Изворни код странице Тровање угљен-моноксидом

{{Infobox Disease
| Name = Тровање угљен-моноксидом
| Image = SMOG OBSCURES BIRMINGHAM'S SKYLINE. THE CITY'S ABUNDANCE OF COAL, IRON ORE AND LIMESTONE SUPPORTS U.S. STEEL'S TWO.jpg
| Width = 150
| Caption = [[Угљен-моноксид|-{CO}-]] је [[гас]] који настаје као продукт непотпуног [[Sagorevanje|сагоревања]] [[угљеник]]а из [[organsko jedinjenje|органских материја]] највише у домаћинствима, индустрији и саобраћају.
| DiseasesDB =  
| ICD10 =  
| ICD9 =  
| ICDO = 
| OMIM = 
| MedlinePlus = 
| eMedicineSubj =  
| eMedicineTopic =  
| MeshName =  
| MeshNumber =  
}}
'''Тровање угљен-моноксидом''' је стање у живом [[организам|организму]] настало као последица [[дисање|удисања]] опасних [[концентрација]] [[угљен-моноксид]]а (-{CO}-) у [[кућа|кући]], на [[улица|улици]], у [[саобраћај]]у, [[индустрија|индустрији]] и [[пољопривреда|пољопривреди]], услед веома раширене употребе угљеничних [[горива]]. Због јаке цитотоксичности за жива бића, -{CO}- спада у групу хемијских загушљиваца и највећих загађивача [[ваздух]]а. Његов токсични ефекат настаје веома брзо чак и при изузетно малим концентрацијама. Тако је излагање концентрацијама угљен-моноксида од 100 и више -{[[ppm]]}- праћено [[Симптоми болести|симптомима]] и [[Знаци болести|знацима]] акутног или хроничног [[тровање|тровања]], са могућим тешким последицама по људско здравље.<ref name="Prockop">{{cite journal|last1=Prockop |first1=L. D. |last2=Chichkova |first2=R. I. |title=Carbon monoxide intoxication: an updated review |journal=Journal of the Neurological Sciences |date=2007 |volume=262|issue=1–2|pages=122–130|doi=10.1016/j.jns.2007.06.037|pmid=17720201}}</ref> Смртна доза -{CO}- за људе износи 1.000-2.000 -{[[ppm]]}- (0,1—0,2%) при удисању гаса у трајању од 30 минута. Код високих концентрација угљен-моноксида у удахнутом ваздуху [[смрт]] може настати у времену удисања од 1—2 минута.<ref>{{cite journal|last1=Smith |first1=J. S. |author2=Brandon S. |title=Acute carbon monoxide poisoning – 3 years experience in a defined population |journal=Postgrad Med J |date=1970 |volume=46|issue=532|pages=65–70|doi=10.1136/pgmj.46.532.65|pmc=2466988|pmid=5416506}}</ref>

Угљен-моноксид је [[гас]] који настаје као продукт непотпуног [[сагоревање|сагоревања]] [[угљеник]]а из [[органска једињења|органских материја]], као што су [[ulje|уље]], [[нафта]] и њени деривати, [[дрво]], природни и произведени гас, [[експлозив]]и, [[угаљ]] или [[Кокс (гориво)|кокс]]. У току процеса сагоревања вишак угљеника подстиче стварање (-{CO}-), а ако има више [[кисеоник]]а потпуном [[Оксидо-редукција|оксидацијом]] угљеника настаје [[угљен-диоксид]] (-{CO}-<sub>2</sub>). Угљен-моноксид може бити формиран кад год пламен додирне површину која је хладнија од температуре паљења гасног дела тог пламена. Издувни гасови [[мотор|мотора са унутрашњим сагоревањем]] један су од највећих загађивача [[Земљина атмосфера|атмосфере]] овим гасом (са 1-14 вол%) затим, следе издувни гасови који настају у току производње [[гвожђе|гвожђа]] као и гасови при сагоревању [[угаљ|угља]] у [[термоелектрана]]ма, и у процесу производње у рафинеријама [[нафта|нафте]] и хемијској индустрији. У развијенијим земљама света ([[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Јапан]], [[западна Европа]]) и до 60% угљен-моноксида потиче из мотора са унутрашњим сагоревањем.<ref name="Lindgren G.O.">Lindgren G.O. ''Ugljen-monoksid'' U Enciklopedija zaštite na radu, medicine i higijene rada, Institut za zaštitu na radu Niš, Tom 2. стр. 1499.</ref>

Око 50% тровања у свету отпада на [[тровање]] угљен-моноксидом. Сваке године у свету умре на стотине људи од последица тровања овим гасом.{{чињеница|date=12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> После тровања [[алкохол]]ом, тровање (-{CO}-), је један од најчешћих облика тровања живих организама; због његове честе присутности у човековом окружењу, високе токсичности, слабо изражених органолептичких својстава (без мириса, укуса, боје) и неиритирајућих особина приликом удисања, што отежава благовремено откривање његовог присуства у животној средини. Угљен-моноксид, унет у организам (са удахнутим ваздухом у [[плућа|плућима]]) изазива у организму општу [[хипоксија|хипоксију]] (недостатак кисеоника) јер има јак афинитет за [[хемоглобин]] [[црвена крвна зрнца|црвених крвних зрнаца]]. Истискујући кисеоник из рецептора црвених крвних зрнаца, он у њима, стварањем [[карбонилна група|карбонил једињења]], формира иреверзибилну везу, која ограничава транспорт и коришћење кисеоника у [[Ткиво (биологија)|ткивима]].<ref>{{cite journal|author=Omaye ST.|title=Metabolic modulation of carbon monoxide toxicity|journal=Toxicology|date=2002|volume=180 |issue=2 |pages=139–150|doi=10.1016/S0300-483X(02)00387-6|pmid=12324190 |bibcode=2002Toxgy.180..139O }}</ref>

Акутни ефекти излагања -{CO}- зависе од процента засићености хемоглобина -{CO}-, која је зависна од дужине излагања, [[температура|температуре]] околине, стања здравља и метаболичке активности затроване особе. Акутни симптоми могу да се појаве без даљих и трајних последица и карактеришу се симптомима блажег акутног тровања -{CO}- укључују непромишљеност, конфузију, [[главобоља|главобољу]], [[вртоглавица|вртоглавицу]] и [[запаљење|запаљењске]] промене. Израженија излагања -{CO}- могу да доведу до значајнијег оштећења [[Ћелија (биологија)|ћелија]] [[централни нервни систем|централног нервног система]] (које не могу издржати недостатак кисеоника дуже од 6-8 минута), [[Срце|срца]], и смртног исхода. Акутно тровање -{CO}- често могу да прате и дугорочне, иреверзибилне, последице (секвеле). 

Тровање [[Трудноћа|трудница]] угљен-моноксидом утиче и на [[фетус]], па се у случају тровања мајке трудноћа може завршити превременим порођајем или побачајем плода. Хронично тровање -{CO}-, које настаје након дуготрајног излагања мањим концентрацијама угљен-моноксида може да доведе до [[Клиничка депресија|депресије]], дуготрајних [[главобоља]], опште слабости и малаксалости, конфузије и губитка [[памћење|памћења]].<ref name="Енциклопедија заштите на раду" />

Велике учесталости тровања угљен-моноксидом, као једним од најчешћих типова смртоносног тровања,<ref name="Toxicology2002-omaye"/> спречавају се мерама превенције и медицинске заштите, и све више постаје битна ставка у [[јавно здравље|јавном здрављу]] скоро свих земаља [[свет]]а. Примена мера превенције у индустријској и пољопривредној производњи, кућним условима, саобраћају и другим условима и срединама где је могућа појава увећаних (токсичних) концентрација угљен-моноксида спроводи се; раним откривањем (детекцијом), применом [[Детектор угљен-моноксида|детектора угљен-моноксида]], употребом вентилације (проветравања), заштитних средстава, превентивним лекарским прегледима радника изложених могућем ризику тровања -{CO}-, итд.<ref name="Енциклопедија заштите на раду">Група аутора. ''Угљен-моноксид У:Енциклопедија заштите на раду и медицине рада'' Том 2. Институт за Документацију заштите на раду Ниш pp. 1498—1501</ref>

== Историја ==
[[Датотека:Bas fourneau.png|мини|Производња гвожђа на примитиван начин, почев од гвозденог доба била је чест узрок тровања угљен-моноксидом.]]
[[Датотека:Claude Bernard.jpg|мини|[[Клод Бернар]] (''-{Claude Bernard}-'') је [[1846]]. први истражио токсична својства угљен-моноксида]]
Смртоносни учинак тровања угљен-моноксидом био је познат још из [[Стара Грчка|Античке грчке]] и [[Римско царство|Римског царства]]. Та његова особина коришћена је за [[смртна казна|егзекуције]]. Древни начин смакнућа био је затварање осуђеника у „собу за купање“ са тињајућим [[угаљ|угљем]]. Оно што егзекуторима тада није било познато био је механизам настанка [[смрт]]и.<ref>Ganong WF. Review of Medical Physiology. Norwalk Ct: Appleton & Lange, 1995.</ref>

[[Аристотел]] (384-322. п. н. е.) је међу првима забележио да из заложеног угља „истичу“ отровна испарења. [[Гален]] (129-199 н.е.) спекулисао је о промени у саставу ваздуха који тако измењен наноси штету приликом удисаја.{{sfn|Penney|2010|p=5}}

Два могућа случаја тровања угљен-моноксидом, која нису описана медицинској литератури, а о њима налазимо податке у историјској литератури из [[4. век]]а била су;
* Случај познатог [[византија|византијског]] императора [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијана Флавија Клаудија]] (331-363 н. е.), који је дуже време патио од тровања угљен-моноксидом средњег степена, од кога се брзо и потпуно опоравио.
* Случај његовог наследника, [[Јовијан]]а (330—364 н.е.), који је подлегао тешком тровању угљен-моноксидом.
Оба случаја узроковало је ложење [[угаљ|угља]] у котловима, које је било уобичајени начин грејања у затвореном простору тога времена.<ref>{{Cite journal|last1=Lascaratos|first1=J. G.|last2=Marketos|first2=S. G.|title=The carbon monoxide poisoning of two Byzantine emperors|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9541054/|journal=Journal of Toxicology. Clinical Toxicology|date=1998|volume=36|issue=1–2|pages=103–107|doi=10.3109/15563659809162596|issn=0731-3810|pmid=9541054}}</ref>

Угљен-моноксид је први открио француски [[хемија|хемичар]] [[Жак де Ласон]] [[1776]]. загревањем оксида [[цинк]]а угљем, али је он био у заблуди да се ради о [[водоник]]у, јер је [[гас]] горео плавим [[пламен]]ом.

Да се угљен-моноксид, састоји од [[атом]]а [[угљеник]]а и [[кисеоник]]а, открио је [[1800]]. шкотски хемичар [[Вилијам Крукшенк]].

Токсична својства угљен-моноксида темељно је истражио на [[пас|псима]], [[Клод Бернар]], око 1846.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=FvgNKPxb43IC&pg=PA38|title = -{Molecules of death}-|last1=Waring|first1=Rosemary H.|author2=Glyn B. Steventon|author3=Steve C. Mitchell| publisher = -{Imperial College Press}-|year=2007|isbn=978-1-86094-814-5|pages=38}}</ref>
Клод Бернар је [[1857]], током својих истраживања констатовао је да се токсични ефекат угљен-моноксида заснива на повратној вези коју он ствара са хемоглобином, претварајући га у [[карбоксихемоглобин]], који има мању способност преноса кисеоника путем крви:<ref name="autogenerated9">Bernard C. Le Cons Sur les Effets des Substances Toxiques et Médicamenteuses. Paris: Bailliere, 1857.</ref><ref name="autogenerated9" /><ref name="autogenerated7">{{cite book|author=Robert Clarke|title=Claude Bernard et la médecine expérimentale |location= |publisher= |year= |isbn= }}. Paris, Éditions Seghers, 1961</ref><ref name="autogenerated7" />
{{Цитат2|Бернар је показао интересовање за проучавање тровања, можда и зато што је видео да је велики број болесника лечених на његовом одељењу умрло због удисања угљен-моноксида. Тада је, рефлукс гасова из камина у слабо проветреним просторијама, био сасвим уобичајена појава. Бернар је у бројним експериментима доказао да угљен-моноксид спречава засићење црвених крвних зрнаца кисеоником па самим тим настаје и смањен прилив кисеоника у ткива и ћелије.<ref>Analyse physiologique des propriétés des systèmes musculaire et nerveux au moyen du curare. - C. R. hebd. Acad. Sci., t. 43, (1856). стр. 825–829. Aussi publié dans les ‘Leçons sur les substances toxiques...’, Paris, (1857). стр. 463.</ref> Бернар је доказао да је угљен-моноксид значајан у физиологији размене гасова и развио је методе за мерење количине кисеоника у крви,<ref>Sur la quantité d'oxygène que contient le sang veineux des organes glandulaires à l'état de fonction et à l'état de repos, et sur l'emploi de l'oxyde de carbone pour déterminer les proportions d'oxygène du sang. - C. R. hebd. Acad. Sci. t. 47, (1858). стр. 393–400.</ref> како би омогућио да се боље разуме нормална размена гасова у крви и телу.}}

Током наредних двадесетак година, Клод Бернар се више пута враћао истраживању својстава угљен-моноксида.

Током истраживања спроведених [[1926]]. постало је јасно, да је [[хипоксија]] изазвана тровањем угљен-моноксидом, не само последица поремећаја преноса кисеоника, већ и последица нарушене концентрације гасова у [[ткиво (биологија)|ткивима]] и ћелијама.<ref name="Arthur">{{cite book|last1= Guyton|first1= Arthur C.|authorlink=Артур Гајтон|last2=Hall|first2=John E.|authorlink2=John E. Hall|title= Medicinska fiziologija|location= Beograd-Zagreb|publisher= Medicinska knjiga|year= 1990|isbn=963-176-192-2|pages=}}</ref> Варберг (''-{Warberg}-'') уз помоћ културе [[квасац|квасца]] доказао је да је [[апсорпција]] кисеоника у ћелијама инхибирана током њиховог излагања великим количинама угљен-моноксида.<ref>{{cite journal|last1=Walker |first1=E. |last2=Hay |first2=A. |title= Carbon monoxide poisoning is still an under recognised problem|journal= BMJ.|date=1999|volume=319|issue=7217|pages=1082–3|doi=10.1136/bmj.319.7217.1082 |pmid=10531079 |pmc=1116882 }}</ref>
[[Датотека:Destroyed Magirus-Deutz furniture transport van Kolno Poland 1945.jpg|мини|[[Угљен-моноксид|CO]] је коришћен током [[холокауст]]а у појединим [[Логор смрти|нацистичким логорима смрти]], у специјалном возилу [[Душегупка|душегупки]]]]
У [[Други светски рат|Другом светском рату]], гасна мешавина која је у себи садржала угљен-моноксид коришћена је за покретање [[моторна возила|моторних возила]], у деловима света где је [[моторни бензин|бензина]] и [[дизел-гориво|дизел горива]] било ретко. Екстерни (са пар изузетака) угљани или [[дрвни гасни генератор]]и су били опремљени, и мешавина атмосферског [[азот]]а, угљен-моноксида и мање количине других гасова продукованих гасификацијом, цевима су провођени у гасни миксер. Гасна мешавина продукована овим процесом, позната је као [[дрвни гас]].

Угљен-моноксид је такође коришћен у мањој мери током холокауста у појединим нацистичким логорима смрти, најзначајније, од стране душегупки у [[Логор Хелмно|Хелмну]] и у [[Акција Т4|Акцији Т4]], „[[еутаназија]]“ програму. Помоћу ових [[Душегупка|камиона-убица]], само у [[Београд]]у периоду од почетка априла до краја маја [[1942]]. угушено је око 8.000 [[Јевреји|Јевреја]] и 500 [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] из [[Логор Сајмиште|логора Сајмиште]] и [[Бањички логор|Бањица]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=_04R6DoPxLoC&pg=PT323|title = -{A history of modern Germany}-, 1800-2000|last1=Kitchen|first1=Martin| publisher = -{Wiley-Blackwell}-|year=2006|isbn=978-1-4051-0041-0|pages=323}}</ref>

Угљен-моноксид изван атмосфере [[земља|Земље]] први пут је открио белгијски научник М. Мижеот (''-{M. Migeotte}-'') [[1949]]. у [[Спектар зрачења|ИЦ спектру]] [[сунце|Сунца]].
[[Датотека:Fouday-Poêle.jpg|мини|Пећи на угљенична горива у прошлости су биле чест узрок тровања -{CO}-.]]
До шездесетих година [[20. век]]а већина домаћинстава снабдевена гасом у Уједињеном Краљевству, користила је [[плин за расвету]] (познат и као градски гас), који је у незапаљеном облику садржао велику количину угљен-моноксида. Тровање угљен-моноксидом намерним удисањем плина за расвету био је уобичајени метод за извршење [[самоубиство|самоубиства]], чинећи скоро половину свих самоубистава у Уједињеном Краљевству крајем 1950-их.<ref name="Anderson-NYT"/> Након што је британска влада постепено заменила плин за расвету земним гасом, током 1960-их, стопа самоубистава у Великој Британији је опала за скоро трећину и отад није расла.<ref name="Anderson-NYT">{{cite web|last1=Anderson|first1 = -{Scott}-|title = -{The Urge to End It All}-| publisher = -{New York Times}-|date=6. 7. 2008| url = http://www.nytimes.com/2008/07/06/magazine/06suicide-t.html?_r=1&pagewanted=all| accessdate=10. 5. 2009}}</ref> Коришћење плина за расвету као метод самоубиства је опао, како већину домаћих снабдевача гасом сада чини [[zemni gas|земни гас]], који нема угљен-моноксида.<ref>{{cite journal|title = -{Suicides in East Berlin from 1980 to| author = Wirth I, Strauch H }- 1989|journal = -{Archiv für Kriminologie}-|volume = 219| issue = 3–4|year=2007| pmid = 17539588|pages=73–88 |last1=Wirth |first1=I. |last2=Strauch |first2=H. }}</ref><ref>{{cite journal|title = -{Carbon monoxide deaths caused by town gas in Denmark 1995-99| author = Thomsen AH, Gregersen M }-|journal = -{Ugeskrift for laeger}-|volume = 169| issue = 21|year=2007| pmid = 17553384|pages=2020–2024 |last1=Thomsen |first1=A. H. |last2=Gregersen |first2=M. }}</ref> До изума [[Каталитички конвертор|каталитичких конвертора]], самоубиство се вршило удисањем издувних гасова покренутог мотора аутомобила, нарочито у затвореним просторима, као што је гаража.<ref>{{cite journal|title = -{Deliberate exposure to motor vehicle exhaust gas: the psychosocial profile of attempted suicide| author = Skopek MA, Perkins R }-|journal = -{The Australian and New Zealand Journal of Psychiatry}-|volume = 32| issue = 6|year=1998| pmid = 10084348| doi = 10.3109/00048679809073873|pages=830–838| s2cid = 20361208 |last1=Skopek |first1=M. A. |last2=Perkins |first2=R. }}</ref><ref>{{cite journal|author=Oström M, Thorson J, Eriksson A|title = -{Carbon monoxide suicide from car exhausts}-|journal = -{Social Science & Medicine}-|volume = 42| issue = 3|year=1996| pmid = 8658238| doi = 10.1016/0277-9536(95)00104-2|pages=447–451}}</ref> Пре [[1975]], [[издувни гас]]ови аутомобила садржали су 4-10% угљен-моноксида, међутим нова возила поседују [[Каталитички конвертор|каталитичке конверторе]] који елиминишу преко 99% продукованог угљен-моноксида.<ref>{{cite journal|last1= Vossberg|first1= B.|title=The role of catalytic converters in automobile carbon monoxide poisoning: A case report|url= https://archive.org/details/sim_chest_1999-02_115_2/page/580|journal=Chest |date= 1999|volume=115|issue=2|pages=580–581|doi= 10.1378/chest.115.2.580|pmid= 10027464|last2= Skolnick|first2= J.}}</ref> Ипак, чак и аутомобили са каталитичким конверторима могу да произведу знатне количине угљен-моноксида, ако је мирујући ауто остављен у затвореном простору, као што је затворена гаража.<ref>{{cite journal|last1=Hampson|first1 = NB|title = Intentional carbon monoxide poisoning|journal = Chest|date=1999|volume = 116|issue = 2| pmid = 10453903| doi = 10.1378/chest.116.2.586| url =https://archive.org/details/sim_chest_1999-08_116_2/page/586|pages=586–587}}</ref>

