Изворни код странице Угљен-моноксид

{{Chembox
| Watchedfields =
| verifiedrevid = 262794262
| Name = Угљен-моноксид
| ImageFileL1 = Carbon monoxide 2D comma.svg
| ImageSizeL1 = 100п
| ImageNameL1 = Structure of the carbon monoxide molecule
| ImageFileR1 = Carbon-monoxide-3D-vdW.png
| ImageSizeR1 = 120п
| ImageNameR1 = Space-filling model of the carbon monoxide molecule
| IUPACName = Угљен-монооксид<br />Угљен-моноксид<br />Угљеник(-{II}-) оксид
| OtherNames = Карбонски оксид; карбонил
| Section1 = {{Chembox Identifiers
|   CASNo = 630-08-0
|   CASNo_Ref = {{cascite}}
|   ChEBI = 17245
|   ChemSpiderID = 275
|   RTECS = -{FG3500000}-
|   EINECS = 211-128-3
|   UNNumber = 1016
|   PubChem = 281
|   MeSHName=Carbon+monoxide
}}
| Section2 = {{Chembox Properties
| Formula = -{CO}-
| MolarMass = 28.010 -{g mol}-<sup>-1</sup> 
| Appearance = безбојан гас без мириса 
| Density = 0.789 -{g mL}-<sup>-1</sup>, течност<br />1.250 -{g L}-<sup>-1</sup> на 0&nbsp;°C, 1 -{atm}-<br />1.145 -{g L}-<sup>-1</sup> на 25°-{C, 1 atm}-
| Solubility = 0.0026 -{g/100 mL}- (20&nbsp;°C)
| SolubleOther = растворан у [[хлороформ]]у, [[сирћетна киселина|сирћетној киселини]], [[етил-ацетат]]у, [[етанол]]у, [[amonijum hidroksid|амонијум-хидроксиду]]
| MeltingPt = −205°-{C (68&nbsp;K)}- 
| BoilingPt = −191.5°-{C (81&nbsp;K)}-
| Dipole = 0.112 -{D}-
}}
| Section7 = {{Chembox Hazards
| ExternalMSDS =[http://www.ilo.org/public/english/protection/safework/cis/products/icsc/dtasht/_icsc00/icsc0023.htm -{ICSC 0023}-]
| EUIndex = 006-001-00-2
| EUClass = Веома запаљив ('''-{F}-+''')<br />-{Repr. Cat.}- 1<br />Токсичан ('''-{T}-''')
| NFPA-H = 4
| NFPA-F = 2
| NFPA-R = 0
| RPhrases = {{R61}}, {{R12}}, {{R23}}, {{R48/23}}
| SPhrases = {{S53}}, {{S45}}
| FlashPt = -191&nbsp;°C
| Autoignition = 609&nbsp;°C
}}
| Section8 = {{Chembox Related
|   Function = оксиди угљеника 
|   OtherFunctn = [[угљен-диоксид]]<br />[[угљен-субоксид]]<br />[[оксо-угљеник]]
}}
}}

'''Угљен-моноксид''', '''угљеник (-{II}-) оксид''', (хем. ознака -{CO}-) је [[гас]] састављен од [[атом]]а [[угљеник]]а и атома [[кисеоник]]а, без боје, [[мирис]]а и [[укус]]а, лакши од ваздуха. Угљен-моноксид је [[неорганска хемија|неорганско једињења]] угљеника, и спада у групу неутралних [[оксид]]а (не реагују са водом, [[киселина]]ма и [[База (хемија)|базама]]). Јаке је цитотоксичности за жива бића, јер спада у групу хемијских загушљиваца и највећих загађивача [[ваздух]]а. Настаје у току непотпуне оксидације органских материја. Издувни гасови [[мотор|мотора са унутрашњим сагоревањем]] један су од највећих загађивача [[Земљина атмосфера|атмосфере]] овим гасом (са 1-14 вол%) затим, следе издувни гасови који настају у току производње гвожђа као и гасови при сагоревању [[угаљ|угља]] у [[термоелектрана]]ма, и у процесу производње у рафинеријама [[нафта|нафте]] и хемијској индустрији.

У развијенијим земљама света ([[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Јапан]], западна Европа) и до 60% угљен-моноксида потиче из мотора са унутрашњим сагоревањем.

Угљен-моноксид, унет у организам (са удахнутим ваздухом у [[плућа|плућима]]) изазива у организму општу [[хипоксија|хипоксију]] (недостатак кисеоника) јер има јак афинитет за [[хемоглобин]] у црвеним крвним зрнцима. Он у њима, стварањем [[карбонилна група|карбонил једињења]], формира иреверзибилну везу, која ограничава транспорт и коришћење кисеоника у [[Ткиво (биологија)|ткивима]].<ref>{{cite journal|doi=10.1016/S0300-483X(02)00387-6 |title=Metabolic modulation of carbon monoxide toxicity |date=2002 |last1=Omaye |first1=Stanley T. |journal=Toxicology |volume=180 |issue=2 |pages=139–150 |pmid=12324190 }}</ref>

Његов токсични ефекат настаје веома брзо чак и при изузетно малим концентрацијама. [[Смртоносна доза|Смртна доза]] за људе износи 1.000-2.000 [[ппм]] (0,1-0,2%) при удисању гаса од 30 мин. Код високих концентрација угљен-моноксида у удахнутом ваздуху [[смрт]] може настати у времену од 1-2 минута.

''Максимална дозвољена доза угљен-моноксида'' (МДК); у индустрији износи 50 [[ppm]] (0,005%) за експозицију до 8 часова.<ref>-{{{cite web|author= |url=http://www.osha.gov/SLTC/healthguidelines/carbonmonoxide/recognition.html |title=OCCUPATIONAL SAFETY AND HEALTH GUIDELINE FOR CARBON MONOXIDE |date= |website= |publisher= |access-date=13. 11. 2009|archive-date=26. 01. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100126010501/http://www.osha.gov/SLTC/healthguidelines/carbonmonoxide/recognition.html |url-status=unfit }}}- {{ен}}</ref>

Око 50% тровања у свету отпада на [[токсичност|тровање]] угљен-моноксидом. Сваке године у свету умре на стотине људи од последица тровања овим гасом.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.svethemije.com/?q=node/175 |title=svethemije.com |date= |website= |publisher= |access-date=27. 4. 2013 |archive-date=21. 04. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130421223638/http://www.svethemije.com/?q=node%2F175 |url-status= }}</ref>

== Историја ==

Смртоносни учинак угљен-моноксида био је познат још из [[Стара Грчка|Античке грчке]] и [[Римско царство|Римског царства]] и та његова особина коришћена је за [[смртна казна|егзекуције]].<ref>Ganong WF. Review of Medical Physiology. Norwalk Ct: Appleton & Lange, 1995.</ref>

Угљен-моноксид је први открио француски [[хемија|хемичар]] Жак де Ласон [[1776]]. загревањем оксида [[цинк]]а [[угаљ|угљем]], али је он био у заблуди да се ради о [[водоник]]у, јер је горео плавим пламеном. Да се овај гас, састоји од атома [[угљеник]]а и кисеоника, открива [[1800]]. енглески хемичар [[Вилијам Крукшенк]].

[[Клод Бернар]] (''-{Claude Bernard}-'') [[1857]]. током својих истраживања констатује да се токсични ефекат угљен-моноксида заснива на повратној вези коју он ствара са хемоглобином, претварајући га у карбоксихемоглобин, који има мању способност преноса кисеоника.<ref>Bernard C. Le Cons Sur les Effets des Substances Toxiques et Médicamenteuses. Paris: Bailliere, 1857.</ref><ref>{{cite book|author=Robert Clarke|title=Claude Bernard et la médecine expérimentale |location= |publisher= |year= |isbn= }}. Paris, Éditions Seghers, 1961</ref>
{{cquote|Бернар је показао интересовање за проучавање тровања, можда и зато што је видео да је велики број болесника лечених на његовом одељењу умрло због удисања угљен-моноксида. Тада је, рефлукс гасова из камина у слабо проветреним просторијама, био сасвим уобичајена појава. Бернар је у бројним експериментима доказао да угљен-моноксид спречава засићење црвених крвних зрнаца кисеоником па самим тим настаје и смањен прилив кисеоника у ткива и ћелије.<ref>Analyse physiologique des propriétés des systèmes musculaire et nerveux au moyen du curare. - C. R. hebd. Acad. Sci., t. 43, 1856, pp. 825-829. Aussi publié dans les ‘Leçons sur les substances toxiques...’, Paris. {{page|year=1857|id=|pages=463}}</ref> Бернар је доказао да је угљен-моноксид значајан у физиологији размене гасова и развио је методе за мерење количине кисеоника у крви,<ref>Sur la quantité d'oxygène que contient le sang veineux des organes glandulaires à l'état de fonction et à l'état de repos, et sur l'emploi de l'oxyde de carbone pour déterminer les proportions d'oxygène du sang. - C. R. hebd. Acad. Sci. t. 47. {{page|year=1858|id=|pages=393–400}}</ref> како би омогућио да се боље разуме нормална размена гасова у крви и телу ... Током наредних двадесетак година, он се враћа неколико пута на тему угљен-моноксид.}}

