Изворни код странице Течност

[[Датотека:Solid liquid gas serbian.svg|мини|десно|250п|Распоред молекула у гасовитом, течном и чврстом стању<ref>{{harvnb|Wahab|2005|pp=1-3}}</ref>]]
[[Датотека:Water drop 001.jpg|мини|250п|Формирањем сферне [[кап]]и течне воде се минимизује површина,<ref name="Cutnell">{{harvnb|Cutnell|Johnson|2006|pp=}}</ref> што је природни резултат дејства [[површински напон|површинског напона]] у течностима.<ref name="Woodward 2008">{{Cite journal|last=Woodward|first=Roger P. Ph.D.|title=Surface Tension Measurements Using the Drop Shape Method|publisher=First Ten Angstroms|url=http://www.firsttenangstroms.com/pdfdocs/STPaper.pdf|accessdate=5. 11. 2008.|journal=|archive-date=17. 12. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20081217040101/http://www.firsttenangstroms.com/pdfdocs/STPaper.pdf|url-status=dead}}</ref><ref name="10.1016/0021-9797(91)90296-K">{{cite journal
 |author=F.K.Hansen|last2=Rodsrun|first2=G.|year=1991|title=Surface tension by pendant drop. A fast standard instrument using computer image analysis
 | journal = Colloid and Interface Science
 | volume = 141|pages=1–12
 | doi = 10.1016/0021-9797(91)90296-K}}</ref>]]
[[Датотека:Atombau - flüssig.png|мини|десно|250п|Привлачне силе међу честицама течности су слабије од сила чврсте материје, стога се молекули течности могу слободније кретати.]]

'''Течности''' су материје течног [[Агрегатна стања|агрегатног стања]].<ref>{{Atkins7th}}</ref> Такве материје немају сталан [[облик]], али имају сталну [[волумен|запремину]], јер су привлачне [[сила|силе]] међу њиховим [[честице|честицама]] слабије па се могу слободније кретати. Течности, према томе, лако мењају облик односно заузимају облик посуде у којој се налазе. У [[кемија|хемији]] се материје течног агрегатног стања означавају малим словом -{'''L'''}- ({{јез-енгл|liquid}} — „течност“). У [[периодни систем елемената|периодном систему елемената]] најмање је течних елемената,<ref name="emsley">{{harvnb|Emsley|2011|pp=}}</ref> док су молекуларне течности врло распрострањене у [[природа|природи]].

Течност је скоро [[Компресибилност|некомпресибилан]] [[флуид]]<ref>{{cite journal|last1=Fine|first2= F. J. |last2=Millero |year=1973|title=Compressibility of water as a function of temperature and pressure |volume=59 |issue=10 |journal=Journal of Chemical Physics |doi=10.1063/1.1679903  |bibcode = 1973JChPh..59.5529F |first1=Rana A. |pages=5529–5536}}</ref><ref name="YoungFreedman2012">{{cite book|author=Hugh D. Young; Roger A. Freedman.|title=Sears and Zemansky's University Physics: With Modern Physics|url=https://books.google.com/books?id=1YXznQEACAAJ|location=|publisher=Addison-Wesley|year=2012|isbn=978-0-321-69686-1|pages=356}}</ref> који задржава (скоро) константну запремину независно од притиска. Као таква, течност је једно од [[Агрегатна стања|четири фундаментална стања материје]] (при чему су друга: [[чврсто стање]], [[гас]], и [[Плазма (физика)|плазма]]), и она је једино стање са одређеном запремином без фиксног облика. Течност је сачињена од малих вибрирајућих честица материје, као што су атоми, који су повезани [[Међумолекулска сила|интермолекуларним везама]].<ref name="McQuarrie1st">{{McQuarrie1st}}</ref><ref name="Volland-Intermolecular">{{cite web|title="Intermolecular" Forces |first=Dr. Walt |last=Volland|url=http://www.800mainstreet.com/08/0008-0012-interforce.html |accessdate=20. 9. 2009. |archive-url=https://web.archive.org/web/20100203223009/http://www.800mainstreet.com/08/0008-0012-interforce.html |archive-date=3. 2. 2010 |url-status=dead}}</ref> [[Вода]] је далеко најраспрострањенија течност на Земљи. Попут гасова, течност [[флуид|има способност протицања]] и заузима облик суда. Вежина течности је отпорна на компресију, мада се неке могу компримовати. За разлику од гасова, течност се не шири да би заузела сваки део простора у суду, и одржава релативно константну густину. Дистинктно својство течног стања је [[површински напон]],<ref name="Woodward 2008"/><ref name="10.1016/0021-9797(91)90296-K" /> који доводи до феномена [[Влажење|влажења]].<ref>Dezellus, O. and N. Eustathopoulos (2010). "Fundamental issues of reactive wetting by liquid metals." Journal of Materials Science 45(16): 4256-4264.</ref><ref>[http://pubs.rsc.org/en/Content/ArticleLanding/2013/CP/c3cp51848e#!divAbstract Han Hu, Hai-Feng Ji, and Ying Sun, Phys. Chem. Chem. Phys., 15, (2013) 16557]</ref>