Како је тровање угљен-моноксидом применом издувних гасова аутомобила постала мање поуздана опција за извршење самоубиства, повећана је примена нових метода тровања угљен-моноксидом, као што је [[Самоубиство паљењем угља|паљење угља]],<ref>{{cite journal|last1= Oehme|first1= Claudia|title=Achten Sie auf den Holzkohlegrill im Zimmer!|journal= MMW - Fortschritte der Medizin|date= 2011|volume=153|issue=24|pages=48–9|doi=10.1007/BF03372149|pmid= 21717712}}</ref> или фосилних горива, или комбинујући [[Мравља киселина|мрављу киселину]] и [[Сумпорна киселина|сумпорну киселину]] у ограниченом простору.<ref name="pmid18363119">{{cite journal|title = -{Formic acid: a rare but deadly source of carbon monoxide poisoning| author = Yang CC, Ger J, Li CF }- |journal = -{Clinical Toxicology}- |volume = 46 | issue = 4 |year=2008| pmid = 18363119 | doi = 10.1080/15563650701378746|pages=287–9| s2cid = 9219588 |last1 = Yang |first1 = C. C. |last2 = Ger |first2 = J. |last3 = Li |first3 = C. F. }}</ref><ref name="PsychiatrServ2001-chung">{{cite journal|title = -{Carbon monoxide poisoning as a new method of suicide in Hong Kong| author = Chung WS, Leung CM }-|journal = -{Psychiatric Services (Washington, D.C.)}-|year=2001|volume = 52| issue = 6| pmid = 11376237| doi = 10.1176/appi.ps.52.6.836| url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11376237| format = Цео текст слободан|pages=836–837| s2cid = 39479818 |last1=Chung |first1=W. S. |last2=Leung |first2=C. M. }}</ref><ref name="NCBI">{{cite journal|title = -{A suicide using a homemade carbon monoxide "death machine".| author = Prahlow JA, Doyle BW }-|journal = -{Am J Forensic Med Pathol}-|year=2005| pmid = 15894855| url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15894855| format = Цео текст слободан|volume = 26| issue = 2|pages=80–177 |last1=Prahlow |first1=J. A. |last2=Doyle |first2=B. W. }}</ref> Овакви инциденти су најчешће били повезани са групним [[Пакт о самоубиству|пактом о самоубиству]] у азијским земљама, као што су [[Јапан]], [[Тајван]] и [[Хонгконг]],<ref>{{cite journal|last1 = Naito |first1 = A |title = -{Internet suicide in Japan: implications for child and adolescent mental health}-|journal = -{Clinical Child Psychology and Psychiatry}-|volume = 12| issue = 4|year=2007| pmid = 18095539| doi = 10.1177/1359104507080990| url = http://ccp.sagepub.com/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=18095539|pages=583–597| s2cid = 25368113 }}</ref><ref>{{cite journal|title = -{Burning charcoal: an indigenous method of committing suicide in Hong Kong| author = Leung CM, Chung WS, So EP }-|journal = -{The Journal of Clinical Psychiatry}-|volume = 63| issue = 5|year=2002| pmid = 12019670| doi = 10.4088/JCP.v63n0512|pages=447–450 |last1=Leung |first1=C. M. |last2=Chung |first2=W. S. |last3=So |first3=E. P. }}</ref><ref>{{cite journal|title = -{Charcoal burning is also popular for suicide pacts made on the internet| author = Lee DT, Chan KP, Yip PS }-|journal = -{BMJ}-|volume = 330| issue = 7491|year=2005| pmid = 15761009| pmc = 554074| doi = 10.1136/bmj.330.7491.602-b|pages=602 |last1=Lee |first1=D. T. |last2=Chan |first2=K. P. |last3=Yip |first3=P. S. }}</ref><ref>{{cite journal|title = -{Suicide by charcoal burning in Taiwan,| author = Pan YJ, Liao SC, Lee MB }- 1995-2006|journal = -{Journal of Affective Disorders}-|volume = 120| issue = 1–3|year=2009| pmid = 19410296| doi = 10.1016/j.jad.2009.04.003| url = |pages=254–7 |last1=Pan |first1=Y. J. |last2=Liao |first2=S. C. |last3=Lee |first3=M. B. }}</ref> али такође и у западним земљама,<ref>{{cite journal|author=Brooks-Lim EW, Sadler DW  |doi=10.1258/rsmmsl.49.4.301 |title= -{Suicide by burning barbecue charcoal: three case reports}- |journal = Medicine, Science, and the Law |volume = 49 | issue = 4 |year=2009| pmid = 20025107|pages=301–6|s2cid= 36317119}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Patel|first1 = F|title = -{Carbon copy deaths: carbon monoxide gas chamber}-|journal = -{Journal of Forensic and Legal Medicine}-|volume = 15| issue = 6|year=2008| pmid = 18586213| doi = 10.1016/j.jflm.2008.01.004|pages=398–401}}</ref><ref>{{cite journal|title = -{Suicide pacts in the mentally ill: a national clinical survey| author = Hunt IM, While D, Windfuhr K, Swinson N, Shaw J, Appleby L, Kapur N }- |journal = -{Psychiatry Research}- |volume = 167 | issue = 1–2 |year=2009| pmid = 19342106 | doi = 10.1016/j.psychres.2008.05.004|pages=131–8| s2cid = 33742036 |last1 = Hunt |first1 = I. M. |last2 = While |first2 = D. |last3 = Windfuhr |first3 = K. |last4 = Swinson |first4 = N. |last5 = Shaw |first5 = J. |last6 = Appleby |first6 = L. |last7 = Kapur |first7 = N. }}</ref> као што је случај самоубиства [[бостон]]ског певача [[Бред Делп|Бреда Делпа]].<ref>{{cite web|title=Police Report On Delp's Death Reveals His Final Message| publisher = -{WMUR}-|date=14. 3. 2007| url = http://www.wmur.com/entertainment/11253135/detail.html| accessdate=30. 4. 2007}}</ref>

== Епидемиологија ==
[[Инциденца]] тровања угљен-моноксидом није позната, јер многи случајеви без смртног исхода остају непрепознати па самим тим и неоткривени.<ref name="JToxClinTox1994-hardy"/><ref name="Varon"/>
Према подацима из [[фабрика]] у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] од укупног броја случајева тровања и [[смрт]]и од [[гас]]ова, једна трећина [[тровање|тровања]] и више од 50% смртних случајева дешава се услед присуства и дејства угљен-моноксида.<ref name="Lindgren G.O."/>

На данашњем степену индустријског развоја продукција угљен-моноксида у свету је веома изражена и многоструко надмашује количине које се стварају у природним процесима. Преко 60% угљен-моноксида у природи, данас је производ људске активности. У урбаним срединама проблем загађења ваздуха угљен-моноксидом поготово долази до изражаја због великог броја моторних возила и индустријске производње која ослобађа велике количине издувних гасова богатих -{CО}-. У таквим условима, а према расположивим подацима, тровање угљен-моноксидом представља један од најчешћих узрок повреда и један од водећи узрок смрти изазване случајним и намерним тровањем у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] и другим земљама света.<ref name="Thom SR">{{cite journal|last1 = Thom |first1 = SR |title = Hyperbaric-oxygen therapy for acute carbon monoxide poisoning|journal = The New England Journal of Medicine|date=2002|volume = 347|issue = 14| pmid = 12362013| doi = 10.1056/NEJMe020103|pages=1105–1106}}</ref>

[[Датотека:Trovanje CO iz OTO motora.GIF|десно|250px]]
У природи од укупне концентрације угљен-моноксида, из антропогених извора потиче само око 2%, а од саобраћајних средстава (према проценама) од 60 до 75%. Услед непотпуног сагоревања у моторима агрегата, аутомобила и других саобраћајних средстава, заостају капљице горива и уља, из којих настају поред других штетних гасова (угљоводоници, оксиди азота, угљен-диоксид) и угљен-моноксид. Оксидацијом угљен-моноксида и угљоводоника са азотом, који се такође налази у издувним гасовима мотора, настају и оксиди азота који још више потенцирају токсично дејство угљен-моноксида.

Просечна концентрација угљен-моноксида у ваздуху изнад ненасељених подручја креће се око 0,1 ппм, док је изнад градова његова вредност знатно већа (и до неколико десетина ппм). На ову појаву велики утицај имају саобраћајна транспортна средства као што су аутомобили, камиони, трактори, авиони, итд) који представљају главне изворе и загађиваче атмосфере [[угљен-моноксид]]ом.<ref>{{cite book|author= |title=Preventing Carbon Monoxide Poisoning After an Emergency |location= |publisher= |year=2006|isbn=}} Centre for Disease Control & Prevention, Department of Health & Human Services.</ref><ref>Public Health Fact Sheet – {{cite book|author= |title=Safe Use of Generators in Blackouts |location= |publisher= |year=2005|isbn=}} Queensland Health, Queensland Government.</ref>

Тровање угљен-моноксидом је значајно чешће у [[зима|зимским месецима]],<ref name="Kao"/><ref>{{cite journal|title = Carbon monoxide poisoning| author = Ernst A, Zibrak JD  |journal = The New England Journal of Medicine}- |date= |volume = 339 | issue = 22 |year=1998| pmid = 9828249 | doi = 10.1056/NEJM199811263392206|pages=1603–8 |last1 = Ernst |first1 = A. |last2 = Zibrak |first2 = J. D. }}</ref><ref>{{cite journal|author=Centers for Disease Control and Prevention (CDC) |title = Deaths from motor-vehicle-related unintentional carbon monoxide poisoning—Colorado, 1996, New Mexico, 1980-1995, and United States, 1979-1992 |journal = MMWR. Morbidity and Mortality Weekly Report |date= |volume = 45 |issue = 47 |journal= |date=1996| pmid = 8965803 | url = |pages=1029–32}}</ref><ref>{{cite journal|title = Monthly variations in the diagnosis of carbon monoxide exposures in the emergency department| author = Partrick M, Fiesseler F, Shih R, Riggs R, Hung O |journal = Undersea & Hyperbaric Medicine: Journal of the Undersea and Hyperbaric Medical Society, Inc |date= |volume = 36 |issue = 3 |journal= |date=2009| pmid = 19860138|pages=161–7 |last1 = Partrick |first1 = M. |last2 = Fiesseler |first2 = F. |last3 = Shih |first3 = R. |last4 = Riggs |first4 = R. |last5 = Hung |first5 = O. }}</ref> због повећане употребе гасних пећи, гасних или керозинских [[грејалица]], кухињски шпорета и других грејних тела која користе угљеничне материје. Такође током зимских месеци, ако се користе неисправна грејна тела и/или она раде при неадекватној вентилацији ложишта и просторије, она могу продуковати значајан ниво угљен-моноксида.<ref name="Kao"/><ref name="Heckerling">{{cite journal|last1 = Heckerling |first1 = PS |title = Occult carbon monoxide poisoning: a cause of winter headache |journal = The American Journal of Emergency Medicine |date= |volume = 5 |issue = 3 |journal= |date=1987| pmid = 3580051 | doi = 10.1016/0735-6757(87)90320-2|pages=201–4}}</ref>

Тровање угљен-моноксидом је према истраживањима такође повећано и током прекида у снабдевању електричном струјом, када се као замена користе генератори на бензин и други топлотни уређаји, као што су пећи и [[камин]]и и друга неадекватна и импровизована грејна тела са угљеничним једињењима. Само између [[1996]]. и [[2006]], 334 људи умрло је од тровања угљен-моноксидом из издувних гасова генератора струје, који су коришћени после великих [[киша]] и других [[елементарне непогоде|елементарних непогода]], јер су генератори били смештени у затвореним просторијама као што су гараже, подруми, или надстрешнице, уместо на отвореном простору далеко од кућа и њихових [[врата]], [[прозор]]а и вентилационих отвора за довод свежег [[ваздух]]а.<ref>{{cite journal|last1=Klein|first1 = Kelly| others= Herzogg, Perri; Smolinkski, Susan; White, Suzanne|title = Demand for poison control center services "surged" during the 2003 blackout.}-|journal = Clinical Toxicology}-|year=2007|volume = 45| issue = 3|pages=248–254}}</ref>
[[Датотека:Zagađenje CO u procesu proizvodnje.GIF|центар|400px]]
У многим индустријализованим земљама, угљен-моноксид је узрок више од 50% фаталних тровања.<ref name="Toxicology2002-omaye">{{cite journal|last1 = Omaye |first1 = ST |title=Metabolic modulation of carbon monoxide toxicity |journal=Toxicology |date=2002|volume=180 | issue=2 | pmid=12324190 | doi=10.1016/S0300-483X(02)00387-6 |pages=139–50|bibcode = 2002Toxgy.180..139O }}</ref> Процењено је да више од 40.000 људи годишње затражи медицинску помоћ због тровања угљен-моноксидом у Сједињеним Државама, а око 200 људи умре сваке године од тровања угљен-моноксидом, као последица употребе разних уређаја са отвореним пламеном, у домаћинствима, за спремање хране и грејање.<ref>{{cite web |author= |url=http://archive.rubicon-foundation.org/4304 |title=Treating acidemia in carbon monoxide poisoning may be dangerous. |date= |website= |publisher= |access-date=15. 11. 2009 |archive-date=03. 07. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110703000244/http://archive.rubicon-foundation.org/4304 |url-status= }}{{ен}}</ref><ref name="Journal of Emergency Medicine1998-hampson">{{cite journal|last1 = Hampson |first1 = NB |title = -{Emergency department visits for carbon monoxide poisoning in the Pacific Northwest}-|journal = -{The Journal of Emergency Medicine}-|year=1998|volume = 16| issue = 5| pmid = 9752939| doi = 10.1016/S0736-4679(98)00080-8|pages=695–698}}</ref> [[Центар за контролу и превенцију болести|Центар за контролу и превенцију болести (-{CDC}-)]] ({{јез-енгл|Centers for Disease Control and Prevention}}) у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] извештава да: „Сваке године, више од 500 Американаца умре због ненамерног тровања угљен-моноксидом, и више од 2.000 изврши самоубиство намерно се трујући“. За десетогодишњи период, од [[1979]]. до [[1988]], забележено је 56.133 смрти од тровања угљен-моноксидом у Сједињеним Државама, од чега су 25.889 била [[Самоубиство|самоубилачка]], док су 30.244 ненамерна (задесна).<ref name="autogenerated4">{{cite web|title=Carbon Monoxide poisoning fact sheet| publisher = Centers for Disease Control and Prevention|date=јул 2006| url = http://www.cdc.gov/co/pdfs/faqs.pdf| doi = | accessdate=15. 11. 2009}}{{ен}}</ref>

У извештаји са [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] показано је да је 206 људи умрло од тровања угљен-моноксидом у [[2001]]. и [[2002]]. години. У целини гледано, тровање угљен-моноксидом је било узрок 43,9% смрти као последица тровања у тој земљи.<ref>{{cite journal|title = -{Deaths from poisoning in New Zealand:| author = McDowell R, Fowles J, Phillips D }- 2001-2002|journal = -{The New Zealand Medical Journal}-|volume = 118| issue = 1225|pages=U1725|year=2005| pmid = 16286939| url = http://www.nzmj.com/journal/118-1225/1725/| format = Цео текст слободан| accessdate=6. 7. 2012|archive-url=https://archive.today/20110714220921/http://www.nzmj.com/journal/118-1225/1725/|archive-date=14. 7. 2011|url-status=dead |last1=McDowell |first1=R. |last2=Fowles |first2=J. |last3=Phillips |first3=D. }}</ref>

У [[Јужна Кореја|Јужној Кореји]], 1.950 људи је било отровано угљен-моноксидом, са 254 смртна исхода од 2001. до [[2003]]. године.<ref>{{cite journal|title = -{Socioeconomic status and severity-based incidence of poisoning: a nationwide cohort study| author = Song KJ, Shin SD, Cone DC }-|journal = Clinical Toxicology (Philadelphia, Pa.)|volume = 47| issue = 8|year=2009| pmid = 19640232| doi = 10.1080/15563650903158870|pages=818–826 |last1=Song |first1=K. J. |last2=Shin |first2=S. D. |last3=Cone |first3=D. C. }}</ref>

Извештај из [[Јерусалим]]а, показао је да је 3,53 на 100.000 особа било отровано годишње, од 2001. до 2006.<ref>{{cite journal|title = -{Carbon monoxide poisoning in Jerusalem: epidemiology and risk factors| author = Salameh S, Amitai Y, Antopolsky M, Rott D, Stalnicowicz R }-|journal = -{Clinical Toxicology (Philadelphia, Pa.)}-|volume = 47| issue = 2|year=2009| pmid = 18720104| doi = 10.1080/15563650801986711|pages=137–41 |last1=Salameh |first1=S. |last2=Amitai |first2=Y. |last3=Antopolsky |first3=M. |last4=Rott |first4=D. |last5=Stalnicowicz |first5=R. }}</ref>

У [[Хубеј]]у, у [[Кина|Кини]], пријављено је 218 смртних случајева тровања у периоду од више од 10 година, од којих је 16,5% било узроковано удисањем угљен-моноксида.<ref>{{cite journal|title = -{Poisoning deaths in China: type and prevalence detected at the Tongji Forensic Medical Center in Hubei| author = Liu Q, Zhou L, Zheng N, Zhuo L, Liu Y, Liu L }- |journal = -{Forensic Science International}- |volume = 193 | issue = 1–3 |year=2009| pmid = 19854011 | doi = 10.1016/j.forsciint.2009.09.013|pages=88–94 |last1 = Liu |first1 = Q. |last2 = Zhou |first2 = L. |last3 = Zheng |first3 = N. |last4 = Zhuo |first4 = L. |last5 = Liu |first5 = Y. |last6 = Liu |first6 = L. }}</ref>
[[Датотека:Following The Carbon Monoxide Trail.ogv|мини|центар|500px|Свакодневна глобална мерења концентрације угљен-моноксидом у атмосфери дају увид о утицају пожарне емисије на нашу атмосферу. Области означене црвеном бојом имају концентрацију угљен-моноксидом два до три пута већу него подручја означена плавом бојом.]]

== Етиологија ==
Угљен-моноксид је продукт сагоревања органских материја (угљеничних једињења) у условима смањене концентрације [[кисеоник]]а, што спречава потпуну [[оксидо-редукција|оксидацију]] у [[угљен-диоксид]] (CO<sub>2</sub>). Угљен-моноксид може бити формиран кад год [[пламен]] додирне површину која је хладнија од [[температура|температуре]] паљења [[гас]]ног дела тог пламена.<ref name="Lindgren G.O."/> Угљен-моноксид је веома отрован гас, његове мешавине са [[ваздух]]ом су запаљиве, а у одређеним случајевима [[Експлозија|експлозивне]]. Ипак, опасност од [[пожар]]а или [[експлозија|експлозије]] се ретко дешава.<ref name="Lindgren G.O."/>

По пореклу, тровања угљен-моноксидом су најчешће ненамерна (задесна), затим [[самоубиство|самоубилачка]], док су [[Убиство|убилачка]] јако ретка.

