Изворни код странице Угљен-диоксид

{{Chembox
| Verifiedfields = correct
| Watchedfields = correct
| verifiedrevid = 477004235
| ImageFile1 = Carbon-dioxide-2D-dimensions.svg
| ImageFile1_Ref = {{chemboximage|correct|??}}
| ImageSize1 = 180
| ImageName1 = Structural formula of carbon dioxide with bond length
| ImageFileL1 = Carbon dioxide 3D ball.png
| ImageFileL1_Ref = {{chemboximage|correct|??}}
| ImageNameL1 = Ball-and-stick model of carbon dioxide
| ImageFileR1 = Carbon dioxide 3D spacefill.png
| ImageFileR1_Ref = {{chemboximage|correct|??}}
| ImageNameR1 = Space-filling model of carbon dioxide
| OtherNames = {{plainlist|
* Гас угљеничне киселине
* Карбонски анхидрид
* Каркбонски оксид
* Углјеник оксид
* Углјеник(-{IV}-) оксид
* [[Dry ice|Суви лед]] (чврста фаза)}}
|Section1={{Chembox Identifiers
| CASNo = 124-38-9
| CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
| PubChem = 280
| ChEMBL_Ref = {{ebicite|changed|EBI}}
| ChEMBL = 1231871
| ChemSpiderID = 274
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| UNII = 142M471B3J
| UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
| EINECS = 204-696-9
| UNNumber = 1013 (гас), 1845 (чврст)
| KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
| KEGG = D00004
| MeSHName = Carbon+dioxide
| ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEBI = 16526
| RTECS = FF6400000
| Beilstein = 1900390
| Gmelin = 989
| 3DMet = B01131
| SMILES = O=C=O
| SMILES1 = C(=O)=O
| StdInChI = 1S/CO2/c2-1-3
| StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| InChI = 1/CO2/c2-1-3
| StdInChIKey = CURLTUGMZLYLDI-UHFFFAOYSA-N
| StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| InChIKey = CURLTUGMZLYLDI-UHFFFAOYAO}}
|Section2={{Chembox Properties
| C=1 | O=2
| Appearance = Безбојни гас
| Odor = {{plainlist|
* Ниске концентрације: нема
* Високе концентрације: оштар; кисео<ref name="AirProductsMSDS">{{cite web |title=Carbon Dioxide |website=Air Products |url=http://www.airproducts.com/~/media/Files/PDF/company/product-summary-carbon-dioxide.pdf?la=en |access-date=27. 12. 2018 |archive-date=29. 07. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200729131131/http://www.airproducts.com/~/media/Files/PDF/company/product-summary-carbon-dioxide.pdf?la=en |url-status=dead }}</ref>}}
| Density = {{plainlist|
* 1562 -{kg/m}-<sup>3</sup> <small>(чврст при 1&nbsp;-{atm}- и −78,5&nbsp;°C)</small>
* 1101 -{kg/m}-<sup>3</sup> <small>(течан при засићењу −37&nbsp;°C)</small>
* 1,977&nbsp;-{kg/m}-<sup>3</sup> <small>(гас на 1&nbsp;-{atm}- и 0&nbsp;°C)</small>}}
| Solubility = 1,45 -{g/L}- на {{convert|25|C}}, 100 -{kPa}-
| SublimationConditions = −78,5&nbsp;°C; −109,2&nbsp;°F; 194,7 -{K}- (1 -{atm}-)
| MeltingPtK = 216,6
| MeltingPt_notes = ([[Тројна тачка]] на 5,1 -{atm}-)
| pKa = 6,35, 10,33
| RefractIndex = 1,00045
| Viscosity = 0,07 [[Poise (unit)|-{cP}-]] на −78,5&nbsp;°C
| VaporPressure = 5,73 -{MPa}- (20&nbsp;°C)
| Dipole = 0 -{D}-
| MagSus = −20,5·10<sup>−6</sup> -{cm³/mol}-
| CriticalTP={{convert|31,1|°C|K}}, {{convert|7,38|MPa|bar}}
 }}
|Section3={{Chembox Structure
| CrystalStruct = тригонална
| MolShape = [[Linear molecular geometry|линеаран]]
 }}
|Section5={{Chembox Thermochemistry
| DeltaHf = −393,5&nbsp;-{kJ·mol}-<sup>−1</sup>
| HeatCapacity = 37,135 -{J/K mol}-
| Entropy = 214&nbsp;-{J·mol<sup>−1</sup>·K<sup>−1</sup>}-
 }}
|Section6={{Chembox Pharmacology
| ATCCode_prefix = V03
| ATCCode_suffix = AN02
}}
|Section7={{Chembox Hazards
| ExternalSDS = [https://www.sigmaaldrich.com/US/en/sds/aldrich/295108 Сигма-Алдрич]
| NFPA-H = 2
| NFPA-F = 0
| NFPA-R = 0
| NFPA-S = SA
| NFPA_ref =<ref name="AG-20180212">{{cite web|title=Safety Data Sheet – Carbon Dioxide Gas – version 0.03 11/11 |url=https://www.airgas.com/msds/001013.pdf |date=12. 2. 2018 |work=AirGas.com |accessdate=4. 8. 2018 }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.praxair.com/-/media/documents/sds/carbon-dioxide/liquiflow-liquid-carbon-dioxide-medipure-gas-co2-safety-data-sheet-sds-p4573.pdf?la=en#page=9 |title=Carbon dioxide, refrigerated liquid |work=[[Praxair]] |accessdate=26. 7. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180729111736/http://www.praxair.com/-/media/documents/sds/carbon-dioxide/liquiflow-liquid-carbon-dioxide-medipure-gas-co2-safety-data-sheet-sds-p4573.pdf?la=en#page=9#page=9 |archive-date=29. 7. 2018 |url-status=dead |pages=9 }}</ref>
| PEL = -{TWA 5000 ppm (9000 mg/m³)}-<ref name="PGCH">{{PGCH|0103}}</ref>
| IDLH = 40,000 -{ppm}-<ref name="PGCH"/>
| REL = -{TWA 5000 ppm (9000 mg/m³) ST 30,000 ppm (54,000 mg/m³)}-<ref name="PGCH"/>
| LCLo = 90,000 -{ppm}- (човек, 5 мин)<ref>{{IDLH|124389|Carbon dioxide}}</ref>
 }}
|Section8={{Chembox Related
| OtherAnions = {{plainlist|
*[[Угљен дисулфид]]
*[[Ugljenik diselenid|Угљеник диселенид]]
*[[Carbon ditelluride|Угљен дителурид]]}}
| OtherCations = {{plainlist|
*[[Силицијум-диоксид]]
*[[Германијум-диоксид]]
*[[Kalaj dioksid|Калај-диоксид]]
*[[Olovo dioksid|Олово-диоксид]]}}
| OtherFunction_label = [[угљеник|угљенични]] [[оксид]]и
| OtherFunction = {{plainlist|
*[[Угљен-моноксид]]
*[[Угљеник субоксид]]
*[[Diugljen-monoksid|Диугљен-моноксид]]
*[[Carbon trioxide|Угљен триоксид]]}}
| OtherCompounds = {{plainlist|
*[[Ugljena kiselina|Угљена киселина]]
*[[Karbonil sulfid|Карбонил сулфид]]}}
 }}
}}