Током истраживања спроведених [[1926]]. је постало јасно, да је [[хипоксија]] изазвана не само поремећајем преноса [[кисеоник]]а, већ и због нарушене концентрације гасова у ткивима и ћелијама.<ref name="Arthur">{{cite book|last= Guyton|first= Arthur C.|authorlink=Артур Гајтон|last2=Hall|first2=John E.|authorlink2=John E. Hall|title= Medicinska fiziologija|location= Beograd-Zagreb|publisher= Medicinska knjiga|year= 1990|isbn=963-176-192-2|pages=}}</ref> Верберг (''-{Warberg}-'') уз помоћ културе [[квасац|квасца]] доказује да је апсорпција ({{јез-лат|absorptio}}) кисеоника у ћелијама инхибирана током излагања великим количинама угљен-моноксида.<ref>{{cite journal|author= Walker E, Hay A. |date=1999 |title=Carbon monoxide poisoning is still an under recognised problem |journal=BMJ |volume=319|issue=|pages=1082–3|doi=}}</ref>

Угљен-моноксид изван атмосфере [[земља|Земље]] први пут је открио белгијски научник М. Мижеот (''-{M. Migeotte}-'') [[1949]]. у [[Спектар зрачења|ИЦ спектру]] [[сунце|Сунца]].

== Налажење у природи ==
[[Датотека:Mopitt first year carbon monoxide.jpg|мини|235п|Концентрација -{СО}- у атмосфери у пролеће и јесен 2000.]]
У природи је овај гас веома редак. У [[ваздух]]у се налази у траговима, нешто више у [[вулкан]]ским гасовима, али га има и у [[угаљ|угљу]] и [[метеор]]итима. Много више се ствара због утицаја човека, најчешће као производ [[загађење|загађивања]]. Тако је присутан у [[Дуван (производ)|дуванском]] диму, као и у гасовима које избацују [[фабрика|фабрички]] [[димњак|димњаци]], [[пећница|пећи]] и [[klipni motor|мотори са унутрашњим сагоревањем]]. Битан је и састојак гаса за осветљење, као и [[генераторски гас|генераторског]] и [[водени гас|воденог гаса]].<ref name="мелор">Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. [[Научна књига]]. Београд.</ref>

== Добијање ==
У [[индустрија|индустрији]] се добија у великим количинама као састојак поменутог генераторског и воденог гаса.

У [[лабораторија|лабораторији]] се најчешће добија дејством концентроване [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]] на [[мравља киселина|мрављу киселину]], при чему се издваја и [[вода]]. Осим мравље, може се употребити и [[oksalna kiselina|оксална киселина]] или [[фероцијанид]]. Најчешће се користи [[калијум-фероцијанид]], али уз загревање.<ref name="мелор"/> Одговарајућа [[хемијске једначине|једначина]] би била:

<math>\mathrm{K_4Fe(CN)_6 + 8H_2SO_4 + 6H_2O \longrightarrow \; 3(NH_4)_2SO_4 + 4KHSO_4 + FeSO_4 + 6CO}</math>

Међутим, вероватније је да ова [[хемијска реакција|реакција]] тече постепено и да су међупроизводи [[цијановодонична киселина|цијановодонична]] и мравља киселина и [[амонијак]].

Угљен-моноксид се може добити и из угља при високој температури:

<math>\mathrm{CO_2 + C \longrightarrow \; 2CO}</math>

Ипак, овај начин није лако изводљив у лабораторији.<ref name="мелор"/>

== Формула ==
[[хемијска формула|Формула]] угљен-моноксида се може доказати у [[еудиометар|еудиометру]], где се две [[запремина|запремине]] угљен-моноксида једине са једном запремином [[кисеоник]]а градећи две запремине [[угљен-диоксид]]а. Према [[Авогадров закон|Авогадровој хипотези]], односи су исти и што се [[молекул]]а тиче, па се формула угљен-моноксида тако може извести из већ познате формуле угљен-диоксида. Њу потврђује и [[густина паре]] угљен-моноксида која износи 14. За разлику од већине других својих [[хемијско једињење|једињења]], [[угљеник]] је у овом случају двовалентан, са две успаване [[валентност (хемија)|валенце]]. Ово је опет у сагласности са својством угљен-моноксида да може да гради [[адиција|адициона]] једињења и при томе се понаша као донатор, а не као акцептор. Адициона једињења гради са [[хлор]]ом и многим [[метал]]има попут [[никл]]а.<ref name="мелор"/>

== Физичко-хемијска својства ==
Угљен-моноксид је гас без [[боја|боје]], [[укус]]а и [[мирис]]а. У води се раствара на једну запремину воде око 0,035 запремине гаса на 0&nbsp;°C. На –192&nbsp;°C се под нормалним [[притисак|притиском]] [[кондензација|кондензује]] у бистру и безбојну [[течност]], а у чврсто стање прелази на -207&nbsp;°C. Не потпомаже горење, али сам гори плавим, треперавим [[пламен]]ом, при чему се гради угљен-диоксид<ref name="мелор"/>:
:<math>\mathrm{2CO + O_2 \longrightarrow \; 2CO_2}</math>
Угљен-моноксид је постојано једињење чак и са повишењем [[температура|температуре]]. То је неутрални оксид, мада може да реагује са [[натријум-хидроксид]]ом, али када се повећају температура и притисак. Тада настаје [[натријум формијат]]:<ref name="мелор"/>
:<math>\mathrm{CO + NaOH \longrightarrow \; HCO_2Na}</math>
Као што је већ речено, лако гради адициона једињења. Осим са кисеоником, једини се и са хлором:
:<math>\mathrm{CO + Cl_2 \longrightarrow \; COCl_2}</math>
Такође реагује и са [[сумпор]]ном паром дајући [[угљен-оксисулфид]], са [[бакар(I)-хлорид|купро-хлоридом]], као и са извесним металима, посебно из [[осма група периодног система|осме групе ПСЕ]] градећи [[карбонил]]е. Оксиде метала [[оксидо-редукција|редукује]] до самих метала.<ref name="мелор"/>

== Координациона хемија ==
[[Датотека:Carbon-monoxide-HOMO-phase-3D-balls.svg|мини|десно|180px|-{CO [[HOMO/LUMO|HOMO]]}- je σ [[молекулска орбитала]].]]
[[Датотека:Carbon-monoxide-LUMO-phase-3D-balls.png|мини|десно|180px|-{CO [[HOMO/LUMO|LUMO]]}- je π* [[Antivezivanje|антивезујућа]] [[молекулска орбитала]].]]

Већина метала формира [[Комплексно једињење|координационе комплексе]] који садрже ковалентно везани угљен-моноксид. Само метали у нижим оксидационим стањима се [[koordinaciona veza|координирају]] са угљен-моноксидним [[лиганд]]ом. Разлог за то је да мора постојати довољна [[електронска густина]] да би се омогућила повратна донација из металне -{d<sub>xz</sub>}--орбитале, у -{π*}- [[molekulska orbitala|молекулску орбиталу]] из угљен-моноксида. [[Слободни електронски пар]] на угљениковом атому угљен-моноксида, такође донира електронску густину у -{d<sub>x²−y²</sub>}- орбиталу на металу да би се формирала [[Ковалентна веза|сигма веза]]. [[Никл карбонил]], -{Ni(CO)}-<sub>4</sub> се формира директном комбинацијом угљен-моноксида и [[никл]]а на собној температури. Из тог разлога, да би се избегла корозија, [[никл]] у саставу цеви или делова инструмената не треба да буде у дуготрајном контакту са угљен-моноксидом. Никл карбонил се лако разлаже назад у -{[[Никл|Ni]]}- и -{CO}- након контакта са врућим површинама. Тај метод је некад коришћен за индустријско пречишћавање [[никл]]а у [[Mondov proces|Мондовом процесу]].<ref>{{cite journal|vauthors=Mond L, Langer K, Quincke F | title= Action of carbon monoxide on nickel|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-the-chemical-society_1890_57/page/749 | journal=Journal of the Chemical Society|year=1890| doi = 10.1039/CT8905700749| volume= 57|pages=749–753}}</ref>

У никл карбонилу и другим карбонилима, електронски пар на угљенику остварује интеракцију са металом; угљен-моноксид донира електронски пар металу. У тим ситуацијама, угљен-моноксид се зове '''карбонил''' [[лиганд]]. Један од најважнијих метал карбонила је [[гвожђе пентакарбонил]], -{Fe(CO)<sub>5</sub>}-:

[[Датотека:IronPentacarbonylStructure.png|150px|Структура гвожђе пентакарбонила.]]
[[Датотека:Iron-pentacarbonyl-3D-balls.png|120px|Гвожђе пентакарбонил.]]