[[Датотека:Champlain diesel generators.jpg|мини|Дизел генератори могу бити узрок тровања -{CO}-, због неисправности или лоше вентилације централе]]
Угљен-моноксид се ствара у условима недовољног сагоревања, када је присуство кисеоника или ваздуха у том процесу недовољно. То може настати у затвореним и недовољно проветраваним просторима, у току примене неисправних пећи, у току рада [[klipni motor|мотора са унутрашњим сагоревањем]] (у [[гаража]]ма, [[тунел]]има, рудницима итд), у мангалима и каминима, или на отвореном простору, на градским депонијама или око запаљене шљаке. Угљен-моноксид се ствара и у току експлозија, у пожарима на отвореном и затвореном простору, или редукцијом већ створеног угљен-диоксида, када је преко већ распаљеног [[угаљ|угља]] стављен нови слој хладног угља, па у том моменту угљен-диоксид ('''CO<sub>2</sub>''') при пролазу кроз угаљ бива редукован према овој формули:
<math>CO_2 + C \Rightarrow CO</math>
Извори угљен-моноксида представљају и [[дим]] од [[цигарета]], кућни пожари, [[електрични генератор]]и, апарати који раде на [[пропан]] као што су преносне пећи, и алати на бензински погон попут машина за дување лишћа, косилице за траву, прскалица за чишћење под високим притиском, тестера за сечење бетона, алата за чишћење са роторима и апарати за заваривање итд.<ref name="J Occup Med1999-fawcett"/><ref>{{cite journal|author=Marc B, Bouchez-Buvry A, Wepierre JL, Boniol L, Vaquero P, Garnier M|title = -{Carbon-monoxide poisoning in young drug addicts due to indoor use of a gasoline-powered generator}-|journal = -{Journal of Clinical Forensic Medicine}-|volume = 8| issue = 2|year=2001| pmid = 16083675| doi = 10.1054/jcfm.2001.0474|pages=54–56}}</ref><ref>{{cite journal|title = -{Abatement of toxic levels of carbon monoxide in Seattle ice-skating rinks| author = Johnson C, Moran J, Paine S, Anderson H, Breysse P }-|journal = -{American Journal of Public Health}-|volume = 65| issue = 10|year=1975| pmid = 1163706| doi = 10.2105/AJPH.65.10.1087| pmc = 1776025|pages=1087–1090}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.elcosh.org/document/1756/d000613/NIOSH:+Carbon+Monoxide+Hazards+from+Small+Gasoline+Powered+Engines.html|title = NIOSH Carbon Monoxide Hazards from Small Gasoline Powered Engines| accessdate=15. 10. 2007| publisher = United States National Institute for Occupational Safety and Health}}</ref><ref>{{cite journal|title = Dying to play video games: carbon monoxide poisoning from electrical generators used after hurricane Ike| author = Fife CE, Smith LA, Maus EA, McCarthy JJ, Koehler MZ, Hawkins T, Hampson NB  |journal = -{Pediatrics}- |date= |volume = 123 | issue = 6 |pages=e1035–8|year=2009| pmid = 19482736 | doi = 10.1542/peds.2008-3273}}</ref><ref>{{cite journal|author= Song KJ, Shin SD, Cone DC. |title= Socioeconomic status and severity-based incidence of poisoning: a nationwide cohort study|journal=Clinical Toxicology |date=2009|volume=47|issue=8|pages=818—826}}.</ref>

[[Датотека:Papierosa 1 ubt 0069.jpeg|мини|„Sidestream“ дим, који емитује при сагоревању врх цигарете, садржи 2,5 пута више -{CO}- од „mainstream“ дима који удише пушач.]]
Пушење цигарета је значајан извор угљен-моноксида, чија количина се у дуванском диму креће од 5% до 9%.<ref>{{cite journal|last1=Stewart |first1=R. D. |last2=Baretta |first2=E. D. |last3=Plate |first3=L. R. |display-authors= et al.|title= Carboxyhemoglobinlevels in American blood donors.|url=https://archive.org/details/sim_jama_1974-08-26_229_9/page/n52 |journal=JAMA |date=1974|volume=229|issue=|pages=1187—1195}}</ref><ref>{{cite journal|author= Russell MAH|title= Blood carboxyhemoglobin changes duringtobacco smoking|journal=Postgrad Med J |date=1973|volume=49|issue=|pages=684—687}}</ref> „Sidestream“ дим, који се емитују при сагоревању врха цигарете, садржи два и по пута више угљен-моноксида од „mainstream“ дима или дима који удише пушач.<ref>{{cite journal|last1=Collishaw |first1=N. E. |last2=Kirkbridge |first2=J. |last3=Wigle |first3=D. T. |title= Tobacco smoke in the workplace: an occupational health hazard|url=https://archive.org/details/sim_canadian-medical-association-journal_1984-11-15_131_10/page/n36 |journal=Can Med Assoc J |date=1984|volume=131|issue=|pages=1199—1204}}</ref> Пушења у ноћним клубовима и кафанама у условима неадекватне вентилације може да произведе опасне нивое угљен-моноксида, из „Sidestream“ дима којем су изложени непушачи (тзв. „пасивни пушачи“) који на тај начин апсорбују значајну количину угљен-моноксида.<ref>{{cite journal|last1=Chappell |first1=S. B. |last2=Parker |first2=R. J. |title= Smoking and carbon monoxide levels in enclosed public places in New Brunswick|journal=Can J Public Health |date=1977|volume=68|issue=|pages=159—161}}</ref>

Тровање такође може да настане приликом коришћења боца са компримованим ваздухом за дисање испод воде у току тзв. [[Ronjenje sa bocom|роњења са боцом]] или скуб дајвинга, када се због неисправних [[Компресор|ваздушних компресора]] за пуњење боца за [[роњење]] у гасној смеши може јавити већа концентрација угљен-моноксида од дозвољене.<ref>{{cite journal|title = -{Carbon monoxide and water vapor contamination of compressed breathing air for firefighters and divers| author = Austin CC, Ecobichon DJ, Dussault G, Tirado C }-|journal = -{Journal of Toxicology and Environmental Health}-|volume = 52| issue = 5|year=1997| pmid = 9388533| doi = 10.1080/00984109708984073|pages=403–423}}</ref>

Вожња у [[Пикап|камионетима]] и теретном простору других возила намењених за транспорт терета може довести до тровања код деце и реконвалесцената, јер издувни гасови [[Klipni motor|ОТО мотора]] садржи више од 7% -{CO}-.<ref name="Lindgren G.O."/><ref>{{cite journal|title = -{Carbon monoxide poisoning in children riding in the back of pickup trucks| author = Hampson NB, Norkool DM }-|journal = -{JAMA}-|volume = 267| issue = 4|year=1992| pmid = 1370334| doi = 10.1001/jama.267.4.538| url = |pages=538–540}}</ref>

Заглављени аутомобили којима је одвод гасова блокиран због снега доводе до тровања особа у ауту. Излагање угљен-моноксиду од генератора и погонских мотора на сплавовима, посебно кућицама на сплавовима, фатално је.<ref>{{cite journal|author=Centers for Disease Control and Prevention (CDC)|title = -{Houseboat-associated carbon monoxide poisonings on Lake Powell}-|journal = -{MMWR: Morbidity and Mortality Weekly Report}-|volume = 49| issue = 49|year=2000| pmid = 11917924|pages=1105–1108}}</ref><ref>{{cite web|url=|title = -{NIOSH Carbon Monoxide Dangers in Boating}-| accessdate=15. 10. 2007| publisher = -{United States National Institute for Occupational Safety and Health}-}}</ref> Други извор угљен-моноксида јесте излагање органском раствору [[дихлорметан]]а, из неких [[Средство за скидање фарбе|средстава за скидање фарбе]].<ref>{{cite journal|last1=van Veen|first1 = -{MP}-| others= -{Fortezza F, Spaans E, Mensinga TT}-|title = -{Non-professional paint stripping, model prediction and experimental validation of indoor dichloromethane levels}-|journal = -{Indoor Air}-|year=2002|volume = 12| issue = 2|pages=92–7}}</ref> Тело прерађује дихлорметан у угљен-моноксид у организму.<ref name="Varon">{{cite journal|title = -{Carbon monoxide poisoning: a review for clinicians| author = Varon J, Marik PE, Fromm RE Jr, Gueler A }-|journal = -{The Journal of Emergency Medicine}-|year=1999|volume = 17| issue = 1| pmid = 9950394| doi = 10.1016/S0736-4679(98)00128-0|pages=87–93}}</ref><ref name="DrugMetabDispos1975-kubic">{{cite journal|title = -{Metabolism of dihalomethanes to carbon monoxide. II. In vitro studies| author = Kubic VL, Anders MW }-|journal = -{Drug metabolism and disposition}-|year=1975|volume = 3| issue = 2| pmid = 236156|pages=104–112}}</ref><ref>{{cite journal|author=Dueñas A, Felipe S, Ruiz-Mambrilla M, Martín-Escudero JC, García-Calvo C|title = -{CO poisoning caused by inhalation of CH3Cl contained in personal defense spray}-|journal = -{The American Journal of Emergency Medicine}-|volume = 18| issue = 1|year=2000| pmid = 10674554| doi = 10.1016/S0735-6757(00)90070-6|pages=120–121}}</ref>

У неким пећинама и другим полузатвореним просторима може бити развијен угљен-моноксид, услед распадања органских материја и других фосилних остатака.{{sfn|Dart|2004|p=1169}}
[[Датотека:'Cyfarthfa Ironworks Interior at Night', by Penry Williams, (1825).jpg|мини|Запослени на [[Висока пећ|високим пећима]] и производњи [[челик]]а у повећаном су ризику од тровања -{CO}-]]
Излагање високим концентрацијама угљен-моноксида обично настаје у индустрији, пољопривреди, саобраћају или кућним условима када се опрема користи у зградама или делимично затвореним просторима.<ref name="goldfranks"/> Угљен-моноксид представља озбиљну опасност у многим процесима у хемијској индустрији ''(нпр. у органским синтезама као што су Фишер-Тропш-ов и оксо процес)'' индустрији гвожђа и челика ''(нпр. у Монд-овом никл повратном процесу)'', индустрији аутомобила, посуђа, као и у [[рударство|рударству]].<ref name="Lindgren G.O."/> Зато повећаном ризику од тровања угљен-моноксидом, могу бити изложене особе следећих занимања, током дужег боравка у условима штетних концентрација -{CO}- у радној средини за време обављања радног процеса;
* Запослени који раде у котларницама, пиварама, магацинима и складиштима угљеничних једињења, рафинеријама нафте, фабрикама целулозе и папира.
* Запослени који опслужују високе пећи или раде у производњи челика и коксарама.
* Запослени који се баве једним од следећих занимања: заваривачи, механичари у гаражама, ватрогасци, произвођачи кафе, органских хемикалија, металних оксида, ћумура, креча у пољским кречанама.
* Оператори на дизел-моторима, агрегатима, виљушкарима, бродским моторима, наплатним рампама или у тунелима.
* Лучки радници на терминалима, царински инспектори, полицајци, и таксисти.

'''Концентрација појединих извора угљен-моноксида:'''<ref>{{Cite book| author = Committee on Medical and Biological Effects of Environmental Pollutants |title = -{Carbon Monoxide}- | publisher = -{National Academy of Sciences}- |year=1977|isbn=978-0-309-02631-4|pages=29}}</ref><ref name="EPAFAQ">{{cite web|title=An Introduction to Indoor Air Quality: Carbon Monoxide (CO) |last1 = Green |first1 = W | publisher = -{United States Environmental Protection Agency}- | url = http://www.epa.gov/iaq/co.html | accessdate=16. 12. 2008}}</ref>{{sfn|Singer||pp=90}}<ref name="Gosink">{{cite web|title=What Do Carbon Monoxide Levels Mean? |last1 = Gosink |first1 = T | work = -{Alaska Science Forum}- | publisher = -{Geophysical Institute, University of Alaska Fairbanks}- |year=1983 | url = http://www.gi.alaska.edu/ScienceForum/ASF5/588.html | accessdate=16. 12. 2008 | archive-url = https://web.archive.org/web/20081225113654/http://www.gi.alaska.edu/ScienceForum/ASF5/588.html | archive-date=25. 12. 2008 |url-status=dead | df = }}</ref>
{| class = "wikitable"
|-
!Концентрација!!Извор
|-
|<center>0,1 -{ppm}-||Природна концентрација [[угљен-моноксид]]а у [[Zemljina atmosfera|атмосфери]] (према -{[[MOPITT]]}--у)
|-
|<center>Од 0,5 до 5 -{ppm}-||Уобичајен ниво [[угљен-моноксид]]а у [[кућа]]ма
|-
|<center>Од 5 до 15 -{ppm}-||Уобичајен ниво [[угљен-моноксид]]а код мање-више добро подешене [[пећница|пећи]] у [[кућа]]ма
|-
|<center>Од 100 до 200 -{ppm}-||Ниво [[угљен-моноксид]]а у гасовима од аутомобила у централном делу [[Мексико (град)|Мексико ситија]]
|-
|<center>5000 -{ppm}-||Ниво [[угљен-моноксид]]а у гасовима насталим ложењем дрва у кући
|-
|<center>7000 -{ppm}-||Ниво [[угљен-моноксид]]а у гасовима из нерасхлађеног прегрејаног аутомобила без [[Каталитички конвертор|каталитичких конвертора]].
|}
</center>

== Патофизиологија ==
Тачан механизам на који ефекти угљен-моноксида утичу на системе у организму је комплексан, и још увек недовољно схваћен.<ref name="JToxClinTox1994-hardy"/> Познати механизми укључују везивање за [[хемоглобин]], [[миоглобин]], [[Citohrom c oksidaza|цитохром Це оксидазу]], а познато је и да угљен-моноксид изазива [[Липидна пероксидација|липидну пероксидацију]] [[Мозак|мозга]].<ref name="Weaver-NEJM"/><ref name="Bateman">{{cite journal|last1 = Bateman |first1 = DN |title = -{Carbon Monoxide}-|journal = -{Medicine}-|volume = 31| issue = 10|year=2003| doi = 10.1383/medc.31.10.41.27810|pages=233}}</ref><ref name="Toxicology2003-Gorman">{{cite journal|last1=Townsend |first1=C. L. |last2=Maynard |first2=R. L. |title=Effects on health of prolonged exposure to low concentrations of carbon monoxide|journal=Occupational and Environmental Medicine|date=октобар 2002|volume=59 |issue=10 |pages=708–711|doi=10.1136/oem.59.10.708|pmid=12356933|pmc=1740215}}</ref>

=== Хемоглобин ===
[[Датотека:Heme b.png|мини|<center>Хем група]]
[[Хемоглобин]] '''(-{Hb}-)''' има значајну улогу у процесу [[дисање|дисања]] живих бића. Током процеса дисања [[кисеоник]] улази у [[плућа]], где у плућним капиларима молекулски кисеоник дифундује у [[крв]] и везује се за [[јон]] [[гвожђе|гвожђа]], за шести координациони положај комплексираног феро-јона и са њим гради оксихемоглобин у [[црвена крвна зрнца|еритроцитима]] који га путем крви преносе до свих делова тела. Зато је хемоглобин главна супстанца за пренос кисеоника, али и [[угљен-диоксид]]а који дифундује из крви у [[ваздух]] у [[Плућна алвеола|плућним алвеолама]]. Феро-јон може да веже, не само, молекулски кисеоник већ и молекуле угљен-моноксида.

Хемоглобин је [[Тетрамерични протеин|тетрамер]], са својих четири везних места за кисеоник, феро-јона, који могу да вежу, не само, молекулски кисеоник већ и [[молекул]]е угљен-моноксида. Везивање угљен-моноксида на једном од ова четири места повећава афинитет кисеоника на преостала три, што узрокује да молекул хемоглобина задржи кисеоник који би иначе требало да буде испоручен до [[ткиво (биологија)|ткива]].<ref name="autogenerated2">{{cite journal|title = -{The clinical toxicology of carbon monoxide| author = Gorman D, Drewry A, Huang YL, Sames C }-|journal = -{Toxicology}-|year=2003|volume = 187| issue = 1| pmid = 12679050| doi = 10.1016/S0300-483X(03)00005-2|pages=25–38}}</ref> Он у себи садржи [[гвожђе]] повезано у хем групе. Гвожђе је у '''+2''' оксидационом стању, и даљим процесом може бити оксидовану до '''+3'''. Захваљујући овој реакцији свака хем група (у протеину хемоглобина их има 4) може да веже за себе по један молекул кисеоника:<ref name="Arthur" />
<math>Hb + 4O_2 \iff Hb(O_2)4</math>
Хемоглобин за који је везан кисеоник садржи гвожђе '''([[Гвожђе|Fe]])''' у '''+3''' стању и назива се [[хемоглобин|оксихемоглобин]]. Оксихемоглобин је изразито црвене боје и путем крви креће се по телу, до других ћелија и ткива којима предаје кисеоник уз помоћ још неколико [[протеин]]а, сличних хемоглобину (са хем групом), који преносе кисеоник унутар саме ћелије.<ref name="Arthur" />

[[Датотека:Carboxyhemoglobin from 1AJ9.png|мини|Истискујући [[кисеоник]] из рецептора [[црвена крвна зрнца|црвених крвних зрнаца]], [[угљен-моноксид]] у њима, ствара [[карбонилна група|карбонил једињења]], карбоксихемоглобина чији је модел молекула приказан на слици.]]
Угљен-моноксид има већи коефицијент дифузије него кисеоник и једини [[ензим]] у људском организму који ствара угљен-моноксид је [[хем-оксигеназа]], која се налази у ћелијским и међућелијским просторима под [[хем]] групом.<ref name="Arthur" />

У нормалним условима, концентрација угљен-моноксида у [[крвна плазма|крвној плазми]] је приближно 0 -{mmHg}-, јер -{[[Угљен-моноксид|CO]]}- има већи дифузиони коефицијент, и тело се лако ослобађа сваког створеног молекула угљен-моноксида.<ref name="Kaplan.Physio">{{Cite book|title=USMLE Step 1 Lecture Notes: Physiology|year=2011|last1=Dunn|first1=Robert B.| others= -{Kudrath, W., Passo S.S., Wilson, L.B.}-| chapter = 7-3|pages=167–168}}</ref> Када -{CO}- није процесом дисања елиминисан из организма, он се везује за хемоглобин, који је главно једињење за пренос кисеоника, на исто место у молекулу хемоглобина на коме се везује кисеоник. Тако настаје једињење познато као [[карбоксихемоглобин]], које према традиционалном веровању, повећава токсичност угљен-моноксида јер са растом нивоа карбоксихемоглобина, смањује капацитет [[крв]]и за пренос кисеоника, и на тај начин спречава транспорт и испорука кисеоника ћелијама и [[ткиво (биологија)|ткивима]] у телу.<ref name="Arthur" />
Афинитет везивања угљен-моноксида за хемоглобина је око 230 пута већи<ref name="Arthur" /> од афинитета хемоглобина за кисеоника, тако да се угљен-моноксид '''(-{CO}-)''' везује за хемоглобин '''(-{Hb}-)''' лакше и брже него кисеоник '''(O<sub>2</sub>)'''.<ref name="Bateman"/><ref>{{cite journal|title = -{Effects on health of prolonged exposure to low concentrations of carbon monoxide| author = Townsend CL, Maynard RL }-|journal = -{Occupational and Environmental Medicine}-|volume = 59| issue = 10|year=2002| pmid = 12356933| pmc = 1740215| doi = 10.1136/oem.59.10.708|pages=708–711}}</ref><ref name="JPhysiol1895-Haldane">{{cite journal|last1 = Haldane |first1 = J |title = -{The action of carbonic oxide on man}-|journal = -{The Journal of Physiology}-|year=1895|volume = 18| url = http://jp.physoc.org/content/18/5-6/430.full.pdf| pmid = 16992272| issue = 5-6| pmc = 1514663|pages=430–462}}</ref>
 
<math>Hb + CO \iff HbCO</math>
<math>HbO_2 + CO \iff HbCO + O_2</math>

Хемоглобин поприма светло црвену боју након реакције приказане у формули у току које је он претворен у карбоксихемоглобин. Зато кожа лешева отрованих -{CO}-, као и рекламно месо коме је био додат угљен-моноксид, добијају неприродно црвену нијансу.