'''Угљен-диоксид''' или '''угљеник(IV)-оксид''' је атмосферски природни гас који се састоји од једног атома [[угљеник]]а и два атома [[кисеоник]]а спојених [[Kovalentna veza|ковалентним везама]]. Хемијска формула овог гаса је -{CO<sub>2</sub>}-. У стандардним условима температуре и притиска је у гасовитом стању. У [[Земљина атмосфера|Земљиној атмосфери]] се налази у количини од око 0,041% (по запремини)<ref>[http://www.esrl.noaa.gov/gmd/ccgg/trends/#mlo ESRL Global Monitoring Division - Global Greenhouse Gas Reference Network<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Део је угљениковог циклуса, а [[биљке]], [[алге]] и [[модрозелене бактерије|цијанобактерије]] га користе у процесу [[Фотосинтеза|фотосинтезе]] (у присуству воде деловањем сунчеве светлости) за производњу [[угљени хидрат|угљених хидрата]], чиме се као нуспроизвод отпушта кисеоник.{{sfn|Kaufman|Franz|1996|pp=}} Међутим, пошто се фотосинтеза не може одвијати у мраку, део угљен-диоксида биљке производе ноћу у процесу дисања.<ref>[http://www.legacyproject.org/activities/foodfactories.html Food Factories]. www.legacyproject.org. Pristupljeno 10. oktobar 2011.</ref>