Густина течности је обично близу густине чврсте материје, и знатно је већа од гаса. Стога су течне и чврсте материје назвање [[Физика кондензоване материје|кондензованим материјама]].<ref name="pltaylor">{{harvnb|Taylor|2002|pp=}}</ref> С друге стране, течности и гасови имају заједничку способност течења, и називају се [[флуид]]има.{{sfn|Bird|Stewart|Lightfoot|2007|pp=912}} Мада је течна вода изобилна на Земљи, то стање материје је у ствари најмање заступљено у познатом свемиру, пошто је за постојање течности неопходан релативно узак опсег температуре/притиска. Већина познате материје у свемиру је у гасовитој форми (са траговима детектабилне чврсте материје) као интерстеларни облаци или облику плазме у звездама.

== Увод ==
[[Датотека:Hot and cold water immiscibility thermal image.jpg|мини|Термална слика умиваоника пуног топле воде којој се додаје хладна вода. Приказан је начин на који топла и хладна вода утичу једна у другу.]]
Течност је једно од [[Агрегатно стање|четири примарна стања материја]], док су остала [[чврсто стање]], [[гас]] и [[Плазма (физика)|плазма]]. Течност је [[флуид]]. За разлику од чврсте материје, [[молекул]]и течности имају знатно већи број степена слободе кретања. Силе које држе молекуле течности заједно у чврстој материји су само привремене у течности, што омогућава течности да тече, док чврсте материје остају круте.

Течност, попут гаса, испољава својства флуида. Течност може да тече, заузима облик суда, и ако се стави у затворени суд равномерно распоређује примењени притисак на све површине суда. Ако се течност стави у кесу, њој се може дати било који жељени облик. За разлику од гаса, течности се са лакоћом увек не мешају са другим течностима, не попуњавају увек у потпуности доступни простор у суду, оне формирају своју сопствену површину, и не подлежу у знатној мери компримовању, изузев под екстремно високим притисцима. Та својства чине течност подесном за примене у [[хидраулика|хидраулици]].<ref>{{cite book|author=Horst Beer|title=100 Jahre Entwicklung und Einsatz der Hydraulik im Osten Deutschlands. Ein Beitrag zur Technik- und Industriegeschichte. |location= |publisher= |year=2008 |isbn= |isbn=978-3-89819-240-8|pages=}}. GNN-Verlag, Schkeuditz. </ref><ref>{{cite book|author=H. Exner, R. Freitag, H. Geis, R. Lang. J. Oppolzer |title=Der Hydraulik Trainer.'' Volume 1:  |location= |publisher= |year=2002|isbn=978-3-933698-30-8|pages=}}Hydraulik – Grundlagen und Komponenten. . 3. überarbeitete Auflage. Herausgegeben von Bosch Rexroth AG. Mannesmann Rexroth, Lohr. </ref>