[[Датотека:CO disocijacija HbO2.jpg|мини|Угљен-моноксид помера криву дисоцијације оксихемоглобина (-{HbO}-<sub>2</sub>) улево]] Ова појава је описана тако што угљен-моноксид помера [[Крива дисоцијације хемоглобина и кисеоника|криву дисоцијације кисеоника]] улево.<ref name="Bateman"/> Та кривуља је готово идентична са кривуљом засићења хемоглобина кисеоником осим што су притисци -{[[Угљен-моноксид|CO]]}-, 230 пута мањи него притисци кисеоника у тој кривуљи. Зато ће притисак од свега 0,05 kPa -{[[Угљен-моноксид|CO]]}- у [[Плућна алвеола|алвеолама]], који је 230 пута мањи од притиска кисеоника, омогућити -{[[Угљен-моноксид|CO]]}- да равноправно конкурише кисеонику, и зато ће се половина хемоглобина у крви везати са -{[[Угљен-моноксид|CO]]}-, а не са кисеоником. Зато ће [[притисак]] -{[[Угљен-моноксид|CO]]}- од 0,1 kPa (или концентрација -{[[Угљен-моноксид|CO]]}- од око 0,1% у ваздуху) бити [[смрт]]оносна.<ref name="Arthur" />

Како се сав кисеоник задржава у хемоглобину, он се не допреме у адекватним количинама до ткива. То у ткивима изазива појаву [[хипоксија|хипоксије]] која има за последицу поремећај у функционисању органа, система и ћелија.<ref name="goldfranks"/> У већини ткива у организму, као реакција на [[хипоксија|хипоксију]] јавља се [[вазодилатација]]- ширење [[крвни суд|крвних судова]]. Ширење крвних судова, као реакција на хипоксију, омогућава ткивима прилив веће количине крви што би донекле требало да компензује хипоксију, али због неспособности хемоглобина да пренесе кисеоник, код тровања угљен-моноксидом, изостају позитивни ефекти [[вазодилатација|вазодилатације]]. Насупрот томе, [[плућа|плућна]] [[Циркулација крви (хемодинамика)|циркулација]] одговора на хипоксију [[вазоконстрикција|вазоконстрикцијом]]-сужењем промера крвних судова плућа, што још више погоршава симптоме тровања угљен-моноксидом.<ref>{{Cite book|author=William P., Ph.D.|author2= Fife; Jolie|author3=Ph.D.|title = Textbook of hyperbaric medicine|url=https://archive.org/details/textbookofhyperb0004jain| publisher = Hogrefe & Huber Publishers| location = Seattle|year=2004|isbn=9780-88937-277-1|pages=}}</ref>
'''Проценат хемоглобина повезан са угљен-моноксидом у карбоксихемоглобин'''<ref>''UGLJEN MONOKSID (OXYDUM CARBONICUM) U: Gasoviti anorganski otrovi''. {{cite web |author= |url=http://www.medicinabih.info/2008/08/08/gasoviti-anorganski-otrovi/ |title=medicinabih.info |date= |website= |publisher= |access-date=13. 7. 2012 |archive-date=28. 10. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111028081818/http://www.medicinabih.info/2008/08/08/gasoviti-anorganski-otrovi/ |url-status= }}</ref>
<center>
{| class="wikitable"
|-
! Проценат !! Симптоми и последице
|-
|<center> '''До 20'''  || Може проћи без симптома
|-
|<center> '''20''' || Почетне појаве акутног тровања (главобоља, вртоглавица, мучнина, повраћање)
|-
|<center> '''20 до 40''' || Поремећај свести
|-
|<center> '''Преко 50''' || Смрт
|}
</center>
Смрт код великих [[концентрација]] карбоксихемоглобина наступа као последица насилног хемијског, или унутрашњег угушења-хипоксије, а другим делом као последица директног токсичног дејства на [[централни нервни систем]].

=== Миоглобин ===
[[Угљен-моноксид]] се везује и за [[хемопротеин]] [[миоглобин]], који је присутан у мишићним ћелијама [[срце|срца]] и оксидативним влакнима [[попречно-пругасти мишић|скелетних мишића]]. Као и хемоглобин, и миоглобин везује [[кисеоник]] (О<sub>2</sub>) у оба смера и на тај начин олакшава транспорт О<sub>2</sub> од [[црвена крвна зрнца|црвених крвних зрнаца]] до [[митохондрија]] мишића за време појачане метаболичке активности, или може послужити као резервоар О<sub>2</sub> за време [[хипоксија|хипоксије]] или [[аноксија|аноксије]].<ref name="review">{{cite journal|last1=Ordway|title=Myoglobin: an essential hemoprotein in striated muscle |first1 = George A. |last2=Garry|first2 = Daniel J. |last1authoramp = yes |journal = Journal of Experimental Biology |date=2004|}}</ref>

Угљен-моноксид има висок афинитет, према миоглобину који је за око 60 пута већи него према кисеонику.<ref name="goldfranks"/> Прогресивна конверзија унутарћелијског миоглобина у [[Угљен-моноксид|-{CO}-]] миоглобин (-{MbCO}-) смањује потрошњу кисеоника за трећину. Оксимиоглобин се смањује линеарно са повећањем молске фракције -{MbCO}-.<ref name="rev">{{cite journal|last1=Witteberg|title=Myoglobin function reassessed |first1 = Jonathan B. |last2=Witteberg|first2 = Beatrice A. |journal = Journal of Experimental Biology |date=2003|}}</ref>

Везивање угљен-моноксида за миоглобин може да смањи могућност искоришћења кисеоник,<ref name="Bateman"/> што изазива смањење [[срце|срчаног]] учинка и [[Хипотензија|хипотензију]] (пад крвног притиска), а у даљем току тровања и могућу [[akutna ishemija mozga|исхемију мозга]].

Описани су и случајеви одложених повратних симптома (рецидива), услед поновног повећања нивоа [[карбоксихемоглобин]]а, због накнадног отпуштања угљен-моноксида из миоглобина, који се потом везује за [[хемоглобин]].<ref name="Toxicology2002-omaye"/>

=== Цитохром оксидаза ===
Овај механизам изазива ефекте на митохондријском респираторном ензимном ланцу, који је одговоран за ефикасну искоришћеност кисеоника у ткивима. Угљен-моноксид се везује за [[Citohrom c oksidaza|цитохром оксидазу]] са мањим афинитетом него за кисеоник, тако да је могуће да значајна интрацелуларна хипоксија претходи везивању.<ref>{{cite journal|title = -{Carbon monoxide poisoning| author = Gorman DF, Runciman WB }- |journal = -{Anaesthesia and Intensive Care}- |volume = 19 | issue = 4 |year=1991| pmid = 1750629|pages=506–11}}</ref> Ово везивање посредује са аеробним метаболизмом и ефикасном синтезом [[аденозин-трифосфат|аденозин трифосфата]]. Ћелијски одговор је пребацивање у [[Ферментација (биохемија)|анаеробни метаболизам]], што изазива [[Хипоксија|аноксију]], [[Млечна ацидоза|млечну ацидозу]] и, коначну ћелијску смрт.<ref name="PharmacolToxicol2003-alonso">{{cite journal|last1=Alonso |first1=J. R. |last2=Cardellach |first2=F |last3=Lopez |first3=S. |last4=Casademont |first4=J |author5=Miro O.|title = -{Carbon monoxide specifically inhibits cytochrome c oxidase of human mitochondrial respiratory chain}-|journal = -{Pharmacology & Toxicology}-|year=2003|volume = 93| issue = 3| pmid = 12969439| doi = 10.1034/j.1600-0773.2003.930306.x|pages=142–146}}</ref> Стопа [[Електролитичка дисоцијација|дисоцијације]] између угљен-моноксида и цитохром оксидазе је спора, што изазива релативно пролонгиран опоравак [[Ћелијско дисање|оксидативног метаболизма]].<ref name="JToxClinTox1994-hardy"/>

=== Утицај на централни нервни систем ===
[[Датотека:Hipoksija CO.PNG|мини|Све промене у ЦНС у току тровања -{CO}- изазване су хипоксијом и реверзибилне су уколико дође до благовремене реперфузије кисеоника или реоксигенације. Главне промене у условима тровања -{CO}- одвијају се на нивоу ћелијске мембране, а један од битних фактора оштећења мембране у овим условима су молекули са повећаном активношћу какви су на пример [[Слободни радикали|слободни радикали кисеоника и азота]]. Када степен промена у иреверзибилној хипоксији условљеној тровањем -{CO}- достигне „тачку са које нема повратка“ (енгл. Point of no return), настаје каскада процеса који прогресивно воде у ћелијску смрт.]]

Најосетљивије ткиво на [[хипоксија|хипоксију]] је мождано. Тако при потпуном прекиду дотицања [[кисеоник]]а у [[мозак]], знаке поремећаја функција великих хемисфера срећемо након 2,5 до 3 минута, у нижим структурама мозга, након 10 до 15 минута, а у [[ганглион|ганглијама]] [[Аутономни нервни систем|симпатичког нервног система]] након 60 минута. При томе делови [[Централни нервни систем|ЦНС]] који су у ексцитабилној фази брже страдају од оних који су у фази инхибиције. Знак патолошких промена које прате тровање угљен-моноксидом су билатерална некроза беле масе, [[Глобус палидус|глобуса палидуса]], [[Мали мозак|малог мозга]] и [[Церебрални кортекс|церебралног кортекса]].<ref name="goldfranks"/><ref name="autogenerated1">{{cite journal|title = -{Carbon monoxide intoxication: an updated review| author = Prockop LD, Chichkova RI }-|journal = -{Journal of the Neurological Sciences}-|year=2007|volume = 262| issue = 1–2| pmid = 17720201| doi = 10.1016/j.jns.2007.06.037|pages=122–130}}</ref><ref>{{cite journal|title = -{Circadian variations of blood pressure in patients with sequelae of carbon monoxide poisoning| author = Fukuhara M, Abe I, Matsumura K, Kaseda S, Yamashita Y, Shida K, Kawashima H, Fujishima M }-|journal = -{American Journal of Hypertension}- |volume = 9| issue = број 4, 1. део|year=1996| pmid = 8722431| doi = 10.1016/0895-7061(95)00342-8|pages=300–305}}</ref> Ово су потврдиле неуроимиџинг студије које су откриле да су жаришне зоне периваскуларних промена изазваних примарним дејством CO повреде ћелија ЦНС, и да жаришна патологија у мозгу може бити резултат секундарне хеморагичне некрозе изазване [[хипоксија|хипоксијом]].<ref>{{cite journal|last1=Silverman |first1=C. S. |last2=Brenner |first2=J. |author3=Murtagh FR. |title= Hemorrhagic necrosisand vascular injury in carbon monoxide poisoning: MR demonstration.|journal=AJNR |date=1993 |volume=14|issue=|pages=168–170}}.</ref>

Зато можемо констатовати да су неуролошке последице у току тровања -{CO}- цереброваскуларне природе, изазване ткивном хипоксијом, због недовољног транспорта кисеоника кроз мождану циркулацију, што има за последицу постисхемијску аноксичну енцефалопатију, која настаје као последица поремећаја енергије и јонске пумпе (деполаризација), појаве ацидозе и ослобађања глутамата који делују ексцитаторно на неуроне. Постисхемична енцефалопатија изазива; периферну неуропатију, акутну психозу, кортикално слепило, и смањење меморије (памћења).

Иако се већина неуролошких оштећења јавља унутар првих 6 часова од излагања токсичним концентрацијама -{CO}-, одложени неуролошки симптоми и знаци могу се јавити и до 40 дана после експозиције. Манифестације одложених неуролошких секвела укључују [[дезоријентација|дезоријентацију]], [[брадикинезија|брадикинезију]] и поремећаје хода, [[афазија|афазију]], [[апраксија|апраксију]], [[urinarna inkontinencija|инконтиненцију]], ригидност [[мишић]]а.<ref>{{cite journal|last1=Hardy |first1=K. R. |author2=Thom DR. |title= Pathophysiology and treatment of carbon monoxide poisoning.|url=https://archive.org/details/sim_clinical-toxicology_1994-11_32_6/page/613 |journal=Clin Toxicol |date=1994 |volume=32|issue=|pages=613–629}}</ref> Ови поремећаји су обично повезани са оштећењем церебралне [[Бела маса|беле масе]] и [[Базална ганглија|базалне ганглије]].<ref name="JRSocMed2001-blumenthal"/><ref>{{cite journal|title = -{Damage of cerebellar white matter due to carbon monoxide poisoning: a case report| author = Fan HC, Wang AC, Lo CP, Chang KP, Chen SJ }-|journal = -{The American Journal of Emergency Medicine}-|volume = 27| issue = 6|pages=757.e5–e7|year=2009| pmid = 19751650| doi = 10.1016/j.ajem.2008.10.021}}</ref>

Механизам за који се сматра да значајно утиче на појаву одложених ефеката укључује формиране ћелије крви и хемијске медијаторе, који изазивају [[Липидна пероксидација|липидну пероксидацију]] (пропадање незасићених масних киселина). Угљен-моноксид изазива да [[ендотел]]не ћелије и тромбоцити отпуштају [[азот-моноксид]], и стварају [[Слободни радикали|слободне радикале кисеоника]], као што је [[пероксинитрит]].<ref name="JToxClinTox1994-hardy"/> На [[мозак|мозгу]], то изазива даљу дисфункцију митохондрија, повећану пропустљивост [[капилар]]а, [[бела крвна зрнца|леукоцитну]] секвестрацију и [[Апоптоза|апоптозу]].<ref name="JRSocMed2001-blumenthal">{{cite journal|last1 = Blumenthal |first1 = I |title = -{Carbon monoxide poisoning}-|journal = -{Journal of the Royal Society of Medicine}-|year=2001|volume = 94| issue = 6| pmid = 11387414| url = http://www.jrsm.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=11387414| format = Цео текст слободан| pmc = 1281520|pages=270–272| doi = 10.1177/014107680109400604 }}</ref> Ови ефекти доводе до [[Липидна пероксидација|липидне пероксидације]], која накнадно доводи до [[Demijelinizirajuće bolesti|демијелинизације]] беле масе у [[централни нервни систем|централном нервном систему]], и позната је као [[Гринкерова мијелинопатија]]. Она може да доведе до [[едем]]а и [[Некроза|некрозе]] у мозгу.<ref name="Toxicology2003-Gorman"/> Оваква оштећења мозга обично се јављају током периода опоравка.

=== Трудноћа ===
Угљен-моноксид код трудних жена може да изазове тешка оштећења на [[фетус]]у. Тровање изазива хипоксију феталног ткива, тако што смањује прилив материнског кисеоника у фетус. Такође, угљен-моноксид продире кроз [[Постељица|плаценту]] и реагује са хемоглобином фетуса и тако директније изазива хипоксију феталног ткива. Поред тога, [[Фетални хемоглобин|хемоглобин код фетуса]] поседује 10 до 15% већи афинитет према угљен-моноксиду него хемоглобин у одраслих, што изазива озбиљније тровање фетуса него одраслих људи.<ref name="Toxicology2002-omaye"/> Елиминација угљен-моноксида је спорија код фетуса, што доводи до акумулације штетних материја.<ref name="Greingor">{{cite journal|title = -{Acute carbon monoxide intoxication during pregnancy. One case report and review of the literature| author = Greingor JL, Tosi JM, Ruhlmann S, Aussedat M }-|journal = -{Emergency Medicine Journal: EMJ}-|volume = 18| issue = 5|year=2001| pmid = 11559621| pmc = 1725677| doi = 10.1136/emj.18.5.399| url = |pages=399–401}}</ref> Знатан је ниво морбидитета и морталитета фетуса код акутног тровања угљен-моноксидом; тако да, без обзира на блаже тровање мајке или у току њеног опоравка, тешка фетална тровања или смрт и даље могу да настану.<ref>{{cite journal|title = -{Fetal death due to nonlethal maternal carbon monoxide poisoning| author = Farrow JR, Davis GJ, Roy TM, McCloud LC, Nichols GR }-|journal = -{Journal of Forensic Sciences}-|volume = 35| issue = 6|year=1990| pmid = 2262778|pages=1448–1452}}</ref>

== Клиничка слика ==
[[Датотека:Simptomi trovanja CO.jpg|десно|250px|Симптоми тровања угљен-моноксидом по системима органа]]
Угљен-моноксид је гас отрован за све [[Аеробни организам|аеробе]] [[организам]]е, јер истискује кисеоник из еритроцита у којима се сједињује са [[хемоглобин]]ом стварајући [[карбоксихемоглобин]], што има за последицу хипоксију или недостатак кисеоника у ткивима и ћелијама<ref name="Ernst">{{cite journal|last1=Ernst |first1=A. |last2=Zibrak |first2=J. D. |title=Carbon monoxide poisoning |journal=The New England Journal of Medicine|date=1998 |volume=339 |issue=22 |pages=1603–1608|doi=10.1056/NEJM199811263392206|pmid=9828249}}</ref> Зато клиничком сликом тровања угљен-моноксида заправо доминирају знаци [[хипоксија|хипоксије]].

Симптоми тровања, који се индивидуално појављују, зависе од количине карбоксихемоглобина у крви. Мада и удисање и релативно малих количина овог гаса може да доведе до хипоксије у можданом ткиву, са последичним [[Оштећење мозга|оштећења централног нервног система]], па и мождане [[смрт]]и, због његовог израженог токсичног дејства и на јако малим притисцима (од само 0,1 kPa) у удахнутом ваздуху. Удахнути угљен-моноксид се на почетку рапидно апсорбује и сједињује са хемоглобином, брзина овог процеса експоненцијално опада како се приближава равнотежно стање. При вишим концентрацијама полувреме акумулације је краће него при нижим концентрацијама.

