемир]]у једноставно стане на један лист [[папир]]а. Према [[Стандардни модел|стандардном моделу]] тих елементарних честица има укупно 12. Оне су подијељене у две групе честица које се називају кваркови и лептони. Постоји 6 кваркова и 6 лептона (једним именом се називају фермиони).

{| class="wikitable"
|+ Попис кваркова и лептона
|-
! scope="col" | Кваркови 
! scope="col" | Лептони
|-
| [[Gornji kvark|Горњи (-{u}- – енг. -{''up''}-)]] 
| [[Електрон]] (-{e}-<sup>-</sup>)
|-
| [[Donji kvark|Доњи (-{d}- – енг. -{''down''}-)]] 
| [[Електронски неутрино]] (𝜈<sub>𝑒</sub>)
|-
| [[Čarobni kvark|Чаробни (-{c}- – енг. -{''charm''}-)]] 
| [[Мион]] (𝜇<sup>−</sup>)
|-
| [[Strani kvark|Страни (-{s}- – енг. -{''strange''}-)]] 
| [[Мионски неутрино]] (𝜈<sub>𝜇</sub>) 
|-
| [[Vršni kvark|Вршни (-{t}- – енг. -{''top''}-)]] 
| [[Тауон]] (𝜏)
|-
| [[Dubinski kvark|Дубински (-{b}- – енг. -{''bottom''}-)]]  
| [[Тау неутрино]] (𝜈<sub>𝜏</sub>)
|}

Познато је да је [[електрон]] један од градитеља [[атом]]а и [[честица]] која је одговорна за [[електрична струја|електричну струју]] у [[Електрични проводник|електричном проводнику]]. Електрон је елементарна честица што значи да нема унутрашњу подструктуру. Свих 12 честица у таблици горе сматрају се елементарним честицама. Изненађујуће је то да се [[протон]] и [[неутрон]] не спомињу у тој табели.

Сва материја сачињена је од атома, сваки атом је сачињен од негативно наелектрисаних електрона који круже око малог, тешке, позитивно наелектрисаног [[атомска језгра|атомске језгре]]. С друге стране, језгра атома се састоји од протона, који имају позитиван [[електрични набој]], и неутрона, који су без набоја. Ако је износ набоја протона исти као и код електрона (али супротног предзнака), неутрални атом садржи једнак број протона у језгру и електрона у орбити. Број неутрона је обично исти као и број протона, мада може бити мало другачији дајући тако различите [[изотоп]]е атома.

Као што се пре веровало да је атом основна грађевна јединица материје, а затим је откривено да се састоји од још елементарнијих честица: електрона, протона и неутрона, исто тако се сада зна да протони и неутрони нису елементарне честице, али електрон је био и остао елементаран. Протони и неутрони су сачињени од комбинације горњих и доњих [[кварк]]ова. Будући да имају унутрашњу подструктуру, не могу се сматрати елементарним честицама. Протон се састоји од два горња и једног доњег кварка, а неутрон од два доња и једног горњег кварка. То се може приказати на следећи начин:

:<math> \mbox{p} = \mbox{u} \mbox{u} \mbox{d} </math>
:<math> \mbox{n} = \mbox{d} \mbox{d} \mbox{u} </math>

Будући да протон носи [[електрични набој]], неки од кваркова такође морају бити наелектрисани. Међутим, исти кваркови, само у другој комбинацији, постоје и унутар неутрона који је без набоја. Због тога се набоји кваркова морају сабрати у комбинацији која чини протон, а поништити у комбинацији која чини неутрон. Ако се означи набој горњег кварка са -{𝑄<sub>𝑢</sub>}- и набој доњег кварка са -{𝑄<sub>𝑑</sub>}-, добија се следеће:

:<math> \mbox{p} (\mbox{u} \mbox{u} \mbox{d})_{naboj} = Q_u + Q_u + Q_d = 1 </math>
:<math> \mbox{n} (\mbox{d} \mbox{d} \mbox{u})_{naboj} = Q_d + Q_d + Q_u = 0 </math>

Ове две једначине су једноставне за решавање, узимајући у обзир да су набоји горњег и доњег кварка редом:

:<math> Q_u = + \frac{2}{3} </math>
:<math> Q_d = - \frac{1}{3} </math>

Треба само напоменути да је у горњим једначинама кориштен договор која поставља да набој протона износи +1, док у стандардним јединицама приближно износи 1,6∙10<sup>−19</sup> -{C}- ([[кулон]]). Овај набој протона назива се још и [[Елементарни набој|елементарним набојем]] и означава се словом 𝑒.

