Изворни код странице Ураган

[[Датотека:Hurricane Isabel from ISS.jpg|right|200п|thumb|[[Ураган Изабела]] (2003) снимљен из орбите током [[Експедиција 7|Експедиције 7]] на [[Међународна свемирска станица|Међународној свемирској станици]]. [[Око (циклон)|Око]], зид ока, и окружујући кишни опсези, карактеристични за тропске [[циклон]]е, су јасно видљиви у овом погледу из свемира.]] 

'''[[Тропски циклон]]''' ('''''оркан''''', '''''ураган''''' или '''''[[тајфун]]''''') [[метеорологија|метеоролошка]] је појава на [[Земља|Земљи]] која се састоји од брзих [[ветар|ветрова]] те много [[киша|кише]]. Урагани могу трајати неколико дана или недеља и честа су појава на истоку [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[југоисточна Азија|југоисточној Азији]] и на северу [[Аустралија|Аустралије]]. Супротно медијским написима о снажним ветровима који све уништавају на свом путу, урагани су на копну много слабији ветар од наше буре, иако у обалном подручју имају већу разорну моћ због дизања нивоа мора.<ref>{{Cite web |url=http://blog.meteoadriatic.net/2012/10/30/tc-sandy-vs-jadranska-bura/ |title=TC Sandy vs jadranska bura |access-date=02. 04. 2017 |archive-date=12. 09. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170912144615/http://blog.meteoadriatic.net/2012/10/30/tc-sandy-vs-jadranska-bura/ |url-status=dead }}</ref> Тропски циклон је брзо ротирајући [[олуја|олујни систем]] који се одликује центром [[област високог притиска|ниског притиска]], [[Бофорова скала|јаком ветровима]], и спиралним аранжманом [[олуја са грмљавином|грмљавинских олуја]] које производе јаку кишу. У зависности од његовог положаја и јачине, тропски циклон се назива именима као што су '''''ураган''''', '''''оркан''''' ({{јез-фра|ouragan}}, од {{јез-шпа|huracan}}<ref>{{cite web|url=http://vokabular.rs/?lang=sr&search=%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BD&Submit=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8|title=оркан|publisher=Вокабулар|accessdate=1. 10. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20150815040335/http://vokabular.rs/?lang=sr|archive-date=15. 08. 2015|url-status=dead}}</ref>), '''''тајфун''''', '''''тропска олуја''''', '''''циклонска олуја''''', '''''тропска депресија''''', и једноставно '''''циклон'''''.<ref>{{cite web|url=http://oceanservice.noaa.gov/facts/cyclone.html|title=The only difference between a hurricane, a cyclone, and a typhoon is the location where the storm occurs|publisher=noaa.gov|accessdate = 1. 10. 2014}}</ref> Атлански ураган је јак тропски циклон који се јавља у [[Atlantic Ocean|Атлантском океану]] или североисточном [[Pacific Ocean|Тихом океану]], а [[тајфун]] се јавља у северозападном Тихом океану. У [[Indian Ocean|Индијском океану]] и јужном Пацифику, сличне олује се називају „тропским циклонима”. У модерно доба, у просеку се око 80 до 90 именованих тропских циклона формира сваке године широм света, од којих преко половине развија [[Бофорова скала|ураганске ветрове]] од {{convert|65|kn|km/h mph|lk=in|abbr=on|round=5}} или више.<ref name="Global Guide 2017">{{cite report |url=https://cyclone.wmo.int/pdf/Global-Guide-to-Tropical-Cyclone-Forecasting.pdf |title=Global Guide to Tropical Cyclone Forecasting: 2017 |date=April 17, 2018 |publisher=[[World Meteorological Organization]] |access-date=September 6, 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190714014847/https://cyclone.wmo.int/pdf/Global-Guide-to-Tropical-Cyclone-Forecasting.pdf |archive-date=July 14, 2019 |url-status=live}}</ref> Тропски циклони преносе топлоту и енергију из тропских крајева и транспортују је ка умереним географским ширинама, што игра важну улогу у [[Климатски систем|регулисању]] глобалне климе.

Тропски циклони се типично формирају над великим пространствима релативно вруће воде. Они изводе своју енергију из испаравања [[вода|воде]] са површине [[океан]]а, од које се затим [[кондензација|кондензацијом]] формирају [[облак|облаци]] и киша, кад се влажни ваздух подигне и охлади до [[Засићена течност|засићења]]. Овај [[Извори енергије|извор енергије]] се разликује од [[екстратропски циклон|циклонских олуја]] средње географске ширине, као што су [[североисточњак|североисточњаци]] и [[Европска олуја|европске олује]], које су првенствено подстакнуте [[Баротропност|хоризонталним температурним контрастима]]. Јаки ротирајући ветрови тропских циклона су резултат [[момент импулса|конзервације угаоног момента]] узрокованог ротацијом Земље, при протоку ваздуха према оси ротације. Консеквентно, они се ретко формирају у појасу од 5° око екватора.<ref name="BAMS Zhang 1988">{{Cite journal | doi = 10.1175/1520-0477(1998)079<0019:TCAGCC>2.0.CO;2 | title = Tropical Cyclones and Global Climate Change: A Post-IPCC Assessment | journal = Bulletin of the American Meteorological Society | volume = 79 |pages=19 |year=1998 | last1 = Henderson-Sellers | first1 = A. |last2=Zhang| first2 = H. |last3=Berz| first3 = G. |last4=Emanuel| first4 = K. |last5=Gray| first5 = W. |last6=Landsea| first6 = C. |last7=Holland| first7 = G. |last8=Lighthill| first8 = J. |last9=Shieh| first9 = S. L. | last10 = Webster | first10 = P. | last11 = McGuffie | first11 = K. }}</ref> Тропски циклони типично имају пречник у опсегу од 100 и 4.000 km. Термин ''тропски'' се односи на географско порекло ових система. Они се скоро ексклузивно формирају изнад [[тропи|тропских]] мора. Реч ''циклон'' произилази из њихове кружне природе, при чему ветар дува [[Смер казаљки на сату|насупрот]] смера казаљки на саду у [[Северна хемисфера|Северној хемисфери]] и у смеру казаљки на сату у [[Јужна хемисфера|Јужној хемисфери]]. Супротни смерови циркулације су последица [[Кориолисов ефекат|Кориолисовог ефекта]]. Поред јаког ветра и кише, тропски циклони могу до произведу високе таласе, погубне [[олујна поплава|олујне поплаве]], и [[торнадо|торнада]]. Они типично брзо слабе над копном, где су одсечени од свог примарног извора енергије. Из тог разлога су приобални региони посебно осјетљиви на оштећења узрокована тропским циклонима у односу на унутрашњост. Јаке киша, међутим, могу да доведу до знатних поплава у унутрашњости, и олујни удари могу да произведу екстензивне приобалне [[поплава|поплаве]] и до 40 км од обале. Мада је њихов утицај на људске популације обично поражавајући, тропски циклони могу да ублаже [[суша|суше]]. Они такође могу да односе топлотну енергију са тропика и да је преносе на пределе са [[Умерена клима|умеренијом климом]], што може да има важну улогу у регионалној и глобалној модулацији [[клима|климе]].

Тропски циклони увлаче ваздух са великог подручја и концентришу садржај воде у том ваздуху (из атмосферске влаге и влаге испарене из воде) у [[precipitation|падавине]] на много мањој површини. Ово допуњавање ваздуха влагом након кише може изазвати вишесатну или вишедневну екстремно јаку кишу до {{convert|40|km|mi|abbr=on}} од обале, далеко изнад количине воде коју локална атмосфера садржи у било ком тренутку. Ово заузврат може довести до изливања река, копнених поплава и општег преоптерећења локалних структура за контролу воде на великом подручју. Ефекти тропских циклона на људску популацију могу бити разорни. Сваке године тропски циклони утичу на различите регионе света, укључујући [[Gulf Coast of the United States|обалу Мексичког залива]] Северне Америке, [[Australia|Аустралију]], [[Индија|Индију]] и [[Бангладеш]]. [[Climate change|Климатске промене]] могу утицати на тропске циклоне на различите начине: међу могућим су интензивирање падавина и брзине ветра, смањење укупне учесталости, повећање учесталости веома интензивних олуја и ширење ка полу где циклони достижу максимални интензитет. Оне су последице климатских промена изазваних људским деловањем.<ref name=":5" /> 

== Дефиниција и терминологија ==

Тропски циклон је генерички термин за [[Low-pressure area|систем ниског притиска]] са топлом језгром, нефронталне [[Synoptic scale meteorology|синоптичке скале]] над [[Tropics|тропским]] или [[Subtropics|суптропским]] водама широм света.<ref name="Gloss">{{cite web |title=Glossary of NHC Terms |url=https://www.nhc.noaa.gov/aboutgloss.shtml |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210216200241/https://www.nhc.noaa.gov/aboutgloss.shtml |archive-date=February 16, 2021 |access-date=February 18, 2021 |publisher=[[National Hurricane Center|United States National Hurricane Center]]}}</ref><ref name="What">{{cite web |title=Tropical cyclone facts: What is a tropical cyclone? |url=https://www.metoffice.gov.uk/research/weather/tropical-cyclones/facts#What%20is%20a%20TC |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210202123840/https://www.metoffice.gov.uk/research/weather/tropical-cyclones/facts |archive-date=February 2, 2021 |access-date=February 25, 2021 |publisher=[[Met Office|United Kingdom Met Office]]}}</ref> Ови системи генерално имају добро дефинисан центар који је окружен дубоком [[atmospheric convection|атмосферском конвекцијом]] и затвореном циркулацијом ветра на површини.<ref name="Gloss"/> Генерално се сматра да је тропски циклон формиран када се уоче средњи површински ветрови јачине {{convert|35|kn|km/h mph|round=5|abbr=on}}.<ref name="Global Guide 2017" /> Претпоставља се да је у овој фази тропски циклон постао самоодржив и да може да настави да се интензивира без икакве помоћи свог окружења.<ref name="Global Guide 2017" />

У зависности од локације и јачине, тропски циклон се назива [[#Класификација и именовање|различитим именима]], укључујући ''ураган'', ''тајфун'', ''тропску олују'', ''циклонску олују'', ''тропску депресију'' или једноставно ''циклон''. Ураган је јак тропски циклон који се јавља на [[Atlantic Ocean|Атлантском океану]] или североисточном [[Pacific Ocean|Тихом океану]], а [[тајфун]] се јавља у северозападном Тихом океану. У [[Indian Ocean|Индијском океану]] и јужном Пацифику, сличне олује се називају „тропским циклонима“, а такве олује у Индијском океану могу се назвати и „тешким циклоналним олујама“.

''Тропски'' се односи на географско порекло ових система, који се формирају скоро искључиво изнад [[tropics|тропских]] мора. ''Циклон'' се односи на њихове ветрове који се крећу у круг, вртећи се око њиховог централног бистрог [[Eye (cyclone)|ока]], са њиховим површинским ветровима који дувају у [[Clockwise and counterclockwise|супротном]] смеру казаљке на сату на [[Northern Hemisphere|северној хемисфери]] и у смеру казаљке на сату на [[Southern Hemisphere|јужној хемисфери]]. Супротан смер циркулације је последица [[Coriolis effect|Кориолисовог ефекта]].

== Формирање ==
{{Main|Тропска циклогенеза}}
[[Датотека:Hurricane-en.svg|thumb|upright=1.3|Дијаграм тропског циклона на [[Northern Hemisphere|северној хемисфери]]|alt=Шематски дијаграм тропског циклона]]

Тропски циклони имају тенденцију да се углавном развијају током лета, мада су примећени скоро сваког месеца у већини [[tropical cyclone basins|басена тропских циклона]]. Тропски циклони са обе стране екватора углавном имају своје порекло у [[Intertropical Convergence Zone|зони интертропске конвергенције]], где ветрови дувају са североистока или југоистока.<ref name="Form">{{cite web |title=Tropical cyclone facts: How do tropical cyclones form? |url=https://www.metoffice.gov.uk/research/weather/tropical-cyclones/facts#How%20do%20TCs%20form |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210202123840/https://www.metoffice.gov.uk/research/weather/tropical-cyclones/facts |archive-date=February 2, 2021 |access-date=March 1, 2021 |publisher=United Kingdom Met Office}}</ref> Унутар овог широког подручја ниског притиска, ваздух се загрева изнад топлог тропског океана и уздиже се у дискретним деловима, што узрокује настанак грмљавинских пљускова.<ref name="Form" /> Ови пљускови нестају прилично брзо; међутим, могу и да се групишу у велике кластере олуја са грмљавином.<ref name="Form" /> Ово ствара ток топлог, влажног ваздуха који се брзо уздиже, који почиње да се [[cyclonic rotation|ротира циклонски]] док је у интеракцији са ротацијом земље.<ref name="Form" />

Неколико фактора је потребно за даљи развој ових олуја, укључујући [[sea surface temperatures|температуру површине мора]] од око {{convert|27|°C|°F|abbr=on}} и низак вертикални [[wind shear|смицајући ветар]] који окружује систем,{{r|Form|A15}} атмосферску нестабилност, високу [[humidity|влажност]] у доњем и средњем делу нивои [[troposphere|тропосфере]], довољну [[Coriolis force|Кориолисову силу]] да се развије [[low-pressure area|центар ниског притиска]], и већ постојећи фокус ниског нивоа или поремећај.<ref name="A15">{{cite web |last=Landsea |first=Chris |author-link=Chris Landsea |title=How do tropical cyclones form? |url=http://www.aoml.noaa.gov/hrd/tcfaq/A15.html |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20090827030639/http://www.aoml.noaa.gov/hrd/tcfaq/A15.html |archive-date=August 27, 2009 |access-date=October 9, 2017 |work=Frequently Asked Questions |publisher=[[Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory]], Hurricane Research Division}}</ref> Постоји ограничење интензитета тропског циклона које је снажно повезано са температурама воде дуж његовог пута<ref name="RSMAS">{{cite web |last=Berg |first=Robbie |title=Tropical cyclone intensity in relation to SST and moisture variability |url=http://ams.confex.com/ams/pdfpapers/37899.pdf |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20110610113232/http://ams.confex.com/ams/pdfpapers/37899.pdf |archive-date=June 10, 2011 |access-date=September 23, 2010 |publisher=[[Rosenstiel School of Marine and Atmospheric Science|RSMAS]] ([[University of Miami]])}}</ref> и дивергенцијом вишег нивоа.<ref>{{cite journal |last1=Zhang |first1=Da-Lin |last2=Zhu |first2=Lin |date=September 12, 2012 |title=Roles of upper-level processes in tropical cyclogenesis |url=https://agupubs.onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.1029/2012GL053140 |journal=Geophysical Research Letters |publisher=AGU |volume=39 |issue=17 |bibcode=2012GeoRL..3917804Z |doi=10.1029/2012GL053140 |s2cid=53341455 |access-date=October 4, 2022}}</ref> Годишње се широм света формира у просеку 86 тропских циклона интензитета тропских олуја. Од тога, 47 достиже јачину већу од {{convert|74|mph|km/h|abbr=on|order=flip}}, а 20 постају интензивни тропски циклони (најмање интензитет категорије 3 на [[Saffir–Simpson scale|Сафир-Симпсоновој скали]]).<ref>{{cite web |author=Chris Landsea |author-link=Chris Landsea |date=January 4, 2000 |title=Climate Variability table&nbsp;— Tropical Cyclones |url=http://www.aoml.noaa.gov/hrd/Landsea/climvari/table.html |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20121002045230/http://www.aoml.noaa.gov/hrd/Landsea/climvari/table.html |archive-date=October 2, 2012 |access-date=October 19, 2006 |publisher=[[Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory]], [[National Oceanic and Atmospheric Administration]]}}</ref>