Угљен-диоксид у природи настаје сагоревањем [[Угаљ|угља]] или [[угљоводоник]]а, [[Ферментација (биохемија)|ферментацијом]] шећера у [[Алкохолно пиће|алкохолна пићима]], као и [[дисање]]м свих живих организама. [[Човек|Људи]] и копнене животиње га избацују из [[систем органа за дисање|дисајних органа]]. Емитују га [[вулкан]]и, [[гејзер|гејзири]] и врели извори воде те друга места где је [[Земљина кора]] танка. Ослобађа се и из [[Карбонат|карбонатних стена]] путем [[Раствор|растварања]]. -{CO}-<sub>2</sub> се може наћи у [[Језеро|језерима]] на дубинама испод [[апсолутна висина|нивоа мора]], те измешан са [[Нафта|нафтом]] и [[Природни гас|природним гасом]].<ref>{{cite web|url=http://www.globalccsinstitute.com/publications/good-plant-design-and-operation-onshore-carbon-capture-installations-and-onshore-pipe-5|title=General Properties and Uses of Carbon Dioxide, Good Plant Design and Operation for Onshore Carbon Capture Installations and Onshore Pipelines|publisher=Energy Institute|accessdate=14. 3. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120626060816/http://www.globalccsinstitute.com/publications/good-plant-design-and-operation-onshore-carbon-capture-installations-and-onshore-pipe-5|archive-date=26. 6. 2012|url-status=dead}}</ref>

Утицаји угљен-диоксида на околину су од значајног интереса. Угљен-диоксид је важан стакленички гас, који загрева површину Земље тако што смањује и онемогућава радијацију топлоте у свемир. Атмосферски угљен-диоксид је основни извор [[угљеник]]а за [[живот]] на Земљи, а његова концентрација у Земљиној атмосфери пре индустријске револуције још од касног [[Камбријум|преткамбријума]] била је регулисана фотосинтетичким организмима. Међутим, од [[Индустријска револуција|индустријске револуције]] до данас брзо је порасла концентрација -{CO}-<sub>2</sub> у атмосфери због сагоревања карбонских (фосилних) горива (угља, нафте и природног гаса). Последица повећања концентрације -{CO}-<sub>2</sub> у атмосфери је [[глобално загревање]] те антропогене [[глобално загревање|климатске промене]]. Угљен-диоксид је највећи извор закисељавања океана пошто он при растварању у води производи угљену киселину<ref>National Research Council. "Summary." Ocean Acidification: A National Strategy to Meet the Challenges of a Changing Ocean. {{page1|location=Washington, DC|publisher=The National Academies Press|year=2010|id=|pages=}}. 1. Print.</ref> која је слаба киселина те је њена јонизација у води некомплетна (-{CO<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>O ⇔ H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}-).

== Особине ==
Под нормалним условима '''угљен-диоксид''' је у [[гас]]овитом агрегатном стању. Без мириса је, загушљив, незапаљив, тежи од [[ваздух]]а. Адијабатском експанзијом (ширењем са високог на атмосферски притисак) делимично прелази у чврсто стање (суви лед).

=== Физичке ===
[[Датотека:Carbon dioxide pressure-temperature phase diagram.svg|лево|мини|220px|Фазни дијаграм температуре и притиска код угљен-диоксида, приказана је тројна и критична тачка угљен-диоксида]]
[[Датотека:Dry Ice Pellets Subliming.jpg|лево|мини|220px|Узорци чврстог угљен-диоксида или ''сувог леда'']]

То је [[гас]] без боје. У мањим концентрацијама је без [[мирис]]а и укуса. У већим концентрацијама, гас има оштар [[киселина|кисели]] мирис. При стандардним условима температуре и притиска, [[густина]] му је око 1,98&nbsp;-{kg/m}-<sup>3</sup> што је око 1,5 пута више од [[ваздух]]а те се у затвореним просторима често налази на дну просторије. Угљен-диоксид не може бити у течном стању при притиску испод 5,1 -{atm}-. При притиску од 1 -{atm}- (приближно „нормалном” притиску на нивоу мора), гас се претвара директно у чврсто стање на температури испод -78,5&nbsp;°C а изнад те температуре -{CO}-<sub>2</sub> у чврстом стању сублимира директно у гас. У свом чврстом стању, угљен-диоксид се често назива и [[суви лед]].