Честице течности су чврсто везане, али оне нису круте. Оне имају способност слободног кретања једна око друге, што производи ограничене степене мобилности честица. са повећањем [[Температура|температуре]], појачане вибрације молекула узрокују повећање растојања између молекула. Кад течност достигне своју [[Тачка кључања|тачку кључања]],{{sfn|Goldberg|1988|pp=321}} кохезивне силе које блиско везују молекуле заједно пуцају, и течност прелази у гасовито стање (осим случаја [[Суперзагревање|суперзагревања]]<ref>Atmosphere-ocean Interaction By Eric Bradshaw Kraus, Joost A. Businger Published by Oxford University Press US. {{page|year=1994|isbn=978-0-19-506618-0|pages=60}}</ref>). Ако се температура смањује, растојање између молекула постаје мање. Кад течност достигне своју [[Тачка топљења|тачку смрзавања]] молекули се обично фиксирају у веома специфичном уређењу,<ref>{{Cite book| editor-last = Haynes | editor-first = William M. |year=2011|title= CRC Handbook of Chemistry and Physics | url = https://archive.org/details/crchandbookofche0000unse_e9l0 |edition=92nd |publisher= CRC Press|isbn=978-1-4398-5511-9|pages=}}</ref> тј. долази до кристализације, и везе између њих постају круће, чиме течност прелази у чврсто стање (осим у случају [[суперхлађење|суперхлађења]]{{sfn|Debenedetti|Stanley|2003|pp=40-46}}{{sfn|Sciortino|Stanley|2004|pp=047801}}).

== Примери ==

Једина два [[Хемијски елемент|елемента]] која су течна под [[Стандардни услови за температуру и притисак|стандардним условима температуре и притиска]] су: [[жива]] и [[бром]]. Четири додатна елемента имају тачке топљења незнатно изнад [[собна температура|собне температуре]]: [[францијум]], [[цезијум]], [[галијум]] и [[рубидијум]].<ref>Theodore Gray, The Elements. {{page1|location= A Visual Exploration of Every Known Atom in the Universe New York|publisher=Workman Publishing|year=2009|isbn=978-1-57912-814-2|pages=127}}</ref> Металне легуре које су течне на собној температури су -{[[NaK]]}-, натријум-калијумска метална легура, [[галинстан]], топљива течна легура, и неки [[амалгам]]и (легуре живе).

Чисте супстанце које су течне под нормалним условима обухватају [[вода|воду]], [[етанол]] и многе друге органске раствараче. Течна вода је од виталног значаја у хемији и биологији; сматра се да је неопходна за постојање [[живот]]а.

Неорганске течности обухватају [[вода|воду]], магму, [[неоргански неводени растварач|неорганске неводене раствараче]] и многе [[киселина|киселине]].

Међу важним течностима у свакодневној употреби су течни [[раствор]]и као што су кућни [[избељивач]]и, и [[смеша|смеше]] разних супстанци као што су [[минерално уље|минерална уља]] и [[бензин]], [[емулзија|емулзије]] као што су [[прелив]]и или [[мајонез]], [[суспензија (хемија)|суспензије]] попут [[крв]]и, и [[колоид]]и као што су [[боја|боје]] и [[млеко]].

Многи гасови се могу превести у течно стање хлађењем, чиме настају течности као што су [[течни кисеоник]], [[течни азот]], [[течни водоник]] и [[течни хелијум]]. Сви гасови се не могу превести у течност на атмосферском притиску, на пример [[угљен-диоксид]] се може превести у течност само на притиску изнад 5,1 [[Атмосферски притисак|-{atm}-]].

Неки материјали се не могу класификовати у оквиру три класична стања материје; они поседују својства слична чврстој материји и течностима. Примери таквих материјала су [[течни кристал]]и, који се користе за израду ЛЦД дисплеја, и [[Ћелијска мембрана|биолошке мембране]].

== Вода ==
Најраспрострањенија, најпознатија, најважнија и најнеопходнија текућина за човјека је [[вода]]. Она чини око 70% површине наше [[планета|планете]] а и око 65% нашег [[организам|организма]] тако да без ње не би било ни [[живот]]а...
[[Датотека:Lütt-Witt_Moor.jpg|мини|200п|десно|Распрострањеност вода у природи]]

== Примене ==
Течности имају мноштво употреба, као лубриканти, растварачи, и расхладне течности. У хидрауличким системима, течности се користе за пренос снаге.