Климатске осцилације као што су [[El Niño–Southern Oscillation|Ел Нињо-јужна осцилација]] (ENSO) и [[Madden–Julian oscillation|Маден-Џулијанске осцилације]] модулишу време и учесталост развоја тропског циклона.<ref name="AOML climt var">{{cite web |last=Landsea |first=Christopher |title=AOML Climate Variability of Tropical Cyclones paper |url=http://www.aoml.noaa.gov/hrd/Landsea/climvari/index.html |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211026211517/https://www.aoml.noaa.gov/hrd/Landsea/climvari/index.html |archive-date=October 26, 2021 |access-date=September 23, 2010 |publisher=Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Aiyyer |first1=Anantha |last2=Molinari |first2=John |date=August 1, 2008 |title=MJO and Tropical Cyclogenesis in the Gulf of Mexico and Eastern Pacific: Case Study and Idealized Numerical Modeling |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-the-atmospheric-sciences_2008-08_65_8/page/2691 |journal=Journal of the Atmospheric Sciences |publisher=American Meteorological Society |volume=65 |issue=8 |pages=2691–2704 |bibcode=2008JAtS...65.2691A |doi=10.1175/2007JAS2348.1 |s2cid=17409876 |doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Zhao |first1=Chen |last2=Li |first2=Tim |date=October 20, 2018 |title=Basin dependence of the MJO modulating tropical cyclone genesis |url=https://link.springer.com/article/10.1007/s00382-018-4502-y |url-status=live |journal=Climate Dynamics |publisher=Springer |volume=52 |issue=9–10 |pages=6081–6096 |doi=10.1007/s00382-018-4502-y |s2cid=134747858 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221002213931/https://link.springer.com/article/10.1007/s00382-018-4502-y |archive-date=October 2, 2022 |access-date=October 5, 2022}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Camargo |first1=Suzana J. |last2=Emanuel |first2=Kerry A. |last3=Sobel |first3=Adam H. |date=October 1, 2007 |title=Use of a Genesis Potential Index to Diagnose ENSO Effects on Tropical Cyclone Genesis |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-climate_2007-10-01_20_19/page/4819 |journal=Journal of Climate |publisher=American Meteorological Society |volume=20 |issue=19 |pages=4819–4834 |bibcode=2007JCli...20.4819C |doi=10.1175/JCLI4282.1 |s2cid=17340459 |doi-access=free}}</ref> [[Rossby wave|Росбијеви таласи]] могу помоћи у формирању новог тропског циклона ширењем енергије постојеће, зреле олује.<ref>{{cite journal |last1=Molinari |first1=John |last2=Lombardo |first2=Kelly |last3=Vollaro |first3=David |date=April 1, 2007 |title=Tropical Cyclogenesis within an Equatorial Rossby Wave Packet |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-the-atmospheric-sciences_2007-04_64_4/page/1301 |journal=Journal of the Atmospheric Sciences |publisher=American Meteorological Society |volume=64 |issue=4 |pages=1301–1317 |bibcode=2007JAtS...64.1301M |doi=10.1175/JAS3902.1 |s2cid=12920242 |doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Li |first1=Tim |last2=Fu |first2=Bing |date=May 1, 2006 |title=Tropical Cyclogenesis Associated with Rossby Wave Energy Dispersion of a Preexisting Typhoon. Part I: Satellite Data Analyses |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-the-atmospheric-sciences_2006-05_63_5/page/1377 |journal=Journal of the Atmospheric Sciences |publisher=American Meteorological Society |volume=63 |issue=5 |pages=1377–1389 |bibcode=2006JAtS...63.1377L |doi=10.1175/JAS3692.1 |s2cid=15372289 |doi-access=free}}</ref> [[Kelvin wave|Келвинови таласи]] могу допринети формирању тропских циклона регулацијом развоја [[westerlies|западних]] крајева.<ref>{{cite journal |last1=Schreck III |first1=Carl J. |last2=Molinari |first2=John |date=September 1, 2011 |title=Tropical Cyclogenesis Associated with Kelvin Waves and the Madden–Julian Oscillation |url=https://archive.org/details/sim_monthly-weather-review_2011-09_139_9/page/2723 |journal=Monthly Weather Review |publisher=American Meteorological Society |volume=139 |issue=9 |pages=2723–2734 |bibcode=2011MWRv..139.2723S |doi=10.1175/MWR-D-10-05060.1 |s2cid=16983131 |doi-access=free}}</ref> Формирање циклона се обично смањује 3 дана пре врха таласа и повећава се током 3 дана након тога.<ref>{{cite journal |last1=Schreck III |first1=Carl J. |date=October 1, 2015 |title=Kelvin Waves and Tropical Cyclogenesis: A Global Survey |journal=Monthly Weather Review |publisher=American Meteorological Society |volume=143 |issue=10 |pages=3996–4011 |bibcode=2015MWRv..143.3996S |doi=10.1175/MWR-D-15-0111.1 |s2cid=118859063 |doi-access=free}}</ref>

=== Региони формирања и центри упозорења ===
{{Main|Басени тропских циклона|Регионални специјализовани метеоролошки центар}}
{| class="wikitable"
! colspan="4" style="background: #ccf;" |Басени тропских циклона и званични центри упозорења
|-
! scope="col" | Басен
! scope="col" | Центар за упозоравање
! scope="col" | Област одговорности
! scope="col" | Напомене
|-
| colspan="4" style="text-align: center;" |'''Северна хемисфера'''
|-
! scope="row" | [[Atlantic hurricane|Северни Атлантик]]
| [[National Hurricane Center|Национални центар за урагане]] Сједињених Држава (Мајами)
| Екватор северно, афричка обала&nbsp;– 140°W
|<ref name="ATL/EPAC TCOP" />
|-
! scope="row" | [[Pacific hurricane|Источни Пацифик]]
| [[Central Pacific Hurricane Center|Централни Пацифички центар за урагане]] Сједињених Држава (Хонолулу)
| Екватор северно, 140–180°W
|<ref name="ATL/EPAC TCOP" />
|-
! scope="row" | [[Typhoon|Западни Пацифик]]
| [[Japan Meteorological Agency|Јапанска метеоролошка агенција]]
| Екватор –&nbsp;60°N, 180–100°E
|<ref name="WPAC TCOP">{{cite report |url=https://www.wmo.int/pages/prog/www/tcp/documents/TCP-23EDITION2015.pdf |title=Typhoon Committee Operational Manual Meteorological Component 2015 |author=WMO/ESCP Typhoon Committee |date=March 13, 2015 |publisher=[[World Meteorological Organization]] |pages=40–41 |access-date=March 28, 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151001064907/https://www.wmo.int/pages/prog/www/tcp/documents/TCP-23EDITION2015.pdf |archive-date=October 1, 2015 |url-status=live |type=Report No. TCP-23}}</ref>
|-
! scope="row" | [[North Indian Ocean tropical cyclone|Северни Индијски океан]]
| [[India Meteorological Department|Индијски метереолошки департман]]
| Екватор северно, 100–40°E
|<ref name="NIO TCOP" />
|-
| colspan="4" style="text-align: center;" |'''Јужна хемисфера'''
|-
! scope="row" | [[South-West Indian Ocean tropical cyclone|Југозападни<br />Индијски океан]]
| [[Météo-France|Француска метереолошка служба]] Реунион
| Екватор – 40°S, Афричка обала –&nbsp;90°E
|<ref name="SWIO TCOP" />
|-
! rowspan="3" scope="row" | [[Australian region tropical cyclone|Аустралијски регион]]
| Индонежанска [[Meteorology, Climatology, and Geophysical Agency|Агенција за метереологију, климатографију и геофизику]] (BMKG)
| Екватор – 10°S, 90–141°E
|<ref name="SPAC TCOP"/>
|-
| Национална метеоролошка служба Папуе Нове Гвинеје
| Екватор – 10°S, 141–160°E
|<ref name="SPAC TCOP" />
|-
| Аустралијски [[Bureau of Meteorology|метеоролошки биро]]
| 10–40°S, 90–160°E
|<ref name="SPAC TCOP" />
|-
! rowspan="2" scope="row" | [[South Pacific tropical cyclone|Јужни Пацифик]]
| [[Fiji Meteorological Service|Метеоролошка служба Фиџија]]
| Екватор&nbsp;– 25°S, 160°E&nbsp;– 120°W
|<ref name="SPAC TCOP" />
|-
| [[MetService|Meteorological Service of New Zealand|Метеоролошка служба Новог Зеланда]]
| 25–40°S, 160°E – 120°W
|<ref name="SPAC TCOP" />
|}

Већина тропских циклона сваке године се формира у једном од седам басена тропских циклона, које прате разне метеоролошке службе и центри за упозоравање.<ref name="Global Guide 2017" /> Десет од ових центара за упозорење широм света је одређено као [[Regional Specialized Meteorological Centre|Регионални специјализовани метеоролошки центар]] или [[Regional Specialized Meteorological Centre#Tropical cyclones|Центар за упозорење на тропске циклоне]] од стране програма [[Светска метеоролошка организација|Светске метеоролошке организације]] (WMO) за тропске циклоне.<ref name="Global Guide 2017" /> Ови центри за упозоравење издају савете који пружају основне информације и покривају присутне системе, прогнозирану позицију, кретање и интензитет, у њиховим зонама одговорности.<ref name="Global Guide 2017" /> Метеоролошке службе широм света су генерално одговорне за издавање упозорења за сопствену земљу, међутим, постоје изузеци, пошто Национални центар за урагане Сједињених Држава и Метеоролошка служба Фиџија издају упозорења, посматрања и упозорења за различите острвске државе у њиховим зонама одговорности.<ref name="Global Guide 2017" /><ref name="SPAC TCOP" /> [[Joint Typhoon Warning Center|Заједнички центар за упозорење на тајфуне]] Сједињених Држава и Метеоролошки центар флоте такође јавно издају упозорења о тропским циклонима у име [[Савезна влада Сједињених Америчких Држава|Владе Сједињених Држава]].<ref name="Global Guide 2017" /> Хидрографски центар [[Brazilian Navy|Бразилске морнарице]] именује [[South Atlantic tropical cyclone|јужноатлантске тропске циклоне]], међутим јужни Атлантик није велики басен, нити званични басен према WMO.<ref name="names_2011">{{cite web |year=2011 |title=Normas Da Autoridade Marítima Para As Atividades De Meteorologia Marítima |url=https://www.marinha.mil.br/dhn/sites/www.marinha.mil.br.dhn/files/normam/normam_19.pdf |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150206213534/http://www.mar.mil.br/dhn/dhn/downloads/normam/normam_19.pdf |archive-date=February 6, 2015 |access-date=October 5, 2018 |publisher=Brazilian Navy |language=pt}}</ref>

== Интензитет ==

Интензитет тропског циклона се заснива на брзини и притиску ветра; односи између ветрова и притиска се често користе у одређивању интензитета олује.<ref>{{cite journal |last1=Knapp |first1=Kenneth R. |last2=Knaff |first2=John A. |last3=Sampson |first3=Charles R. |last4=Riggio |first4=Gustavo M. |last5=Schnapp |first5=Adam D. |title=A Pressure-Based Analysis of the Historical Western North Pacific Tropical Cyclone Intensity Record |journal=Monthly Weather Review |date=August 1, 2013 |volume=141 |issue=8 |pages=2611–2631 |doi=10.1175/MWR-D-12-00323.1 |publisher=American Meteorological Society |bibcode=2013MWRv..141.2611K |s2cid=19031120 |doi-access=free }}</ref> Скала тропских циклона као што је Сафир-Симпсонова скала ветра урагана и Аустралијска скала (Биро за метеорологију) користе само брзину ветра за одређивање категорије олује.<ref>{{cite web |title=What is a Tropical Cyclone? |url=http://www.bom.gov.au/cyclone/tropical-cyclone-knowledge-centre/understanding/tc-info/ |publisher=Bureau of Meteorology |access-date=October 7, 2022 |archive-date=October 3, 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221003062556/http://www.bom.gov.au/cyclone/tropical-cyclone-knowledge-centre/understanding/tc-info/ |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |title=Saffir-Simpson Hurricane Wind Scale |url=https://www.nhc.noaa.gov/aboutsshws.php |publisher=National Hurricane Center |access-date=October 7, 2022 |archive-date=June 20, 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200620093804/https://www.nhc.noaa.gov/aboutsshws.php |url-status=live }}</ref> Најинтензивнија забележена олуја је [[Typhoon Tip|Тајфун Тип]] у северозападном Тихом океану 1979. године, који је достигао минимални притисак од {{convert|870|hPa|inHg|lk=on|abbr=on}} и максималну трајну брзину ветра од {{convert|165|kn|m/s km/h mph|abbr=on|round=5}}.<ref name="jtwc">{{Cite journal |last1=Dunnavan |first1=G.M. |last2=Diercks |first2=J.W. |year=1980 |title=An Analysis of Super Typhoon Tip (October 1979) |journal=[[Monthly Weather Review]] |volume=108 |issue=11 |pages=1915–1923 |bibcode=1980MWRv..108.1915D |doi=10.1175/1520-0493(1980)108<1915:AAOSTT>2.0.CO;2 |doi-access=free}}</ref> Највећа дуготрајна брзина ветра икада забележена била је {{convert|185|kn|m/s km/h mph|abbr=on|round=5}} у [[Hurricane Patricia|урагану Патриша]] 2015. године — најинтензивнијем циклону икада забележеном на [[Western Hemisphere|западној хемисфери]].<ref>{{cite web|last1=Pasch|first1=Richard|title=Hurricane Patricia Discussion Number 14|url=http://www.nhc.noaa.gov/text/refresh/MIATCDEP5+shtml/230834.shtml?|publisher=National Hurricane Center|date=October 23, 2015|quote=Data from three center fixes by the Hurricane Hunters indicate that the intensity, based on a blend of 700 mb-flight level and SFMR-observed surface winds, is near 175 kt. This makes Patricia the strongest hurricane on record in the National Hurricane Center's area of responsibility (AOR) which includes the Atlantic and the eastern North Pacific basins.|access-date=October 23, 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151025142113/http://www.nhc.noaa.gov/text/refresh/MIATCDEP5+shtml/230834.shtml|archive-date=October 25, 2015|url-status=live}}</ref>