[[Клиничка слика]] тровања угљен-моноксидом код различитих особа и популација пре свега зависи од унете дозе гаса и нивоа индивидуалне толеранције на угљен-моноксид.<ref name="Toxicology2000-raub">{{cite journal|last1=Raub |first1=J. A. |author2=  Mathieu-Nolf M|last3=Hampson |first3=N. B. |last4=Thom |first4=S. R. |title = -{Carbon monoxide poisoning-a public health perspective}-|journal = -{Toxicology}-|year=2000|volume = 145| issue = 1| pmid = 10771127| doi = 10.1016/S0300-483X(99)00217-6|pages=1–14}}</ref> Према истраживањима просечно излагање концентрацијама од 100 -{[[ppm]]}- или више може бити опасно по људско здравље.<ref name="Prockop"/> На степен толеранције према угљен-моноксиду утиче више фактора, укључујући физичку активност, [[Вентилација (физиологија)|стопу вентилације]], претходно постојање [[Велики мозак|церебралних]] или [[kardiovaskularna bolest|кардиоваскуларних поремећаја]], [[Срчани учинак|срчаног учинка]], [[Анемија|малокрвности]], [[Српаста анемија|српасте анемије]] и других хематолошких обољења, као и [[Атмосферски притисак|хипобаричног притиска]] и [[Базални метаболизам|базалног метаболизма]].<ref>{{Cite web|url=https://www.lung.org/blog/carbon-monoxide-poisoning-safety|title=How to Stay Safe from Carbon Monoxide Poisoning This Winter|last1=Association|first1=American Lung|website=www.lung.org|language=en|access-date=2023-04-08}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Lipman|first1=Grant S.|title=Carbon Monoxide Toxicity at High Altitude|url=https://www.wemjournal.org/article/S1080-6032(06)70304-0/fulltext|language=English|journal=Wilderness & Environmental Medicine|date=2006-06-01|volume=17|issue=2|pages=144–145|doi=10.1580/1080-6032(2006)17[144:CMTAHA]2.0.CO;2|issn=1080-6032|pmid=16805152|s2cid=36980078 }}</ref><ref>{{Cite book|author=први нацрт приредио Mr J. Raub. |title = Environmental Health Criteria 213 (Carbon Monoxide) |url=https://archive.org/details/carbonmonoxide0213raub | publisher = International Programme on Chemical Safety, World Health Organization |year=1999|isbn=978-92-4-157213-2|pages=}}</ref> Крв особа које [[Пушење дувана|пуше цигарете]] може да садржи 2 до 10% карбоксихемоглобина, док је тај проценат код непушача око 1%, што пушаче чини осетљивијим на тровање угљен-моноксидом.<ref name="Lindgren G.O."/>

Варијације у индивидуалној осетљивости су велике. После излагања умереним или ниским концентрацијама, комплетан опоравак следи после 16-24 часа. Концентрација угљен-моноксида у крви при нормалној активности опада на половину своје вредности после 4 часа. Код пушача ово време износи 8 часова или дуже.<ref name="Lindgren G.O."/>

У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]], [[Агенција за радну сигурност и здравствену администрацију|-{OSHA}-]] ({{јез-енгл|Occupational Safety and Health Administration}}) ограничава дугорочно излагање на радном месту на мање од 50 -{ppm}-, мерено на 8 сати;<ref name="Kao">{{cite journal|last1=Kao|first1=Louise W.|title=Toxicity Associated with Carbon Monoxide|url=https://archive.org/details/sim_clinics-in-laboratory-medicine_2006-03_26_1/page/99|journal=Clinics in Laboratory Medicine|date=2006|volume=26 |issue=1 |pages=99–125|doi=10.1016/j.cll.2006.01.005|pmid=16567227|last2=Nañagas|first2=Kristine A.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.osha.gov/OshDoc/data_General_Facts/carbonmonoxide-factsheet.pdf|title = -{OSHA Fact Sheet: Carbon Monoxide}-| accessdate=14. 9. 2009| publisher = -{United States National Institute for Occupational Safety and Health}-}}</ref> поред тога запослени би требало да се склоне са сваког затвореног простора у случају да је горња граница (“плафон”) од 100 -{ppm}- достигнута.<ref>{{cite web|url=http://www.osha.gov/pls/oshaweb/owadisp.show_document?p_table=STANDARDS&p_id=10366 |title = -{Carbon monoxide}-. - 1917.24 | accessdate=13. 1. 2010| publisher = -{United States Department of Labor: Occupational Safety and Health Administration}-}}</ref> Излагање угљен-моноксиду може да доведе до знатно краћег [[очекивано трајање живота|животног века]], због оштећења [[Срце|срца]].

'''Дејства угљен-моноксида у односу на његову концентрацију у простору'''<ref>{{cite journal|last1 = Goldstein |first1 = M |title = -{Carbon monoxide poisoning}-|journal = -{Journal of Emergency Nursing: JEN: Official Publication of the Emergency Department Nurses Association}-|volume = 34| issue = 6|year=2008| pmid = 19022078| doi = 10.1016/j.jen.2007.11.014|pages=538–542}}</ref><ref>{{cite journal|title = -{Unintentional carbon monoxide poisoning from an unlikely source| author = Struttmann T, Scheerer A, Prince TS, Goldstein LA }-|journal = -{The Journal of the American Board of Family Practice}-|volume = 11| issue = 6|year=1998| pmid = 9876005|pages=481–484| doi = 10.3122/jabfm.11.6.481| s2cid = 31881961}}</ref>

{| border="1" cellpadding="6" cellspacing="0" style="margin:auto;"
|-
!'''Концентрација''' !! '''Симптоми и знаци'''
|-
| 35 -{ppm}- (0,0035%) || Главобоља и вртоглавица у току шест сати сталног излагања
|-
| 100 -{ppm}- (0,01%) || Блажа главобоља у току два до три сата
|-
| 200 -{ppm}- (0,02%) || Блажа главобоља у току два до три сата; смањена моћ расуђивања
|-
| 400 -{ppm}- (0,04%) || Главобоља у пределу чела у току једног до два сата
|-
| 800 -{ppm}- (0,08%) || Вртоглавица, мучнина и [[Konvulzija|конвулзије]] у току 45 -{min}-; губитак сензибилитета у току 2 сата
|-
| 1600 -{ppm}- (0,16%) || Главобоља, [[тахикардија]], вртоглавица и мучнина у току 20 -{min}-. Смрт наступа за мање од 2 сата.
|-
| 3200 -{ppm}- (0,32%) || Главобоља, вртоглавица и мучнина у току 5-10 -{min}-; смрт у току 30 -{min}-
|-
| 6400 -{ppm}- (0,64%) || Главобоља и вртоглавица у току 1-2 -{min}-. Конвулзије, респираторни застој и смрт за мање од 20 -{min}-.
|-
| 12800 -{ppm}- (1,28%) || Губитак свести након 2-3 удисаја. Смрт наступа за мање од три минута.
|}
Стварање карбоксихемоглобина је повратна реакција и [[црвена крвна зрнца|еритроцити]] по изгледу нису оштећене у току овог процеса. Када се излагање дејству угљен-моноксида прекине, [[кисеоник]] потисне угљен-моноксид у [[крв]]и и [[хемоглобин|оксихемоглобин]] се поново формира.
=== Акутно тровање ===

Главне манифестације тровања по системима органа зависе од засићености кисеоником, стања [[Централни нервни систем|централног нервног система]] и [[Срце|срца]].<ref name="Kao"/> Почетни симптоми акутног тровања угљен-моноксидом су [[главобоља]], [[мучнина]], [[малаксалост]] и [[Умор|замор]].<ref name="JToxClinTox1994-hardy">{{cite journal|title = -{Pathophysiology and treatment of carbon monoxide poisoning| author = Hardy KR, Thom SR }-|journal = -{Journal of Toxicology. Clinical Toxicology}-|year=1994|volume = 32| issue = 6| pmid = 7966524| doi = 10.3109/15563659409017973|pages=613–629}}</ref> Лекари ове опште симптоме често помешају са вирусом типа [[грип|инфлуенце]] или другим обољењима, као што је [[тровање храном]] или [[гастроентеритис]].<ref name="goldfranks">{{Cite book|last1=Nelson|first1 = -{LH}-|title = -{Goldfrank's toxicologic emergencies}-| publisher = -{McGraw-Hill}-|year=2002| edition=7. | chapter = -{Carbon Monoxide}-|isbn=978-0-07-136001-2| author = Flomenbaum N, Goldfrank LR, Hoffman RL, Howland MD, Neal AL |pages=1689–1704}}</ref> Главобоља је најчешћи симптом акутног тровања угљен-моноксидом; често је описивана као тупа, у пределу чела и континуирана.<ref>{{cite journal|vauthors=Hampson NB, Hampson LA |title = Characteristics of headache associated with acute carbon monoxide poisoning |url=https://archive.org/details/sim_headache_2002-03_42_3/page/220 |journal = Headache |date=2002|volume = 42 |issue = 3 | pmid = 11903546| doi = 10.1046/j.1526-4610.2002.02055.x|pages=220–223| s2cid = 8773611 }}</ref> Повећано излагање изазива бројне срчане неправилности, као што су [[Тахикардија|убрзани откуцаји срца]], [[Хипотензија|низак крвни притисак]] и [[срчана аритмија]];<ref name="JKoreanMedSci2001-choi">{{cite journal|last1=Choi|first1=I. S.|title=Carbon monoxide poisoning: Systemic manifestations and complications|journal=Journal of Korean Medical Science|date=2001|volume=16 |issue=3 |pages=253–261|doi=10.3346/jkms.2001.16.3.253|pmid=11410684|pmc=3054741}}</ref><ref name="pmid9559621">{{cite journal|title = -{Functional and ultrastructural evidence of myocardial stunning after acute carbon monoxide poisoning| author = Tritapepe L, Macchiarelli G, Rocco M, Scopinaro F, Schillaci O, Martuscelli E, Motta PM }- |journal = -{Critical Care Medicine}- |volume = 26 | issue = 4 |year=1998| pmid = 9559621 | doi = 10.1097/00003246-199804000-00034|pages=797–801}}</ref> симптоми на [[Централни нервни систем|централном нервном систему]] су [[делиријум]], [[Халуцинација|халуцинације]], [[вртоглавица]], [[Атаксија|нестабилан ход]], [[Ментална збуњеност|збуњеност]], [[Епилептички напад|епи-напади]], [[депресија централног нервног система]], [[несвест]], [[респираторни застој]], па и [[смрт]].<ref name="Weaver-NEJM">{{cite journal|last1 = Weaver |first1 = LK |title = -{Clinical practice. Carbon monoxide poisoning}-|journal = -{The New England Journal of Medicine}-|volume = 360| issue = 12|year=2009| pmid = 19297574| doi = 10.1056/NEJMcp0808891| url = http://content.nejm.org/cgi/pmidlookup?view=short&pmid=19297574&promo=ONFLNS19|pages=1217–1225}}</ref><ref name="emedicine">Shochat, Guy N (17. фебруар 2009). -{[http://emedicine.medscape.com/article/819987-overview “Toxicity, Carbon Monoxide”]}-. -{[[eMedicine|emedicine]]}-. Преузето на дан 2009-04-27.</ref> Не тако чести симптоми акутног тровања угљен-моноксидом су [[миокардијална исхемија]], [[атријална фибрилација]], [[запаљење плућа]], [[оток плућа|едем плућа]], [[Хипергликемија|повишен ниво шећера у крви]], [[млечна ацидоза]], [[Рабдомиолиза|мишићна некроза]], [[акутна бубрежна инсуфицијенција]], [[кожна лезија]], као и проблеми са видом и слухом.<ref name="autogenerated3">{{cite journal|last1 = Choi |first1 = IS |title = -{Carbon monoxide poisoning: systemic manifestations and complications}-|journal = -{Journal of Korean Medical Science}-|year=2001|volume = 16| issue = 3| pmid = 11410684| url = http://jkms.org/doix.php?id=10.3346/jkms.2001.16.3.253| format = Цео текст слободан | doi = <!-- Овај чланак нема doi. doi: форма је само позајмљена у ID журналу у сврху класификовања чланка. -->|pages=253–261| pmc = 3054741 }}</ref><ref>{{cite journal|author=Marius-Nunez AL |title = -{Myocardial infarction with normal coronary arteries after acute exposure to carbon monoxide}- |journal = -{Chest}- |volume = 97 | issue = 2 |year=1990| pmid = 2298080 | doi = 10.1378/chest.97.2.491|pages=491–4}}</ref><ref>{{cite journal|title = -{Carbon monoxide cardiotoxicity| author = Gandini C, Castoldi AF, Candura SM, Locatelli C, Butera R, Priori S, Manzo L }- |journal = -{Journal of Toxicology. Clinical Toxicology}- |volume = 39 | issue = 1 |year=2001| pmid = 11327225 | doi = 10.1081/CLT-100102878|pages=35–44| s2cid = 46035819 }}</ref><ref>{{cite journal|last1 = Sokal |first1 = JA |title = -{The effect of exposure duration on the blood level of glucose, pyruvate and lactate in acute carbon monoxide intoxication in man}- |journal = -{Journal of Applied Toxicology: JAT}- |volume = 5 | issue = 6 |year=1985| pmid = 4078220 | doi = 10.1002/jat.2550050611|pages=395–7| s2cid = 35144795 }}</ref>

Једна од највећих опасности које прате акутно тровање угљен-моноксидом јесу накнадне тешке неуролошке манифестације које могу да настану. Проблеми могу да обухватају тешкоће са вишим интелектуалним функцијама, [[Amnezija|краткорочни губитак памћења]], [[Деменција|деменцију]], [[Амнезија|амнезију]], [[Психоза|психозе]], иритабилност, чудан [[ход]], поремећаје говора, синдроме сличне [[Паркинсонова болест|Паркинсоновој болести]], [[кортикално слепило]] и [[teža depresijska epizoda|депресивно расположење]].<ref name="goldfranks"/> Депресија може да наступи и код оних особа који претходно нису имали епизоде депресије.<ref name="ClinNeurolNeurosurg2001-roohi">{{cite journal|vauthors=Roohi F, Kula RW, Mehta N |title = Twenty-nine years after carbon monoxide intoxication|journal = Clinical Neurology and Neurosurgery|date=2001|volume = 103| issue = 2| pmid = 11516551| doi = 10.1016/S0303-8467(01)00119-6|pages=92–95| s2cid = 1280793}}</ref> Ове одложене неуролошке манифестације могу да настану код 50% отрованих људи, након 2 до 40 дана.<ref name="goldfranks"/> Није лако предвидети код кога ће се развити накнадне манифестације; ипак, старија доб, губитак свести приликом тровања и претходне неуролошке абнормалности могу повећати могућност за развој одложених симптома.<ref>{{cite journal|title= = Subacute sequelae of carbon monoxide poisoning | author = Myers RA, Snyder SK, Emhoff TA |journal = -{Annals of Emergency Medicine}-|date=1985|volume = 14| issue = 12| pmid = 4061987| doi = 10.1016/S0196-0644(85)81022-2|pages=1163–1167}}</ref>

Један типичан знак тровања угљен-моноксидом је чешће нађен код мртвих, него код живих — људи су описивани розе образа и здрави. Ипак, како је њихов „вишња-црвени“ изглед уобичајен једино код умрлих, и није уобичајен код живих људи, он се не сматра за користан дијагностички знак у клиничкој медицини. У патолошком (обдукционом) прегледу — аутопсији, црвенкасти изглед код тровања угљен-моноксидом је значајан зато што небалсамоване умрле особе су у нормалним условима плавкасте и бледе, док особе настрадале од тровања угљен-моноксидом могу једноставно да изгледају налик живима, по боји.<ref name="Bateman"/><ref>{{cite journal|last1 = Simini |first1 = B |title = -{Cherry-red discolouration in carbon monoxide poisoning}- |journal = -{Lancet}-|volume=352| issue = 9134|year=1998| pmid = 9798630| doi = 10.1016/S0140-6736(05)79807-X|pages=1154| s2cid = 40041894 }}</ref><ref name="JEmergMed2002-brooks">{{cite journal|title = -{What is cherry red, and who cares?| author = Brooks DE, Lin E, Ahktar J }-|journal = -{The Journal of Emergency Medicine}-|year=2002|volume = 22| issue = 2| pmid = 11858933| doi = 10.1016/S0736-4679(01)00469-3|pages=213–214}}</ref>

=== Хронично тровање ===
Хронично излагање релативно малим количинама угљен-моноксида може да изазове упорне главобоље, непромишљеност, депресију, збуњеност, губитак памћења, мучнину и повраћање.<ref name="J Occup Med1999-fawcett">{{cite journal|title = -{Warehouse workers' headache. Carbon monoxide poisoning from propane-fueled forklifts| author = Fawcett TA, Moon RE, Fracica PJ, Mebane GY, Theil DR, Piantadosi CA }-|journal = -{Journal of Occupational Medicine}-|year=1992|volume = 34| issue = 1| pmid = 1552375|pages=12–15}}</ref> Данас се још увек не зна може ли хронично излагање мањим количинама -{CO}- да изазове трајна неуролошка оштећења.<ref name="goldfranks" /> По престанку излагања симптоми се обично повлаче сами од себе, осим у случају да је постојала епизода озбиљног акутног тровања.<ref name="autogenerated8">{{cite journal|last1= Fawcett|first1= T. A.|title=Warehouse workers' headache. Carbon monoxide poisoning from propane-fueled forklifts|doi=|pmid=1552375|journal= Journal of Occupational Medicine. : Official Publication of the Industrial Medical Association|date= 1992|volume=34|issue=1|pages=12–15|last2= Moon|first2= R. E.|last3= Fracica|first3= P. J.|last4= Mebane|first4= G. Y.|last5= Theil|first5= D. R.|last6= Piantadosi|first6= C. A.}}</ref> Ипак, забележен је један случај трајног губитка памћења и способности учења након трогодишњег излагања релативно ниским концентрацијама угљен-моноксида, преко неисправне пећи.<ref>{{cite journal|last1 = Ryan |first1 = CM |title = -{Memory disturbances following chronic, low-level carbon monoxide exposure}-|journal = -{Archives of Clinical Neuropsychology: the Official Journal of the National Academy of Neuropsychologists}-|year=1990|volume = 5| issue = 1| pmid = 14589544| doi = 10.1016/0887-6177(90)90007-C|pages=59–67}}</ref> Код неких људи хронично излагање може погоршати симптоме на [[циркулаторни систем|кардиоваскуларном систему]].<ref name="J Occup Med1999-fawcett" /> Хронично излагање угљен-моноксиду може да повећа ризик за развој атеросклерозе.<ref>{{cite journal|last1=Davutoglu|first1 = -{V}-|title = -{Chronic carbon monoxide exposure is associated with the increases in carotid intima-media thickness and C-reactive protein level}-|journal = -{Tohoku Journal of Experimental Medicine}-|year=2009|volume = 219| issue = 3|pages=201–6}}</ref>{{sfn|Shephard|1983|pp=93–96}} Дуготрајно излагање угљен-моноксиду представља највећи ризик за особе са [[Коронарна артеријска болест|коронарном болешћу срца]] и жене које су трудне.<ref name="New England Journal of Medicine 1989-allred">{{cite journal|author= |journal= |doi=10.1056/NEJM198911233212102| author = Allred EN, Bleecker ER, Chaitman BR, Dahms TE, Gottlieb SO, Hackney JD, Pagano M, Selvester RH, Walden SM, Warren J |title= -{Short-term effects of carbon monoxide exposure on the exercise performance of subjects with coronary artery disease}-|journal = -{The New England Journal of Medicine}-|year=1989|volume = 321| issue = 21| pmid = 2682242| url = |pages=1426–1432}}</ref>

== Дијагноза ==
Како је угљен-моноксид гас без мириса, боје, укуса који не надражује слузокожу дисајних путева, затрована особа га теже открива, а лекари отежано дијагностикују клиничку слику тровања.<ref name="Ernst" /> Зато се [[дијагностика|дијагноза]] тровања угљен-моноксидом поставља на основу; пажљиво узете [[Анамнеза (медицина)|анамнезе]] праћене усмереним [[Дијагностика|физикалним прегледом]], гасних и других анализа и процене неуролошких хематолошких и срчаних испада и фактора ризика.

Уз добру анамнезу и одговарајуће дијагностичка тестове, правилно спроведен дијагностички поступак омогућава постављање прецизне дијагнозе у преко 90% случајева. Нешто већи проблем у дијагностици тровања угљен-моноксидом могу представљати хронична тровања, јер су често код њих симптоми удружени са симптомима других хроничних болести изазваних дуготрајном хипоксијом, друге етиологије.
 
=== Анамнеза ===
Како се многи симптоми тровања угљен-моноксидом такође јављају и код других видова тровања или инфекција (као што је нпр. грип), правилно узета анамнеза од затрованог или особа из његовог окружења често је од изузетног значаја за рано постављање дијагнозе.<ref name="Varon"/><ref>{{cite journal|title = -{Accidental carbon monoxide poisoning presenting without a history of exposure: A case report| author = Bennetto L, Powter L, Scolding NJ |journal = Journal of Medical Case Reports}-|date=2008|volume = 2| issue = 1| pmid = 18430228| doi = 10.1186/1752-1947-2-118| pmc = 2390579|pages=118}}</ref> Свако потенцијално излагање угљен-моноксиду, као што је излагање стамбеном пожару, рад у фабрици, рудницима, гаражама итд, наведено у историји болести може указати на тровање -{CO}-, што треба да усмери даља испитивања дијагностичара у том правцу.