У [[трибологија|трибологији]], течности се изучавају због њихових својстава као [[Мазиво|лубриканти]]. Лубриканти као што су [[уље|уља]] се бирају због њихове [[вискозност]]и и проточних карактеристика које су подесне широм опсега [[операциона температура|операционе температуре]] дате компоненте. Уља се често користе у [[мотор]]има, [[Трансмисија (аутомобил)|трансмисијама]], [[Обрада метала|обради метала]], и хидрауличким системима због њихових добрих лубрикационих својстава.<ref>{{Cite book|author=Mang|last2=Dresel|first2=Wilfried|title=Lubricants and Lubrication|url=https://books.google.com/books?id=UTdfxf2rkNcC|year=2007|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-3-527-61033-4|pages=}}</ref>

Многе течности се користе као [[растварач]]и, за растварање других течности и чврстих материја. [[Раствор]]и налазе примену у мноштву различитих апликација, укључујући [[боја|боје]], [[заптивна смеса|заптивне смесе]], и [[лепак|лепкове]]. [[Нафта]] и [[ацетон]] се често користе у индустрији за чишћење уља, мазива, и катрана са делова и машинерије. [[Телесни флуид]]и су раствори базирани на води.

[[Сурфакант]]и су обично присутни у [[сапун]]има и [[детерџент]]има. Растварачи попут [[алкохол]]а се често користе као [[антимикробни агенс]]и. Они налазе примену у [[козметика|козметици]], [[мастило|мастилима]], и течним [[обојени ласер|обојеним ласерима]]. Они се користе у прехрамбеној индустрији, у процесима као што су екстракција [[биљно уље|биљног уља]].<ref>{{harvnb|Wypych|2001|pp=847-881}}</ref>
 
Течности обично имају бољу [[Топлотна проводљивост|термалну проводност]] од гасова, и способност течења их чини подесним за уклањање сувишне топлоте из механичких компоненти. Топлота се може уклонити провођењем течности кроз [[Размењивач топлоте|топлотне размењиваче]], као што су [[радијатор]]и, или до уклањања топлоте може доћи путем [[испаравање|испаравања]].<ref>N. B. Vargaftik ’’Handbook of thermal conductivity of liquids and gases’’ CRC Press. {{page|year=1994|isbn=978-0-8493-9345-7|pages=}}</ref> Водени или [[гликол]]ни расхлађивачи се користе за спречавање прегревања [[мотор]]а.<ref>{{harvnb|Erjavec|2005|pp=309}}</ref> Расхлађивачи који се користе у [[нуклеарни реактор|нуклеарним реакторима]] обухватају воду и течне метале, као што су [[натријум]] или [[бизмут]].<ref>Gerald Wendt ’’The prospects of nuclear power and technology’’ D. Van Nostrand Company 1957 p. 266</ref> [[Пропелант|Течни пропелантни]] филмови се користе за хлађење потисних комора [[ракета]].<ref>’’Modern engineering for design of liquid-propellant rocket engines’’ by Dieter K. Huzel, David H. Huang – American Institute of Aeronautics and Astronautics. {{page|year=1992|isbn=978-1-56347-013-4|pages=99}}</ref> У [[машинство|машинству]], се користе вода и уље за уклањање сувишне топлоте, која може брзо да оштети обрађивани део и алат. Током [[Знојење|перспирације]], зној уклања топлоту из људског тела путем испаравања. У индустрији [[загревање, вентилација, и климатизација|загревања, вентилације, и климатизације]] (ХВАЦ), течности као што је вода се користе за трансфер топлоте са једне области на другу.<ref>Thomas E Mull ’’HVAC principles and applications manual’’. {{page1|location=|publisher=McGraw-Hill|year=1997|isbn=978-0-07-044451-5|pages=}}</ref>