=== Фактори који утичу на интензитет ===

Потребне су топле [[sea surface temperature|температуре површине мора]] да би се тропски циклони формирали и ојачали. Општеприхваћени минимални температурни опсег за ово је 26–27 °C (79–81 °F), међутим, више студија је предложило нижи минимум од {{convert|25.5|C|F|abbr=on}}.<ref>{{cite journal |last1=Tory |first1=K. J. |last2=Dare |first2=R. A. |date=October 15, 2015 |title=Sea Surface Temperature Thresholds for Tropical Cyclone Formation |url=https://journals.ametsoc.org/view/journals/clim/28/20/jcli-d-14-00637.1.xml?tab_body=pdf |url-status=live |journal=[[Journal of Climate]] |publisher=[[American Meteorological Society]] |volume=28 |issue=20 |page=8171 |bibcode=2015JCli...28.8171T |doi=10.1175/JCLI-D-14-00637.1 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210428230055/https://journals.ametsoc.org/view/journals/clim/28/20/jcli-d-14-00637.1.xml?tab_body=pdf |archive-date=April 28, 2021 |access-date=April 28, 2021 |doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Lavender |first1=Sally |last2=Hoeke |first2=Ron |last3=Abbs |first3=Deborah |date=March 9, 2018 |title=The influence of sea surface temperature on the intensity and associated storm surge of tropical cyclone Yasi: a sensitivity study |url=https://nhess.copernicus.org/articles/18/795/2018/ |url-status=live |journal=Natural Hazards and Earth System Sciences |publisher=[[Copernicus Publications]] |volume=18 |issue=3 |pages=795–805 |bibcode=2018NHESS..18..795L |doi=10.5194/nhess-18-795-2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210428224550/https://nhess.copernicus.org/articles/18/795/2018/ |archive-date=April 28, 2021 |access-date=April 28, 2021 |doi-access=free }}</ref> Више температуре површине мора резултирају бржим стопама интензивирања, а понекад чак и [[rapid intensification|брзим интензивирањем]].<ref>{{cite journal |last1=Xu |first1=Jing |last2=Wang |first2=Yuqing |date=April 1, 2018 |title=Dependence of Tropical Cyclone Intensification Rate on Sea SurfaceTemperature, Storm Intensity, and Size in the Western North Pacific |url=https://journals.ametsoc.org/view/journals/wefo/33/2/waf-d-17-0095_1.xml?tab_body=pdf |url-status=live |journal=[[Weather and Forecasting]] |publisher=American Meteorological Society |volume=33 |issue=2 |pages=523–527 |bibcode=2018WtFor..33..523X |doi=10.1175/WAF-D-17-0095.1 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210428230055/https://journals.ametsoc.org/view/journals/wefo/33/2/waf-d-17-0095_1.xml?tab_body=pdf |archive-date=April 28, 2021 |access-date=April 28, 2021 |doi-access=free}}</ref> Висок [[ocean heat content|садржај топлоте у океану]], познат и као [[Tropical Cyclone Heat Potential|топлотни потенцијал тропског циклона]], омогућава олујама да постигну већи интензитет.<ref name="NHC Intensity Forecasting">{{cite web |last1=Brown |first1=Daniel |title=Tropical Cyclone Intensity Forecasting: Still a Challenging Proposition |url=https://www.nhc.noaa.gov/outreach/presentations/NHC2017_IntensityChallenges.pdf |publisher=National Hurricane Center |access-date=April 27, 2021 |page=7 |date=April 20, 2017 |archive-date=April 27, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210427013208/https://www.nhc.noaa.gov/outreach/presentations/NHC2017_IntensityChallenges.pdf |url-status=live }}</ref> Већина тропских циклона који доживљавају брзо интензивирање прелазе регионе са високим садржајем топлоте у океану, а не нижим вредностима.<ref name="OHC"/> Високе вредности топлотног садржаја океана могу помоћи да се надокнади океанско хлађење изазвано проласком тропског циклона, ограничавајући ефекат које ово хлађење има на олују.<ref>{{cite journal |last1=Lin |first1=I. |last2=Goni |first2=Gustavo |last3=Knaff |first3=John |last4=Forbes |first4=Cristina |last5=Ali |first5=M. |date=May 31, 2012 |title=Ocean heat content for tropical cyclone intensity forecasting and its impact on storm surge |url=https://www.aoml.noaa.gov/phod/docs/I-Ilin.pdf |url-status=live |journal=Journal of the International Society for the Prevention and Mitigation of Natural Hazards |publisher=[[Springer Science+Business Media]] |volume=66 |issue=3 |pages=3–4 |doi=10.1007/s11069-012-0214-5 |issn=0921-030X |archive-url=https://web.archive.org/web/20210427013210/https://www.aoml.noaa.gov/phod/docs/I-Ilin.pdf |archive-date=April 27, 2021 |access-date=April 27, 2021 |s2cid=9130662}}</ref> Системи који се брже крећу су у стању да се интензивирају до већих интензитета са нижим вредностима топлотног садржаја океана. Системи који се спорије крећу захтевају веће вредности топлотног садржаја океана да би постигли исти интензитет.<ref name="OHC">{{cite journal |last1=Chih |first1=Cheng-Hsiang |last2=Wu |first2=Chun-Chieh |title=Exploratory Analysis of Upper-Ocean Heat Content and Sea Surface Temperature Underlying Tropical Cyclone Rapid Intensification in the Western North Pacific |journal=Journal of Climate |date=February 1, 2020 |volume=33 |issue=3 |pages=1031–1033 |doi=10.1175/JCLI-D-19-0305.1 |bibcode=2020JCli...33.1031C |s2cid=210249119 |url=https://journals.ametsoc.org/view/journals/clim/33/3/jcli-d-19-0305.1.xml?tab_body=pdf |access-date=April 27, 2021 |archive-date=April 27, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210427013208/https://journals.ametsoc.org/view/journals/clim/33/3/jcli-d-19-0305.1.xml?tab_body=pdf |url-status=live }}</ref>

Пролазак тропског циклона преко океана узрокује да се горњи слојеви океана знатно охладе, процес познат као [[upwelling|уздизање]],<ref>{{cite journal |last1=Hu |first1=Jianyu |last2=Wang |first2=Xiao Hua |date=September 2016 |title=Progress on upwelling studies in the China seas |journal=[[Reviews of Geophysics]] |publisher=AGU |volume=54 |issue=3 |pages=653–673 |bibcode=2016RvGeo..54..653H |doi=10.1002/2015RG000505 |s2cid=132158526 |doi-access=free }}</ref> који може негативно утицати на каснији развој циклона. Ово хлађење је првенствено узроковано мешањем хладне воде из дубљег океана са топлим површинским водама изазвано ветром. Овај ефекат доводи до процеса негативне повратне спреге који може инхибирати даљи развој или довести до слабљења. Додатно хлађење може доћи у облику хладне воде од падајућих капи кише (то је зато што је атмосфера хладнија на већим висинама). Облачни покривач такође може играти улогу у хлађењу океана, тако што штити површину океана од директне сунчеве светлости пре и мало после олујног пролаза. Сви ови ефекти могу да се комбинују и да изазову драматичан пад температуре површине мора на великој површини за само неколико дана.<ref name="NASA Cooling"/> Насупрот томе, мешање мора може довести до уплива топлоте у дубље воде, са [[Cyclonic Niño|потенцијалним ефектима]] на глобалну [[climate|климу]].<ref>{{cite journal |last1=Fedorov |first1=Alexey V. |last2=Brierley |first2=Christopher M. |last3=Emanuel |first3=Kerry |date=February 2010 |title=Tropical cyclones and permanent El Niño in the early Pliocene epoch |journal=[[Nature (journal)|Nature]] |language=en |volume=463 |issue=7284 |pages=1066–1070 |bibcode=2010Natur.463.1066F |doi=10.1038/nature08831 |issn=0028-0836 |pmid=20182509 |hdl-access=free |hdl=1721.1/63099 |s2cid=4330367}}</ref>

[[Wind shear#Vertical component|Вертикално смицање ветра]] смањује предвидљивост тропског циклона, при чему олује показују широк спектар реакција у присуству смицања.<ref>{{cite journal |last1=Zhang |first1=Fuqing |last2=Tao |first2=Dandan |title=Effects of Vertical Wind Shear on the Predictability of Tropical Cyclones |journal=Journal of the Atmospheric Sciences |date=1 March 2013 |volume=70 |issue=3 |pages=975–983 |doi=10.1175/JAS-D-12-0133.1 |doi-access=free}}</ref> Смицање ветра често негативно утиче на интензивирање тропског циклона тако што истискује влагу и топлоту из центра система.<ref>{{cite web |last1=Stovern |first1=Diana |last2=Ritchie |first2=Elizabeth |title=Modeling the Effect of Vertical Wind Shear on Tropical Cyclone Size and Structure |pages=1–2 |url=https://ams.confex.com/ams/pdfpapers/169136.pdf |access-date=April 28, 2021 |website=American Meteorological Society |archive-date=June 18, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210618212223/https://ams.confex.com/ams/pdfpapers/169136.pdf |url-status=live }}</ref> Ниски нивои вертикалног смицања ветра су најоптималнији за јачање, док јаче смицање ветра изазива слабљење.<ref>{{cite journal |last1=Wingo |first1=Matthew |last2=Cecil |first2=Daniel |title=Effects of Vertical Wind Shear on Tropical Cyclone Precipitation |url=https://archive.org/details/sim_monthly-weather-review_2010-03_138_3/page/645 |journal=Monthly Weather Review |date=March 1, 2010 |volume=138 |issue=3 |pages=645–662 |doi=10.1175/2009MWR2921.1 |publisher=American Meteorological Society |bibcode=2010MWRv..138..645W |s2cid=73622535 |doi-access=free }}</ref><ref>{{cite journal |last1=Liang |first1=Xiuji |last2=Li |first2=Qingqing |date=March 1, 2021 |title=Revisiting the response of western North Pacific tropical cyclone intensity change to vertical wind shear in different directions |journal=Atmospheric and Oceanic Science Letters |volume=14 |issue=3 |page=100041 |doi=10.1016/j.aosl.2021.100041 |bibcode=2021AOSL...1400041L |doi-access=free}}</ref> Увлачење сувог ваздуха у језгро тропског циклона негативно утиче на његов развој и интензитет смањењем атмосферске конвекције и увођењем асиметрије у структуру олује.<ref>{{cite journal |last1=Shi |first1=Donglei |last2=Ge |first2=Xuyang |last3=Peng |first3=Melinda |title=Latitudinal dependence of the dry air effect on tropical cyclone development |journal=Dynamics of Atmospheres and Oceans |date=September 2019 |volume=87 |page=101102 |doi=10.1016/j.dynatmoce.2019.101102 |url=https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0377026519300193 |access-date=May 14, 2022 |bibcode=2019DyAtO..8701102S |s2cid=202123299 }}</ref><ref>{{cite journal |last1=Wang |first1=Shuai |last2=Toumi |first2=Ralf |date=June 1, 2019 |title=Impact of Dry Midlevel Air on the Tropical Cyclone Outer Circulation |journal=[[Journal of the Atmospheric Sciences]] |publisher=American Meteorological Society |volume=76 |issue=6 |pages=1809–1826 |bibcode=2019JAtS...76.1809W |doi=10.1175/JAS-D-18-0302.1 |hdl=10044/1/70065 |s2cid=145965553|doi-access=free |hdl-access=free }}</ref><ref>{{cite journal |last1=Alland |first1=Joshua J. |last2=Tang |first2=Brian H. |last3=Corbosiero |first3=Kristen L. |last4=Bryan |first4=George H. |title=Combined Effects of Midlevel Dry Air and Vertical Wind Shear on Tropical Cyclone Development. Part II: Radial Ventilation |journal=Journal of the Atmospheric Sciences |date=February 24, 2021 |volume=78 |issue=3 |pages=783–796 |doi=10.1175/JAS-D-20-0055.1 |url=https://journals.ametsoc.org/view/journals/atsc/78/3/JAS-D-20-0055.1.xml |access-date=May 14, 2022 |publisher=American Meteorological Society |bibcode=2021JAtS...78..783A |s2cid= |archive-date=May 14, 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220514132936/https://journals.ametsoc.org/view/journals/atsc/78/3/JAS-D-20-0055.1.xml |url-status=live }}</ref> Симетрично, снажно [[Outflow (meteorology)|отицање]] доводи до брже стопе интензивирања него што је примећено у другим системима ублажавањем локалног смицања ветра.<ref>{{cite journal |last1=Rappin |first1=Eric D. |last2=Morgan |first2=Michael C. |last3=Tripoli |first3=Gregory J. |title=The Impact of Outflow Environment on Tropical Cyclone Intensification and Structure |journal=Journal of the Atmospheric Sciences |date=February 1, 2011 |volume=68 |issue=2 |pages=177–194 |doi=10.1175/2009JAS2970.1 |publisher=American Meteorological Society |bibcode=2011JAtS...68..177R |s2cid=123508815 |doi-access=free }}</ref><ref>{{cite journal |last1=Shi |first1=Donglei |last2=Chen |first2=Guanghua |title=The Implication of Outflow Structure for the Rapid Intensification of Tropical Cyclones under Vertical Wind Shear |journal=Monthly Weather Review |date=December 10, 2021 |volume=149 |issue=12 |pages=4107–4127 |doi=10.1175/MWR-D-21-0141.1 |url=https://journals.ametsoc.org/view/journals/mwre/149/12/MWR-D-21-0141.1.xml |access-date=May 15, 2022 |publisher=American Meteorological Society |bibcode=2021MWRv..149.4107S |s2cid= |archive-date=May 14, 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220514131433/https://journals.ametsoc.org/view/journals/mwre/149/12/MWR-D-21-0141.1.xml |url-status=live }}</ref><ref>{{cite journal |last1=Ryglicki |first1=David R. |last2=Doyle |first2=James D. |last3=Hodyss |first3=Daniel |last4=Cossuth |first4=Joshua H. |last5=Jin |first5=Yi |last6=Viner |first6=Kevin C. |last7=Schmidt |first7=Jerome M. |title=The Unexpected Rapid Intensification of Tropical Cyclones in Moderate Vertical Wind Shear. Part III: Outflow–Environment Interaction |journal=Monthly Weather Review |date=August 1, 2019 |volume=147 |issue=8 |pages=2919–2940 |doi=10.1175/MWR-D-18-0370.1 |publisher=American Meteorological Society |bibcode=2019MWRv..147.2919R |s2cid=197485216 |doi-access=free }}</ref> Слабљење одлива је повезано са слабљењем [[Rainband|кишних појасева]] унутар тропског циклона.<ref>{{cite journal |last1=Dai |first1=Yi |last2=Majumdar |first2=Sharanya J. |last3=Nolan |first3=David S. |title=The Outflow–Rainband Relationship Induced by Environmental Flow around Tropical Cyclones |journal=Journal of the Atmospheric Sciences |date=July 1, 2019 |volume=76 |issue=7 |pages=1845–1863 |doi=10.1175/JAS-D-18-0208.1 |publisher=American Meteorological Society |bibcode=2019JAtS...76.1845D |s2cid=146062929 |doi-access=free }}</ref> Тропски циклони се и даље могу интензивирати, чак и брзо, у присуству умереног или јаког смицања ветра у зависности од еволуције и структуре конвекције олује.<ref>{{cite journal |last1=Ryglicki |first1=David R. |last2=Cossuth |first2=Joshua H. |last3=Hodyss |first3=Daniel |last4=Doyle |first4=James D. |title=The Unexpected Rapid Intensification of Tropical Cyclones in Moderate Vertical Wind Shear. Part I: Overview and Observations |journal=Monthly Weather Review |date=1 November 2018 |volume=146 |issue=11 |pages=3773–3800 |doi=10.1175/MWR-D-18-0020.1|doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Rios-Berrios |first1=Rosimar |last2=Finocchio |first2=Peter M. |last3=Alland |first3=Joshua J. |last4=Chen |first4=Xiaomin |last5=Fischer |first5=Michael S. |last6=Stevenson |first6=Stephanie N. |last7=Tao |first7=Dandan |title=A Review of the Interactions between Tropical Cyclones and Environmental Vertical Wind Shear |journal=Journal of the Atmospheric Sciences |date=27 October 2023 |doi=10.1175/JAS-D-23-0022.1}}</ref>