Течни угљен-диоксид се формира само при притиску изнад 5,1 -{atm}-. [[Тројна тачка]] угљен-диоксида је на око 518 -{[[паскал (јединица)|kPa]]}- и −56,6&nbsp;°C. Критична тачка је на 7,38 -{MPa}- и 31,1&nbsp;°C.<ref>{{cite web|url=http://webbook.nist.gov/cgi/cbook.cgi?ID=C124389&Units=SI&Mask=4#Thermo-Phase|naslov=Phase change data for Carbon dioxide|author=National Institute of Standards and Technology|title=Carbon dioxide |accessdate=21. 1. 2008}}</ref> Проучаван је и другачији облик угљен-диоксида у чврстом стању при високом притиску у аморфном облику сличном стаклу.<ref>{{cite journal|last=Santoro|first=M.|url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16778885|year=2006|title=Amorphous silica-like carbon dioxide|journal=Nature|volume=441|issue=7095|pages=857–860|doi=10.1038/nature04879 |pmid=16778885 |bibcode=2006Natur.441..857S |s2cid=4363092 }}</ref> Тај облик стакла назван ''карбонија'' се производи од суперохлађеног -{CO}-<sub>2</sub> при изузетно високом притиску (40—48 -{GPa}- или 400 хиљада -{atm}-) у [[Дијамантска комора|дијамантској комори]]. Ово откриће је потврдило теорију да би угљен-диоксид могао да постоји у облику сличном стаклу, попут других чланова исте елементарне породице једињења као што су [[силикон]], силикатно стакло и [[германијум-диоксид]]. За разлику од силике и германијског стакла, карбонија стакло није стабилно на нормалном притиску и враћа се у гасно стање када се смањи притисак.

=== Хемијске ===
==== Структура и везе ====
[[Молекул]] угљен-диоксида је праволинијски и централно симетричан. Две -{C-O}- везе су једнаке и кратке (116,3 -{pm}-), а састоје се из двоструке везе.<ref name="Green">Norman N. Greenwood; Alan Earnshaw (1997): ''Chemistry of the Elements'' (2. izd.). Butterworth–Heinemann. {{cite book|title= Chemistry of the Elements|isbn=978-0-08-022056-7|pages=|last1= Greenwood|first1= Norman Neill|last2= Earnshaw|first2= Alan|date= 1984|publisher= Elsevier Science & Technology}}</ref> Пошто је централно симетричан, молекул нема електрични [[дипол]]. У складу са овом чињеницом, могуће је уочити само две вибрацијске линије у [[Инфрацрвено зрачење|ИЦ спектру]] и то: антисиметрично проширење на 2349 -{cm}-<sup>−1</sup> и савијање у близини 666&nbsp;-{cm}-<sup>−1</sup>. Постоји и симетрично проширење на 1388&nbsp;cm<sup>−1</sup> које се може уочити само путем [[Раманова спектроскопија|Раманове спектроскопије]].

==== У воденом раствору ====
Угљен-диоксид је доста [[растворљивост|топљив]] у [[вода|води]]. Водени раствор реагује кисело ([[pH вредност|-{pH}-]] око 4), због стварања [[ugljena kiselina|угљеничне киселине]]:

:CO<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>O ⇔ H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>

Ова [[хемијска равнотежа|равнотежа]] помакнута је јако улево, јер је више од 99% -{CO}-<sub>2</sub> растворено као молекул, а само мали део реагује с водом, дајући киселину. Хенријева константа угљене киселине је <math>K_{\mathrm h}=\frac{\rm{[H_2CO_3]}}{\rm{[CO_2(aq)]}}=1,70\times 10^{-3}</math> (на 25&nbsp;°C). Због тога, већи део угљен-диоксида није прешао у угљену киселину већ је остао као молекул -{CO}-<sub>2</sub> без утицаја на [[pH вредност|-{pH}- вредност]]. Релативна концентрација -{CO}-<sub>2</sub> и -{H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}- те депротонизованих форми -{HCO}-<sub>3</sub><sup>−</sup> (бикарбонат) и -{CO}-<sub>3</sub><sup>2−</sup> (карбонат) зависе од -{pH}-. У неутралним и благо алкалним водама (-{pH}- > 6,5) доминира бикарбонатна форма (>50%) и претежна је (>95%) при -{pH}- вредности морске воде. У веома алкалним водама (-{pH}- > 10,4), доминира карбонатна форма (>50%). Океани, који су благо алкални са типичним вредностима -{pH}- од 8,2 до 8,5 садрже око 120 -{mg}- бикарбоната по литру.