Многи метал--{CO}- комплекси се припремају декарбонилацијом органских растварача, а не из угљен-моноксида. На пример, [[iridijum(III) hlorid|иридијум трихлорид]] и [[трифенилфосфин]] реагују на тачки кључања [[2-Metoksietanol|2-метоксиетанола]], или [[dimetilformamid|-{DMF}-]], и формирају [[Vaskov kompleks|-{IrCl(CO)(PPh<SUB>3</SUB>)<SUB>2</SUB>}-]].

== Доказивање и одређивање ==
Иако доказивање угљен-моноксида није лако изводљиво, постоји више начина да се изведе.
# Парче беле [[папир|хартије]] натопљене [[паладо-хлорид]]ом боји ружичасто, зелено или црно, јер се дешава редукција [[со]]ли у метал.
# [[Вогелова крвна проба|Вогеловом крвном пробом]] се може уочити разлика између [[крв]]и која садржи угљен-моноксид од нормалне крви. Наиме, нормална крв разблажена у много воде даје жутоцрвени [[раствор]], док она која садржи угљен-моноксид даје ружичасти раствор. И у [[спектрална анализа|спектру]], ове две крви показују разлику, посебно ако се дода [[амон-сулфид]]. Нормална крв тада даје једну, а [[хемоглобин]] са угљен-моноксидом две [[апсорпција|апсорпционе]] траке.
# У обичној [[гасна анализа|гасној анализи]] може да се одреди сразмера угљен-моноксида у [[смеша|смеси]], али након одстрањивања [[киселина|киселих]] гасова. Угљен-моноксид се тада апсорбује у амонијачном раствору купро-хлорида.
# [[Јод-пентоксид]] редукује на температури од 90&nbsp;°C на елементарни јод, који се касније доказује:
:<math>\mathrm{5CO + I_2O_5 \longrightarrow \; I_2 + 5CO_2}</math><ref name="мелор"/>

== Епидемиологија ==
Прави број људи отрован угљен-моноксидом је непознат. Многи случајеви смрти нису откривени или су остали незабележени због недоступности података.<ref>{{cite journal|vauthors= Varon J, Marik PE, Fromm RE, Gueler A |date=1999 |title=Carbon monoxide poisoning: a review for clinicians |url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-emergency-medicine_1999-01_17_1/page/87 |journal=The Journal of Emergency Medicine|volume=17|issue=1|pages=87–93|doi=10.1016/S0736-4679(98)00128-0 |pmid=9950394 }}</ref>

Да је тровања угљен-моноксидом најчешћи узрок повређивања и смрти широм света,<ref>{{cite journal|date= 2002|title= Hyperbaric-oxygen therapy for acute carbon monoxide poisoning|journal=The New England Journal of Medicine |volume=347|issue=14|pages=1105–1106|doi= 10.1056/NEJMe020103|pmid= 12362013|last1= Thom|first1= S. R.}}.</ref> илуструју следећи подаци;

У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] више од 40.000 људи годишње затражи лекарску помоћ због тровања угљен-моноксидом<ref>Hampson NB (September 1998). {{cite journal|author= |date= |title= Emergency department visits for carbon monoxide poisoning in the Pacific Northwest|journal=The Journal of Emergency Medicine |volume=16|issue=5|pages=695–698}}.</ref>, а око 200 људи умре сваке године од тровања угљен-моноксидом, као последица употребе разних уређаја са отвореним пламеном, у домаћинствима, за спремање хране и грејање.<ref>-{{{cite web|author= |url=http://archive.rubicon-foundation.org/4304 |title=Treating acidemia in carbon monoxide poisoning may be dangerous. |date= |website= |publisher= |access-date=15. 11. 2009|archive-date=03. 07. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110703000244/http://archive.rubicon-foundation.org/4304 |url-status= }}}-{{ен}}</ref>

Сваке године, више од 500 људи у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] умре од ненамерног тровања угљен-моноксидом, а више од 2.000 изврши [[самоубиство]] његовом применом.<ref name="CDC">{{cite web|title=Carbon Monoxide poisoning fact sheet| publisher = Centers for Disease Control and Prevention|date=јул 2006| url = http://www.cdc.gov/co/pdfs/faqs.pdf| doi = }}, Приступљено 15. 11. 2009. {{ен}}</ref>

Анализа спроведена у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] од [[1979]]. до [[1988]], износи податак да је у том периоду било 56.133 случајева смрти изазване тровањем угљен-моноксидом. Од тог броја, наводи се у анализи;
* 25.889, је намерних ([[самоубиство]]м изазваних тровања)
* 30.244, је ненамерних (задесом изазваних тровања)<ref name="autogenerated1">{{cite web|title=Carbon Monoxide poisoning fact sheet| publisher = Centers for Disease Control and Prevention|date=јул 2006| url = http://www.cdc.gov/co/pdfs/faqs.pdf| doi = }}, Приступљено 15. 11. 2009.{{ен}}</ref>

Друга анализа спроведена у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] од [[1968]]. до [[1998]], износи податак да је у том периоду било просечно 1.091 ненамерних (задесом) и 2.385 намерних ([[самоубиство]]м) изазваних случајева смрти годишње, као последица тровања угљен-моноксидом у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref>{{cite journal|url=http://jama.ama-assn.org/cgi/content/abstract/288/8/988?ijkey=9cd23dfd6060c95e9785c88652edbec8f3e50f49&keytype2=tf_ipsecsha|volume=288|issue=8|pages=988–995|doi=10.1001/jama.288.8.988 |title=National Vehicle Emissions Policies and Practices and Declining US Carbon Monoxide–Related Mortality |date=2002 |last1=Mott |first1=Joshua A. |last2=Wolfe |first2=M. I. |last3=Alverson |first3=C. J. |last4=MacDonald |first4=S. C. |last5=Bailey |first5=C. R. |last6=Ball |first6=L. B. |last7=Moorman |first7=J. E. |last8=Somers |first8=J. H. |last9=Mannino |first9=D. M. |last10=Redd |first10=S. C. |journal=JAMA |pmid=12190369 }}</ref>

На [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]], 206 људи умрло је од тровања угљен-моноксид у [[2001]]. и [[2002]]. У укупном броју смртних случајева, на тровање угљен-моноксидом у овој земљи отпада 43,9%.<ref>{{cite journal|vauthors=McDowell R, Fowles J, Phillips D| title = Deaths from poisoning in New Zealand: 2001-2002| journal = The New Zealand Medical Journal| volume = 118| issue = 1225|pages=U1725|year=2005| pmid = 16286939| url = http://www.nzmj.com/journal/118-1225/1725/| format = Free full text| accessdate=15. 11. 2009|archive-url=https://archive.today/20110714220921/http://www.nzmj.com/journal/118-1225/1725/|archive-date=14. 7. 2011|url-status=dead}}</ref>

У [[Јужна Кореја|Јужној Кореји]], 1.950 људи отровало се угљен-моноксидом. Од тог броја 254 тровања је било у периоду [[2001]]. до [[2003]].<ref>Song KJ, Shin SD, Cone DC (September 2009). ''"Socioeconomic status and severity-based incidence of poisoning: a nationwide cohort study"''. Clinical toxicology (Philadelphia, Pa.)</ref>

== Патофизиологија ==
[[Датотека:CO disocijacija HbO2.jpg|мини|десно|200п|Угљен-моноксид помера криву дисоцијације -{HbO<sub>2</sub>}- улево]]
Угљен-моноксид се у [[молекул]]у [[хемоглобин]]а везује на исто место на које и кисеоник. Међутим он има 230 пута већи афинитет везивања за [[хемоглобин]] од [[кисеоник]]а.<ref name="Arthur"/> Зато и мале концентрације -{CO}- у [[Земљина атмосфера|атмосферском ваздуху]], односно мали парцијални притисак угљен-моноксида у [[Плућна алвеола|алвеоларном]] [[ваздух]]у, од свега 0,05 -{kPa}-, може изазвати токсични ниво карбоксихемоглобина у крви. Како угљен-моноксид има селективну способност везивања за [[хемоглобин]] он помера криву дисоцијације оксихемоглобина налево, смањујући ослобађање [[кисеоник]]а на нивоу [[Ткиво (биологија)|ткива]].
 