Течност је примарна компонента [[хидраулика|хидрауличних]] система, који функционишу на принципу [[Паскалов закон|Паскаловог закона]] и пружају [[снага течности|снагу течности]]. Уређаји као што су [[пумпа|пумпе]] и [[водени точак|водени точкови]] су кориштени за преображај кретања течности у [[механички рад]] од древних времена. [[Уље|Уља]] пролазе кроз [[Хидрауличка пумпа|хидрауличне пумпе]], које трансмитују ту силу до [[хидраулички цилиндер|хидрауличких цилиндара]]. Хидраулички уређаји имају мноштво примена, као што су [[аутомобилске кочнице]] и [[аутомобилска трансмисија|трансмисије]], [[Тешка опрема (конструкција)|тешка опрема]], и контролни системи [[авион]]а. Разне [[хидрауличка преса|хидрауличке пресе]] се екстензивно користе за поправку и производњу, за подизање и пресовање, стезање и формирање.<ref>{{cite book|title=Fluid power dynamics|url=https://books.google.com/books?id=8DyLdlfJzoMC&pg=PA1|location=|publisher=Butterworth-Heinemann|isbn=978-0-7506-7174-3|pages=vii|last1=Keith Mobley |first1=R. |date=20 December 1999 }}</ref>

Течности се понекад користе у мерним уређајима. [[Термометар|Термометри]]<ref>{{cite book|author=Middleton, W.E.K |title=A history of the thermometer and its use in meteorology |url=https://archive.org/details/thermometer0000unse |location=Baltimore |publisher=Johns Hopkins Press |year=1966|isbn=978-0-8018-7153-5 |year=2002|pages=}}. Reprinted ed. </ref> често користе [[термичка дилатација|термалну експанзију]] течности, као што је [[жива]], у комбинацији са њеном способности да тече, за индицирање температуре.<ref>{{harvnb|McGee|1988|pp=[https://archive.org/details/principlesmethod0000mcge/page/3 3]}}</ref> [[Манометар]] користи тежину течности као индикатор [[ваздушни притисак|ваздушног притиска]].<ref>{{harvnb|Liptak|2018|pp=807}}</ref>

== Механичка својства ==
=== Запремина ===
Количина течности се обично мери у јединицама [[запремина|запремине]]. Оне обухватају [[Међународни систем јединица|СИ]] јединицу [[кубни метар]] (-{m³}-) и његове делове, а посебно кубни дециметар, који се најчешће назива [[литар|литром]] (-{1 dm³ = 1 L = 0.001 m³}-), и кубни центиметар, који се назива милилитром (-{1&nbsp;cm³ = 1 mL = 0.001 L = 10<sup>−6</sup> m³}-).

[[Запремина]] дате количине течности је фиксна на датој [[температура|температури]] и [[притисак|притиску]]. Течности се генерално шире при загревању, и сакупљају при хлађењу. [[Вода]] између 0&nbsp;°C и 4&nbsp;°C је приметни изузетак.

Течности имају малу [[компресибилност]]. Вода се, на пример, може компримовати за само 46,4 дела по милиону за сваку јединицу повећања атмосферског притиска (бар).<ref>[http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/tables/compress.html Compressibility of Liquids]</ref> На око 4000 бара (58.000 -{psi}-) притиска, на собној температури, вода испољава само 11% смањења запремина.<ref name="ReferenceA">{{cite book|author= |title=Intelligent Energy Field Manufacturing: Interdisciplinary Process Innovations |location= |publisher= |year=2011|id=|pages=144}}. By Wenwu Zhang -- CRC Press. </ref> При изучавању [[динамика флуида|динамике флуида]], течности се често третирају као [[Стишљивост флуида|некомпресибилне]], а то је посебно случај у студијама [[некомпресибилног протока]]. Та некомпресибилна природа чини течности подесним за пренос хидрауличке снаге, пошто се веома мало енергије губи у облику компресије.<ref name="ReferenceA"/> Међутим, незнатна компресибилност доводи до других феномена. Липање цеви, звано [[водени удар]], се јавља кад се вентил нагло затвори, креирајући огромно повишење притиска на вентилу које путује назад широм система. Још један феноменон узрокован нестишљивошћу течности је [[кавитација]], при чему течност у области ниског притиска испарава и формира мехуре, који затим колапсирају при уласку у области високог притиска. То узрокује попуњавање празнина на којима су постојали мехури течношћу са огромном, локализованом силом, еродирајући било коју суседну чврсту површину.<ref>''Fluid Mechanics and Hydraulic Machines'' by S. C. Gupta -- Dorling-Kindersley 2006 Page 85</ref>