Величина тропских циклона игра улогу у томе колико брзо се они интензивирају. Мањи тропски циклони су склонији брзом интензивирању од већих.<ref>{{cite journal |last1=Carrasco |first1=Cristina |last2=Landsea |first2=Christopher |last3=Lin |first3=Yuh-Lang |title=The Influence of Tropical Cyclone Size on Its Intensification |journal=Weather and Forecasting |date=June 1, 2014 |volume=29 |issue=3 |pages=582–590 |doi=10.1175/WAF-D-13-00092.1 |publisher=American Meteorological Society |bibcode=2014WtFor..29..582C |s2cid=18429068 |doi-access=free }}</ref> [[Fujiwhara effect|Фуџиваров ефекат]], који укључује интеракцију између два тропска циклона, може да ослаби и на крају резултира расипањем слабијег од два тропска циклона смањењем организације система конвекције и стварањем хоризонталног смицања ветра.<ref>{{cite journal |last1=Lander |first1=Mark |last2=Holland |first2=Greg J. |date=October 1993 |title=On the interaction of tropical-cyclone-scale vortices. I: Observations |url=https://rmets.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/qj.49711951406 |journal=[[Quarterly Journal of the Royal Meteorological Society]] |publisher=[[Royal Meteorological Society]] |volume=119 |issue=514 |pages=1347–1361 |bibcode=1993QJRMS.119.1347L |doi=10.1002/qj.49711951406 }}</ref> Тропски циклони обично слабе док се налазе изнад копна јер су услови често неповољни као резултат недостатка океанске силе.<ref>{{cite journal |last1=Andersen |first1=Theresa K. |last2=Shepherd |first2=J. Marshall |title=A global spatiotemporal analysis of inland tropical cyclone maintenance or intensification |journal=International Journal of Climatology |date=March 21, 2013 |volume=34 |issue=2 |pages=391–402 |doi=10.1002/joc.3693 |url=https://rmets.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/joc.3693 |access-date=October 7, 2022 |publisher=Royal Meteorological Society|s2cid=129080562 }}</ref> [[Brown ocean effect|Ефекат смеђег океана]] може дозволити тропском циклону да одржи или повећа свој интензитет након [[landfall|преласка]] на копно, у случајевима када је било обилних падавина, кроз ослобађање латентне топлоте из засићеног тла.<ref>{{cite book |last1=Andersen |first1=Theresa |chapter-url=https://link.springer.com/chapter/10.1007/978-3-319-47594-3_5 |title=Hurricanes and Climate Change |last2=Sheperd |first2=Marshall |date=February 17, 2017 |publisher=[[Springer Publishing|Springer]] |isbn=978-3-319-47592-9 |pages=117–134 |chapter=Inland Tropical Cyclones and the "Brown Ocean" Concept |doi=10.1007/978-3-319-47594-3_5 |access-date=May 20, 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220515125238/https://link.springer.com/chapter/10.1007/978-3-319-47594-3_5 |archive-date=May 15, 2022 |url-status=live}}</ref> [[Orographic lift|Орографско подизање]] може изазвати значајно повећање интензитета конвекције тропског циклона када се његово око креће преко планине, разбијајући гранични слој који га је спутавао.<ref>{{cite journal |last1=Houze |first1=Robert A. Jr. |title=Orographic effects on precipitating clouds |journal=Reviews of Geophysics |date=January 6, 2012 |volume=50 |issue=1 |doi=10.1029/2011RG000365 |publisher=AGU |bibcode=2012RvGeo..50.1001H |s2cid=46645620 |doi-access=free }}</ref> Млазне струје могу да појачају и инхибирају интензитет тропског циклона утичући на отицање олује, као и на вертикално смицање ветра.<ref>{{cite journal |last1=Ito |first1=Kosuke |last2=Ichikawa |first2=Hana |title=Warm ocean accelerating tropical cyclone Hagibis (2019) through interaction with a mid-latitude westerly jet |journal=Scientific Online Letters on the Atmosphere |date=August 31, 2020 |volume=17A |pages=1–6 |doi=10.2151/sola.17A-001 |url=https://www.jstage.jst.go.jp/article/sola/advpub/0/advpub_17A-001/_pdf/-char/ja |access-date=October 7, 2022 |publisher=Meteorological Society of Japan |s2cid=224874804 |archive-date=October 7, 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221007004526/https://www.jstage.jst.go.jp/article/sola/advpub/0/advpub_17A-001/_pdf/-char/ja |url-status=live |doi-access=free }}</ref><ref>{{cite journal |last1=Do |first1=Gunwoo |last2=Kim |first2=Hyeong-Seog |title=Effect of Mid-Latitude Jet Stream on the Intensity of Tropical Cyclones Affecting Korea: Observational Analysis and Implication from the Numerical Model Experiments of Typhoon Chaba (2016) |journal=Atmosphere |date=August 18, 2021 |volume=12 |issue=8 |page=1061 |doi=10.3390/atmos12081061 |publisher=MDPI |bibcode=2021Atmos..12.1061D |doi-access=free }}</ref>

=== Брзо интензивирање ===
{{main|Брзо интензивирање}}

Повремено, тропски циклони могу бити подвргнути процесу познатом као брзо интензивирање, периоду у којем се максимални трајни ветрови тропског циклона повећавају за {{Convert|30|kn|km/h mph|lk=in|abbr=on}} или више у року од 24 сата.<ref name="NWS Glossary">{{cite web|title=Glossary of NHC Terms|url=https://www.nhc.noaa.gov/aboutgloss.shtml#r|publisher=United States National Oceanic and Atmospheric Administration's National Hurricane Center|access-date=June 2, 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190912164011/https://www.nhc.noaa.gov/aboutgloss.shtml#r|archive-date=September 12, 2019|url-status=live}}</ref> Слично, брзо продубљивање у тропским циклонима се дефинише као минимално смањење притиска на површини мора од {{convert|1,75|hPa|inHg|abbr=on}} на сат или {{convert|42|hPa|inHg|abbr=on}} у периоду од 24 сата; Експлозивно продубљивање настаје када се површински притисак смањи за {{convert|2,5|hPa|inHg|abbr=on}} на сат током најмање 12 сати или {{convert|5|hPa|inHg|abbr=on}} на сат током најмање 6 сати.<ref>{{cite journal |last1=Oropeza |first1=Fernando |last2=Raga |first2=Graciela B. |title=Rapid deepening of tropical cyclones in the northeastern Tropical Pacific: The relationship with oceanic eddies |journal=Atmósfera |date=January 2015 |volume=28 |issue=1 |pages=27–42 |doi=10.1016/S0187-6236(15)72157-0 |url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0187623615721570 |access-date=May 15, 2022 |bibcode=2015Atmo...28...27O |archive-date=May 15, 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220515215629/https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0187623615721570 |url-status=live |doi-access=free }}</ref> Да би дошло до брзог интензивирања, мора постојати неколико услова. Температуре воде морају бити изузетно високе (близу или изнад {{Convert|30|C|F}}), а вода ове температуре мора бити довољно дубока да таласи не одводе хладније воде на површину. С друге стране, [[Tropical Cyclone Heat Potential|топлотни потенцијал тропског циклона]] је један од неконвенционалних подповршинских [[Oceanography|океанографских]] параметара који утичу на интензитет [[циклон]]а. [[Wind shear|Смицање ветра]] мора бити мало; када је смицање ветра велико, [[Convection#Atmospheric convection|конвекција]] и циркулација у циклону ће бити поремећени. Обично мора бити присутан [[anticyclone|антициклон]] у горњим слојевима [[troposphere|тропосфере]] изнад олује – да би се развили екстремно ниски површински притисци, ваздух се мора веома брзо подићи у очном зиду олује, а антициклон вишег нивоа помаже да се ово каналише, ефикасно одвајајући ваздух од циклона.<ref name="Energetics">{{cite web|author=Diana Engle|title=Hurricane Structure and Energetics|publisher=Data Discovery Hurricane Science Center|access-date=October 26, 2008|url=http://www.newmediastudio.org/DataDiscovery/Hurr_ED_Center/Hurr_Structure_Energetics/Hurr_Struct.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20080527094650/http://www.newmediastudio.org/DataDiscovery/Hurr_ED_Center/Hurr_Structure_Energetics/Hurr_Struct.html|archive-date=May 27, 2008}}</ref> Међутим, неки циклони као што је [[Hurricane Epsilon (2020)|ураган Епсилон]] брзо су се интензивирали упркос релативно неповољним условима.<ref>{{cite web |author1=Brad Reinhart |author2=Daniel Brown |date=October 21, 2020 |title=Hurricane Epsilon Discussion Number 12 |url=https://www.nhc.noaa.gov/archive/2020/al27/al272020.discus.012.shtml |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210321030619/https://www.nhc.noaa.gov/archive/2020/al27/al272020.discus.012.shtml |archive-date=March 21, 2021 |access-date=February 4, 2021 |website=nhc.noaa.gov |publisher=National Hurricane Center |location=[[Miami, Florida]]}}</ref><ref>{{cite news |last=Cappucci |first=Matthew |date=October 21, 2020 |title=Epsilon shatters records as it rapidly intensifies into major hurricane near Bermuda |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/weather/2020/10/21/hurricane-epsilon-bermuda-record/ |url-status=live |access-date=February 4, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201210231234/https://www.washingtonpost.com/weather/2020/10/21/hurricane-epsilon-bermuda-record/ |archive-date=December 10, 2020}}</ref>

=== Дисипација ===
[[File:Paulette 2020-09-10 1200Z.png|thumb|[[Hurricane Paulette (2020)|Ураган Полет]] из [[2020 Atlantic hurricane season|2020.]] је пример [[windshear|ослабљеног]] тропског циклона, са дубоком [[atmospheric convection|конвекцијом]] која је донекле уклоњена из центра система.|alt=Сателитски снимак циклона где су најдебљи облаци измештени из централног вртлога.]]