Афинитет угљен-моноксида за [[миоглобин]] је чак и већи него за хемоглобин.<ref name="review">{{cite journal|title =Myoglobin: an essential hemoprotein in striated muscle |last1=Ordway|first1=George A.|last2=Garry|first2=Daniel J. | journal = Journal of Experimental Biology |year=2004|volume=207 |issue=Pt 20 |pages=3441–3446 |doi=10.1242/jeb.01172 |pmid=15339940 |s2cid=26237923 }}</ref>
Везујући се за [[срце|срчани]] миоглобин он може изазвати [[крвни притисак|хипотензију]], аритмију, [[срчани удар|инфаркт]] и инсуфицијенцију срца.<ref name="Aranđelović"/> Срчана декомпензација као резултат хипоксије је коначни узрок [[смрт]]и.<ref>{{cite journal|date=2000 |title= Carbon monoxide poisoning — a public health perspective |url=https://archive.org/details/sim_toxicology_2000-04-07_145_1/page/n5 |journal=Toxicology |volume=145|issue=1|pages=1–14|doi=10.1016/S0300-483X(99)00217-6|pmid=10771127 |last1=Raub |first1=J. A. |last2=Mathieu-Nolf |first2=M. |last3=Hampson |first3=N. B. |last4=Thom |first4=S. R. }}
</ref>

[[Ћелија (биологија)|Ћелијски]] унос [[кисеоник]]а се блокира везивањем угљен-моноксида за [[митохондрија|митохондријску]] цитохром оксидазу. [[Хипоксија]] изазива таложење [[крв|тромбоцита]] на ендотелним [[Ћелија (биологија)|ћелијама]] и ослобађање [[азотна киселина|азотне киселине]], која формира [[пероксинитрат]]е слободних радикала. У даљем току угљен-моноксид изазива дисфункцију [[митохондрија]], [[капилар]]ну [[ексудација|ексудацију]], секвестрације леукоцита и [[апоптоза|апоптозу]].<ref>{{cite journal|author= Thom SR, Fisher D, Xu YA, Notarfrancesco K, Ischiropoulos H. |date=2000 |title= Adaptive responses and apoptosis in endothelial cells exposed to carbon monoxide |journal=Proc Natl Acad Sci USA |volume=97|issue=|pages=1305–10|doi=}}</ref> Патолошке промене јављају се углавном у току фазе опоравка (реперфузија) када се јавља липидна пероксидација (деградација незасићених масних киселина). Коначни резултат је повратна [[демијелинизација]] у мозгу.<ref>{{cite journal|date=1998 |title= Carbon monoxide poisoning |journal=New England Journal of Medicine |volume=339|issue=22|pages=1603–8|doi=10.1056/NEJM199811263392206 |last1=Ernst |first1=Armin |last2=Zibrak |first2=Joseph D. |pmid=9828249 }}</ref> Ове промене су јасно видљиве на [[магнетна резонантна томографија|магнетној резонантној томографији]].<ref>{{cite journal|date=1992 |title=Delayed encephalopathy after acute carbon monoxide intoxication: MR imaging features and distribution of cerebral white matter lesions |url=https://archive.org/details/sim_radiology_1992-07_184_1/page/117|journal=Radiology |volume=184|issue=1|pages=117–22|doi=10.1148/radiology.184.1.1609067|pmid=1609067 |last1=Chang |first1=K. H. |last2=Han |first2=M. H. |last3=Kim |first3=H. S. |last4=Wie |first4=B. A. |last5=Han |first5=M. C. }}</ref> Угљен-моноксид изазива већа оштећења у деловима [[мозак|мозга]] где је слаба прокрвљеност.<ref>Department of Health, London. ''Carbon Monoxide: the Forgotten Killer. Letter from the Chief Medical Officer, PL/CMO/98/5''. London: DoH, 1998.</ref> Базалне [[ганглион|ганглије]], са својом високом потрошњом [[кисеоник]]а, су најчешће погођене. Друге погођене области [[мозак|мозга]] су [[хипокампус]] и [[мали мозак]].
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" style="margin:auto;"
|+'''Утицај различитих концентрација угљен-моноксида у удахнутом ваздуху на брзину промена у организму '''<ref>{{cite book|last= Guyton|first= Arthur C.|authorlink=Артур Гајтон|last2=Hall|first2=John E.|authorlink2=John E. Hall|title= Medicinska fiziologija|location= Beograd-Zagreb|publisher= Medicinska knjiga|year= 1990|isbn=963-176-192-2|pages=}}</ref>
|!  style="background:#ffdead; text-align:center;"| '''Концентрација угљен-моноксида'''
|!  style="background:#ffdead; text-align:center;"| '''2 минута'''
|!  style="background:#ffdead; text-align:center;"| '''5 минута'''
|!  style="background:#ffdead; text-align:center;"| '''15 минута'''
|!  style="background:#ffdead; text-align:center;"| '''40 минута'''
|!  style="background:#ffdead; text-align:center;"| '''120 минута'''
|- style="text-align:center;" 
|  style="width:100pt;"| '''0,02% ''' 
|  style="width:100pt;"|  -
|  style="width:100pt;"|  -
|  style="width:100pt;"|  -
|  style="width:100pt;"|  -
|  style="width:100pt;"| [[Главобоља]]
|- style="text-align:center;" 
|| '''0,04%''' 
|| -
|| -
|| -
|| [[Главобоља]]
|| [[Вртоглавица]]
|- style="text-align:center;" 
|| '''0,08%'''
|| -
|| -
|| [[Главобоља]]
|| [[Вртоглавица]], [[мучнина]], [[мишићни спазам|грчеви]]
|| '''[[Смрт]]'''
|- style="text-align:center;" 
|| '''0,16%''' 
|| -
|| [[Главобоља]]
|| [[Вртоглавица]], убрзан рад срца, [[мучнина]]
|| '''[[Смрт]]'''
|| -
|- style="text-align:center;" 
|| '''0,32%'''
|| [[Главобоља]]
|| [[Вртоглавица]], [[мучнина]]
|| '''[[Смрт]]'''
|| -
|| -
|- style="text-align:center;" 
|| '''0,64%'''
|| [[Вртоглавица]], [[конвулзије]]
|| '''[[Смрт]]'''
|| -
|| -
|| -
|- style="text-align:center;" 
|| '''1,28%'''
|| [[Губитак свести]] ('''[[смрт]] за 60-120 сек''')
|| -
|| -
|| -
|| -
|}

== Клиничка слика тровања угљен-моноксидом ==
{{Посебан чланак|Тровање угљен-моноксидом}}
[[Датотека:Simptomi trovanja CO.jpg|десно|300п]]
 
[[Клиничка слика]] [[Тровање угљен-моноксидом|тровања]] је најчешће атипична, а [[Анамнеза (медицина)|анамнеза]] погрешна (што утиче понекад на правовремено указивање [[прва помоћ|прве помоћи]]). Висок степен сумње у могуће тровање угљен-моноксидом је од суштинског значаја за [[утврђивање болести|дијагнозу]]. Проналажење извора изложености угљен-моноксиду је неопходно, али понекад је тешко и захтева употребу специјализованих ресурса (људских и материјалних). [[Симптоми болести|Симптоми]] тровања угљен-моноксидом зависе од његове концентрације у удахнутом ваздуху и испољавају се следећим [[знаци болести|знацима]] и [[симптоми болести|симптомима]];<ref name="Piantadosi">{{cite journal|title=Carbon monoxide poisoning|journal=Undersea & Hyperbaric Medicine : Journal of the Undersea and Hyperbaric Medical Society, Inc|date=2004|volume= 31|issue= 1|pages=167–177|doi=|pmid=15233173 |pmc= |last1=Piantadosi|first1=C. A.}}</ref>:
 
'''1. Концентрацију (-{СО}-) у крви од 10-20% карактеришу;'''
* мучнина,
* [[главобоља]] праћена [[вртоглавица|вртоглавицом]],
* општа слабост и умор,

'''2. Концентрацију (-{СО}-) у крви од 30% карактеришу;'''
* [[вртоглавица]], [[дезоријентација]] у простору и времену,
* малаксалост и мишићна слабост.
* поремећај вида

'''3. Концентрацију (-{СО}-) у крви од 40-50% карактеришу;'''
* [[мишићни спазам|грчеви]] у [[мишић]]има, [[конвулзије]]
* [[кома]],
* поремећај рада [[srce|срца]] и [[дисање|дисања]],
* отказ можданих функција и [[смрт]].