=== Притисак и потисак ===
{{main|Статика флуида}}

У [[гравитационо поље|гравитационом пољу]], течности врше [[притисак]] на зидове суда као и на предмете у самој течности. Тај притисак се преноси у свим правцима и повећава се са дубином. Ако је течност у миру у униформном гравитационом пољу, притисак, -{''p''}-, на било којој дубини, -{''z''}-, је дат са
:<math>p=\rho g z\,</math>
где:
:<math>\rho\,</math> означава [[густина|густину]] течности (претпостављеног садржаја)
:<math>g\,</math> је [[гравитација|гравитационо убрзање]].
Ова формула претпоставља да је притисак ''на'' слободној површини једнак нули, и да су ефекти [[површински напон|површинског напона]] занемарљиви.

Објекти уроњени у течности су подложни феномену [[потисак|потиска]].<ref>{{Cite web|url=http://www.weizmann.ac.il/home/fnfal/papers/Natfloat.pdf |title=Floater clustering in a standing wave: Capillarity effects drive hydrophilic or hydrophobic particles to congregate at specific points on a wave |date=23. 6. 2005 }}</ref> (Потисак је приметан у свим флуидима, мада је посебно јак у течностима због њихове велике густине.)

=== Површине ===
{{main|Наука о површинама}}
[[Датотека:2006-01-14 Surface waves.jpg|мини|250п|[[Површински талас]]и на [[вода|води]]]]

Осом ако запремина течности прецизно одговара запремини суда, приметна је једна или више површина. Површина течности се понаша као еластична мембрана на којој се јавља [[површински напон]], који омогућава формирање [[кап]]и и [[мехур течности|мехура]]. [[Површински талас]]и, [[Капиларне појаве|капиларних појава]], [[влажење]], и [[капиларни таласи]] су друге консеквенце [[површински напон|површинског напона]].

==== Слободна површина ====
{{main|Слободна површина}}
'''Слободна површина''' је површина флуида која је подложна нултом нормалном стресу и паралелном смицању, као граница између, нпр., течне воде и ваздуха Земљине атмосфере.

==== Ниво ====
'''Ниво течности''' (нпр. [[ниво воде]]) је [[висина]] асоцирана са слободном површином течности, посебно кад је то највиши део њене површине. Он се може мерити помоћу [[сензор нивоа|сензора нивоа]].<ref>{{cite web|url=http://www.deeterelectronicsinc.com/ | title = Float Level Sensors |author=Deeter | accessdate=5. 5. 2009.}}</ref>

=== Проток ===
{{main|Механика флуида|Динамика флуида}}
[[Вискозитет]] мери отпор течности која се деформише путем смицања или екстензионалног стреса.<ref name="White"/>

Кад је течност [[суперхлађење|суперохлађена]] до [[температура остакљавања|температуре остакљавања]], вискозитет се драматично повећава. Течност онда постаје [[вискоеластичност|вискоеластични]] медијум, који показује [[еластичност (физика)|еластичност]] чврсте материје и флуидност течности, у зависности од временске скале опажања или фреквенције пертурбације.

=== Пропагација звука ===
{{main|Брзина звука}}

Брзина звука у течности је дата са <math>c = \sqrt {K/\rho}</math>, где -{''K''}- означава [[модул стишљивости]] флуида, а ''ρ'' густину. Типична вредности за свежу воду је -{''c''=1497&nbsp;m/s}- на 25&nbsp;°C.

== Термодинамика ==

=== Фазни прелази ===
{{main|Кључање|Тачка кључања|Топљење|Тачка топљења}}
[[Датотека:Phase-diag2.svg|мини|300п|Типични [[фазни дијаграм]]. Тачкаста линија показује аномално понашање [[вода|воде]]. Зелене линије показују како [[талиште|тачка смрзавања]] може да варира са притиском, а плаве линије показују како [[тачка кључања]] може да варира са притиском. Црвена линија је граница где се могу јавити [[сублимација]] или [[Депозиција (фазни прелаз)|депозиција]].]]