Постоји неколико начина на које тропски циклон може ослабити, распршити се или изгубити своје тропске карактеристике. То укључује спуштање на копно, кретање преко хладније воде, сусрет са сувим ваздухом или интеракција са другим временским системима; међутим, када се систем распрши или изгуби своје тропске карактеристике, његови остаци би могли да регенеришу тропски циклон ако услови околине постану повољни.<ref name="HurricaneGraveyard">{{cite web |last1=Lam |first1=Linda |date=September 4, 2019 |title=Why the Eastern Caribbean Sea Can Be a 'Hurricane Graveyard' |url=https://weather.com/safety/hurricane/news/2019-08-27-caribbean-sea-graveyard-tropical-storms-hurricanes-hostile |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210704114314/https://weather.com/safety/hurricane/news/2019-08-27-caribbean-sea-graveyard-tropical-storms-hurricanes-hostile |archive-date=July 4, 2021 |access-date=April 6, 2021 |website=[[The Weather Channel]] |publisher=TWC Product and Technology}}</ref><ref name="Sadler and Kilonsky 1977">{{cite report |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA046589.pdf |title=The Regeneration of South China Sea Tropical Cyclones in the Bay of Bengal |last1=Sadler |first1=James C. |last2=Kilonsky |first2=Bernard J. |date=May 1977 |publisher=Naval Environmental Prediction Research Facility |location=[[Monterey, California]] |access-date=April 6, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210622094956/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA046589.pdf |archive-date=June 22, 2021 |url-status=live |via=[[Defense Technical Information Center]]}}</ref>

Тропски циклон може да се распрши када се креће изнад вода које су знатно хладније од {{convert|26,5|C|F}}. Ово лишива олују такве тропске карактеристике као што је топло језгро са грмљавином у близини центра, тако да постаје заостало [[low-pressure area|подручје ниског притиска]]. Преостали системи могу постојати неколико дана пре него што изгубе свој идентитет. Овај механизам дисипације је најчешћи у источном северном Пацифику. До слабљења или дисипације може доћи и ако олуја доживи вертикално смицање ветра, што узрокује да се конвекцијски и топлотни мотор удаљи од центра; ово обично зауставља развој тропског циклона.<ref name="EAM">{{cite book |author=Chang, Chih-Pei |url=https://books.google.com/books?id=N8QYOdqGdgkC&pg=PA484 |title=East Asian Monsoon |publisher=[[World Scientific]] |year=2004 |isbn=978-981-238-769-1 |oclc=61353183 |access-date=November 22, 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210814124330/https://books.google.com/books?id=N8QYOdqGdgkC&pg=PA484 |archive-date=August 14, 2021 |url-status=live}}</ref> Поред тога, његова интеракција са главним појасом [[Westerlies|западних ветрова]] умереног појаса, спајањем са оближњом фронталном зоном, може проузроковати да тропски циклони еволуирају у [[extratropical cyclones|екстратропске циклоне]]. Овај прелаз може да потраје 1–3 дана.<ref name="JWTC intensity">{{cite web|url=http://www.nrlmry.navy.mil/~chu/chap6/se300.htm|author=United States Naval Research Laboratory|work=Tropical Cyclone Forecasters' Reference Guide|title=Tropical Cyclone Intensity Terminology|access-date=November 30, 2006|date=September 23, 1999|author-link=United States Naval Research Laboratory|archive-url=https://web.archive.org/web/20120712084743/http://www.nrlmry.navy.mil/~chu/chap6/se300.htm|archive-date=July 12, 2012|url-status=live}}</ref>

Ако тропски циклон дође до копна или пређе преко острва, његова циркулација би могла да почне да се прекида, посебно ако наиђе на планински терен.<ref name="LifeCycle">{{cite web|url=http://www.aoml.noaa.gov/hrd/tcfaq/C2.html |title=Anatomy and Life Cycle of a Storm: What Is the Life Cycle of a Hurricane and How Do They Move?|year=2020|publisher=United States Hurricane Research Division|access-date=February 17, 2021|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20210217090448/https://www.aoml.noaa.gov/hrd-faq/|archive-date=February 17, 2021}}</ref> Када систем дође до копна на великом копну, он је одсечен од свог снабдевања топлим влажним морским ваздухом и почиње да увлачи сув континентални ваздух.<ref name="LifeCycle"/> Ово, у комбинацији са повећаним трењем преко копнених површина, доводи до слабљења и распршивања тропског циклона.<ref name="LifeCycle"/> Преко планинског терена, систем може брзо ослабити; међутим, на равним површинама, може издржати два до три дана пре него што се циркулација поремети и распрши.<ref name="LifeCycle"/>

Током година, постојао је велики број техника које су разматране у покушају да се вештачки модификују тропски циклони.<ref name="Stop">{{cite web|url=http://www.aoml.noaa.gov/hrd/tcfaq/C2.html |title=Attempts to Stop a Hurricane in its Track: What Else has been Considered to Stop a Hurricane?|year=2020|publisher=United States Hurricane Research Division|access-date=February 17, 2021|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20210217090448/https://www.aoml.noaa.gov/hrd-faq/|archive-date=February 17, 2021}}</ref> Ове технике су укључивале коришћење [[Nuclear weapon|нуклеарног оружја]], хлађење океана леденим бреговима, одувавање олује са копна огромним лепезама и [[cloud seeding|засејавање]] одабраних олуја сувим ледом или [[сребро јодид]]ом.<ref name="Stop"/> Ове технике, међутим, нису пропорционалне трајању, интензитету, снази или величини тропских циклона.<ref name="Stop"/>

=== Методе за процену интензитета ===

Различите методе или технике, укључујући површинске, сателитске и ваздушне, користе се за процену интензитета тропског циклона. Извиђачки авиони лете око и кроз тропске циклоне, опремљени специјализованим инструментима, како би прикупили информације које се могу користити за утврђивање ветрова и притиска система.<ref name="Global Guide 2017"/> Тропски циклони поседују ветрове различитих брзина на различитим висинама. Ветрови забележени на нивоу летења могу се конвертовати да би се пронашле брзине ветра на површини.<ref>{{cite journal |last1=Knaff |first1=John |last2=Longmore |first2=Scott |last3=DeMaria |first3=Robert |last4=Molenar |first4=Debra |date=February 1, 2015 |title=Improved Tropical-Cyclone Flight-Level Wind Estimates Using RoutineInfrared Satellite Reconnaissance |url=https://journals.ametsoc.org/view/journals/apme/54/2/jamc-d-14-0112.1.xml?tab_body=pdf |url-status=live |journal=[[Journal of Applied Meteorology and Climatology]] |publisher=American Meteorological Society |volume=54 |issue=2 |page=464 |bibcode=2015JApMC..54..463K |doi=10.1175/JAMC-D-14-0112.1 |s2cid=17309033 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210424010841/https://journals.ametsoc.org/view/journals/apme/54/2/jamc-d-14-0112.1.xml?tab_body=pdf |archive-date=April 24, 2021 |access-date=April 23, 2021|doi-access=free }}</ref> Посматрања на површини, као што су извештаји са бродова, копнених станица, [[месонет]]а, приобалских станице и бова, могу да пруже информације о интензитету тропског циклона или правцу у којем путује.<ref name="Global Guide 2017"/> Односи ветра и притиска (WPR) се користе као начин да се одреди притисак олује на основу њене брзине ветра. Предложено је неколико различитих метода и једначина за израчунавање тих односа.<ref>{{cite journal |last1=Knaff |first1=John |last2=Reed |first2=Kevin |last3=Chavas |first3=Daniel |date=November 8, 2017 |title=Physical understanding of the tropical cyclone wind-pressure relationship |journal=[[Nature Communications]] |volume=8 |issue=1360 |page=1360 |bibcode=2017NatCo...8.1360C |doi=10.1038/s41467-017-01546-9 |pmc=5678138 |pmid=29118342}}</ref><ref name="WPRs">{{cite journal |last1=Kueh |first1=Mien-Tze |date=May 16, 2012 |title=Multiformity of the tropical cyclone wind–pressure relationship in the western North Pacific: discrepancies among four best-track archives |journal=[[Environmental Research Letters]] |publisher=[[IOP Publishing]] |volume=7 |issue=2 |pages=2–6 |bibcode=2012ERL.....7b4015K |doi=10.1088/1748-9326/7/2/024015 |doi-access=free}}</ref> Свака агенција за тропске циклоне користи свој, фиксни WPR, што може довести до одступања између агенција које издају процене на истом систему.<ref name="WPRs"/> ASCAT је [[scatterometer|скатерометар]] који користе [[MetOp]] сателити за мапирање вектора поља ветра тропских циклона.<ref name="Global Guide 2017"/> SMAP користи [[Радиометар|радиометарски]] канал Л-опсега за одређивање брзине ветра тропских циклона на површини океана, и показао се поузданим при већим интензитетима и под условима обилних падавина, за разлику од инструмената заснованих на расејању и других инструмената заснованих на радиометрима.<ref>{{cite journal |last1=Meissner |first1=Thomas |last2=Ricciardulli |first2=L. |last3=Wentz |first3=F. |last4=Sampson |first4=C. |title=Intensity and Size of Strong Tropical Cyclones in 2017 from NASA's SMAP L-Band Radiometer |url=https://ams.confex.com/ams/33HURRICANE/webprogram/Paper339308.html |website=American Meteorological Society |access-date=April 21, 2021 |date=April 18, 2018 |archive-date=April 21, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210421211403/https://ams.confex.com/ams/33HURRICANE/webprogram/Paper339308.html |url-status=live }}</ref>

[[Dvorak technique|Дворжакова техника]] игра велику улогу и у класификацији тропског циклона и у одређивању његовог интензитета. Овај метод који је коришћен у центрима за упозорење, развио је [[Вернон Дворак]] током 1970-их. У њему се користе видљиви и инфрацрвени сателитски снимци при процени интензитета тропског циклона. Дворжакова техника користи скалу „Т-бројева”, скалирање у корацима од 0,5 од Т1,0 до Т8,0. Сваки Т-број има интензитет који му је додељен, а већи Т-бројеви указују на јачи систем. Прогностичари процењују тропске циклоне на основу низа образаца, укључујући [[Rainband|карактеристике закривљених трака]], смицање, централну густу облачност и око, како би одредили Т-број и тако проценили интензитет олује.<ref>{{cite book |last1=DeMaria |first1=Mark |last2=Knaff |first2=John |last3=Zehr |first3=Raymond |title=Satellite-based Applications on Climate Change |date=2013 |publisher=Springer |pages=152–154 |url=https://rammb.cira.colostate.edu/resources/docs/DeMaria_Knaff_StarBook2013.pdf |access-date=April 21, 2021 |archive-date=April 22, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210422013741/https://rammb.cira.colostate.edu/resources/docs/DeMaria_Knaff_StarBook2013.pdf |url-status=live }}</ref> [[Cooperative Institute for Meteorological Satellite Studies|Кооперативни институт за метеоролошке сателитске студије]] ради на развоју и побољшању аутоматизованих сателитских метода, као што су Напредна Дворжакова техника (ADT) и SATCON. ADT, који користи велики број центара за прогнозу, користи инфрацрвене геостационарне сателитске снимке и алгоритам заснован на Дворжаковој техници за процену интензитета тропских циклона. ADT има бројне разлике у односу на конвенционалну Дворжакову технику, укључујући измене правила ограничења интензитета и употребу микроталасних слика за заснивање интензитета система на његовој унутрашњој структури, која спречава да се интензитет изједначи пре него што се око појави на инфрацрвеној слици.<ref>{{cite journal |last1=Olander |first1=Timothy |last2=Veldan |first2=Christopher |title=The Advanced Dvorak Technique (ADT) for Estimating Tropical Cyclone Intensity: Update and New Capabilities |journal=American Meteorological Society |date=August 1, 2019 |volume=34 |issue=4 |pages=905–907 |doi=10.1175/WAF-D-19-0007.1 |bibcode=2019WtFor..34..905O |url=https://journals.ametsoc.org/view/journals/wefo/34/4/waf-d-19-0007_1.xml?tab_body=pdf |access-date=April 21, 2021 |doi-access=free |archive-date=April 21, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210421201604/https://journals.ametsoc.org/view/journals/wefo/34/4/waf-d-19-0007_1.xml?tab_body=pdf |url-status=live }}</ref> SATCON пондерише процене различитих сателитских система и [[Advanced microwave sounding unit|микроталасних сондера]], узимајући у обзир предности и недостатке у свакој појединачној процени, да би произвео консензусну процену интензитета тропског циклона која понекад може бити поузданија од Дворжакове технике.<ref>{{cite journal |last1=Velden |first1=Christopher |last2=Herndon |first2=Derrick |title=A Consensus Approach for Estimating Tropical Cyclone Intensity from Meteorological Satellites: SATCON |journal=American Meteorological Society |date=July 21, 2020 |volume=35 |issue=4 |pages=1645–1650 |doi=10.1175/WAF-D-20-0015.1 |bibcode=2020WtFor..35.1645V |url=https://journals.ametsoc.org/view/journals/wefo/35/4/wafD200015.xml?tab_body=pdf |access-date=April 21, 2021 |doi-access=free |archive-date=April 21, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210421204850/https://journals.ametsoc.org/view/journals/wefo/35/4/wafD200015.xml?tab_body=pdf |url-status=live }}</ref><ref>{{cite journal |last1=Chen |first1=Buo-Fu |last2=Chen |first2=Boyo |last3=Lin |first3=Hsuan-Tien |last4=Elsberry |first4=Russell |title=Estimating tropical cyclone intensity by satellite imagery utilizing convolutional neural networks |journal=American Meteorological Society |date=April 2019 |volume=34 |issue=2 |page=448 |doi=10.1175/WAF-D-18-0136.1 |bibcode=2019WtFor..34..447C |url=https://opensky.ucar.edu/islandora/object/articles%3A22481/datastream/PDF |access-date=April 21, 2021 |doi-access=free |archive-date=April 21, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210421204900/https://opensky.ucar.edu/islandora/object/articles:22481/datastream/PDF |url-status=live }}</ref>

== Физичка структура ==
{{See also|Око (циклон)}}
[[Датотека:Typhooon Nabi as seen from the ISS.jpg|thumb|left|200п|[[Тајфун Наби]] снимљен са [[Међународна свемирска станица|Међународне свемирске станице]], 3. септембра 2005.]]