Код реверзибилних тровања угљен-моноксидом, најчешћи симптоми које затровани наводе у анамнези су главобоља (у 37% случајева), затим вртоглавица (18%) и мучнина (17%).<ref>{{cite journal|author=|title=Morbidity and Mortality Weekly Report |url=http://www.cdc.gov/Mmwr/preview/mmwrhtml/mm5402a2.htm|journal=Unintentional non-fire-related carbon monoxide exposures--United States, 2001-2003 |date= January 2005|volume=54|issue=2|pages=36—9}}.[http://www.cdc.gov/Mmwr/preview/mmwrhtml/mm5402a2.htm Full Text].</ref>

Губитак свести у току акутног тровања је важан податак из анамнезе јер је показатељ тежине оштећења здравља, и трајних оштећења ткива, најчешће мозга, али и срца. Реперфузионе повреде које су праћене очигледним опоравком (након губитка свести) могу да доведу до оштећења мозга које се обично манифестују когнитивним дисфункцијама (које могу бити и фаталне, и које се у 60-75% случајева решавају у року од једне године.<ref>{{cite journal|author=Min SK. |title= A brain syndrome associated with delayed neuropsychiatric sequelae following acute carbon monoxide intoxication|journal= Acta Psychiatr.|date=|volume=73|issue=|pages=80–86}}</ref><ref>{{cite journal|author=Coi IS. |title= Delayed neurological sequelae in carbon monoxide intoxication.|journal= Aech Nerol |date=|volume=40|issue=|pages=433–435}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Smith |first1=J. S. |title=Acute carbon monoxide poisoning – 3 years experience in a defined population.|date= |volume=  |date=46|volume= |journal=Postgrad Med J;. |date=1986|issue= |pages=65–70|last2=Brandon |first2=S. |issue=|pages=|doi=10.1136/pgmj.46.532.65|pmc=|pmid=}}</ref>

Код хроничне изложености тровања угљен-моноксидом поред горе наведених симптома, болесници се у анамнези жале на губитак зуба, појаву неуропсихијатријских симптома, или наводе погоршање [[Когнитивна дисфункција|когнитивних способности]].

=== Физикални преглед ===
Физикални преглед иако има ограничене могућности, може код присуства повреда или опекотина да укаже лекару на могућност да је пацијент био изложен пожару и токсичном дејству угљен-моноксида.

Од витални знакова код затрованог могу бити присутни; убрзан рад срца (тахикардија), повишен или снижен крвни притисак (хипертензија или хипотензија), повишена телесна температура (хипертермија), убрзано дисање, промена боје коже (бледило или црвенило, које у терминалној фази тровања може прећи у боју вишње).

Очним прегледом на очном дну могу се утврдити, препуњеност вена (први знак), крварења у мрежњачи, и оток папиле са хемианопсијом.

Физикални прегледом плућа најчешће је уредан али код тежих облика може указати на несрчани едем плућа.

Од неуролошки знакова могу бити присутни; [[хиперрефлексија]], [[апраксија]], [[агнозија]], [[тикови]], поремећај слуха и вестибуларне дисфункције, [[слепило]] и [[психоза]]. Остали неуролошки знаци су; тупост, поремећај хода, поремећај покрета, спазам мишића и [[Кома|коматозно стање]].

Од психијатријских знакова код тровања угљен-моноксидом могу бити присутни; губитак памћења (антероградна или ретроградна [[амнезија]]), емоционална лабилност, поремећај расуђивања, смањене когнитивне способности.

Код хроничног излагања угљен-моноксиду или код тешких акутних интоксикација угљен-моноксидом, код појединих пацијената присутне су дуготрајне психичке последица, док се код неких болесника могу јавити одложени неуролошки симптоми након тешке интоксикације са комом.

Контролним физикалним прегледом код две трећине пацијената на крају лечења, констатује се нормализација свих физикалних знакова.

=== Дијагностички тестови ===
==== Гасне анализе ====
{{main|Гасне анализе}}
Без гасних анализа, методе која се користи за процену ефикасности респираторних, али и функција других органских система од виталне важности за правилно функционисање организма, не може се поставити дијагноза тровања токсичним гасовима. Мерењем парцијалних притисака кисеоника, угљен-диоксида, угљен-моноксида, киселости крви (pH), концентрација бикарбоната, и других вредности, могућа је објективна процена алвеоларне (плућне) вентилације, функција других органских система, и потврди дијагнозе тровања -{CO}-.

Парцијални притисци кисеоника и угљен-моноксида у артеријској крви могу се мерити ''директном методом'', која одређује вредности у узорку крви, или ''индиректном методом'', која анализу врши преко коже.

''<big>Директна метода</big>''
[[Датотека:Arterial blood gas device.jpg|мини|Гасни анализатор]]
Узорак крви за ову методу узима се из неке доступне артерије (брахијалне или радијалне) стерилним шприцем у који је убачен раствор [[хепарин]]а (који спречава згрушавање крви) или из периферних делова тела (јагодице прста или ресице ушне шкољке) капиларном цевчицом напуњеном хепарином, са места убода, нпр. [[Оксиметар угљен-моноксида|оксиметром -{CO}-]] који се користи за одређивање нивоа угљен-моноксида у серуму.<ref name="pmid455674">{{cite journal|title = -{Spectrophotometric measurement of carboxyhemoglobin and methemoglobin in blood| author = Rodkey FL, Hill TA, Pitts LL, Robertson RF }-|journal = -{Clinical Chemistry}-|volume = 25| issue = 8|year=1979| pmid = 455674| doi = | url = http://www.clinchem.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=455674| accessdate=17. 7. 2009|pages=1388–1393}}</ref><ref name="pmid7361284">{{cite journal|title = -{Evaluation of methods used to estimate inhaled dose of carbon monoxide| author = Rees PJ, Chilvers C, Clark TJ }-|journal = -{Thorax}-|volume = 35| issue = 1|year=1980| pmid = 7361284| pmc = 471219| doi = 10.1136/thx.35.1.47| url = http://thorax.bmj.com/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=7361284|pages=47–51}}</ref>

Овим мерењем може да се изврши и утврђивање односа између концентрације [[карбоксихемоглобин]]а у поређењу са концентрацијом [[хемоглобин]]а у крви.<ref name="goldfranks"/>

Такође како је доста људи наставило да осећа значајне симптоме тровања -{CO}-, дуго после враћања концентрације угљен-моноксида у крви у нормалу, накнадно појављивање људи са физиолошким концентрацијама угљен-моноксида у серуму нема пресудну улогу у дијагностиковању тровања.<ref>{{cite journal|vauthors=Keleş A, Demircan A, Kurtoğlu G |title = Carbon monoxide poisoning: how many patients do we miss?|journal = European Journal of Emergency Medicine |date=2008|volume = 15|issue = 3| pmid = 18460956| doi = 10.1097/MEJ.0b013e3282efd519|pages=154–157}}</ref>

''<big>Индиректна метода</big>''
[[Датотека:Co monitor.JPG|мини|Преносни уређај за мерење засићења [[карбоксихемоглобин]]а (-{SpCO}-).

Напомена: Ово није исто што и пулсни оксиметар (-{SpO}-<sub>2</sub>), иако неки модели (као што је овај) мере истовремено засићење угљен-моноксидом и кисеоником]]
Мерење парцијалних притиска гасова индиректном методом врши се преко електрода постављених на кожу болесника, тзв пулсним оксиметром -{CO}- и О<sub>2</sub> којим се процењује ниво кисеоника и карбоксихемоглобина, неинвазивним контактом са прстом.<ref name="pmid18500075">{{cite journal|title = -{Reliability of new pulse CO-oximeter in victims of carbon monoxide poisoning| author = Coulange M, Barthelemy A, Hug F, Thierry AL, De Haro L }-|journal = -{Undersea & Hyperbaric Medicine}-|volume = 35| issue = 2|year=2008| pmid = 18500075| doi = | url = http://archive.rubicon-foundation.org/8084|pages=107–111}}</ref> Ови уређаји функционишу тако што пропуштају различите таласне дужине светлости у врх прста, и мере ниво упијања светлости различитих врста хемоглобина у капиларима.<ref name="MaiselEditorial">{{Cite journal|last1=Maisel|first1 = -{William}- |authorlink= | others= -{Roger J. Lewis}- |title = -{Noninvasive Measurement of Carboxyhemoglobin: How Accurate is Accurate Enough?}- |journal = -{Annals of Emergency Medicine}- |volume = 56 | issue = 4 | location = Boston, MA |year=2010|pages=389–391}}</ref> Увођењем у употребу апарата за транскутано мерење парцијалног притиска кисеоника и угљен-моноксида, знатно је олакшан рад и повећан комфор болесника.

Међутим ова метода има своје недостатке, па се углавном користи за континуирано праћење и евидентирање парцијалних притисака гасова у току терапије.

Недостаци ове методе су;
* ''Ограничена могућност мерења''. То се дешава зато што угљен-моноксид бива погрешно представљен као оксихемоглобин.<ref>{{cite journal|title = -{The effect of carbon monoxide inhalation on pulse oximetry and transcutaneous PO2| author = Barker SJ, Tremper KK }-|journal = -{Anesthesiology}-|volume = 66| issue = 5|year=1987| pmid = 3578881| doi = 10.1097/00000542-198705000-00014|pages=677–679}}</ref><ref>{{cite journal|title = -{Carboxyhaemoglobinaemia and pulse oximetry| author = Vegfors M, Lennmarken C }-|journal = -{British Journal of Anaesthesia}-|volume = 66| issue = 5|year=1991| pmid = 2031826| doi = 10.1093/bja/66.5.625|pages=625–626}}</ref>
* ''Недовољна тачност резултата.'' Како се угљен-моноксид и природним путем производи у телу као биопродукт пребацивања [[протопорфирин]]а у [[билирубин]], могу се добити лажно позитивни резултати. Иако овако настао угљен-моноксид реагује са хемоглобином и ствара карбоксихемоглобин, те вредности нису у токсичним границама.<ref name="goldfranks"/> Такође треба имати у виду при тумачењу резултата мерења да однос карбоксихемоглобина према хемоглобинским молекулима код просечне особе може бити до 5%, док пушачи цигарета који пуше 2 паковања на дан могу имати ове нивое и до 9%.<ref name="Clinical toxicology2001-ford">{{Cite book|editor=-{Ford MD, Delaney KA, Ling LJ, Erickson T}-|title = -{Clinical toxicology}-|year=2001| publisher = -{WB Saunders Company}-|isbn=978-0-7216-5485-0|pages=1046}}</ref>

[[Апарат за мерење нивоа угљен-моноксида на ваздух|Праћење нивоа угљен-моноксида на ваздух]] пружа одрживу алтернативу пулсном оксиметру -{CO}-. Показало се да је концентрација карбоксихемоглобина у блиској корелацији са концентрацијом угљен-моноксида у издисају.<ref name="Jarvis">{{cite journal|title = -{Low cost carbon monoxide monitors in smoking assessment|first1=M.|last1=Jarvis |journal= |journal = -{Thorax}-|date=1986 }-
|pages=886–887}}</ref><ref>{{cite journal|author= |title= |first1=-{Nicholas}-|last1=Wald | year =1981 |title = -{Carbon monoxide in breath in relation to smoking and carboxyhaemoglobin levels}- |journal = -{Thorax}-|pages=366–369}}</ref>

==== Лабораторијске анализе ====
Комплетна крвна слика (ККС) у тровању угљен-моноксидом, од значаја је за одређивање концентрације хемоглобина у крви. При томе при процени вредности хемоглобина, треба имати у виду, да анемија додатно смањује укупни ниво хемоглобина али и садржај кисеоника у артеријској крви.

Комплетне метаболичке анализе омогућавају клиничару да израчуна ниво анјона код пацијената са ацидозом и процени ниво бубрежних функција, код умерених до тешких случајева тровања који могу бити компликовани [[Рабдомиолиза|рабдомиолизом]].

Анализом [[Мокраћа|мокраће]] и серумске креатинин киназе (ЦК) треба да се процени степен оштећења мишића и искључи евентуална [[рабдомиолиза]].

Поред основних лабораторијских тестова, у дијагностици се користи и одређивање срчаних ензима, тзв трансаминаза. Мерења треба обавити код пацијената изложених значајнијим дозама угљен-моноксида као и код пацијента са [[бол у грудима|болом у грудима]] и факторима ризика за [[срчани удар|инфаркт миокарда]]. При чему треба имати у виду да је учесталост исхемијског срчаног удара после тровања угљен-моноксидом висока, чак и код младих и здравих пацијената.

Основне параметре [[згрушавање крви|коагулације крви]] треба одредити код отрованих пацијената са ризиком за системски инфламаторни синдром (СИРС), синдромом вишеструке органске дисфункције (МОДС) и дисеминовану интраваскуларну коагулацију (ДИК).

Одређивање нивоа [[етанол]]а (алкохола) у мокраћи може бити од значаја за искључивање других узрока поремећеног понашања код затрованог угљен-моноксидом.

==== Сликовни (имиџинг) тестови ====
'''Радиолошки тестови'''

Пацијенти са знацима [[хипоксемија|хипоксије]] или дисајним потешкоћама, обавезно треба да прођу кроз радиографију грудног коша, како би се искључили други могући узроци респираторног оштећења. Промене на сликовном приказу, као што су „стакласто“ замагљење, перихиларна измаглица, перибронхијална инфилтрација и унутар-алвеоларни оток, може указати на погоршање клиничке слике и лошу прогнозу тровања.

[[Компјутеризована томографија]] (ЦТ) главе може открити хипоатенуацију на глобус палидуму и у белој маси мозга, у периоду од једног часа од тровања угљен-моноксидом. Позитивни ЦТ налаз такође може указати и на могући развој неуролошких компликација.

[[Нуклеарна магнетна резонанција|Магнетна резонанца]] (МР) је осетљивија метода у односу на [[Компјутеризована томографија|ЦТ]], али има ограничене могућности у хитним стањима. Такође на основу ЦТ и МРИ често се не могу донети конкретни закључци јер промене нису специфичне за тровање угљен-моноксидом.

[[Pozitronska emisiona tomografija|Позитрон емисиона томографија]] (ПЕТ) и (СПЕЦТ) иако су најосетљивији тестови за утврђивање исхемијске повреде мозга, њихови резултати су неспецифични, а испитивање је још теже изврши у хитним случајевима него МРИ.

'''Електрокардиграфија'''
[[Датотека:Tachycardia ECG paper.svg|мини|Синусна тахикардија код тровања уљен-моноксидом]]
Електрокардиографија (ЕКГ) треба да се примени код свих болесника са приметним знацима тровања угљен-моноксидом или код особа које су изложене факторима ризика за акутни инфаркт миокарда.<ref>{{cite journal|last1=Henry |first1=C. R. |last2=Satran |first2=D. |last3=Lindgren |first3=B. |display-authors= et al.|title= Myocardial injury and long-term mortality following moderate to severe carbon monoxide poisoning.|journal=JAMA |date=2006-01-25|volume=295|issue=4|pages=398—402}}</ref> Поремећај срчаног ритма као што је синусна тахикардија најчешћи је поремећај на електрокардиограму. Како аритмија може настати и код секундарне хипоксије, исхемије или срчаног удара ово треба имати у диференцијалној дијагнози. Чак и у одсуству абнормалних ЕКГ налаза, знаци срчаног инфаркта могу се јавити, не само код одраслих особа већ и код деце затроване угљен-моноксидом.<ref>{{cite journal|author= Teksam O, Gumus P, Bayrakci B, Erdogan I, Kale G. |title= Acute cardiac effects of carbon monoxide poisoning in children|journal=European Journal of Emergency Medicine |date=August 2010 |volume=17|issue=4|pages=192—6}}.</ref> Акутни инфаркт миокарда може се развити и након излагања ниском нивоу угљен-моноксида код пацијената са кардиоваскуларним болестима. Инфаркт миокарда је чест код пацијената са умереним или озбиљним тровањем угљен-моноксидом.

=== Детектовање у биолошким опсервацијама ===
Ниво угљен-моноксида може бити измерен у крви помоћу [[spektrofotometrija|спектофотометрских]] метода или [[Хроматографија|хроматографских техника]] да би се потврдила дијагноза тровања код особе или да би се помогло у форензичарској истрази, у случају излагања са смртним исходом. Ниво засићености карбоксихемоглобина у крви може да варира у рангу од 8-10% код жестоких пушача или особа које су енормно изложене издувним гасовима од аутомобила. Особе са акутним симптомима тровања имају, најчешће, ниво засићености од 10-30%, док се код особа које су подлегле тровању може постхумно измерити ниво од 30-90%.<ref>{{cite journal|last1=Sato |first1=K. |last2=Tamaki |first2=K. |last3=Hattori |first3=H. |display-authors= et al.|title=Determination of Total Hemoglobin in Forensic Blood Samples with Special Reference to Carboxyhemoglobin Analysis |journal= For. Sci. Int.|date=1990|volume=48|issue=|pages=89–96}}, .</ref><ref>R. Baselt, ''-{Disposition of Toxic Drugs and Chemicals in Man}-'', 8. издање, -{Biomedical Publications}-, -{Foster City, CA}-, (2008). стр. 237-241.</ref>

== Диференцијална дијагноза ==
[[Датотека:Breath CO Monitor.jpg|мини|Уређај који показује концентрацију -{CO}- у издахнутом ваздуху у -{ppm}-.]]
У [[Диференцијална дијагноза|диференцијалној дијагнози]] тровање угљен-моноксидом треба имати у виду следећа стања и [[болест]]и:<ref name="emedicine"/><ref name="autogenerated6">{{cite journal|last1=Kao |first1=L. W. |last2=Nañagas |first2=K. A. |title = -{Toxicity associated with carbon monoxide}- |journal = -{Clinics in Laboratory Medicine}- |volume = 26 | issue = 1 |year=2006| pmid = 16567227 | doi = 10.1016/j.cll.2006.01.005|pages=99–125}}</ref>
* [[синдром акутне респираторне слабости]],
* [[висинска болест]], [[синдром хроничног умора]]
* [[млечна ацидоза]], [[дијабетесна кетоацидоза]],
* [[Менингитис|запаљење меких можданица]], [[енцефалитис]], [[мигрена]], [[главобоља]] у [[педијатрија|педијатрији]]
* [[метхемоглобинемија]],
* [[предозирање опиоидима]], [[алкохолизам|алкохолом]] или другим [[наркотици]]ма.
* депресија и главобоља изазвана нервном напетошћу, самоубиство
* [[гастроентеритис]]
* [[хипотиреоза]] и микседем, [[кома]]
* [[оштећење унутрашњег ува]] праћено губитком равнотеже
* [[хипогликемија]] у педијатрији.<ref name="emedicine"/>
Рани [[симптом]]и и [[Знаци болести|знаци]], тровања ниским [[концентрација]]ма -{CO}-, немају своју специфичну [[клиничка слика|клиничку слику]] и често бивају у [[дијагностика|дијагностици]] замењени другим поремећајима или стањима као што су нпр [[запаљење|запаљењским]] процесима код [[Грип|виралних инфекција]], [[Клиничка депресија|депресијом]], [[Синдром хроничног умора|синдромом хроничног умора]], [[Бол у грудима|болом у грудима]] код ангине пекторис, [[Мигрена|мигреном]], или главобољама васкуларног или другог порекла.<ref name="Chest1990-ilano">{{cite journal|last1=Ilano |first1=A. L. |author2= Raffin TA  |title= Management of carbon monoxide poisoning|url=https://archive.org/details/sim_chest_1990-01_97_1/page/165 |journal= Chest|date=1990|volume=97|issue=1|pages=165–9|doi=10.1378/chest.97.1.165|pmid= 2403894}}</ref>