=== Предиспозиција ===
 
* [[Коронарна артеријска болест|Исхемијска болест срца]] или [[aritmije srca|аритмије]] (карбоксихемоглобин у концентрацији од 2 до 6% може изазвати ангинозни напад или аритмију)
* Плућне болести било ког облика
* [[Анемија]] (нарушен транспорт [[кисеоник]]а)
* [[Температура]], [[грејвс-Базедовљева болест|хипертиреоидизам]] (условљава повећану потребу за [[кисеоник]]ом)
* [[Трудноћа]] ([[хемоглобин]] [[фетус]]а има већи афинитет за угљен-моноксид. Карбоксихемоглобин фетуса је 40-60% већи него код мајке)
* Повећана вентилација код деце и млађих особа
* Вежбе у слабо проветреном окружењу контаминираном угљен-моноксидом.

== Лечење тровања угљен-моноксидом ==
{{Главни чланак|Тровање угљен-моноксидом}}
{| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" style="float:right;"
|+'''Време елиминације 50% карбоксихемоглобина из крви, након тровања -{СО}- применом 21% и 100% О<sub>2</sub> на нормалном и повишеном притиску'''
! style="width:110px;"|'''Време '''
! style="width:150px;"|'''Проценат О<sub>2</sub>
Притисак (бар)'''
|- 
| style="text-align:center;"|'''5,20 часова.'''
|align="left"|
* 21% О<sub>2</sub>, 
* 1 бар 
:(нормобарични)
|- 
| style="text-align:center;"|'''1,20 часова.'''
|align="left"|
* 100% О<sub>2</sub>, 
* 1 бар 
:(нормобарични)
|- 
| style="text-align:center;"|'''23 минута.'''
|align="left"|
* 100% О<sub>2</sub>, 
* 3 бар-а
:(хипербарични)
|}
[[Датотека:ХБО у БЛКС 301М.jpg |мини|десно|260п|[[Хипербарична оксигенотерапија]] (ХБОТ) је примарна у лечењу акутног тровања угљен-моноксидом]]
'''1. Прво треба уклонити затрованог из простора загађеног угљен-моноксидом'''

'''2. Одмах започети са давањем 100% [[кисеоник]]а преко [[кисеоничка маска|маске]] или применом хипербарична оксигенотерапије (ХБОТ)''',

[[Хипербарична оксигенотерапија]] је примарна терапија у лечењу акутног тровања угљен-моноксидом<ref>{{Cite book|title=Handbook on Hyperbaric Medicine|url=https://archive.org/details/isbn_9781402043765|last=Mathieu|first=Daniel|publisher=Springer|year=2006|isbn=978-1-4020-4376-5|pages=}}</ref> и зато након тровања што пре треба започети са хипербаричном оксигенотерапијом ([[Хипербарична оксигенотерапија|ХБОТ]]) у [[хипербарична барокомора|барокомори]] на притиску до 3 [[Бар (јединица)|бар]]-а у сеансама од 90 минута, првог дана на сваких 6 сати, све до успостављања свести.

([[Хипербарична оксигенотерапија|ХБОТ]]) значајно смањује ризик од будућих неуролошких [[секвел]]а, у односу на терапију 100% кисеоником на нормалном притиску (због знатно дужег [[полуживот]]а елиминације -{СО}- која износи 80 минута).

Карбоксихемоглобин у количини од 9% може изазвати коморске аритмије и [[фибрилација срчаних комора|фибрилацију срца]]. У количини од 15%, угљен-моноксид ствара ризик од настанка [[мождани удар|можданог удара]] (инфаркта), а код [[трудноћа|трудница]] до поремећаја у организму [[плод]]а који се [[кисеоник]]ом снабдева из мајчине [[крв]]и.

За примену ([[Хипербарична оксигенотерапија|ХБОТ]]) можда су главни разлози подмукли ефекат -{СО}- тровања и развој касних неуропсихијатријских оштећења у периоду од 2-28 дана после тровања и дуготрајно лечење.

Применом ове методе на притиску од 3 бар-а, у атмосфери 100% кисеоника, елиминација -{СО}- из организма постиже се за 23 минуте, а удисањем 100% кисеоника на [[Земљина атмосфера|атмосферском]] притиску за нешто више од 80 мин.

Ови подаци говоре да је ([[Хипербарична оксигенотерапија|ХБОТ]]) метода избора за лечење тровања угљен-моноксидом. Зато се сви болесници који су били изложени тровању -{СО}-, а у крви имају концентрацију [[карбоксихемоглобин]]а већу од 25%, без обзира да ли испољавају симптоме тровања -{СО}- или не, се морају лечити ([[Хипербарична оксигенотерапија|ХБОТ]]) у [[хипербарична барокомора|барокоморама]].<ref name="Piantadosi"/>
Не постоје поуздани знаци на основу којих се може предвидети код којих ће се болесника развити неуроконгнитивне секвеле. Успех лечење тровања -{СО}- и многих пропратних патолошких процеса који се дешавају, вероватно зависи од времена почетка лечења. Ако се болесници не лече благовремено, може се десити да хипербарични кисеоник буде неефикасан.<ref>''Hyperbaric oxygen in carbon monoxide poisoning'' C D Scheinkestel, D V Tuxen, M Bailey, P S Myles, K Jones, D J Cooper, I L Millar, S Q M Tighe, and Lindell K Weaver BMJ 2000 321: 109.</ref><ref>{{cite journal|date=1995|title= Delayed neuropsychologic sequelae after carbon monoxide poisoning: Prevention by treatment with hyperbaric oxygen|url=https://archive.org/details/sim_annals-of-emergency-medicine_1995-04_25_4/page/474|journal=Ann Emerg Med |volume=25|issue=4|pages=474–480|doi=10.1016/S0196-0644(95)70261-X |pmid=7710151 |last1=Thom |first1=S. R. |last2=Taber |first2=R. L. |last3=Mendiguren |first3=I. I. |last4=Clark |first4=J. M. |last5=Hardy |first5=K. R. |last6=Fisher |first6=A. B. }}.</ref>-

'''Критеријуми за лечење тровања -{СО}- применом [[Хипербарична оксигенотерапија|ХБОТ]]'''

У [[хипербарична медицина|хипербаричној медицини]] примењују се следећи критеријуми за одређивање потенцијалних пацијента за [[Хипербарична оксигенотерапија|ХБОТ]] након тровања -{СО}-:
* дужина трајања несвесног стања од момента тровања;
* присуство објективних неуролошки дефицита или поремећај менталног статуса;
* исхемијске промене на [[ЕКГ]] или бол у грудима код пацијената непосредно након тровања -{СО}-,
* труднице са -{COHgb}- > 15% (фетални [[хемоглобин]] везује -{СО}- више (чвршће) од мајчиног [[хемоглобин]]а);
* понављање симптома тровања у року од три недеље од примарног третмана;
* болесника са -{COHgb}- > 25-30%;
* присуство симптома у наизглед мање озбиљним тровањима који се не повлаче после четири сата након удисања 100% О<sub>2</sub> преко [[Кисеоничка маска|кисеоничке маске]] у току [[прва помоћ|прве помоћи]].<ref>{{cite journal|date=1950|title= Acceleration of carbon monoxide elimination in man by high pressure oxygen|url=https://archive.org/details/sim_science_1950-06-16_111_2894/page/n20|journal=Science |volume=111|issue=2894|pages=652–4|doi=10.1126/science.111.2894.652 |pmid=15424663 |author1=PACE N |author2=STRAJMAN E |author3=WALKER EL |bibcode= 1950Sci...111..652P}}.</ref><ref>{{cite journal|title= Effects of hyperbaric treatment on carbon monoxide elimination in humans|journal=Undersea Biomed Res |date=1985 |volume=12|issue=4|pages=431–8|pmid= 4082346|last1= Britten|first1= J. S.|last2= Myers|first2= R. A.}}.</ref><ref>{{cite journal|date=1988|title= Acute carbon monoxide poisoning|journal=Acta Anaesthesiol Scan |volume=32|issue=4|pages=278–282|doi=10.1111/j.1399-6576.1988.tb02729.x |pmid=3394478 |last1=Krantz |first1=T. |last2=Thisted |first2=B. |last3=Strøm |first3=J. |last4=Sørensen |first4=M. B. |s2cid=41819831 }}.</ref>

'''3. Остале мере''' терапије тровања -{СО}- обухватају: мере [[кардиологија|кардиопулмоналне реанимације]] и [[симптоматска терапија|симптоматску терапију]] према потреби.