До открића кваркова, физичари су сматрали да електрични набој може бити само целобројни умножак елементарног набоја. Тако електрон има електрични набој −-{𝑒}-, преотон +-{𝑒}-, језгро хелијума +2𝑒 и тако даље. Кваркови, зависно од врсте, имају само део елементарног набоја: +2/3-{𝑒}- или −1/3-{𝑒}-. Али, будући да кваркови не постоје самостално, већ долазе увек у комбинацији два или три кварка, у природи никад није запажено постојање честице с набојем мањим од једног елементарног набоја. Честице састављене од 3 кварка називају се [[барион]]има, док се [[мезон]]има називају честице које се састоје од парног броја кваркова и антикваркова. У доњој таблици, која показује начин на који су кваркови груписани у генерације, сви кваркови у првом ретку имају набој +2/3, а у другом ретку −1/3. Ово груписање кваркова у генерације строго прати поредак којим су кваркови откривени.

{| class="wikitable"
|+ Кварковска генерација
|-
! scope="col" |  
! scope="col" | Прва генерација 
! scope="col" | Друга генерација
! scope="col" | Трећа генерација
|-
| +𝟐/𝟑  
| Горњи (-{u}-)
| Чаробни (-{c}-) 
| Вршни (-{t}-)
|-
| -1/𝟑  
| Доњи (-{d}-)
| Страни (-{s}-) 
| Дубински (-{b}-)
|}

Сва материја у свемиру састоји се од атома, дакле од протона и неутрона, стога су горњи и доњи кваркови највише заступљени кваркови у свемиру. Остали кваркови су пуно масивнији ([[маса]] кваркова расте како се иде од прве према другој и трећој генерацији) и пуно рјеђи. Међутим, раније у еволуцији свемира материја је била далеко енергичнија, стога су масивнији кваркови били много чешћи и имали су значајну улогу у реакцијама које су се догодиле.

Од лептона најпознатији је електрон, стога су лептони највише и проучавани будући да се својства електрона оглегају у миону и тауону. Ова три лептона имају исти [[електрични набој]] и мало тога, осим масе, разликује електрон од миона и тауона. Једина очита разлика је у томе што се мион и тауон могу распадати на друге честице (из прве и друге генерације лептона и њихове [[Античестица|античестице]]), док је електрон стабилна честица.

Доња таблица приказује груписање лептона у 3 генерације. Исто као и код кваркова, маса лептона се повећава како се иде према вишој генерацији, барем што се тиче првог реда у таблици.

Остала 3 лептона се називају [[неутрино|неутрини]], јер су електрично неутрални. Треба напоменути да није исто рећи, на пример, да је неутрон без набоја и да је неутрон неутралан. Неутрон се састоји од 3 кварка и сваки од њих носи електрични набој који се у коначном збиру поништи. Неутрини, за разлику од неутрона, су елементарне честице. Као такве нису грађене од других елементарнијих компоненти – они су истински неутрални. Стога, да би се разликовале такве честице од оних којима се набоји компоненти поништавају, може се рећи за неутрине (и сличне честице) да су неутрални, а за неутроне (и честице сличне њима) да су без набоја. Према стандардном моделу сматра се да су неутрини честице без масе, иако резултати експеримента ''Супер-Камиоканде'' ([[Масатоши Кошиба|М. Кошиба]]) у Јапану дају назнаку да би неутрини ипак могли имати изузетно малу, али коначну масу. Будући да су неутрини без масе и неутрални, то им ускраћује било какво физичко постојање. Међутим, неутрини имају енергију и та их [[енергија]] чини стварнима.