Пошто је угљена киселина дипротична, има две константе киселе дисоцијације, прва је за дисоцијацију у бикарбонатни [[јон]] (хидроген карбонат) (-{HCO}-<sub>3</sub><sup>−</sup>):

: -{H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub> ⇔ HCO<sub>3</sub><sup>−</sup> + H<sup>+</sup>}-
: -{''K''<sub>a1</sub> = 2,5x10<sup>-4</sup> mol/l; p''K''<sub>a1</sub> = 3,6}- на 25&nbsp;°C.<ref name="Green"/>

Ово је ''права'' прва константа киселинске дисоцијације, дефинисана као <math>K_{a1}=\frac{\rm{[HCO_3^-] [H^+]}}{\rm{[H_2CO_3]}}</math>, где деноминатор укључује само ковалентну везу -{H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}-, а не укључује хидратизовани -{CO<sub>2</sub>(aq)}-. Много мања и много чешће спомињана вредност око 4,16x10<sup>−7</sup> је ''видљива'' вредност израчуната на бази (нетачне) претпоставке да је сав растворени -{CO}-<sub>2</sub> присутан као угљена киселина, тако да је <math>K_{\mathrm{a1}}{\rm{(vidlji)}}=\frac{\rm{[HCO_3^-] [H^+]}}{\rm{[H_2CO_3] + [CO_2(aq)]}}</math>. Пошто већина раствореног угљен-диоксида остаје као молекул, -{''K''<sub>a1</sub>}-(видљива) има далеко већи деноминатор и много мању вриједност од стварне -{''K''<sub>a1</sub>}-.<ref>Jolly, William L., ''Modern Inorganic Chemistry'' (McGraw-Hill 1984), pp. 196</ref>

Бикарбонатни јон је амфотерична врста која може реаговати и као киселина и као база, у зависности од -{pH}- вредности [[раствор]]а. Код виших -{pH}- вредности, он се у великој мери дисоцира на карбонатни јон (-{CO}-<sub>3</sub><sup>2−</sup>):
: -{HCO<sub>3</sub><sup>−</sup> ⇔ CO<sub>3</sub><sup>2−</sup> + H<sup>+</sup>}-
: -{''K''<sub>a2</sub> = 4,69x10<sup>-11</sup> mol/l; p''K''<sub>a2</sub> = 10,329}-

У организмима, производња угљене киселине се [[катализа|катализује]] путем [[ензим]]а [[Karbonatna dehidrataza|карбонатне анхидразе]].

==== Реакције ====

-{CO}-<sub>2</sub> је слаби [[електрофил]]. Његова реакција са водом илуструје ову особину, при чему је [[хидроксид]] нуклеофил. С њим реагују и други нуклеофили. На пример, [[карбанјон]] који се добија из [[Grinjarova reakcija|Григнардовог реагенса]] и органолитијумских једињења реагује са угљен-диоксидом те даје карбоксилате:
: -{MR + CO<sub>2</sub> → RCO<sub>2</sub>M}- (где је -{M = Li}- или -{MgBr}-, а -{R}- = [[алкил]] или [[арил]]).

У металним-угљик-диоксид комплексима -{CO}-<sub>2</sub> служи као лиганд, а може послужити при конверзији -{CO}-<sub>2</sub> у друге хемикалије<ref>M. Aresta (Ed.) "Carbon Dioxide as a Chemical Feedstock" 2010, Wiley-VCH: Weinheim. {{cite book|title= Carbon Dioxide as Chemical Feedstock|isbn=978-3-527-32475-0|pages=|last1= Aresta|first1= Michele|date= 8 March 2010|publisher= Wiley}}</ref>