== Превенција ==
[[Датотека:Strazak 32.jpg|мини|десно|250п|Употреба [[кисеоничка маска|кисеоничке маске]] је обавезна на местима где постоји могућност појаве угљен-моноксида]]
[[Датотека:Carbon-monoxide-sign.JPG|мини|десно|250п|На свим ризичним местима обавезна је аутоматска сигнализација присуства -{CO}-]]
Потенцијална изложеност угљен-моноксиду у кућним и индустријским условима је велика. Ризик у професионалним условима постоји код возача виљушкара, [[ливац]]а, [[минер]]а, [[механичар]]а, [[радничка класа|радника]] у гаражама, [[ватрогасац]]а и других професија. Токсични учинак хроничног излагања угљен-моноксиду, може бити потенциран дуванским димом код пушача [[цигарета]] и особа које болују од срчаних и респираторних болести.<ref name="Aranđelović">{{cite journal|author= Aranđelović M, Jovanović DP |date=2000 |title= Ugljen-monoksid na radnom mestu - faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja |journal=Acta Biologica Jugoslavica - Serija C: Physiologica et Pharmacologica Acta |volume=36|issue=2|pages=75–82}}.</ref> Пушење је један од честих узрока хроничног тровања угљен-моноксидом. Људи који пуше 20 цигарета дневно у [[крв]]и имају око 4-7% хемоглобина везаног за угљен-моноксид.<ref>Miroslav Šuta: Účinky výfukových plynů z automobilů na lidské zdraví (druhé, přepracované a doplněné vydání, Děti Země. {{page|year=2008|id=|pages=}}</ref> Пасивни пушачи (непушачи који бораве у простору са пушачима) изложени су просечној концентрацији угљен-моноксида од око 1,7&nbsp;mg/m³ ваздуха.<ref name="inchem">[http://www.inchem.org/documents/ehc/ehc/ehc213.htm -{Carbon Monoxide - International Programme on Chemical Safety - Environmental Health Criteria 213}-] {{Wayback|url=http://www.inchem.org/documents/ehc/ehc/ehc213.htm |date=20131104010953 }} Посећено јун 2010. {{ен}}</ref>

Тровање угљен-моноксидом јавља се често, има тешке последице, укључујући и [[срчани удар|инфаркт]] миокарда<ref>Allred, E.N., Bleecker, E.R., Chaitman, B.R., Dahms, T.E., Gottlieb, S.O., Hackney, J.D., Pagano, M., Selvester, R.H., Walden, S.M., Warren, J. (1991) ''Effects of carbon monoxide on myocardial ischemia''. Environ Health Perspect, 91: 89-132</ref> као непосредни узрок [[смрт]]и. Стално присуство угљен-моноксида на радном месту или у кућним условима може да смањи радни учинак радника, да погорша ангину пекторис, [[хронична опструктивна болест плућа|хроничну опструктивну болест плућа]] и да погорша или изазове аритмију срца<ref>{{cite journal|date=1999 |title= Effects of low-level carbon monoxide exposure on resting and exercise-induced ventricular arrhythmias in patients with coronary artery disease and no baseline ectopy. |journal= Archives of Environmental Health: An International Journal|volume=44|issue=2|pages=89–93|doi=10.1080/00039896.1989.9934381 |last1=Hinderliter |first1=Alan L. |last2=Adams |first2=Kirkwood F. |last3=Price |first3=Cynthia J. |last4=Herbst |first4=Margaret C. |last5=Koch |first5=Gary |last6=Sheps |first6=David S. }}</ref> и многе друге касне компликације тровања са секвелама које се често превиде. Зато треба стално повећавати напоре у превенцији и едукацији јавности;<ref>{{cite journal|title= Identifying and managing adverse environmental health effects: 6. Carbon monoxide poisoning|url=http://www.cmaj.ca/cgi/content/full/166/13/1685|journal=CMAJ 2002 |date= 2002|volume=166|issue=8|pages=1041–3|pmid= 12126326|last1= Abelsohn|first1= A.|last2= Sanborn|first2= M. D.|last3= Jessiman|first3= B. J.|last4= Weir|first4= E.|pmc= 116158}}</ref>
* Рад спроводити у добро проветреним просторима уз обавезну забрану [[Пушење дувана|пушења]],
* Проверити да ли су отвори за довод ваздуха проходни при коришћењу пећи и [[димњак]]а у домаћинствима,
* Редовно вршити контролу квалитета ваздуха код централне климатизације,
* На пословима где долази до повећане концентрације -{СО}- не запошљавати [[никотин]]ом зависне особе, труднице, особе са хроничним болестима дисајних органа, нервног система и срца.
* Пушење у простору који поседује [[климатизација|централну климатизацију]] строго забранити.
* У ауто-радионицама посебним системима обезбедити одвод издувних гасова ван затвореног простора, уз обавезно проветравање вештачком вентилацијом (минимум 3-5 измене ваздуха на 1 час).
* [[Аутомобил]] са покренутим [[мотор]]ом што пре уклонити из гараже.
* При раду у простору затрованом -{СО}- обавезно користити заштитна средства.
* На местима где постоји могућност појаве угљен-моноксида, обавезно уградити уређаје за детекцију и сигнализацију присуства угљен-моноксида, (јер се његово присуство не може открити, с обзиром да се ради о безбојном и безмирисном гасу).

== Примена ==
Од његовог открића угљен-моноксид има и практичну примену у разним областима људских делатности;

;Хемијска индустрија
* Користи се за производњу многих супстанци, попут [[формијат]]а и [[оксалат]]а. Са [[водоник]]ом лако гради [[метан]], а може да гради и више [[алкохол]]е, као и друга [[органска хемија|органска једињења]] са до девет угљеникових атома.<ref name="мелор"/>
* Изоловање [[никл]]а из његових [[руда]].<ref name="мелор"/>
* Користи се за добијање [[фозген]]а, који се употребљава у индустрији боја.<ref name="мелор"/>
* Употребљава се као састојак горива, тј. као важан састојак смеша познатих као ''генераторски'' и ''водени гас''.<ref name="мелор"/>

;Индустрија меса
У прехрамбеној индустрији угљен-моноксид се користи у заштићеној атмосфери за паковање [[месо|меса]] животиња и [[рибе|риба]] у концентрацији од 0,4% до 0,5%, дајући месу светло црвену боју и свеж изглед, без промене [[укус]]а. Угљен-моноксид се у месу везује са [[миоглобин]]ом и формира карбоксимиоглобин, јарко црвени пигмент боје трешње. Карбоксимиоглобин је стабилнији облик од оксимиоглобина, везе [[кисеоник]]а са миоглобином, који због [[оксидо-редукција|оксидације]] у месу ствара пигмент тамнобраон боје. Ова стабилна црвена боја меса може трајати знатно дуже него при класичном начину паковања меса.<ref name="Meatsci1999_SORHEIM">{{cite journal| vauthors = Sorheim S, Nissena H, Nesbakken T | title = The storage life of beef and pork packaged in an atmosphere with low carbon monoxide and high carbon dioxide| journal = Journal of Meat Science|year=1999| volume = 52| issue = 2| doi = 10.1016/S0309-1740(98)00163-6|pages=157–164| pmid = 22062367}}</ref>

И поред чињенице да се у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и још неким земљама [[свет]]а ова метода користи у паковању меса, сам процес је контроверзан због страха да служи као „маска“ да прикрије кварење меса.<ref>{{cite news|url=http://www.foodsafetymagazine.com/article.asp?id=644&sub=sub1|title=Low-Oxygen Packaging with CO: A Study in Food Politics That Warrants Peer Review|accessdate=19. 6. 2010|archive-date=10. 09. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070910201152/http://www.foodsafetymagazine.com/article.asp?id=644&sub=sub1|url-status=}}</ref> Примена овог процес у индустрији меса и рибе је забрањена у многим другим земљама, укључујући [[Канада|Канаду]], [[Јапан]], [[Сингапур]] и [[Европска унија|Европску унију]].<ref>{{cite news|title=Proof in the Pink? Meat Treated to Give It Fresh Look| url = http://abcnews.go.com/GMA/Consumer/Story?id=3863064&page=1| agency = ABC News|date=14. 11. 2007| accessdate=19. 6. 2010}}</ref><ref>{{Cite book|title=Carbon Monoxide in Meat Packaging: Myths and Facts|year=2008| publisher = American Meat Institute| url = http://www.meatami.com/ht/a/GetDocumentAction/i/40141| accessdate=19. 6. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110714064101/http://www.meatami.com/ht/a/GetDocumentAction/i/40141|archive-date=14. 7. 2011|url-status=dead|pages=}}</ref><ref>{{cite web|title=CO in packaged meat| url = http://www.carbonmonoxidekills.com/packages_meat.htm| publisher = Carbon Monoxide Kills Campaign| accessdate=19. 6. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100926055707/http://www.carbonmonoxidekills.com/packages_meat.htm|archive-date=26. 9. 2010|url-status=dead}}</ref>

;Медицина
У физиологији човека, угљен-моноксид је природни производ који под дејством хем оксигеназе 1 и 2 на хем форму хемоглобина. У овом процесу ствара се одређена количина карбоксихемоглобина код здравих људи, чак и ако они не удишу никакву концентрацију угљен-моноксида.