Тропски циклони су области релативно [[Област ниског притиска|ниског притиска]] у [[тропосфера|тропосфери]], са највећим пертурбацијама притиска на малим висинама, недалеко од површине. Притисци забележени у центрима тропских циклона су међу најнижима икад измереним на Земљи на [[Разина мора|нивоу мора]].<ref name="ABC pressures">{{cite news|last=Symonds|first=Steve|title=Highs and Lows|work=Wild Weather|url=http://www.abc.net.au/northcoast/stories/s989385.htm|publisher= Australian Broadcasting Corporation |date = 17. 11. 2003|accessdate = 23. 3. 2007|archiveurl = https://web.archive.org/web/20071011194541/http://www.abc.net.au/northcoast/stories/s989385.htm |archivedate = 11. 10. 2007|url-status=dead}}</ref> Централна зона тропских циклона је топлија него окружујућа област на свим висинама, и стога се они називају система „топлог језгра“.<ref name="AOML FAQ A7">{{cite web|title=Frequently Asked Questions: What is an extra-tropical cyclone?|publisher= National Oceanic and Atmospheric Administration |accessdate = 23. 3. 2007|url=http://www.aoml.noaa.gov/hrd/tcfaq/A7.html|author1 = Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory|author2 = Hurricane Research Division|authorlink= }}</ref>

=== Поље ветра ===
Поље ветра тропског циклона у близини површине је окарактерисано ветром који брзо ротира око [[Око (циклон)|центра циркулације]], док се истовремено радијално креће на унутра и навише. На спољашњој ивици олује, ваздух може да буде скоро миран. Услед ротације Земље, [[апсолутни угаони моменат]] ваздуха није једнак нули. Са радијалним протоком ваздуха ка унутрашњости, долази до [[циклонска ротација|циклонске ротације]] (супротно смеру казаљки на сату у Северној хемисфери, и у смеру казаљки на сату у Јужној хемисфери) да би се [[Момент импулса|очувао угаони моменат]]. На извесном унутрашњем пречнику, ваздух почиње да се пење ка [[тропопауза|врху тропосфере]]. Тај пречник је типично коинцидентан са унутрашњим пречником зида ока, и има најјаче ветрове у близини површине у целокупној олуји; консеквентно, он је познат као ''[[пречник максималног ветра|пречник максималних ветрова]]''.<ref name="NHC glossary">{{cite web|author= National Hurricane Center |url=http://www.nhc.noaa.gov/aboutgloss.shtml|year=2005|title=Glossary of NHC/TPC Terms|accessdate = 29. 11. 2006|publisher=[[National Oceanic and Atmospheric Administration]]}}</ref> Кад се испење, ваздух се удаљава од центра олује, производећи штит од [[Цирус|цирусних облака]].<ref name="cirrus">{{cite web|title=Cirrus Cloud Detection|location=Monterey, CA|url=http://www.nrlmry.navy.mil/sat_training/nexsat/cirrus/NexSat_Cirrus.pdf|author=Marine Meteorology Division|work=Satellite Product Tutorials|publisher=United States Naval Research Laboratory|accessdate=4. 6. 2013|format=PDF|pages=1|archive-date=03. 04. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190403015955/https://www.nrlmry.navy.mil/sat_training/nexsat/cirrus/NexSat_Cirrus.pdf|url-status=}}</ref> У близини врха урагана, циркулација мења смер и на Северној хемисфери почиње да се креће у смеру казаљки на сату.<ref name="circulation-primary">[http://www.hurricanescience.org/science/science/primarycirculation/ Hurricanes: Science and Society: Primary Circulation]</ref>

Горе описани процес доводи до поља ветра које је скоро [[Ротациона симетрија|осно симетрично]]. Брзина ветра је ниска у центру, брзо се повећава идући ка пречнику максималне брзине ветра, и затим се постепено снижава са даљим повећањем пречника. Међутим, поље ветра често манифестује додатне просторне и темпоралне варијабилности услед дејстава локализованих процеса, као што је [[атмосферска конвекција|олујна активност]] и хоризонталне [[Нестабилност|нестабилности протока]]. У вертикалном правцу, ветрови су најјачи у близини површине и смањују се са повећањем висине унутар тропосфере.<ref name="MWR Frank 1977">{{cite journal|author=Frank, W. M. |title=The structure and energetics of the tropical cyclone I. Storm structure|year=1977|journal= Monthly Weather Review |volume=105 |issue=9 |bibcode = 1977MWRv..105.1119F |doi = 10.1175/1520-0493(1977)105<1119:TSAEOT>2.0.CO;2 |pages=1119–1135}}</ref>

=== Око и центар ===
[[Датотека:Hurricane-en.svg|thumb|left|200п|Дијаграм урагана Северне хемисфере. На Северној хемисфери смер ротације при тлу је супротан смеру казаљки на сату, док при врху олује ротација се мења у смер сагласан кретању казаљки на сату.<ref name="circulation-primary" />]]
[[Датотека:HurrArthur720p.webm|right|thumb|HurrArthur720p|НАСА анимација урагана Артура из 2014. показује брзине кише и унутрашњу структуру на бази [[Глобално мерење падавина|ГПМ]] сателитских података]]

У центру формираног тропског циклона, ваздух потања уместо да се подиже. Код довољно јаке олује, ваздух може да потоне преко довољно дубоког слоја да сузбије формирање облака, чиме се формира чисто „[[Око (циклон)|око]]“. У оку је време нормално мирно и без облака, мада море може да буде изузетно немирно.<ref name="JetStream structure">{{cite web|url=http://www.srh.noaa.gov/jetstream/tropics/tc_structure.htm|author=National Weather Service|work=JetStream — An Online School for Weather|publisher=National Oceanic & Atmospheric Administration|title=Tropical Cyclone Structure|accessdate=7. 5. 2009|date=19. 10. 2005|archive-date=07. 12. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131207193757/http://www.srh.noaa.gov/jetstream/tropics/tc_structure.htm|url-status=dead}}</ref> Око је нормално округлог облика, и типично има пречник од 30 – 65 -{km}-, мада су случајеви са само 3 -{km}-, као и од 370 -{km}- такође забележени.<ref name="WilmaTCR">{{cite web|last=Pasch|first=Richard J.|last2=Blake|first2=Eric S.|last3=Cobb|first3=Hugh D. III|last4=Roberts|first4=David P.|url=http://www.nhc.noaa.gov/pdf/TCR-AL252005_Wilma.pdf|format=PDF|title=Tropical Cyclone Report: Hurricane Wilma: 15–25 October 2005|publisher=National Hurricane Center|date=28. 9. 2006|accessdate=14. 12. 2006|archive-date=06. 03. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150306174058/http://www.nhc.noaa.gov/pdf/TCR-AL252005_Wilma.pdf|url-status=dead}}</ref><ref name="MWR Lander 1999">{{Cite journal
| doi = 10.1175/1520-0493(1999)127<1157:TMEAVO>2.0.CO;2
| title = The Mean Evolution and Variability of the Asian Summer Monsoon: Comparison of ECMWF and NCEP–NCAR Reanalyses
| journal = Monthly Weather Review
| volume = 127
| issue = 6
|pages=1157
|year=1999
|last1=Annamalai| first1 = H.
|last2=Slingo| first2 = J. M.
|last3=Sperber| first3 = K. R.
|last4=Hodges| first4 = K.
}}</ref>

Облачна спољашња ивица ока се назива „зидом ока“. Он се типично шири ка спољашњој страни са повећањем висине, те подсећа на арену фудбалског стадиона; тај феномен се понекад назива ''стадијумским ефектом''.<ref name="MWR 1996 AHS summary">{{Cite journal | doi = 10.1175/1520-0493(1999)127<1157:TMEAVO>2.0.CO;2| title = The Mean Evolution and Variability of the Asian Summer Monsoon: Comparison of ECMWF and NCEP–NCAR Reanalyses| journal = Monthly Weather Review| volume = 127| issue = 6|year=1999|last=Annamalai|first= H.|last2=Slingo| first2 = J. M.|last3=Sperber| first3 = K. R.|last4=Hodges| first4 = K.|bibcode = 1999MWRv..127.1157A |pages=1157–1186}}</ref> На зиду ока ветар достиже највећу брзину, ваздух се најбрже диже, облаци достижу њихову највећу висину, и преципитација је најтежа. Најтежа оштећења изазвана ветром се јављају у областима где зид ока тропског циклона пређе преко копна.<ref name="JetStream structure"/>

Код слабијих олуја, око може да буде заклоњено [[централно густо наоблачење|централним густим наоблачењем]], које је горњи слој цирусног штита који је асоциран са концентрисаном облашћу јаке олујне активности у близини центра тропског циклона.<ref name="CDO AMS">{{cite web|author= American Meteorological Society |url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/browse?s=c&p=19|title=AMS Glossary: C|work=Glossary of Meteorology|accessdate = 14. 12. 2006|publisher= Allen Press }}</ref>

Зид ока може да варира током времена у облику променљивих циклуса. То је посебно случај код интензивних тропских циклона. [[Спољашњи кишни опсег|Спољашњи кишни опсези]] могу да буду организовани у облику олујних прстенова који се полако померају ка унутрашњости. Сматра се да се тиме смањује садржај влаге и угаони моменат примарног зида ока. Кад примарни зид ока ослаби, тропски циклон привремено утихне. Спољашњи зид ока коначно замени примарни на крају циклуса, након чега може да дође до обнављања интензитета олује на њен почетни ниво.<ref name="AOML FAQ D8">{{cite web|author=Atlantic Oceanographic and Hurricane Research Division | title = Frequently Asked Questions: What are "concentric eyewall cycles" (or "eyewall replacement cycles") and why do they cause a hurricane's maximum winds to weaken?|publisher= National Oceanic and Atmospheric Administration |accessdate = 14. 12. 2006|url=http://www.aoml.noaa.gov/hrd/tcfaq/D8.html}}</ref>

=== Интензитет ===
[[Датотека:Katia, Irma, Jose 2017-09-08 1745Z–1935Z.jpg|лево|200п|мини|Ураган Катја, Ирма и Хозе (8. септембар 2017)]]
„Интензитет“ олује се дефинише као максимална брзина ветра у олуји. Та брзина се одређује као просек било једног или десет минута на стандардној референтној висини од 10 метара. Избор временског периода просека, као и именска конвенција класификације олуја, се разликује међу [[Скале тропских циклона|прогностичким центрима и океанским базенима]].

=== Размере ===
{|class="wikitable" style="float: right; font-size: 92%; margin: 1em 0 1em 1em;"
|-
! colspan=2 style="background: #ccf;" | Опис величина тропских циклона
|-
! -{''ROCI''}- || Тип
|-
| Мање од 2 латитудна степена || Веома мали / патуљак
|-
| 2 до 3 латитудних степени || Мали
|-
| 3 до 6 латитудних степени || Средњи / просечни
|-
| 6 до 8 латитудних степени || Велики
|-
| Преко 8 латитудних степени || Веома велики<ref name="JTWCsize">{{cite web|url=http://www.usno.navy.mil/JTWC/frequently-asked-questions-1#tcsize|title=Q: What is the average size of a tropical cyclone?|year=2009|publisher=Joint Typhoon Warning Center|accessdate=7. 5. 2009|archive-date=01. 09. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130901174657/http://www.usno.navy.mil/JTWC/frequently-asked-questions-1#tcsize|url-status=}}</ref>
|}

Постоји низ широко коришћених начина изражавање величине олује. Најчешће коришћени обухватају пречник и максималну брзину ветра, пречник ветра од 34-чворова (и.е. [[Бура|силе олује]]), пречник најудаљеније затворене [[изолиније|изобаре]] ([[Пречник најудаљеније затворене изобаре|-{ROCI}-]]), пречник нестајања ветра.<ref name="Global">{{cite web|url=http://www.cawcr.gov.au/publications/BMRC_archive/tcguide/ch2/ch2_4.htm|title=Global Guide to Tropical Cyclone Forecasting: chapter 2: Tropical Cyclone Structure|date=7. 5. 2009|publisher=Bureau of Meteorology|accessdate=6. 5. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20110601213941/http://www.cawcr.gov.au/publications/BMRC_archive/tcguide/ch2/ch2_4.htm|archive-date=01. 06. 2011|url-status=dead|df=}}</ref><ref name="Chavas Emanuel GRL">{{Cite journal | doi = 10.1029/2010GL044558| title = A QuikSCAT climatology of tropical cyclone size| journal = Geophysical Research Letters| volume = 37| issue = 18|pages = n/a|year=2010|last=Chavas|first= D. R.|last2=Emanuel| first2 = K. A. | bibcode=2010GeoRL..3718816C}}</ref> Једна додатна мера је пречник при коме се релативно поље [[Вртложење|вртложења]] смањи до 1×10<sup>−5</sup> s<sup>−1</sup>.<ref name="Liu / Chan AMS">{{Cite journal
| doi = 10.1175/1520-0493(1999)127<1157:TMEAVO>2.0.CO;2
| title = The Mean Evolution and Variability of the Asian Summer Monsoon: Comparison of ECMWF and NCEP–NCAR Reanalyses
| journal = Monthly Weather Review
| volume = 127
| issue = 6
|pages=1157
|year=1999
|last1=Annamalai| first1 = H.
|last2=Slingo| first2 = J. M.
|last3=Sperber| first3 = K. R.
|last4=Hodges| first4 = K.
}}</ref>

На Земљи, тропски циклони покривају широк опсег величина, од 100–2000 -{km}- мерено по пречнику нестајања ветра. Они су у просеку највећи у подручју северозападног Тихог океана, а најмањи у источном Тихом океану. Ако је пречник најудаљеније затворене изобаре мањи од два [[географска ширина|степена латитуде]] (222 -{km}-), онда је циклон „веома мали“ или „патуљак“. Пречник од 3–6 латитудна степена (333 – 670 -{km}-) се сматра „просечном величином“. „Веома велики“ тропски циклони имају пречник већи од 8&nbsp;степени (888 -{km}-).<ref name="JTWCsize"/> Осматрања показују да је величина у малој мери повезана са променљивама као што су интензитет олује (и.е. максимална брзина ветра), пречник максималног ветра, латитуда, и максимални потенцијални интензитет.<ref name="Chavas Emanuel GRL" /><ref name="Merrill">{{Cite journal|title=A comparison of Large and Small Tropical cyclones|journal=Monthly Weather Review|volume=112|issue=7|last=Merrill|first=Robert T.|date=1984|publisher= American Meteorological Society |doi=10.1175/1520-0493(1984)112<1408:ACOLAS>2.0.CO;2|pages=1408}}</ref>

Величина игра важну улогу у модулацији штете од олује. Ако је све остало једнако, већа олуја ће утицати на веће подручје током дужег временског интервала. Осим тога, снажније поље приземног ветра може да генерише већи [[олујни прилив]] услед комбинације дуже захваћености ветром, дужег трајања и већих таласа.<ref name="Irish et al JPO">{{Cite journal
| doi = 10.1175/2008JPO3727.1
| title = The Influence of Storm Size on Hurricane Surge
| journal = Journal of Physical Oceanography
| volume = 38
| issue = 9
|pages=2003
|year=2008
|last1=Irish| first1 = J. L. 
|last2=Resio| first2 = D. T. 
|last3=Ratcliff| first3 = J. J. 
}}</ref> На пример, [[ураган Санди]], који је погодио источне САД 2012. године, једва да је достигао [[сафир—Симпсонова скала урагана|урагански интензитет]] пре досезања копна, али је због своје екстремно велике величине био један од [[Списак најскупљих Атланских урагана|копнених урагана]] који су изазвали највећу материјалну штету у историји САД. 