Редукција -{CO}-<sub>2</sub> у [[угљен-моноксид]] је обично „тешка” и спора реакција:
: -{CO<sub>2</sub> + 2 e<sup>−</sup> + 2H<sup>+</sup> → CO + H<sub>2</sub>O}-
Редокс потенцијал за ову реакцију при -{pH}- вредности од приближно 7 се креће око -0,53 -{V}- у односу на стандардну водоникову електроду. Ензим [[Ugljen-monoksid dehidrogenaza (akceptor)|угљен-моноксид дехидрогеназа]] који садржи [[никл|никал]] је катализатор у овом процесу.<ref>Colin Finn, Sorcha Schnittger, Lesley J. Yellowlees, Jason B. Love "[http://pubs.rsc.org/en/Content/ArticleLanding/2012/CC/c1cc15393e Molecular approaches to the electrochemical reduction of carbon dioxide]" Chemical Communications 2011, 0000.</ref>

== Примена ==
* У производњи пића и газираних напитака, заштиту и претакање; 
* У хемијској индустрији за добијање карбоната, бикарбоната, [[ђубриво|ђубрива]], синтезних смеса, у неутрализацији алкалних раствора, производњи боја, итд.; 
* У техници заваривања, у металургији, ливарству, у хлађењу и заштити производа. 
=== Примена у гашењу пожара ===
{{посебан чланак|Пожар}}
Угљен-диоксид је ефикасно средство које на запаљену материју делује искључиво угушујуће, тако што је изолује од околног ваздуха, при чему је расхлађујући ефекат релативно мали. Он је погодно средство за гашење пожара у затвореним просторијама, јер истискује ваздух из просторија, кад у већини случајева долази до престанка процеса горења. Употребљава се најбоље за гашење пожара на електричним уређајима и инсталацијама под напоном (класе Е), мањих количина запаљивих течности и гасова, пожара класе Б и Ц, док се за гашење пожара лаких метала не препоручује.<ref>Шимон Ђармати, Хемија опасних материја, Виша политехничка школа, Београд,2006.</ref>

== Начин производње и испоруке ==
* Добија се пречишћавањем сировог угљендиоксида из природних извора или из процеса хемијске индустрије и утечњавањем у робни гас.
* У челичним судовима - боцама, под притиском од 70-150 бара у течном агрегатном стању или у течном агрегатном стању специјалним транспортним судовима под притиском до суда корисника гаса.

== Поступак и материјали ==
* Гас у сувом стању није кородиван. За влажан гас је неопходна примена легираних челика. За течност се користе легирани челици за ниске температуре. Дозвољена је употреба већине пластичних материјала. <!--?????????течни гас??????: За течни гас - [[тефлон]] и слични материјали.-->
* У раду са гасом или течношћу под притиском треба се придржавати прописаних упутстава и мера заштите.

== Суви лед ==
Суви лед је угљендиоксид у чврстом агрегатном стању на температури од -79º -{C}-. Суви лед се производи од течног угљендиоксида при контролисаним условима у специјално конструисаној машини. При овом процесу настаје прво суви снег, а компресијом и суви лед, који се затим пресује кроз екструдерску плочу, и тако добија производ различитих димензија.
* Суви лед се испоручује у блоковима димензија 25 -{cm}- x 25 -{cm}- x 40 -{cm}-, просечне тежине око 25 -{kg}-.
* Пакује се и транспортује у изолованим контејнерима у које стаје око 250 -{kg}-.

== Употреба ==
Употребе сувог леда су разне од хлађења хране и пића у кетерингу, транспорта крви, крвне плазме и органа на ниским температурама, до чишћења и одмашћивања површина

== Примена ==
Основна употреба је за хлађење у транспорту.