Након првог извештаја из 1993. да је угљен-моноксид у нормалним условима неуротрансмитер,<ref>{{cite journal|doi=10.1126/science.7678352|pmid=7678352 |year=1993 |last1=Verma |first1=A. |last2=Hirsch |first2=D. J. |last3=Glatt |first3=C. E. |last4=Ronnett |first4=G. V. |last5=Snyder |first5=S. H. |title=Carbon monoxide: A putative neural messenger |journal=Science |volume=259 |issue=5093 |pages=381–384 |bibcode=1993Sci...259..381V }}</ref><ref>Kolata, Gina (January 26, 1993). ''"Carbon Monoxide Gas Is Used by Brain Cells As a Neurotransmitter".'' The New York Times. Приступљено May 2, 2010.</ref> као и један од три гаса (друга два су азот оксида и водоник-сулфид) који модулирају инфламаторне одговоре у телу, угљен-моноксид је добио велику пажњу клиничким истраживањима као биолошког регулатора. У многим ткивима за сва три гаса је познато да делују као антиинфламатор, вазодилататори, и стимулатори неоваскуларног раста.<ref>{{cite journal|doi=10.1016/j.pharmthera.2009.05.005|pmid=19486912 |year=2009 |last1=Li |first1=L. |last2=Hsu |first2=A. |last3=Moore |first3=P. K. |title=Actions and interactions of nitric oxide, carbon monoxide and hydrogen sulphide in the cardiovascular system and in inflammation--a tale of three gases! |journal=Pharmacology & Therapeutics |volume=123 |issue=3 |pages=386–400 }}</ref> Међутим, одговор на ова питања је сложен, као и неоваскуларни раст који није увек од користи, јер може да игра улогу у расту тумора, макуларној дегенерација, болестима у којима је пушење (главни извор угљен-моноксида у крви, неколико пута више него природне производње) што повећава ризик од 4 до 6 пута.

На основу ових открића спроведене су бројне студије са угљен-моноксидом су спроведени у многим лабораторијама широм света о његовим - инфламаторним и цитопротективним својствима. Ове особине имају потенцијал да се користи да се спречи развој низа патолошких стања, укључујући исхемије реперфузионе повреде, одбацивање транспланта, атеросклерозе, тешке сепсе, тешке маларија, или аутоимуне болести.<ref>Johnson, Carolyn Y. (October 16, 2009). ''"Poison gas may carry a medical benefit".'' The Boston Globe. Приступљено October 16, 2009.</ref> Наводимо неке од клиничких тестова који обећавају, а у истраживањима су укључили могућност примене СО код људи:
* Примена угљен-моноксида у лечењу неких облика [[мождани удар|можданог удара]], је нова метода која се налази у фази истраживања. Доктор С. Доре из [[Балтимор]]а у својим истраживањима је утврдио да угљен-моноксид смањује тежину оштећења мозга ако се са његовим удисањем започне у прва три часа након можданог удара (резултати су још бољи када се са удисањем -{CO}- започне након првог часа после можданог удара).<ref name="crimea">[http://03.crimea.com/view_articles.php?id=17 -{Угарный газ может уменьшить поражение мозга при инсульте}- (Нова метода лечења можданог удара)], Приступљено 10.2009.{{ру}}</ref><ref>{{cite journal |date= 2005|title= Carbon monoxide: Endogenous production, physiological functions, and pharmacological applications|url=http://pharmrev.aspetjournals.org/content/57/4/585.full |journal= Pharmacological Reviews|volume= 57|issue= 4|pages= 585–630|doi= 10.1124/pr.57.4.3|pmid= 16382109|last1= Wu|first1= L.|last2= Wang|first2= R.|s2cid= 17538129}}</ref>
* Ана Памплон и Марија Мота, са Института за молекуларну медицину у [[Лисабон]]у у својим истраживањима су откриле присуство гена -{Hmox1}-, који регулише улаз угљен-моноксида у кардиоваскуларни систем човека и чијом активношћу је могуће спречити појаву инфекције у мозгу. По мишљењу ових португалских научника, примена угљен-моноксида код особа које болују од [[маларија|маларије]] могла би да их заштити од неуролошких поремећаја.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&idnovost=664/ |title=Угљен-моноксид спречава инфекције мозга |date= |website= |publisher= |access-date=20. 6. 2010 |archive-date=04. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304171718/http://www.www.enovosti.info/index.php?option=btg_novosti&idnovost=664%2F |url-status= }}</ref>

=== Нехумана примена -{CO}- ===
* У [[Гасна комора|гасним коморама]] у појединим [[затвор]]има у [[земља|свету]] се користи -{СО}- за егзекуцију лица осуђених на [[смрт]]{{чињеница|date=06. 2010. }}, а и некадашњи [[monarh|владари]] [[Стара Грчка|Античке Грчке]] и [[Римско царство|Римског царства]] такође су користили -{СО}- у егзекуцији.<ref>{{cite book|author=Ganong WF|title=Review of Medical Physiology|location=Norwalk Ct|publisher=Appleton & Lange|year=1995|isbn=}}</ref><ref>{{cite journal|title= Carbon Monoxide Poisoning|date= 2001| pmc=1281520 | last1=Blumenthal | first1=I. | journal=Journal of the Royal Society of Medicine | volume=94 | issue=6 | pages=270–272 | doi=10.1177/014107680109400604 | pmid=11387414 }}</ref>
* Угљен-моноксид из издувних гасова [[мотор]]а користили су [[нацизам|нацисти]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]] за масовна [[убиство|убиства]] [[логор]]аша.<ref>-{Deposition by A.Widmann, Head of Abt. V D 2 (Chemistry and Biology) in the KTI, dated 11.1.1960; StA Duesseldorf, Az. 8 Js7212/59 [ZSL, Az.202 AR-Z 152/59, Bl.51 f.]; deposition by A.Becker, 20.6.1961, StA Stuttgart, Az. 13 Js 328/60 [ZSL, Az.439 AR-Z 18a/60, Bl.1001 ff.] See also Nationalsozialistische Massentoetung, S.46; Klee, ''"Euthanasie",'' S.84}- f.[http://www.nizkor.org/hweb/camps/chelmno/sonderdruck.html Gas Wagons: The Holocaust's mobile gas chambers] {{Wayback|url=http://www.nizkor.org/hweb/camps/chelmno/sonderdruck.html |date=20111011123645 }} Посећено јун 2010.</ref>

==== 1. [[Заштита на раду]]''' '''у средини са -{СО}- ====
::{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"|+'''Угљен-моноксид: опасности, симптоми, превентивне мере, прва помоћ и противпожарна заштита'''<ref>[http://www.safework.ru/ilo/ICSC/cards/view/?0023 Угљен-моноксид-безбедност на раду], Приступљено 10.2009.{{ру}}</ref>
|! style="background:#ffdead; text-align:center;"| ''' ВРСТЕ ОПАСНОСТИ
(ИЗЛАГАЊЕ)'''
|! style="background:#ffdead; text-align:center;"| '''АКУТНЕ ОПАСНОСТИ
(СИМПТОМИ)'''
|! style="background:#ffdead; text-align:center;"| '''УПОЗОРЕЊА'''
|! style="background:#ffdead; text-align:center;"| '''ПРВА ПОМОЋ
(ПРОТИВПОЖАРНЕ МЕРЕ)'''
|- style="text-align:left;"
| style="width:50pt;"| '''Пожар'''
| style="width:60pt;"| Екстремно запаљив
| style="width:200pt;"| Рад обављати без употребе отвореног пламена, алата који варничи и дима.
| style="width:200pt;"| Угасити ватру ако је могуће, без ризика за околину, ''(у супротном нека ватра гори)'' - гашење вршити угљен-диоксидом, водом у спреју, прахом
|-
|align="left" | '''Експлозија'''
|align="left" | Гас/у ваздуху су експлозивне смеше
|align="left" | Рад се обавља уз употребу затворених система, вентилације, електро опреме и расвете која је заштићена од варничења, -{„Es“}- -норматив, са заштитним уземљењем.
|align="left" | У случају пожара: применити прскање хладном водом. Гашење ватре вршити из склоништа или заклона.
|-
|align="left" | '''Утицај'''
|align="left" | _
|align="left" | Жене у другом стању требало би да избегавају излагање!
|align="left" | У свим случајевима посаветовати се са лекаром
|-
|align="left" | '''Инхалација'''
|align="left" | Дезоријентација. Вртоглавица. Главобоља. Мучнина. Губитак свести. Слабост.
|align="left" | Рад обављати уз стално проветравање, локално издувавање ваздуха, или рад уз употребу заштитних средстава за дисање (респиратора са ваздухом или кисеоником).
|align="left" | Затрованог изнети на свеж ваздух, применити вештачко дисање (ако је то неопходно). Затражити лекарску помоћ.
|}