Горњи циркулација јаких урагана протеже се у [[тропопауза|тропопаузу]] атмосфере, која је при нижим латитудама на 15.000–18.000 метара.<ref name="Waco 1970">{{Cite journal
| doi = 10.1175/1520-0493(1970)098<0749:TATATL>2.3.CO;2
| title = Temperatures and Turbulence at Tropopause Levels over Hurricane Beulah (1967)
| url = https://archive.org/details/sim_monthly-weather-review_1970-10_98_10/page/749
| journal = Monthly Weather Review
| volume = 98
| issue = 10
|pages=749
|year=1970
|last1=Waco| first1 = D. E. 
}}</ref>

== Физика и енергетика ==
[[Датотека:Hurricane profile.svg|thumb|200п|right|Тропски циклони испољавају преврћућу циркулацију услед које се ваздух улива на ниским нивоима у близини површине, подиже у грмљавинске облаке, и отиче на вишим нивоима у близини тропопаузе.<ref>{{cite web|url=http://wind.mit.edu/~emanuel/anthro2.htm|title=Anthropogenic Effects on Tropical Cyclone Activity.|last=Emanuel|first=Kerry|date = 8. 2. 2006|publisher=Massachusetts Institute of Technology|accessdate = 7. 5. 2009}}</ref>]]

[[Тродимензионални простор|Тродимензионално]] поље ветра у тропском циклону се може поделити у две компоненте: примарну циркулацију и [[секундарна циркулација|секундарну циркулацију]]. Примарна циркулације је ротациони део протока; она је чисто циркуларна. Секундарна циркулација је преврћући део протока; она делује у [[радиате|радијалном]] и вертикалном правцу. Примарна циркулација обухвата најјаче ветрове и одговорна је за највећи део штете узроковане олујом, док је секундарна циркулација спорија мада влада [[енергетика|енергетиком]] олује.

=== Секундарна циркулација: Карноова топлотна машина ===
Примарни извор енергије тропског циклона је испаравање [[вода|воде]] са површине [[океан]]а, која се ултиматно [[кондензација|рекондензује]] у облацима и киши, кад се врућ ваздух подигне и охлади до [[Равнотежа паре и течности|засићења]]. Енергетика система се може идеализовати као атмосферска [[Карноова топлотна машина]].<ref name="JAS Emanuel 1986">{{Cite journal
| doi = 10.1175/1520-0469(1986)043<0585:AASITF>2.0.CO;2
| title = An Air-Sea Interaction Theory for Tropical Cyclones. Part I: Steady-State Maintenance
| journal = Journal of the Atmospheric Sciences
| volume = 43
| issue = 6
|pages=585
|year=1986
|last1=Emanuel| first1 = K. A. 
}}</ref> Прво, упливни ваздух у близини површине стиче топлоту, првенствено путем испаравања воде (и.е. [[латентна топлота]]) на температури вруће океанске површине (током испаравања, океан се хлади, а ваздух се загрева). Друго, угрејани ваздух се подиже и хлади унутар зида ока уз конзервацију тоталног топлотног садржаја (латентна топлота се једноставно конвертује у [[Осјетна топлина|осетну топлоту]] током [[Кондензација|кондензације]]). Треће, ваздух се одлива и губи топлоту у облику [[Топлотно зрачење|инфрацрвене радијације]] у отвореном простору на температури хладне [[тропопауза|тропопаузе]]. Коначно, ваздух се [[Слезање (атмосфера)|слеже]] и загрева на спољашњој ивици олује уз конзервацију тоталног топлотног садржаја. Први и трећи корак су скоро [[Изотермски процес|изотермски]], док су други и четврти корак скоро [[Изоентропијски процес|изентропски]]. Овај навише-наниже преврћући проток је познат као [[Секундарни проток|секундарна циркулација]]. Карноова перспектива даје горњу границу максималне брзине ветра коју олуја може да достигне.

Научници процењују да тропски циклон ослобађа топлотну енергију брзином од 50 до 200 [[Џул|екса џула]] (10<sup>18</sup> -{J}-) на дан,<ref name="NOAA Question of the Month">{{cite web|url=http://www.aoml.noaa.gov/hrd/tcfaq/D7.html|title=NOAA FAQ: How much energy does a hurricane release?|year=2001|accessdate = 30. 6. 2009|publisher= National Oceanic & Atmospheric Administration }}</ref> што је еквивалентно са око 1 -{PW}- (10<sup>15</sup> Вата). Та брзина ослобађања енергије је до 70 пута већа од [[Светски енергетски ресурси и потрошња|светске енергетске потрошње]] људи и 200 већа од светског електричног капацитета. Она је еквивалентна са експлозијом [[нуклеарно оружје|нуклеарне бомбе]] снаге 10 [[ТНТ еквивалент|мегатона]] сваких 20 минута.<ref name="NOAA Question of the Month"/><ref name="UCAR">{{cite web|url=http://www.ucar.edu/news/features/hurricanes/index.jsp|title=Hurricanes: Keeping an eye on weather's biggest bullies.|date=31. 3. 2006|publisher=University Corporation for Atmospheric Research|accessdate=7. 5. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090425013318/http://www.ucar.edu/news/features/hurricanes/index.jsp|archive-date=25. 04. 2009|url-status=dead|df=}}</ref>

=== Примарна циркулација: ротирајући ветрови ===
Примарни ротирајући проток тропског циклона произилази из [[Момент импулса|конзервације угаоног момента]] секундарне циркулације. [[Апсолутни угаони моменат]] ротирајуће планете <math>M</math> je dat izrazom

:<math>M = \frac{1}{2}fr^2 + vr</math>

где <math>f</math> означава [[Кориолисова фреквенција|Кориолисов параметер]], <math>v</math> је азимутална (тј. ротирајућа) брзина ветра, и <math>r</math> је полупречник до осе ротације. Први члан на десној страни је компонента планетарног угаоног момента која се пројектује на локалну вертикалу (тј. осу ротације). Други члан је релативни угаони моменат саме циркулације у односу на осу ротације. Пошто члан планетарног угаоног момента ишчезава у близини екватора (где је <math>f=0</math> ), тропски циклони се ретко формирају унутар 5° од екватора.<ref name="BAMS Zhang 1988" /><ref>{{cite web|url=http://www.soest.hawaii.edu/GG/ASK/hurricanes.html|title=Hurricanes and the equator|last=Barnes|first=Gary|publisher=University of Hawaii|accessdate=30. 8. 2013|archive-date=05. 08. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130805034115/http://www.soest.hawaii.edu/GG/ASK/hurricanes.html|url-status=}}</ref>

Услед радијалног протока ваздуха ка унутрашњости на ниским нивоима, долази до кружне ротације ради очувања угаоног мемента. Слично томе, брзо ротирајући проток ваздуха се креће радијално навише у близини тропопаузе, те долази до умањења циклонске ротације и ултиматне промене смера на довољно великом полупречнику, што доводи до [[антициклон]]а у горњем нивоу. Резултат је вертикална структура која се одликује јаким [[циклон]]ом на ниским нивоима и јаким антициклоном у близини [[тропопауза|тропопаузе]]. Са гледишта [[Термални ветар|термалног баланса ветра]], то кореспондира систему који је топлији у центру него у окружењу на свим алтитудама (тј. „топло језгро“). Са перспективе [[Хидростатичка равнотежа|хидростатичког баланса]], топло језгро се транслира у нижи притисак у центру на свим алтитудама, са максималним падом притиска у близини површине.<ref name="MWR Frank 1977" />

=== Максимум потенцијалног интензитета ===
Услед површинског трења, прилив само парцијално очувава свој угаони моменат. Стога, површина мора као доња граница делује као извор (услед испаравања) и потрошач (услед трења) енергије система. Последица ове чињенице је постојање теоретске горње границе највеће јачине ветра коју тропски циклон може да достигне. Пошто се испаравање линеарно повећава са брзином ветра (као што се излазак из базена осећа хладнијим током ветровитих дана), постоји позитивна повратна спрега на унос енергије у систем, позната као утицај ветром индуковане размене површинске топлоте ({{јез-енг|Wind-Induced Surface Heat Exchange }} - -{WISHE}-).<ref name="JAS Emanuel 1986" /> Ова спрега се знатно умањује кад дисипација услед трења, пропорционалног са кубом брзине ветра, постане довољно велика. Горња граница се назива „максимални потенцијални интензитет“, <math>v_p</math>, i data je sa
:<math>v_p^2 = \frac{C_k}{C_d}\frac{T_s - T_o}{T_o}\Delta k</math>

где <math>T_s</math> означава температуру површине мора, <math>T_o</math> је температура одлива (-{[K]}-), <math>\Delta k</math> је разлика енталпије између површине и прекривајућег ваздуха (-{[J/kg]}-), а <math>C_k</math> и <math>C_d</math> су [[Коефицијент преноса топлоте|коефицијенти размене]] (који су [[Бездимензиона величина|бездимензиони]]) енталпије и момента.<ref name="Bister_Emanuel_1998_MAP">{{Cite journal
| doi = 10.1007/BF01030791
| title = Dissipative heating and hurricane intensity
| journal = Meteorology and Atmospheric Physics
| volume = 65
| issue = 3–4
|pages=233
|year=1998
|last1=Bister| first1 = M.
|last2=Emanuel| first2 = K. A.
}}</ref> Разлика енталпије површине и ваздуха се узима да је <math>\Delta k = k^*_s-k</math>, где је <math>k^*_s</math> [[енталпија]] засићења ваздуха при температури мора и притиску на нивоу мора, а <math>k</math> је енталпија граничног слоја ваздуха који покрива површину.

Максимални потенцијални интензитет је предоминантно функција саме околине (и.е. без тропског циклона), и стога ова величина се може користити за одређивање региона на Земљи који могу да подрже тропске циклоне датог интензитета, и начина на који ти региони могу да еволуирају током времена.<ref name="Emanuel_2000_MWR">{{Cite journal
| doi = 10.1175/1520-0493(2000)128<1139:ASAOTC>2.0.CO;2
| title = A Statistical Analysis of Tropical Cyclone Intensity
| url = https://archive.org/details/sim_monthly-weather-review_2000-04_128_4/page/1139
| journal = Monthly Weather Review
| volume = 128
| issue = 4
|pages=1139
|year=2000
|last1=Emanuel| first1 = K. 
}}</ref><ref name="Knutson_etal_2010_NG">{{Cite journal
| doi = 10.1038/ngeo779
| title = Tropical cyclones and climate change
| journal = Nature Geoscience
| volume = 3
| issue = 3
|pages=157
|year=2010
|last1=Knutson| first1 = T. R. 
|last2=McBride| first2 = J. L. 
|last3=Chan| first3 = J. 
|last4=Emanuel| first4 = K. 
|last5=Holland| first5 = G. 
|last6=Landsea| first6 = C. 
|last7=Held| first7 = I. 
|last8=Kossin| first8 = J. P. 
|last9=Srivastava| first9 = A. K.
| last10 = Sugi | first10 = M. 
}}</ref> Специфично, максимални потенцијални интензитет има три компоненте, мада је његова варијабилност у простору и времену предоминантно узрокована варијабилношћу компоненте разлике енталпије између површине и ваздуха, <math>\Delta k</math>.

==== Извод ====
На тропски циклон се може гледати као на [[Топлотни мотор|топлотну машину]] која конвертује улазну [[топлота|топлотну]] енергију са површине у [[механичка енергија|механичку енергију]] која се може користити за вршење [[механички рад|механичког рада]] против површинског трења. У равнотежи, брзина нето продукције енергије система мора да буде једнака брзини губитка енергије услед дисипације трењем на површини, тј.

:<math>W_{in} = W_{out}</math>

Брзина губитка енергије по јединици површине услед површинског трења, <math>W_{out}</math>, је дата са

:<math>W_{out} = C_d \rho |\mathbf{u}|^3</math>

где је <math>\rho</math> густина ваздуха у близини површине (-{[kg/m³]}-) и <math>|\mathbf{u}|</math> је брзина ветра у близини површине (-{[m/s]}-).

Брзина ослобађања енергије по јединици површине, <math>W_{in}</math> је дата са

:<math>W_{in} = \epsilon Q_{in}</math>

где је <math>\epsilon</math> ефикасност топлотне машине и <math>Q_{in}</math> је тотална брзина топлотног уноса у систем по јединици површине. Пошто се тропски циклони у идеалном случају могу сматрати Карноовом топлотном машином, ефикасност Карноове топлотне машине је дата са

:<math>\epsilon = \frac{T_s-T_o}{T_s}</math>

Топлота (енталпија) по јединици масе је дата са

:<math>k = C_pT + L_vq</math>

где је <math>C_p</math> топлотни капацитет ваздуха, <math>T</math> је температура ваздуха, <math>L_v</math> је латентна топлота испаравања, и <math>q</math> је концентрација водене паре. Прва компонента одговара [[Осјетна топлина|осетној топлоти]], а друга [[Латентна топлота|латентној топлоти]].

Постоје два извора топлоте. Доминантни извор је унос топлоте са површине, првенствено услед испаравања. Аеродинамичка формула за брзину уноса топлоте по јединици површине, <math>Q_{in:k}</math>, je data sa

:<math>Q_{in:k} = C_k \rho |\mathbf{u}|\Delta k</math>

где <math>\Delta k = k^*_s-k</math> представља разлику енталпија између површине океана и прекривајућег ваздуха. Други извор је унутрашња осетна топлота која се генерише дисипацијом услед трења (означена са <math>W_{out}</math>), која се јавља у близини површине унутар тропског циклона и рециклира се у систему.

:<math>Q_{in:friction} = C_d \rho |\mathbf{u}|^3</math>

Стога је тотална брзина нето продукције енергије по јединици површине дата са

:<math>W_{in} = \frac{T_s-T_o}{T_s}\left(C_k \rho |\mathbf{u}|\Delta k + C_d \rho |\mathbf{u}|^3\right)</math>

Постављајући <math>W_{in} = W_{out}</math> и узимајући <math>|\mathbf{u}| \approx v</math> (-{i.e.}- брзина ротационог ветра је доминантна) доводи до горе датог решења за <math>v_p</math>. Овај извод подразумева да се тотални унос енергије и њен губитак унутар система могу апроксимирати њиховим вредностима на полупречнику максималног ветра. Учинак уврштавања <math>Q_{in:friction}</math> је да се тотални унос топлоте множи фактором <math>\frac{T_s}{T_o}</math>. Математички, то има ефекат замењивања <math>T_s</math> sa <math>T_o</math> у имениоцу Карноове ефикасности.