{| class="wikitable"
|+ Лептонска генерација
|-
! scope="col" |  
! scope="col" | Прва генерација 
! scope="col" | Друга генерација
! scope="col" | Трећа генерација
|-
| −𝟏    
| [[Електрон]] (-{𝑒}-<sup>−</sup>)
| [[Мион]] (𝜇<sup>−</sup>) 
| [[Тауон]] (𝜏<sup>−</sup>)
|-
| 𝟎  
| [[Електронски неутрино]] (𝜈<sub>-{𝑒}-</sub>) 
| [[Мионски неутрино]] (𝜈<sub>𝜇</sub>) 
| [[Тау неутрино]] (𝜈<sub>𝜏</sub>) 
|}

Лептони, за разлику од кваркова, постоје у природи као засебне честице. Доња таблица показује где је све могуће наћи лептони у природи. [[Електрон]] је врло позната честица и његова својства су успостављена у основама физике. Његов партнер, [[електронски неутрино]], је мање познат али једнако чест у природи. У великом броју га производе неки [[радиоактивност|радиоактивни]] процеси и средишња језгра [[нуклеарни реактор|нуклеарних реактора]], док је [[Сунце]] највећи произвођач. Приближно 10<sup>12</sup> електронских неутрина прође кроз наше тело сваке секунде, већина настала у [[нуклеарна реакција|нуклеарним реакцијама]] које се одвијају у језгру Сунца. Будући да јако ретко међуделују с материјом велики број неутрина који прође кроз наше тело не чини никакву штету.

Лептони друге генерације су ређи, али се могу наћи у природи. [[Мион]]е је лако произвести у лабораторијским експериментима. Осим по маси, врло су слични електронима. Због велике масе су нестабилни, те се распадају на електроне и неутрина. Једноставно се могу проматрати у експериментима са [[Космички зраци|космичким зрацима]].

{| class="wikitable"
|+ Присутност лептона у природи
|-
! scope="col" | Прва генерација 
! scope="col" | Друга генерација
! scope="col" | Трећа генерација
|-
| [[Електрон]]: <br> - налази се у [[атом]]има; <br> - важан у [[електрична струја|електричној струји]]; <br> - настаје [[Бета распад|бета-распадом]]. 
| [[Мион]]: <br> - настаје у великом броју <br> ударом [[Космички зраци|космичких зрака]] <br> о горње слојеве [[атмосфера|атмосфере]]. 
| [[Тауон]]: <br> - до сада виђен само <br> у [[лабораторија]]ма.
|- 
| [[Електронски неутрино]]: <br> - настаје [[Бета распад|бета-распадом]].  
| [[Мионски неутрино]]: <br> - настаје у [[нуклеарни реактор|нуклеарним реакторима]], <br> - настаје ударом [[Космичко зрачење|космичких зрака]] <br> о горње слојеве [[атмосфера|атмосфере]]. 
| [[Тау неутрино]]: <br> - до сада виђен само <br> у [[лабораторија]]ма.
|}

Чланови треће генерације нису виђени у никаквим природним процесима, барем не у овом стадију еволуције свемира. Много раније, када је свемир био топлији и када су честице имале далеко више енергије, лептони треће генерације су често настајали у природним реакцијама. То је међутим било пре неколико милијарди година. Данас се тауон може посматрати само у лабораторијским огледима, док тау неутрино није директно виђен у експериментима већ се његово присуство може закључити из одређених реакција.<ref>Svetlana Veselinović: "Elementarne čestice",  [http://www.mathos.unios.hr/~mdjumic/uploads/diplomski/VES07.pdf], završni rad, Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku, Osijek 2014, pristupljeno 27. siječnja 2020.</ref>