==== Самоубиство ====
 
Како се отрови [[цијанид]] и [[арсен]], који су се раније често користили у самоубиствима, данас налазе под све строжим законским рестрикцијама, њихово место заузео је гас, са својим високим нивоом токсичности — угљен-моноксид, лако доступан сваком [[самоубица|самоубици]].

Он је постао чест начин самоубистава тровањем. Самоубиства су углавном извршавана удисањем издувних [[српски динар|пара]] укључених мотора аутомобила, у затвореном простору, као што су гараже.<ref>{{cite journal|doi=10.1378/chest.115.2.580 |title=The Role of Catalytic Converters in Automobile Carbon Monoxide Poisoning |url=https://archive.org/details/sim_chest_1999-02_115_2/page/580 |date=1999 |last1=Vossberg |first1=Bradley |last2=Skolnick |first2=Judah |journal=Chest |volume=115 |issue=2 |pages=580–581 |pmid=10027464 }}</ref>

У прошлости, аутомобили су у издувним гасовима имали концентрацију до 25% угљен-моноксида. Новији аутомобили имају каталитички конвертер, што може елиминисати више од 99% угљен-моноксида у издувним гасовима. Међутим, чак и аутомобили са каталитичким конвертором могу произвести значајну количину угљен-моноксида ако су у затвореном простору.<ref>{{cite journal|last=Hampson|first=N. B.| title = Intentional carbon monoxide poisoning|url=https://archive.org/details/sim_chest_1999-08_116_2/page/586| journal = Chest| volume = 116| issue = 2|year=1999| pmid = 10453903| doi = 10.1378/chest.116.2.586|pages=586–587}}</ref>

То је условило и појаву нових начина тровања угљен-моноксидом, као што су [[сагоревање]] угља или других [[фосил]]них горива унутар затвореног простора као што су; мале собе, [[шатор]]и, подруми и сл. Такви инциденти су чести код колективних самоубистава у [[Јапан]]у, [[Хонгконг]]у и [[Тајван]]у .<ref>{{cite journal| last = Naito| first = A.| title = Internet suicide in Japan: implications for child and adolescent mental health| journal = Clinical Child Psychology and Psychiatry| volume = 12| issue = 4| year = 2007| pmid = 18095539| doi = 10.1177/1359104507080990| url = http://ccp.sagepub.com/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=18095539| pages = 583–597| s2cid = 25368113}}</ref><ref>{{cite journal |vauthors= Leung CM, Chung WS, So EP |date=May 2002 |title=Burning charcoal: an indigenous method of committing suicide in Hong Kong |journal=The Journal of Clinical Psychiatry|volume=63|issue=5|pages=447–45|doi=10.4088/JCP.v63n0512 |pmid=12019670 }}</ref><ref>Pan YJ, Liao SC, Lee MB (April 2009). "Suicide by charcoal burning in Taiwan, 1995-2006". Journal of Affective Disorde</ref>

==== 3. Утицај угљен-моноксида на безбедност летења ====
[[Датотека:C-141 Starlifter contrail.jpg|мини|десно|250п|Издувни гасови авиона крију велику опасност загађења -{СО}- на само атмосфере, већ и кабинског простора авиона]]

Пилоти обично имају бојазан од угљен-моноксида који у кабину [[авион]]а може процурити због неисправности пригушивача издувних система, или цурења грејача у кабини авиона, или у току ракетирања из авионског наоружања. При томе заборављају да -{СО}- може потицати и од дима цигарета код пушења у току летења

Један од најчешћих извора тровања угљен-моноксидом у авиону је дувански дим. Угљен-моноксид чини око 3% дима цигарета и од 5% до 8% код пушења цигара. Једна кутија дневно попушених цигарета код пушача доводи до засићења његове крви угљен-моноксидом у концентрацији од 4% до 8%. На земљи пилот може да буде спокојан са овом концентрацијом угљен-моноксида у крви, али у току летења слика се мења.

Са порастом висине смањује се парцијални притисак кисеоника у удахнутом ваздуху, што доводи до смањења засићења хемоглобина у еритроцитима, коју прати несташица кисеоника на нивоу ткива и ћелија и развој поремећаја познатог под називом — [[хипоксија]]. Како је због присуства угљен-моноксида у крви већ присутан известан ниво лишавања организма кисеоника, хипоксија се са порастом висине знатно раније јавља код пилота пушача него непушача.

Угљен-моноксид код пилота, на висини, смањује осетљивост [[око|ока]] и отежава ноћни вид за око 20%. [[Никотин]] повећава и производњу топлоте тела, што увећава потребу организма за кисеоником за 10% до 15% изнад нормале. Иронично, али је истинито да цигарета која повећава потражњу за кисеоником истовремено смањује и снабдевање организма кисеоником.

Бројна истраживања [[ваздухопловна медицина|лекара ваздухопловне медицине]] показала су да угљен-моноксида из дуванског дима смањује доњу толеранцију пилота на висину на чак 5.000 до 6.000 метара. Другим речима, медицински гледано, пилоти који пуше већ су „на висини“, пре него што напусте земљу (око 1.500 метара). Пилот пушач, мораћете да користите кисеонички систем раније него непушач током успона. Ако се пилот разврста у групу умереног до тешког пушача, имаће потребу за кисеоником на свим висинама у току ноћног летење. У току дневног летења пилот ће се осећати безбедније, али потребу за кисеоником имаће већ испод 5.000 метара.

Било која концентрације, угљен-моноксида, ако се он појави у унутрашњости кабине авиона, било да потиче од удисања издувних гасова или дима цигарета је смртоносна за пилота.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.pilotfriend.com/aeromed/medical/co.htm |title=Утицај угљен-моноксида на организам пилота |date= |website= |publisher= |access-date=31. 10. 2009}}{{ен}}</ref>

== Извори ==
{{reflist}}

== Литература ==
* {{Cite book|title=Handbook on Hyperbaric Medicine|url=https://archive.org/details/isbn_9781402043765|last=Mathieu|first=Daniel|publisher=Springer|year=2006|isbn=978-1-4020-4376-5|pages=}}

== Спољашње везе ==

* {{ен}}[http://www.ilo.org/public/english/protection/safework/cis/products/icsc/dtasht/_icsc00/icsc0023.htm -{International Chemical Safety Card 0023}-]
* {{ен}}[https://web.archive.org/web/20090208200658/http://www.npi.gov.au/database/substance-info/profiles/19.html -{National Pollutant Inventory - Carbon Monoxide}-]
* {{ен}}[http://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0105.html -{NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards}-]
* {{ен}}[http://earthobservatory.nasa.gov/Features/RemoteSensingAtmosphere/remote_sensing6.php -{Earth Observatory}-]
* {{ен}}[https://web.archive.org/web/20070814020213/http://www.mudomaha.com/naturalgas/COdetect.html -{CO detectors}-]
* {{ру}}https://web.archive.org/web/20081222100253/http://www.hbo.ru/
* {{ен}}https://web.archive.org/web/20100129070909/http://www.baromedical.ca/index.html,
* {{ен}}http://www.hyperbariclink.com {{Wayback|url=http://www.hyperbariclink.com/ |date=20161214080829 }}
* {{ен}}https://web.archive.org/web/20180806155416/http://hyperbaric-oxygen-info.com/

{{Хипербарична медицина}}
{{Неуротрансмитери}}
{{Оксиди угљеника}}
{{Медицинско упозорење}}
{{подножје|Медицина|Хемија}}


{{Добар чланак}}

[[Категорија:Угљеникови оксиди]]
[[Категорија:Медицина]]
[[Категорија:Хипербарична медицина]]
[[Категорија:Смог]]