Алтернативни извод за максимални потенцијални интензитет, који је математички еквивалентан са горњом формулацијом, је

:<math>v_p = \sqrt{\frac{T_s}{T_o}\frac{C_k}{C_d}(CAPE^*_s-CAPE_b)|_m}</math>

где -{CAPE}- означава [[конвективна доступна потенцијална енергија|конвективну доступну потенцијалну енергију]] ({{јез-енг|Convective Available Potential Energy}}), <math>CAPE^*_s</math> је -{CAPE}- дела ваздуха подигнутог из засићења на нивоу мора у односу на [[Аерологија|сондирање]] околине, <math>CAPE_b</math> је -{CAPE}- граничног слоја ваздуха, и обе величине се прорачунавају на полупречнику максималног ветра.<ref name="Bister_Emanuel_2002_JGRA">{{Cite journal
| doi = 10.1029/2001JD000776
| title = Low frequency variability of tropical cyclone potential intensity 1. Interannual to interdecadal variability
| journal = Journal of Geophysical Research
| volume = 107
|year=2002
|last1=Bister| first1 = M. 
}}</ref>

==== Карактеристичне вредности и варијабилност на Земљи ====
На Земљи, карактеристична температура за <math>T_s</math> је 300 -{K}-, а за <math>T_o</math> је 200 -{K}-, што одговара Карноовој ефикасности од <math>\epsilon = 1/3</math>. Однос коефицијената површинске размене, <math>C_k/C_d</math>, се типично узима да је 1. Међутим, запажања упућују на то да коефицијент отпора <math>C_d</math> варира са брзином ветра и да може да опадне при јаком ветру унутар граничног слоја формираног урагана.<ref name="Powell_etal_2003_Nat">{{Cite journal
| doi = 10.1038/nature01481
| pmid = 12646913
| title = Reduced drag coefficient for high wind speeds in tropical cyclones
| journal = Nature
| volume = 422
| issue = 6929
|pages=279
|year=2003
|last1=Powell| first1 = M. D. 
|last2=Vickery| first2 = P. J. 
|last3=Reinhold| first3 = T. A. 
| bibcode = 2003Natur.422..279P
}}</ref> Додатно, <math>C_k</math> може да варира са високим брзинама ветра услед ефекта [[Морски спреј|морског спреја]] на испаравање унутар граничног слоја.<ref name="Bell_etal_2012">{{Cite journal
| doi = 10.1175/JAS-D-11-0276.1
| title = Air–Sea Enthalpy and Momentum Exchange at Major Hurricane Wind Speeds Observed during CBLAST
| journal = Journal of the Atmospheric Sciences
| volume = 69
| issue = 11
|pages=3197
|year=2012
|last1=Bell| first1 = M. M. 
|last2=Montgomery| first2 = M. T. 
|last3=Emanuel| first3 = K. A. 
| bibcode = 2012JAtS...69.3197B
}}</ref>

Карактеристична вредност максималног потенцијалног интензитета, <math>v_p</math>, је 80 -{m/s}-. Међутим, ова величина знатно варира у времену и простору, посебно унутар [[Годишње доба|сезонских циклона]], покривајући опсег од 0–100 -{m/s}-.<ref name="Bister_Emanuel_2002_JGRA" /> Ова варијабилност је првенствено услед променљивости дисеквилибријума површинске енталпије ( <math>\Delta k</math> ), као и термодинамичке структуре тропосфере, које су контролисане динамиком великих опсега тропске климе. Ове процесе модулише низ фактора укључујући температуру површине мора (и исходишна динамика океана), позадину ветра у близини површине, и вертикалну структуру атмосферског радијативног загревања.<ref name="Emanuel_Sobel_2013_JAMES">{{Cite journal
| doi = 10.1002/jame.20032
| title = Response of tropical sea surface temperature, precipitation, and tropical cyclone-related variables to changes in global and local forcing
| journal = Journal of Advances in Modeling Earth Systems
| volume = 5
| issue = 2
|pages=447
|year=2013
|last1=Emanuel| first1 = K. 
|last2=Sobel| first2 = A. 
}}</ref> Природа ове модулације је комплексна, посебно на климатским временским скалама (декадама или дуже). На краћим временским скалама, варијабилност максималног потенцијалног интензитета се обично повезује са пертурбацијама температуре површине мора у односу на трописки просек, пошто региони са релативно топлом водом имају термодинамичка стања која су знатно склонија појави тропских циклона него региони са релативно хладном водом.<ref name="Sobel_Bretherton_2000_JC">{{Cite journal
| doi = 10.1175/1520-0442(2000)013<2086:TRBCAS>2.0.CO;2
| title = The Relationship between Convection and Sea Surface Temperature on Intraseasonal Timescales
| url = https://archive.org/details/sim_journal-of-climate_2000-06-15_13_12/page/n91
| journal = Journal of Climate
| volume = 13
| issue = 12
|pages=2086
|year=2000
|last1=Woolnough| first1 = S. J.
|last2=Slingo| first2 = J. M.
|last3=Hoskins| first3 = B. J.
}}</ref> Међутим, на овај однос индиректно утиче динамика тропика великих опсега; у поређењу с тим је директан утицај апсолутне температуре морске површине на <math>v_p</math> слаб.

=== Интеракција са океаном ===
[[Датотека:GulfMexTemps 2005Hurricanes.gif|thumb|Графикон приказује пад температуре површине мора у [[Мексички залив|Мексичком заливу]] са пролазом урагана [[Ураган Катрина|Катрина]] и [[Ураган Рита|Рита]]]]

Пролаз тропског циклона преко океана узрокује знатно хлађење горњих слојева океана, што може да утиче на накнадни развој циклона. Ово хлађење је првенствено узроковано мешањем хладне воде из дубине океана са топлом површинском водом услед ветра. Тај ефекат доводи до негативног повратног процеса којим се инхибира даљи развој, или долази до слабљења. Додатно хлађење може проистекне из прилива хладне воде из кише (до тога долази зато што је атмосфера хладнија на вишим алтитудама). Наоблачење такође може да утиче на хлађење океана, путем заклањања површине океана од директног сунчевог светла пре и незнатно након проласка олује. Сви ти ефекти се могу комбиновати да произведу драматични пад температуре морске површине преко великих области за само неколико дана.<ref name="NASA Cooling">{{cite web|author=D'Asaro, Eric A.|last2=Black|first2=Peter G.|url=http://iop.apl.washington.edu/opd/user/dasaro/DENNIS/HurrConf.pdf|format=PDF|title=J8.4 Turbulence in the Ocean Boundary Layer Below Hurricane Dennis|year=2006|accessdate=22. 2. 2008|publisher=University of Washington|archive-date=30. 03. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120330131407/http://iop.apl.washington.edu/opd/user/dasaro/DENNIS/HurrConf.pdf }}</ref>

== Сафир-Симпсонова скала урагана ==
* Категорија 1 - ветар 119-153 km/h. Оштећује: непричвршћене [[камп-приколица|камп-приколице]], жбуње, дрвеће
* Категорија 2 - ветар 153-177 km/h. Оштећује: оштећује структуре кућа (по неки [[цреп]]), обара по неко велико дрвеће, [[поплава|поплаве]] у приобаљу
* Категорија 3 - ветар 178-209 km/h. Оштећује: оштећује структуре кућа (већа оштећења), обара велико дрвеће, веће поплаве у приобаљу
* Категорија 4 - ветар 210-249 km/h. Оштећује: руши кровне конструкције, чупа дрвеће, жбуње, знаке, поплаве и масовна [[евакуација]] 10 км уз обалу.
* Категорија 5 - ветар снажнији од 249 km/h. Оштећује: носи кровове, зграде се руше, масовна евакуација 15 км уз обалу

[[Датотека:7 zones dels ciclons tropicals.jpg|640px|center|мини|Седам зона тропских циклона]]

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name=":5">{{Cite journal|last1=Knutson|first1=Thomas|last2=Camargo|first2=Suzana J.|last3=Chan|first3=Johnny C. L.|last4=Emanuel|first4=Kerry|last5=Ho|first5=Chang-Hoi|last6=Kossin|first6=James|last7=Mohapatra|first7=Mrutyunjay|last8=Satoh|first8=Masaki|last9=Sugi|first9=Masato|last10=Walsh|first10=Kevin|last11=Wu|first11=Liguang|date=August 6, 2019|title=Tropical Cyclones and Climate Change Assessment: Part II. Projected Response to Anthropogenic Warming|journal=Bulletin of the American Meteorological Society|volume=101|issue=3|language=en|pages=BAMS–D–18–0194.1|doi=10.1175/BAMS-D-18-0194.1|issn=0003-0007|doi-access=free}}</ref>
<ref name="ATL/EPAC TCOP">{{cite report |url=http://www.wmo.int/pages/prog/www/tcp/documents/RA-IV-HC-41-OperationalPlan_en_final.pdf |title=Regional Association IV Hurricane Operational Plan 2019 |author=RA IV Hurricane Committee |publisher=World Meteorological Organization |access-date=July 2, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190702225644/http://www.wmo.int/pages/prog/www/tcp/documents/RA-IV-HC-41-OperationalPlan_en_final.pdf |archive-date=July 2, 2019 |url-status=live}}</ref>
<ref name="SWIO TCOP">{{cite report|title=Tropical Cyclone Operational Plan for the South-West Indian Ocean: 2012|access-date=March 29, 2015|date=November 9, 2012|url=https://www.wmo.int/pages/prog/www/tcp/documents/TCP-12-WMO-TD-577-rev-2012_121495_en.pdf|publisher=World Meteorological Organization|pages=11–14|type=Report No. TCP-12|author=RA I Tropical Cyclone Committee|archive-url=https://www.webcitation.org/6XOqxHlAM?url=https://www.wmo.int/pages/prog/www/tcp/documents/TCP-12-WMO-TD-577-rev-2012_121495_en.pdf|archive-date=March 29, 2015|url-status=live}}</ref>
<ref name="NIO TCOP">{{cite report |url=http://www.wmo.int/pages/prog/www/tcp/documents/PTC-OperationalPlan_TCP-21_Edition2018.pdf |title=Tropical Cyclone Operational Plan for the Bay of Bengal and the Arabian Sea 2018 |author=WMO/ESCAP Panel on Tropical Cyclones |date=November 2, 2018 |publisher=World Meteorological Organization |pages=11–12 |access-date=July 2, 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190702225646/http://www.wmo.int/pages/prog/www/tcp/documents/PTC-OperationalPlan_TCP-21_Edition2018.pdf |archive-date=July 2, 2019 |url-status=live |type=Report No. TCP-21}}</ref>
<ref name="SPAC TCOP">{{cite report|author=RA V Tropical Cyclone Committee |publisher=World Meteorological Organization |title=Tropical Cyclone Operational Plan for the South-East Indian Ocean and the Southern Pacific Ocean 2023|date=2023|format=PDF |url=https://community.wmo.int/tropical-cyclone-operational-plans|access-date=October 23, 2023}}</ref>

}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* -{[https://web.archive.org/web/20101110075520/http://a-z-dictionaries.com/Hurricane_glossary.html Hurricane Glossary of Terms]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20150924063411/http://www.pakweather.com/2015/03/deadliest-world-tropical-cyclones.html List of World's Deadliest Tropical Cyclones]}-
* -{CDC - NIOSH [http://www.cdc.gov/niosh/topics/emres/flood.html Storm/Flood and Hurricane/Typhoon Response]}-
* -{[http://www.ncdc.noaa.gov/billions U.S. Billion-dollar Weather and Climate Events]}-
* -{Florent Beucher, Manuel de météorologie tropicale : des alizés au cyclone (2 tomes), Météo-France, coll. « Cours et Manuel, 897 pp. », 25 mai 2010 ({{ISBN|978-2-11-099391-5}} présentation en ligne, lire en ligne [PDF]). стр. 476 et 420}-
* -{Les cyclones sèment la tempête chez les scientifiques, article du Courrier International (pages 48–49, édition du 12 au 18 janvier 2006) : débat sur le réchauffement climatique et ses conséquences sur une possible augmentation du nombre de cyclones.}-
* -{Le résultat de recherches publié dans le magazine scientifique Nature du 4 août 2005, par Kerry Emanuel (« Aggravation de l'effet destructeur des cyclones tropicaux sur les 30 dernières années »).}-
* -{Henry Piddington, The Horn-book for the Law of Storms for the Indian and China Seas}-, 1844
* -{Henry Piddington, The Sailor's Horn-book for the Law of Storms, London, Smith, Elder and Co., 1848, 360 p.}-
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Tropical cyclones}}
* [https://www.youtube.com/watch?v=ImEL-Dp5Bf4 Ловци на урагане (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)]
* -{[http://www.nhc.noaa.gov/ US National Hurricane Center] – North Atlantic, Eastern Pacific}-
* -{[http://www.prh.noaa.gov/hnl/cphc/ Central Pacific Hurricane Center] {{Wayback|url=http://www.prh.noaa.gov/hnl/cphc/ |date=20110923144245 }} – Central Pacific}-
* -{[http://www.jma.go.jp/en/typh/ Japan Meteorological Agency] – NW Pacific}-
* -{[http://www.rsmcnewdelhi.imd.gov.in/index.php?lang=en India Meteorological Department] – Bay of Bengal and the Arabian Sea}-
* -{[http://www.meteo.fr/temps/domtom/La_Reunion/webcmrs9.0/anglais/ Météo-France – La Reunion] – South Indian Ocean from 30°E to 90°E}-
* -{[http://www.met.gov.fj/ Fiji Meteorological Service] – South Pacific west of 160°E, north of 25° S}-
* -{[http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=2586947 Trends in tropical cyclone activity: Indian Ocean 1998-2014]}-
* -{[http://meteo.bmkg.go.id/siklon Indonesian Meteorological Department] {{Wayback|url=http://meteo.bmkg.go.id/siklon |date=20181201104250 }} – South Indian Ocean from 90°E to 125°E, north of 10°S}-
* -{[http://www.bom.gov.au/weather/cyclone/index.shtml Australian Bureau of Meteorology (TCWC's Perth, Darwin & Brisbane)] {{Wayback|url=http://www.bom.gov.au/weather/cyclone/index.shtml |date=20080723222148 }}. – South Indian Ocean & South Pacific Ocean from 90°E to 160°E, south of 10°S}-
* -{[http://metservice.com/ Meteorological Service of New Zealand Limited] – South Pacific west of 160°E, south of 25°S}-

{{Годишња доба}}
{{нормативна контрола}}
{{Добар чланак}}

[[Категорија:Тропски циклони| ]]
[[Категорија:Ветрови]]
[[Категорија:Природне катастрофе]]
[[Категорија:Временске опасности]]
[[Категорија:Олуја]]