== Види још ==
* [[Елементарна честица|Елементарне честице]]
*[[Бозони]]
*[[Паулијев принцип|Паулијев принцип искључења]]
* [[Субатомске честице]]
* [[Ферми-Диракова статистика]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{cite book
 | author=B.A. Schumm
 | year=2004
 | title=Deep Down Things: The Breathtaking Beauty of Particle Physics
 | publisher=Johns Hopkins University Press
 | isbn=978-0-8018-7971-5
 | url-access=registration
 | url=https://archive.org/details/deepdownthingsbr00schu
 }}
* {{cite web
 |url = http://www.symmetrymagazine.org/standard-model/
 |title = The Standard Model of Particle Physics Interactive Graphic
}}
* {{cite book
 | author1=I. Aitchison
 | author2=A. Hey
 | year=2003
 | title=Gauge Theories in Particle Physics: A Practical Introduction.
 | publisher=Institute of Physics
 | isbn=978-0-585-44550-2
}}
* {{cite book
 | author1=W. Greiner
 | author2=B. Müller
 | year=2000
 | title=Gauge Theory of Weak Interactions
 | publisher=Springer
 | isbn=978-3-540-67672-0
}}
* {{cite book
 | author1=G.D. Coughlan
 | author2=J.E. Dodd
 | author3=B.M. Gripaios
 | year=2006
 | title=The Ideas of Particle Physics: An Introduction for Scientists
 | url=https://archive.org/details/ideasofparticlep0000coug_q6u9
 | publisher=Cambridge University Press
 }}
* {{cite book
 | author=D.J. Griffiths
 | year=1987
 | title=Introduction to Elementary Particles
 | url=https://archive.org/details/introductiontoel0000grif_o7r4
 | publisher=John Wiley & Sons
 | isbn=978-0-471-60386-3
}}
* {{cite book
 | author=G.L. Kane
 | year=1987
 | title=Modern Elementary Particle Physics
 | url=https://archive.org/details/modernelementary0000kane_h0l3
 | publisher=Perseus Books
 | isbn=978-0-201-11749-3
}}
* {{cite book
 | author1=T.P. Cheng
 | author2=L.F. Li
 | year=2006
 | title=Gauge theory of elementary particle physics
 | publisher=Oxford University Press
 | isbn=978-0-19-851961-4
}} Highlights the [[gauge theory]] aspects of the Standard Model.
* {{cite book
 | author1=J.F. Donoghue
 | author2=E. Golowich
 | author3=B.R. Holstein
 | year=1994
 | title=Dynamics of the Standard Model
 | publisher=Cambridge University Press
 | isbn=978-0-521-47652-2
}} Highlights dynamical and [[phenomenology (particle physics)|phenomenological]] aspects of the Standard Model.
* {{cite book
 | author=L. O'Raifeartaigh
 | year=1988
 | title=Group structure of gauge theories
 | publisher=Cambridge University Press
 | isbn=978-0-521-34785-3
}}
* {{cite book |url = https://books.google.com/books?id=QYlX6AL4CtwC |title=Elementary Particle Physics: Foundations of the Standard Model, Volume 2 |isbn=978-3-527-64890-0 |last1=Nagashima|first1=Yorikiyo|year=2013|publisher=Wiley}}
* {{cite book |url= https://books.google.com/books?id=HbdEAgAAQBAJ |title=Quantum Field Theory and the Standard Model |isbn=978-1-107-03473-0|last=Schwartz|first=Matthew D.|year=2014|publisher=Cambridge University}}
* {{cite book |url= https://books.google.com/books?id=dpANo3e_pS8C |title=The Standard Model and Beyond |isbn=978-1-4200-7907-4|last=Langacker|first=Paul|year=2009|publisher=CRC Press}}  Highlights [[finite group|group-theoretical]] aspects of the Standard Model.
* {{cite journal
 |author1=E.S. Abers
 |author2=B.W. Lee
 |year=1973
 |title=Gauge theories
 |journal=[[Physics Reports]]
 |volume=9 |issue=1
 |pages=1–141
 |doi=10.1016/0370-1573(73)90027-6
|bibcode = 1973PhR.....9....1A }}
* {{cite journal
 |author=M. Baak |display-authors=etal
 |year=2012
 |title=The Electroweak Fit of the Standard Model after the Discovery of a New Boson at the LHC
 |journal=[[The European Physical Journal C]]
 |volume=72 |issue=11 |pages=2205
 |arxiv=1209.2716
 |doi=10.1140/epjc/s10052-012-2205-9
|bibcode = 2012EPJC...72.2205B
|s2cid=15052448
 }}
* {{cite journal