== Терапија ==
Полазни третман за тровање угљен-моноксидом представља моментално склањање особе од излагања без угрожавања других људи. Особама без свести је можда потребна [[Кардиопулмонална реанимација|кардиопулмоналну реанимацију]] на месту.<ref name="Bateman"/> Снабдевање [[кисеоник]]ом преко [[Кисеоничка маска|кисеоничке маске]] смањује полувек угљен-моноксида са 320 минута на 80 минута при нормалном ваздуху.<ref name="Weaver-NEJM"/> Кисеоник убрзава дисоцијацију угљен-моноксида из [[карбоксихемоглобин]]а, тако да га враћа у [[хемоглобин]].<ref name="Toxicology2000-raub"/><ref name="Olson">{{cite journal|last1=Olson|first1 = KR|title = -{Carbon monoxide poisoning: mechanisms, presentation, and controversies in management}-|journal = The Journal of Emergency Medicine|volume = 1| issue = 3|year=1984| pmid = 6491241| doi = 10.1016/0736-4679(84)90078-7|pages=233–243}}</ref> Због потенцијалних тешких штетних утицаја на фетус, труднице су третиране кисеоником дуже него жене које нису трудне.<ref>{{cite journal|last1=Margulies|first1 = JL|title = Acute carbon monoxide poisoning during pregnancy|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-emergency-medicine_1986-11_4_6/page/516|journal = The American Journal of Emergency Medicine|date=1986|volume = 4|issue = 6| pmid = 3778597| doi = 10.1016/S0735-6757(86)80008-0|pages=516–519}}</ref>

=== Хипербарична оксигенотерапија ===
{|  style="float:right; text-align:center; font-size:100%; color:grin;"
|- style="background:skyBlue;"
|+'''Време елиминације 50% карбоксихемоглобина, након тровања -{СО}- применом 21% и 100% О<sub>2</sub> на атмосферском и повишеном притиску.'''<ref>{{Cite book|url=https://link.springer.com/book/10.1007/1-4020-4448-8|title=Handbook on Hyperbaric Medicine|language=en|doi=10.1007/1-4020-4448-8}}</ref>
!Време ||''Проценат О<sub>2''</sub><br />Притисак (бар)
|- style="background:#eee;"
|'''5 сати и 20 минута'''|| '''''21% О<sub>2</sub>'',<br />1 бар (нормобарични)'''
|- style="background:#eee;"
|'''1 сат и 20 минута'''||'''''100% О<sub>2</sub>'',<br />1 бар (нормобарични)''' 
|- style="background:#eee;"
|'''23 минута'''|| '''''100% О<sub>2</sub>'',<br />3 бар-а (хипербарични)'''
|}

Методе [[Хипербарична медицина|хипербаричне медицине]] се такође користи у лечењу тровања [[угљен-моноксид]]ом, како би се убрзала [[дисоцијација]] -{CO}- у [[карбоксихемоглобин]]у<ref name="Toxicology2000-raub"/> и [[citohrom c oksidaza|цитохром оксидазе]]<ref>{{cite journal|title = -{Hyperbaric oxygen treatment for carbon monoxide poisoning in pregnancy: a case report| author = Brown DB, Mueller GL, Golich FC }-|journal = -{Aviation, Space, and Environmental Medicine}-|volume = 63| issue = 11|year=1992| pmid = 1445151|pages=1011–1014}}</ref> и увећао транспорт и ослобађања кисеоника у ткивима. [[Хипербарична оксигенотерапија]], са троструким вредношћу [[Атмосферски притисак|атмосферског притиска]] [[кисеоник]]а (до 3 бара), редукује полувек угљен-моноксида на 23 минута (~80/3 минута), у поређењу са 80 при [[атмосферски притисак|атмосферском притиску]].<ref name="Toxicology2000-raub"/> Ова терапија такође може да повећа, и до 2.000 пута, транспорт кисеоника до ћелија и ткива његовим растварањем у плазми, чиме се делимично заобилази примарни транспорт кисеоника преко [[хемоглобин]]а.<ref name="Olson"/>

По неким ауторима контроверзно је питање да ли хипербарична оксигенотерапија уопште нуди додатне бенефите у односу на класични начин [[дисање|удисања]] нормобаричног кисеоника, у смислу веће стопе преживљавања и бољих дугорочних резултата.<ref name="ToxicolRev2005-buckley"/><ref>{{cite journal|author= |title= | author = Juurlink DN, Buckley NA, Stanbrook MB, Isbister GK, Bennett M, McGuigan MA |editor1-last=Juurlink|editor1-first=-{David}- N.|title = -{Hyperbaric oxygen for carbon monoxide poisoning}-|journal = -{Cochrane Database of Systematic Reviews}-|volume = | issue = 1|pages=CD002041|year=2005| pmid = 15674890| doi = 10.1002/14651858.CD002041.pub2|last1 = Henry |first1 = JA |title = -{Hyperbaric therapy for carbon monoxide poisoning: to treat or not to treat, that is the question}-|journal = -{Toxicological Reviews}-|volume = 24| issue = 3|year=2005| pmid = 16390211| doi = 10.2165/00139709-200524030-00002|pages=149–150}}</ref><ref>{{cite journal|last1 = Olson |first1 = KR |title = -{Hyperbaric oxygen or normobaric oxygen?}-|journal = -{Toxicological Reviews}-|volume = 24| issue = 3|year=2005| pmid = 16390212| doi = 10.2165/00139709-200524030-00003|pages=151}}</ref><ref>{{cite journal|last1 = Seger |first1 = D |title = -{The myth}-|journal = -{Toxicological Reviews}-|volume = 24| issue = 3|year=2005| pmid = 16390214| doi = 10.2165/00139709-200524030-00005|pages=155–156}}</ref><ref>{{cite journal|last1 = Thom |first1 = SR |title = -{Hyperbaric oxygen therapy for carbon monoxide poisoning: Is it time to end the debates?}-|journal = -{Toxicological Reviews}-|volume = 24| issue = 3|year=2005| pmid = 16390215| doi = 10.2165/00139709-200524030-00006|pages=157–158}}</ref> Организована насумична контролне проба, са шест испитаника, у којој су поређене две опције терапије ([[Лечење кисеоником|нормобарична]] и [[хипербарична оксигенотерапија|хипербарична]]);<ref name="MedJAust1999-Scheinkestel">{{cite journal|title = -{Hyperbaric or normobaric oxygen for acute carbon monoxide poisoning: a randomized controlled clinical trial| author = Scheinkestel CD, Bailey M, Myles PS, Jones K, Cooper DJ, Millar IL, Tuxen DV }-|journal = -{The Medical Journal of Australia}-|year=1999|volume = 170| issue = 5| pmid = 10092916| url = https://www.mja.com.au/journal/1999/170/5/hyperbaric-or-normobaric-oxygen-acute-carbon-monoxide-poisoning-randomised| format = Цео текст слободан|pages=203–210}}</ref><ref name="AnnEmergMed1995-thom">{{cite journal|title = -{Delayed neuropsychologic sequelae after carbon monoxide poisoning: prevention by treatment with hyperbaric oxygen| author = Thom SR, Taber RL, Mendiguren II, Clark JM, Hardy KR, Fisher AB }-|journal = -{Annals of Emergency Medicine}-|year=1995|volume = 25| issue = 4| pmid = 7710151| doi = 10.1016/S0196-0644(95)70261-X|pages=474–480}}</ref><ref name="Lancet1989-raphael">{{cite journal|last1=Raphael |first1=J. C. |last2=Elkharrat |first2=D |last3=Jars-Guincestre |first3=M. C. |last4=Chastang |first4=C |author5=Chasles V, Vercken JB, Gajdos P.|title = -{Trial of normobaric and hyperbaric oxygen for acute carbon monoxide intoxication}-|journal = -{Lancet}-|year=1989|volume = 2| issue = 8660| pmid = 2569600| doi = 10.1016/S0140-6736(89)90592-8|pages=414–419}}</ref><ref name="UnderseaHyperbMed1995-ducasse">{{cite journal|last1=Ducasse |first1=J. L. |last2=Celsis |first2=P |last3=Marc-Vergnes |first3=J. P. |title = -{Non-comatose patients with acute carbon monoxide poisoning: hyperbaric or normobaric oxygenation?}-|journal = -{Undersea & Hyperbaric Medicine}-|year=1995|volume = 22| issue = 1| pmid = 7742714| url = http://archive.rubicon-foundation.org/2193|pages=9–15}}</ref><ref name="UnderseaHyperbMed1996-mathieu">{{cite journal|author=Mathieu D, Mathieu-Nolf M, Durak C, Wattel F, Tempe JP, Bouachour G, Sainty JM.|title = -{Randomized prospective study comparing the effect of HBO vs 12 hours NBO in non-comatose CO-poisoned patients: results of the preliminary analysis}-|journal = -{Undersea & Hyperbaric Medicine}-|year=1996|volume = 23| url = http://archive.rubicon-foundation.org/447|pages=7}}</ref><ref name="New England Journal of Medicine 2002-weaver">{{cite journal|title = -{Hyperbaric oxygen for acute carbon monoxide poisoning| author = Weaver LK, Hopkins RO, Chan KJ, Churchill S, Elliott CG, Clemmer TP, Orme JF Jr, Thomas FO, Morris AH }-|journal = -{The New England Journal of Medicine}-|year=2002|volume = 347| issue = 14| pmid = 12362006| doi = 10.1056/NEJMoa013121|pages=1057–1067}}</ref> код четири испитаника хипербарична оксигенотерапија показала је резултате, а код два није.<ref name="ToxicolRev2005-buckley">{{cite journal|title = -{Hyperbaric oxygen for carbon monoxide poisoning: a systematic review and critical analysis of the evidence| author = Buckley NA, Isbister GK, Stokes B, Juurlink DN }-|journal = -{Toxicological Reviews}-|year=2005|volume = 24| issue = 2| pmid = 16180928| doi = 10.2165/00139709-200524020-00002|pages=75–92}}</ref> Неке од ових студија су критиковане због очигледних пропуста у њиховој имплементацији на малом узорку испитаника.<ref name="MedJAust1999-gorman">{{cite journal|author=Gorman DF.|title = -{Hyperbaric or normobaric oxygen for acute carbon monoxide poisoning: a randomised controlled clinical trial. Unfortunate methodological flaws}-|journal = -{The Medical Journal of Australia}-|year=1999|volume = 170| issue = 11| pmid = 10397050|pages=563}}</ref><ref name="EmergMedAustralas2004-scheinkestel">{{cite journal|title = -{Where to now with carbon monoxide poisoning?| author = Scheinkestel CD, Jones K, Myles PS, Cooper DJ, Millar IL, Tuxen DV }-|journal = -{Emergency Medicine Australasia: EMA}-|year=2004|volume = 16| issue = 2| pmid = 15239731| doi = 10.1111/j.1742-6723.2004.00567.x|pages=151–154}}</ref><ref name="New England Journal of Medicine 2003-isbister">{{cite journal|last1=Isbister |first1=G. K. |last2=McGettigan |first2=P. |author3=Harris I. |title = -{Hyperbaric oxygen for acute carbon monoxide poisoning}-|journal = -{The New England Journal of Medicine}-|year=2003|volume = 348| issue = 6| pmid = 12572577| doi = 10.1056/NEJM200302063480615|pages=557–560}}</ref>

Иако се из прегледа целокупне литературе о лечењу тровања угљен-моноксидом закључује да је улога [[хипербарична оксигенотерапија|хипербаричне оксигенотерапије]] недовољно проучена, доступни подаци нити потврђују нити оспоравају њену значајну медицинску корист. Зато су бројни аутори предложили велику, добро осмишљену, екстерно ревидирану, мултицентричну студију како би се упоредила терапија нормобаричним и хипербаричним кисеоником.<ref name="ToxicolRev2005-buckley"/>

Међутим постоји општа сагласност свих истраживача да је продужена хипербарична оксигенотерапија метода избора у [[трудноћа|трудноћи]]. То се објашњава чињеницом да карбоксихемоглобин фетуса има виши клиренс и спорије реагује на нормобарични кисеоник од оног у мајке.<ref>{{cite journal|last1=Aubard |first1=Y. |author2=Magne I. |title= Carbon monoxide poisoning in pregnancy.|journal=Br J Obstet Gynaecol |date=2000|volume=107|issue=|pages=833–8}}</ref>

==== Критеријуми за лечење тровања -{СО}- применом ХБОТ ====
У [[хипербарична медицина|хипербаричној медицини]] примењују се следећи критеријуми за одређивање потенцијалних пацијента за [[Хипербарична оксигенотерапија|ХБОТ]] након тровања -{СО}-:<ref name="Handbook on Hyperbaric Medicine">{{Cite book|url=https://archive.org/details/isbn_9781402043765|last1=Mathieu|first1=Daniel|other=Daniel Mathieu|title=Handbook on Hyperbaric Medicine|location=|publisher=Springer|year=2006|isbn=978-1-4020-4376-5|pages=}}</ref>
* дужина трајања несвесног стања од момента тровања;
* присуство објективних неуролошки дефицита или поремећај менталног статуса;
* исхемијске промене на [[ЕКГ]] или бол у грудима код пацијената непосредно након тровања -{СО}-,
* труднице са -{HbCO}- > 15% (фетални [[хемоглобин]] везује -{СО}- више (чвршће) од мајчиног хемоглобина);
* понављање симптома тровања у року од три недеље од примарног третмана;
* болесника са -{HbCO}- > 25-30%;
* присуство симптома у наизглед мање озбиљним тровањима који се не повлаче после четири сата након удисања 100% О<sub>2</sub> преко [[Кисеоничка маска|кисеоничке маска]] у току [[прва помоћ|прве помоћи]].<ref>{{cite journal|last1=Pace |first1=N. |last2=Strajman |first2=E. |author3=Walker EL. |title= Acceleration of carbon monoxide elimination in man by high pressure oxygen.|url=https://archive.org/details/sim_science_1950-06-16_111_2894/page/n20 |journal=Science |date=1950|volume=111|issue=|pages=652–4}}.</ref><ref>{{cite journal|last1=Britten |first1=J. S. |author2=Myers RAM. |title= Effects of hyperbaric treatment on carbon monoxide elimination in humans|journal=Undersea Biomed Res |date=1985 |volume=12|issue=|pages=431–8}}.</ref><ref>{{cite journal|author= Krantz T, Thisted P, Strom J, Sorrenson MB. |title= Acute carbon monoxide poisoning|journal=Acta Anaesthesiol Scan |date=1988|volume=32|issue=|pages=278–282}}.</ref>
{{double image|center|Hyperbaric chamber BLKS 301M.jpg|200|HyperBaric Oxygen Therapy Chamber 2008.jpg|231|Једномесне хипербаричне коморе}}
За примену (ХБОТ) можда су главни разлози подмукли ефекат -{СО}- тровања и развој касних неуропсихијатријских оштећења у периоду од 2-28 дана после тровања и дуготрајно лечење.

Применом ове методе на притиску од 3 бара, у атмосфери 100% кисеоника, елиминација -{СО}- из организма постиже се за 23 минуте, а удисањем 100% кисеоника на [[Земљина атмосфера|атмосферском]] притиску за нешто више од 80 мин.

Ови подаци говоре да је (ХБОТ) метода избора за лечење тровања угљен-моноксидом. Зато се сви болесници који су били изложени тровању -{СО}-, а у крви имају концентрацију [[карбоксихемоглобин]]а већу од 25%, без обзира да ли испољавају симптоме тровања -{СО}- или не, морају се лечити (ХБОТ) у [[хипербарична барокомора|барокоморама]].<ref name="Piantadosi">{{cite journal|last1= Piantadosi|first1= C. A.|title=Carbon monoxide poisoning |journal=Undersea Hyperb Med|date=2004 |volume=31|issue=1 |pages=167–177|doi=|pmid=15233173 |pmc= }}</ref>

Не постоје поуздани знаци на основу којих се може предвидети код којих ће се болесника развити неурокогнитивне секвеле. Успех лечење тровања -{СО}- и многих пропратних патолошких процеса који се дешавају, вероватно зависи од времена почетка лечења. Ако се болесници не лече благовремено, може се десити да хипербарични кисеоник буде неефикасан.<ref>''Hyperbaric oxygen in carbon monoxide poisoning'' C D Scheinkestel, D V Tuxen, M Bailey, P S Myles, K Jones, D J Cooper, I L Millar, S Q M Tighe, and Lindell K Weaver BMJ 2000 321: 109.</ref><ref>{{cite journal|author= Thom SR, Taber RL, Mendiguren II, Clark JM, Hardy KR, Fisher AB. |title= Delayed neuropsychologic sequelae after carbon monoxide poisoning: prevention by treatment with hyperbaric oxygen|url= https://archive.org/details/sim_annals-of-emergency-medicine_1995-04_25_4/page/474 |journal=Ann Emerg Med |date=1995|volume=25|issue=|pages=474–480}}.</ref>

Како [[кисеоник]] растворен у крвној плазми (као нестишљивој течности), може доспети и до физички најудаљенијег подручја, у којима је сметњама (болешћу) ограничен проток црвеним крвним зрнцима (као корпускуларним елементима промера 7,8 μm х 2,4 μm ), он може да омогући оксигенацију тих подручја, чак и са оштећеним преносом кисеоника хемоглобином, као што је то случај код тровања [[угљен-моноксид]]ом.
[[Датотека:HBOT u SAH2.JPG|десно|250px]]
Утицај акутне повреде мозга угљен-моноксидом, и одложени неуролошки дефицити изазвани пратећом [[хипоксија|хипоксијом]] због церебралних [[вазоспазам]]а (-{CVS}-) су главне детерминанте исхода (последица) [[субарахноидална хеморагија|субарахноидалне хеморагије]] (-{SAH}-). У пракси све више је заступљена примена хипербаричног кисеоника ([[Хипербарична оксигенација|ХБО]]) у лечењу пацијената са (-{SAH}-), иако докази и основни механизми оправданости примене ХБО нису систематски проучени. Зато се у бројним студијама, новијег датума, све више проучава улога ХБО у церебралним [[вазоспазам|вазаспазмима]] и њени молекуларни механизми, укључени у заштиту мозга од субарахноидалном хеморагије (-{SAH}-)-индуковане тровањем и повредама (хипоксија). Као главна хипотеза наводи се могући утицај ХБОТ на слабљење васкуларних спазама и отклањање хипоксијом нарушене исхране можданих структура кисеоником. Сходно томе, истраживања учинка ХБОТ на -{SAH}--ом индуковану хипоксију и друге механизме изазване неуроваскуларном повредом мозга, дала су почетне позитивне резултата ''(види слику десно)'', који говоре у прилог оправданости примене ХБОТ у акутној и одложеној фази [[субаранхнидална хеморагија|субаранхнидалне хеморагије]] (-{SAH}--а). Међутим, потребна су нова истраживања како би се разумели основни механизме и успоставио оптимални режим лечења -{SAH}--a и других оштећења цереброваскуларног система (-{CVS}-) применом ХБОТ.<ref>{{cite journal|author=Robert P. Ostrowski|author2=John H. Zhang|title=Hyperbaric Oxygen for Cerebral Vasospasm and Brain Injury Following Subarachnoid|journal=Translational Stroke Research|date= |volume=2|issue=3|pages=316-327|doi=10.1007/s12975-011-0069-1}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Keyrouz |first1=S. G. |last2=Diringer |first2=M. N. |title= Clinical review: prevention and therapy of vasospasm in subarachnoid hemorrhage|journal= Crit Care.|date=2007|volume=11|issue=4|pages=220}}.</ref><ref>{{cite journal|last1=Levina |first1=O. A. |last2=Romasenko |first2=M. V. |last3=Krylov |first3=V. |title= Therapeutic effects of hyperbaric oxygenation (HBO) on acute cerebral ischemia in patients after intracranial aneurysms clipping.|journal= Eur J Underw Hyperb Med.|date=2002|volume=3|issue=|pages=83}}.</ref>