== Види још ==
* [[Угљеник субоксид|Угљен субоксид]]
* [[Угљен-моноксид]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|last1=Kaufman|first1=Donald G.|last2=Franz|first2=Cecilia M.|title=Biosphere 2000: protecting our global environment|url=https://books.google.com/books?id=nm5FAAAAYAAJ|accessdate=11. 10. 2011|year=1996|publisher=Kendall/Hunt Pub. Co.|isbn=978-0-7872-0460-0|pages=}}
* {{cite journal|first1=O.A. |last1=Seppänen |last2=Fisk |first2=W.J. |last3=Mendell |first3=M.J. |title=Association of Ventilation Rates and CO<sub>2</sub> Concentrations with Health and Other Responses in Commercial and Institutional Buildings |journal=Indoor Air |volume=9 |issue=4 |date=децембар 1999 |doi=10.1111/j.1600-0668.1999.00003.x |url=https://indoor.lbl.gov/sites/all/files/43334.pdf |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161227032839/https://indoor.lbl.gov/sites/all/files/43334.pdf |archivedate=27. 12. 2016 |df=dmy-all |pages=226–252 |pmid=10649857 }}
* {{cite journal|last1=Shendell |first1=D.G. |last2=Prill |first2=R. |last3=Fisk |first3=W.J. |last4=Apte |first4=M.G. |last5=Blake |first5=D. |last6=Faulkner |first6=D. |title=Associations between classroom CO<sub>2</sub> concentrations and student attendance in Washington and Idaho |journal=Indoor Air |volume=14 |issue=5 |date=октобар 2004 |doi=10.1111/j.1600-0668.2004.00251.x |pmid=15330793 |url=https://indoor.lbl.gov/sites/all/files/lbnl-54413.pdf |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161227030811/https://indoor.lbl.gov/sites/all/files/lbnl-54413.pdf |archivedate=27. 12. 2016 |df=dmy-all |pages=333–341 }}
* {{cite journal|first=Jens |last=Soentgen |title= Hot air: The science and politics of CO<sub>2</sub> |journal=Global Environment |volume= 7 |issue=1 |date=фебруар 2014 |doi= 10.3197/197337314X13927191904925 |pages=134–171 |url=https://nbn-resolving.org/urn:nbn:de:bvb:384-opus4-528540 }}
* {{Cite book |title=Good plant design and operation for onshore carbon capture installations and onshore pipelines: a recommended practice guidance document |url=https://hub.globalccsinstitute.com/publications/good-plant-design-and-operation-onshore-carbon-capture-installations-and-onshore-pipelines-recommended-practice-guidance-document |publisher=Energy Institute and Global Carbon Capture and Storage Institute |date=1. 9. 2010 |website=Global CCS Institute |quote=''This new title is an essential guide for engineers, managers, procurement specialists and designers working on global carbon capture and storage projects.'' |access-date=27. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181107001428/https://hub.globalccsinstitute.com/publications/good-plant-design-and-operation-onshore-carbon-capture-installations-and-onshore-pipelines-recommended-practice-guidance-document |archive-date=7. 11. 2018 |url-status=dead }}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

* [https://web.archive.org/web/20070209162122/http://www.tehnogas.co.yu/ Произвођач у Београду]
* {{ICSC|0021}}
* -{[https://web.archive.org/web/20160306071715/http://sdsdata.org/68399 Carbon dioxide MSDS] by Amerigas in the SDSdata.org database.}-
* -{[https://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0103.html CDC – NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards – Carbon Dioxide]}-
* -{[http://www.uigi.com/carbondioxide.html {{CO2}} Carbon Dioxide Properties, Uses, Applications]}-
* -{[http://www.dryiceinfo.com/science.htm Dry Ice information] {{Wayback|url=http://www.dryiceinfo.com/science.htm |date=20040403174431 }}}-
* -{[https://web.archive.org/web/20070225181531/http://www.cmdl.noaa.gov/ccgg/trends/ Trends in Atmospheric Carbon Dioxide] (NOAA)}-
* -{[https://books.google.com/books?id=RicDAAAAMBAJ&pg=PA53 "A War Gas That Saves Lives"]. ''[[Popular Science]]'', June 1942, pp. 53–57.}-
* -{http://googas.ov.ingv.it/ {{Wayback|url=http://googas.ov.ingv.it/ |date=20210213080344 }}}-
* -{[http://www.chemistry-reference.com/q_compounds.asp?CAS=124-38-9 Reactions, Thermochemistry, Uses, and Function of Carbon Dioxide] {{Wayback|url=http://www.chemistry-reference.com/q_compounds.asp?CAS=124-38-9 |date=20210213080320 }}}-
* -{[http://www.periodicvideos.com/videos/mv_carbon_dioxide_one.htm Carbon Dioxide – Part One]}-
* -{[http://www.periodicvideos.com/videos/mv_carbon_dioxide_two.htm Carbon Dioxide – Part Two]}-

{{Оксиди угљеника}}
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Хемија}}
{{Subject bar|d=yes}}

{{СОРТИРАЊЕ:Угљен-диоксид}}
[[Категорија:Угљен-диоксид| ]]
[[Категорија:Кисели оксиди]]
[[Категорија:Агенси за сузбијање пожара]]
[[Категорија:Кисели анхидриди]]
[[Категорија:Расхлађивачи]]
[[Категорија:Неоргански растварачи]]
[[Категорија:Погонска горива]]