 |author=Y. Hayato |display-authors=etal
 |year=1999
 |title=Search for Proton Decay through ''p'' → ''νK''<sup>+</sup> in a Large Water Cherenkov Detector
 |journal=[[Physical Review Letters]]
 |volume=83 |issue=8 |pages=1529–1533
 |arxiv = hep-ex/9904020
 |bibcode=1999PhRvL..83.1529H
 |doi=10.1103/PhysRevLett.83.1529
|s2cid = 118326409}}
* {{cite arXiv
 |author=S.F. Novaes
 |year=2000
 |title=Standard Model: An Introduction
 |eprint=hep-ph/0001283
}}
* {{cite arXiv
 |author=D.P. Roy
 |year=1999
 |title=Basic Constituents of Matter and their Interactions – A Progress Report
 |eprint=hep-ph/9912523
}}
* {{cite journal
 |author=F. Wilczek
 |year=2004
 |title=The Universe Is A Strange Place
 |doi=10.1016/j.nuclphysbps.2004.08.001
 |journal=Nuclear Physics B: Proceedings Supplements
 |volume=134
 |page=3
 |arxiv=astro-ph/0401347
 |bibcode = 2004NuPhS.134....3W
|s2cid=28234516
 }}
* {{Citation |first=Howard |last=Georgi |title=Lie algebras in particle physics |year=1999 |publisher=Perseus Books Group |isbn=978-0-7382-0233-4 }}.
* {{Citation |first=J. Richard |last=Christman |url=http://www.physnet.org/modules/pdf_modules/m283.pdf |title=Colour and Charm |year=2001 |work= www.physnet.org, Project PHYSNET, document MISN-0-283 }}.
* {{Citation |first=Stephen |last=Hawking |title=A Brief History of Time |year=1998 |publisher=Bantam Dell Publishing Group |isbn=978-0-553-10953-5 }}.
* {{Citation |first=Frank |last=Close |title=The New Cosmic Onion |year=2007 |publisher=Taylor & Francis |isbn=978-1-58488-798-0 }}.
* {{cite book
 |last=Wu |first=T.-Y. 
 |last2=Pauchy Hwang |first2=W.-Y. 
 |year=1991
 |title=Relativistic quantum mechanics and quantum fields
 |pages=321
 |publisher=[[World Scientific]]
 |isbn=978-981-02-0608-6
}}
* {{Cite book
 |last=Muta |first=T.
 |year=2009
 |title=Foundations of Quantum Chromodynamics: An introduction to perturbative methods in gauge theories
 |url=https://books.google.com/books?isbn=9812793534  
 |edition=3rd
 |volume=78
 |series=[[Lecture Notes in Physics]]
 |publisher=[[World Scientific]]
 |isbn=978-981-279-353-9
}}
* {{Cite book
 |last=Smilga |first=A.
 |year=2001
 |title=Lectures on quantum chromodynamics
 |url=https://books.google.com/books?isbn=9810243316  
 |publisher=[[World Scientific]]
 |isbn=978-981-02-4331-9
}}
* {{cite journal | last1 = Pauli | first1 = Wolfgang | author-link = Wolfgang Pauli | year = 1941 | title = Relativistic Field Theories of Elementary Particles | url = http://prola.aps.org/abstract/RMP/v13/i3/p203_1 | journal = Rev. Mod. Phys. | volume = 13 | pages = 203–32 | doi=10.1103/revmodphys.13.203| bibcode = 1941RvMP...13..203P }}
* {{cite journal |author=Yang C. N., Mills R. L. |title=Conservation of Isotopic Spin and Isotopic Gauge Invariance |journal=[[Phys. Rev.]] |volume=96 |year=1954 |pages=191–195 |doi=10.1103/PhysRev.96.191|bibcode = 1954PhRv...96..191Y |doi-access=free }}
* {{Cite journal |last=Donaldson |first=Simon K. |title=Self-dual connections and the topology of smooth 4-manifolds |journal=[[Bull. Amer. Math. Soc.]] |volume=8 |issue=1 |year=1983 |pages=81–83 |doi=10.1090/S0273-0979-1983-15090-5 | mr=0682827 |doi-access=free }}
* {{cite book
 |last=Pickering |first=A.
 |title=Constructing Quarks
 |publisher=[[University of Chicago Press]]
 |year=1984
 |isbn=0-226-66799-5
}}
{{Литература крај}}

== Спољашње взе ==
{{Commons category|Fermion}}
* -{[https://www.youtube.com/watch?v=4TX7CcAPF44&feature=related Explanation of gauge boson and gauge fields] by [[Christopher T. Hill]]}-

{{Честице у физици}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Субатомске честице]]
[[Категорија:Енрико Ферми]]
[[Категорија:Физика елементарних честица]]
[[Категорија:Квантна теорија поља]]
[[Категорија:Фундаментални концепти физике]]