=== Друго ===
[[Датотека:Мониторинг ХБОТ.jpg|мини|[[Мониторинг]] систем за праћење виталних функција и физичких параметара гасне смеше, (у којој [[хипербарична барокомора|борави]] или коју удише) болесник, од изузетног је значаја за правилно лечење тровања угљен-моноксидом]]
Даљи третман за друге компликације као што су [[Епилептички напад|епи-напади]], хипотензија, срчане неправилности, едем плућа и [[ацидоза]] може бити потребан. Повећана мишићна активност и епи-напади требало би да буду третирани [[дантролен]]ом или [[диазепам]]ом; диазепам би требало једино да се примени уз одговарајућу респираторну подршку.<ref name="Bateman"/> Хипотензија захтева лечење интравенским флуидима; [[вазопресор]]и могу бити потребни за лечење миокардијалне депресије.<ref>{{cite journal|last1 = Tomaszewski |first1 = C |title = -{Carbon monoxide poisoning. Early awareness and intervention can save lives}-|journal = -{Postgraduate Medicine}-|volume = 105| issue = 1|year=1999| pmid = 9924492| doi = 10.3810/pgm.1999.01.496|pages=39–40, 43–48,50}}</ref> [[Срчана аритмија|Срчане аритмије]] су третиране стандардним протоколима за [[Напредна подршка срчаног живота|напредну подршку срчаног живота]].<ref name="goldfranks"/> Ако је озбиљна, метаболичка ацидоза је третирана [[Natrijum hidrogenkarbonat|натријум хидрогенкарбонатом]]. Лечење бикарбоном содом је контроверзно, како ацидоза може да повећа расположивост ткивног кисеоника.<ref>{{cite journal|last1 = Peirce |first1 = EC |title = -{Treating acidemia in carbon monoxide poisoning may be dangerous}-|journal = -{Journal of Hyperbaric Medicine}-|volume = 1 | issue = 2 |year=1986| url = |pages=87–97}}</ref> Лечење ацидозе може и једино да садржи оксигенотерапију.<ref name="goldfranks"/><ref name="emedicine"/> Накнадни развој неуропсихијатријских погоршања представља један од најозбиљнијих компликација тровања угљен-моноксидом. Оштећење мозга је потврђено помоћу [[Магнетна резонантна томографија|МРТ]] и [[Компјутеризована томографија|-{CT}-]] скенова.<ref name="JToxClinTox1994-hardy"/><ref>{{cite journal|title = -{MRI and neuropsychological correlates of carbon monoxide exposure: a case report| author = Devine SA, Kirkley SM, Palumbo CL, White RF }-|journal = -{Environmental Health Perspectives}-|volume = 110| issue = 10|year=2002| pmid = 12361932| pmc = 1241033| doi = 10.1289/ehp.021101051| url = http://ehpnet1.niehs.nih.gov/members/2002/110p1051-1055devine/devine-full.html| accessdate=5. 7. 2012|archive-url=https://archive.today/20120707154535/http://ehpnet1.niehs.nih.gov/members/2002/110p1051-1055devine/devine-full.html|archive-date=7. 7. 2012|url-status=dead|pages=1051–1055}}</ref><ref>{{cite journal|author=O'Donnell P, Buxton PJ, Pitkin A, Jarvis LJ|title = -{The magnetic resonance imaging appearances of the brain in acute carbon monoxide poisoning}-|journal = -{Clinical Radiology}-|volume = 55| issue = 4|year=2000| pmid = 10767186| doi = 10.1053/crad.1999.0369|pages=273–280}}</ref> Обимно праћење и супортивна терапија су обично потребне код одложеног неуролошког оштећења.<ref name="Weaver-NEJM"/> Исходе које прати тровање је често тешко предвидети,<ref>{{cite journal|title = -{Carbon monoxide controversies: neuropsychologic testing, mechanism of toxicity, and hyperbaric oxygen| author = Seger D, Welch L }-|journal = -{Annals of Emergency Medicine}-|volume = 24| issue = 2|year=1994| pmid = 8037390| doi = 10.1016/S0196-0644(94)70136-9|pages=242–248}}</ref> посебно код људи који имају симптоме [[акутни застој срца|срчаног застоја]], [[Кома|коме]], [[Метаболичка ацидоза|метаболичке ацидозе]], или имају висок ниво карбоксихемоглобина.<ref name="emedicine"/> Једна студија је известила да ће приближно 30% људи са тешким тровањем угљен-моноксидом завршити са леталним исходом.<ref name="Varon"/> Пријављено је да електроконвулзивна терапија (ЕКТ) може да повећа могућност настанка накнадних неуропсихијатријских последица након тровања угљен-моноксидом (-{CO}-).<ref>{{cite journal|last1=Quinn |first1=D. K. |title=Catatonia after cerebral hypoxia: Do the usual treatments apply?|journal=Psychosomatics |date=November 2014 |volume=55|issue=6|pages=525–535|doi=10.1016/j.psym.2014.03.010 |pmid=25262046 |last2=Abbott |first2=C. C. |pmc=4182149 }}</ref><ref>Plum F, Posner JB, Hain RF. {{cite journal|author=|title=Archives of Internal Medicine |journal= Delayed neurological deterioration after anoxia.|date=1962|volume=110|issue=|pages=18–25}}.</ref><ref>{{cite journal|last1=Choi |first1=I. S. |title=Delayed neurological sequelae in carbon monoxide intoxication. |journal=Arch Neurol|date=1983 |volume=40|issue=7|pages=433–435|doi=10.1001/archneur.1983.04050070063016 |pmid=6860181 }}.</ref>

== Превенција ==
[[Датотека:Koncentracija CO u SAD 2000 2010.GIF|мини|Једна од мера превенције је и вишегодишње праћење кретања емисије угљен-моноксида у атмосферу<ref>{{cite web|author= |url=http://www.epa.gov/airtrends/carbon.html  |title =Carbon Monoxide National Trends in CO |date= |website= |publisher= |access-date=27. 4. 2013}}</ref>]]
Најзначајније превентивне мере за спречавање тровања угљен-моноксидом којих се треба придржавати у свакодневном животу су:
* Избегавање употребе пећи или рерне на гас за загревање стана/куће.
* Роштиљ на ћумур, или гас, фењер или преносиви кампинг шпорет не користити у стану/кући, [[шатор]]у или камп приколици.
* Моторно возило, [[електрични генератор|генератор]], апарат за прање под притиском или било који други мотор који користи угљенично гориво, не сме у упаљеном стању да буде испод отвореног прозора, испред отворених врата или отвора за вентилацију кроз које издувни гасови могу да уђу у затворену просторију.
* Избегавати, дуже време, држање упаљеног моторног возила у затвореним или делимично затвореним просторијама, као што су гараже, радионице, трајекти, надстрешнице и слично.
* Генератор, апарат за прање под притиском или било које друге моторе који користе гориво не користити упаљене у подруму, гаражи или другим затвореним просторима, чак и ако су врата и прозори отворени, ако у просторији нису уграђени отвори за вентилацију.
* Отвори за вентилацију и димоводи не смеју бити блокирани отпацима и другим предметима и материјалима, нарочито ако дува јак ветар, јер летећи отпад може да блокира вентилационе канале.
* Код сваке сумње да је вртоглавица, главобољу или слабост, изазвана угљен-моноксидом одмах треба изаћи на свеж ваздух и без одлагања, у случају перзистирања симптома, затражите помоћ или лекарски савет.

=== Детектовање угљен-моноксида ===
[[Датотека:CO-Wächter - Dräger.jpg|мини|Савремени детектор CO намењен јавним гаражама, депоима, фабрикама моторних возила...]]
Превенција остаје витална ставка [[Јавно здравље|јавног здравља]], која захтева јавну едукацију за безбедно руковање апаратима, грејачима, каминима и моторима са унутрашњим сагоревањем, као и повећаним истицањем на инсталацији [[Детектор угљен-моноксида|детектора угљен-моноксида]].<ref name="autogenerated5">{{cite journal|title = Carbon monoxide poisoning| author = Ernst A, Zibrak JD |journal = The New England Journal of Medicine|date= |volume = 339|issue = 22|journal= |date=1998| pmid = 9828249| doi = 10.1056/NEJM199811263392206| url = http://content.nejm.org/cgi/pmidlookup?view=short&pmid=9828249&promo=ONFLNS19|pages=1603–1608}}</ref> Гасне организације често саветују да се гасни апарати сервисирају барем једном годишње.<ref name="Gas Safe Register (UK Government Organization)">{{cite journal|last1=Website|first1=Official|title=UK Gas Safe Register: Being Gas Safe|url=http://www.gassaferegister.co.uk/advice/being_gas_safe.aspx|journal=UK Gas Safe Register|archive-url=https://web.archive.org/web/20130502012946/http://gassaferegister.co.uk/advice/being_gas_safe.aspx|archive-date=2. 5. 2013|accessdate=29. 6. 2012|url-status=}}</ref> У зградама, детектори угљен-моноксида су често инсталирани око грејача и друге опреме. Ако је детектован релативно висок ниво угљен-моноксида, уређај укључује аларм, дајући људима шансу да се евакуишу и вентилирају објекат.<ref name="Krenzelok EP">{{cite journal|title = Carbon monoxide ... the silent killer with an audible solution| author = Krenzelok EP, Roth R, Full R |journal = The American Journal of Emergency Medicine|date=1996|volume = 14| issue = 5| pmid = 8765117| doi = 10.1016/S0735-6757(96)90159-X|pages=484–486}}</ref> За разлику од [[Детектор дима|димних детектора]], детектори угљен-моноксида не морају да буду смештени на нивоу плафона.<ref>{{cite web|last1=CO Alert|title = -{Placement of Carbon Monoxide Detectors Important}-| url = http://homesafe.com/coalert/detect.php| accessdate=11. 1. 2009|archive-url = https://web.archive.org/web/20130606000313/http://www.homesafe.com/coalert/detect.php|archive-date=6. 6. 2013|url-status=dead}}</ref> [[Комисија за сигурност потрошачких производа]] САД тврди да су „детектори угљен-моноксида важни за сигурност дома подједнако као и детектори дима“ и саветује да свака кућа има барем по један детектор угљен-моноксида, а пожељно и по један на сваком спрату грађевине.<ref name="cpsc.gov">“{{cite web |author= |url=http://www.cpsc.gov/CPSCPUB/PUBS/5010.html |title=Carbon Monoxide Detectors Can Save Lives: CPSC Document #5010 |date= |website= |publisher= |access-date=30. 4. 2009 |archive-date=09. 04. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090409030219/http://www.cpsc.gov/CPSCPUB/PUBS/5010.html |url-status= }}”. -{US Consumer Product Safety Commission}-. Архивирано из оригинала на 2009-04-09.</ref> Ови уређаји, који релативно нису скупи,<ref name="Krenzelok EP"/> и широко су доступни, напајају се на батерије или имају -{AC}- напајање, са подршком батерије или без ње.<ref>{{cite web|last1=Lipinski|first1 = -{Edward R}-|title = -{Keeping Watch on Carbon Monoxide}-| work = [[The New York Times|New York Times]]|date=14. 2. 1999| url = http://www.nytimes.com/1999/02/14/nyregion/home-clinic-keeping-watch-on-carbon-monoxide.html| accessdate=9. 9. 2009}}</ref> Такође је препоручљиво да се код рониоца детектује контаминација угљен-моноксидом у удишућем ваздуху пре зарањања како су ефекти угљен-моноксида на организам повећани под притиском. Угљен-моноксид је без укуса и мириса, тако да се не може детектовати мирисом.<ref>{{cite journal|author=Ian L Millar |author2= Peter G Mouldey|title=Compressed breathing air – the potential for evil from within|pmid=22692708|journal=Diving and Hyperbaric Medicine|date=2008 |volume=38 |issue=2 |pages=145–151 }}</ref> Власници компресора треба да осигурају да је њихова мешавина без -{CO}-, коришћењем фиксних контролних уређаја који раде у складу са компресором. Рониоци би требало да користе специјализоване ручне анализаторе -{CO}-, посебно осмишљене за тестирање цилиндарских апарата за загњуривање пре роњења.
[[Датотека:Carbon-monoxide-sign.JPG|мини|На свим ризичним местима обавезна је светлосна и звучна, аутоматска сигнализација, присуства -{CO}-]]
Коришћење детектора угљен-моноксида је стандардизовано у многим регионима. У САД, -{NFPA}- 720-2009,<ref name="NFPA720-2009">{{Cite book|title=NFPA 720: Standard for the Installation of Carbon Monoxide (CO) Detection and Warning Equipment| publisher = -{National Fire Protection Agency}-|year=2009}}</ref> смернице о детекторима угљен-моноксида објављене од стране [[Национално удружење за заштиту од пожара|Националног удружења за заштиту од пожара]], ауторизује постављање детектора/аларма угљен-моноксида на сваком спрату зграде, укључујући и подрум, затим ван простора за спавање. У новим домовима, детектори са -{AC}- напајањем морају да имају подршку батерије и да буду међусобно повезани како би осигурали рано упозорење станарима свих спратова.<ref name="NFPA720-2009"/> -{NFPA}- 720-2009 је први национални стандард за угљен-моноксид који адресира уређаје у нестамбеним зградама. Ове смернице, које се данас односе на школе, здравствене центре, болничке куће и друге нестамбене објекте, укључују три главне тачке:
# Секундарно снабдевање енергијом (подршка батерије) мора да напаја све апарате за детектовање угљен-моноксида за најмање 12 сати,
# Детектори морају да буду на плафону у истој соби где су стално инсталирани апарати за сагоревање горива, и
# Детектори морају бити смештени на сваком спрату погодном за становање и на сваком делу зграде где су смештени [[грејање, вентилација и климатизација]].

=== Препоручене смернице СЗО ===
[[Датотека:Strazak 32.jpg|мини|Употреба [[кисеоничка маска|кисеоничке маске]] је обавезна на свим радним местима где постоји могућност појаве CO]]
Препоручене вредности које следе (заокружене вредности у -{ppm}-) и периоди временски пондерисаних просечних излагања одређени су тако да ниво карбоксихемоглобина од 2,5% није прекорачен, чак ни ако нормалан субјекат учествује у благим или умереним вежбама:
* <big>100 -{mg/m}-³ (87 -{ppm}-) за 15 минута</big>
* <big>60 -{mg/m}-³ (52 -{ppm}-) за 30 минута</big>
* <big>30 -{mg/m}-³ (26 -{ppm}-) за 1 сат</big>
* <big>10 -{mg/m}-³ (9 -{ppm}-) за 8 сати</big>

=== Заштита од CO у радној средини ===
Потенцијална изложеност угљен-моноксиду у индустријским условима је велика. Ризик у професионалним условима постоји код возача виљушкара, [[ливац]]а, [[минер]]а, [[механичар]]а, [[радничка класа|радника]] у гаражама, [[ватрогасац]]а и других професија. Зато је на ризичним радним местима где се у радној средини очекује концентрација CO већа од горње границе сигурности (>100 ppm), обавезна примена заштитне опреме; респиратора, [[Кисеоничка маска|кисеоничких маски]] и уређаја за проветравање.

Токсични учинак хроничног излагања угљен-моноксиду у радној средини може бити потенциран дуванским димом код [[Пушење дувана|пушача]] [[цигарета]] и особа које болују од срчаних и респираторних болести.<ref name="Aranđelović">{{cite journal|author= Aranđelović M, Jovanović DP |title= Ugljen monoksid na radnom mestu - faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja.|journal=Acta biologica Jugoslavica - serija C: Physiologica et pharmacologica acta. |date=2000 |volume=36|issue=2|pages=75–82}}.</ref>

Пушење је такође један од честих узрока хроничног тровања угљен-моноксидом. Људи који пуше 20 цигарета дневно у [[крв]]и имају око 4-7% хемоглобина везаног за угљен-моноксид.<ref>Miroslav Šuta: Účinky výfukových plynů z automobilů na lidské zdraví (druhé, přepracované a doplněné vydání, Děti Země. {{page|year=2008|isbn=978-80-86678-10-8|pages=3}}</ref> Пасивни пушачи (непушачи који бораве у простору са пушачима) изложени су просечној концентрацији угљен-моноксида од око 1,7 mg/m³ ваздуха.<ref name="inchem">{{cite web |author= |url=http://www.inchem.org/documents/ehc/ehc/ehc213.htm |title=Carbon Monoxide - International Programme on Chemical Safety - Environmental Health Criteria 213 |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=04. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131104010953/http://www.inchem.org/documents/ehc/ehc/ehc213.htm |url-status= }} Посећено јун 2010. {{ен}}</ref> Зато је посебном уредбом у многим земљама света забрањено пушење у свим радним просторијама, јавним објектима, превозним средствима итд.

== Извори ==
{{извори}}

== Литература ==
{{Литература}}
* {{cite book|author=Daniel Mathieu|title=Handbook on Hyperbaric Medicine |location= |publisher= |year= |isbn= }}. Springer 2006.
* {{Cite book| ref=harv|author=William P., Ph.D.|author2= Fife; Jolie|author3=Ph.D.|title = Textbook of hyperbaric medicine| url=https://archive.org/details/textbookofhyperb0004jain| publisher = Hogrefe & Huber Publishers| location = Seattle|year=2004|isbn=9780-88937-277-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Penney|first1 = David G.|title = Carbon Monoxide Toxicity| url = http://books.google.com/books?id=XsnPIfP0oBcC&pg=PA5|year=2010| publisher = CRC Press|isbn=978-1-4200-3932-0|pages=5}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Dart|first1 = RC |title = Medical toxicology | url=https://archive.org/details/medicaltoxicolog0000unse| publisher = Williams & Wilkins |year=2004|isbn=978-0-7817-2845-4|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| author = Committee on Medical | author2 = Biological Effects of Environmental Pollutants |title = Carbon Monoxide | url=https://archive.org/details/carbonmonoxide0000asse| publisher = National Academy of Sciences |year=1977|isbn=978-0-309-02631-4|pages=[https://archive.org/details/carbonmonoxide0000asse/page/29 29]}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Singer|first1 = Siegfried Fred |title = The Changing Global Environment | publisher = D. Reidel Publishing Company |pages=90}}
* {{Cite book| ref=harv|title = USMLE Step 1 Lecture Notes: Physiology|year=2011|last1=Dunn|first1 = Robert B.| chapter = 7-3|pages=167–168}}
* {{Cite book| ref=harv|author=први нацрт приредио Mr J. Raub. |title = Environmental Health Criteria 213 (Carbon Monoxide) | url=https://archive.org/details/carbonmonoxide0213raub| publisher = International Programme on Chemical Safety, World Health Organization |year=1999|isbn=978-92-4-157213-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Nelson|first1 = LH|title = Goldfrank's toxicologic emergencies| publisher = McGraw-Hill|year=2002| edition=7. | chapter = Carbon Monoxide|isbn=978-0-07-136001-2| author = |pages=1689–1704}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Shephard|first1 = Roy|title = Carbon Monoxide The Silent Killer|year=1983| publisher = Charles C Thomas|pages=93–96}}
* {{Cite book| ref=harv| veditors = Ford MD, Delaney KA, Ling LJ, Erickson T |title = Clinical toxicology| url=https://archive.org/details/clinicaltoxicolo0000unse_c2y7|year=2001| publisher = WB Saunders Company|isbn=978-0-7216-5485-0|pages=[https://archive.org/details/clinicaltoxicolo0000unse_c2y7/page/1046 1046]}}
* {{Cite book| ref=harv|title = NFPA 720: Standard for the Installation of Carbon Monoxide (CO) Detection and Warning Equipment| publisher = National Fire Protection Agency|year=2009}}

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Medical resources
|   DiseasesDB     =
|   ICD10          = {{ICD10|T|58}}
|   ICD9           = {{ICD9|986}}
|   eMedicineSubj  = article
|   eMedicineTopic = 819987
|   MeshID         = D002249
}}

* {{cite web|author= |url=https://web.archive.org/web/20170410052351/http://www.iom-world.org/pubs/IOM_TM1102.pdf |title=Спроведена студија ризика и дугорочних ефеката тровања угљен-моноксидом |date= |website= |publisher= |access-date=}}, приредили -{Brian Miller, John Ross, Laura MacCalman, Chris Burton}- и -{Claudia Pagliari}-. Институт за медицину рада. Извештај истраживања -{TM}-/11/02



{{Сјајан чланак}}

{{Медицинско упозорење}}
{{Подножје|Медицина}}

{{СОРТИРАЊЕ:Угљен-моноксидом, тровање}}
[[Категорија:Гасови]]
[[Категорија:Ургентна стања у медицини]]
[[Категорија:Поремећаји дисања]]