На температури испод [[тачка кључања|тачке кључања]], било која материја у течној форми ће испаравати док кондензација гаса изнад ње не достигне равнотежу. У тој тачки гас се кондензује истом брзином којом течност испарава. Стога, течност не може перманентно да постоји, ако се испарена течност константно уклања. Течност на њеној [[тачка кључања|тачки кључања]] ће испаравати брже него што се гас кондензује на датом притиску. Течност на или изнад њене тачке кључања нормално кључа, мада [[суперзагрејавање]] може то да спречи у појединим околностима.

На температури испод тачке смрзавања, течност се [[кристализација|кристализује]], прелазећи у своје чврсто стање. За разлику од прелаза у гас, не постоји равнотежа у овој транзицији под константним притиском, тако да осим ако дође до [[суперхлађења]], течност ће коначно потпуно кристалисати. До тога једино долази при константном притиску, тако да на пример вода и лед у затвореном, јаком суду могу да достигну равнотежу, где обе фазе постоје. Промена у супротном смеру из чврсте материје у течност се назива [[топљење]].

=== Течност у свемиру ===
Фазни дијаграм објашњава зашто течности не постоје у свемиру или у неком другом вакууму. Пошто је притисак једнак нули (изузев на површинама или унутрашњости планета или месеца) вода и друге течности изложене свемиру ће одмах прокључати или ће се смрзнути у зависности од температуре. У регионима простора у близини Земље, вода се смрзава ако је Сунце директно не обасјава и испарава (сублимира) чим на њу падну сунчеви зраци. Ако вода постоји као лед на [[Месец]]у, она може једино да постоји у засенченим рупама где сунце никад не досеже и где се околне стене сувише не загревају. У појединим тачкама у близини орбите [[Сатурн]]а, Сунчева светлост је сувише слаба да би сублимирала лед до водене паре. То је евидентно по дуготрајности леда који сачињава Сатурнове прстенове.

=== Раствори ===
{{main|Раствор}}

Течности могу да манифестују [[Мешљивост|немешљивост]]. Једна од познатих немешљивих смеша течности из свакодневног живота је смеша [[биљно уље|биљног уља]] и [[вода|воде]] у преливу за салату. Познат пар течности које се мешају су вода и алкохол. Течне компоненте смеше често могу да буду одвојене једна од друге путем [[Фракциона дестилација|фракционе дестилације]].

== Микроскопска својства ==

=== Статички структурни фактор ===
{{main|Структура течности и стакла}}

[[Датотека:Teilchenmodell Flüssigkeit.svg|мини|десно|200п|Структура класичне моноатомске течности. Атоми могу да буду у контакту са најближим суседима, док уређеност на већим растојањима није присутна.<ref name="White">{{harvnb|White|2003|pp=4}}</ref>]]

У течности, атоми не формирају кристалну решетку, нити они могу да испоље било коју форму [[Ред и неред (физика)|реда]] на већим растојањима. То је евидентно по одсуству [[Брагов пик|Брагових пикова]] у [[Рендгенска структурна анализа|рендгенској]] и [[неутронка дифракција|неутронској дифракцији]]. Под нормалним условима, дифракциони патерн има кружну симетрију, изражавајући [[изотропија|изотропију]] течности. У радијалном правцу, дифракциони интензитет глатко осцилује. То се обично описује [[Структурни фактор|статичким структурним фактором]] -{''S(q)''}-, са таласним бројем -{''q''=(4π/λ)sinθ}- датим таласном дужином λ сонде (фотона или неутрона) и [[Брагов закон|Браговим углом]] θ. Осцилације -{''S(q)''}- изражавају ''блиски ред'' течности, тј. корелације између атома и неколико љуски најближих, других најближих, ... суседа.

Интуитивнији опис тих корелација је дат путем [[функција радијалне дистрибуције|функције радијалне дистрибуције]] -{''g(r)''}-, која је базично [[Фуријоева трансформација]] -{''S(q)''}-. Она представља просторни просек темпоралног снимка пара корелација у течности.

[[Датотека:Lennard-Jones Radial Distribution Function.svg|мини|300п|Радијална дистрибуциона функција [[Ленард-Џонсов потенцијал|Ленард-Џонсовог модела флуида]].]]

=== Дисперзија звука и структурна релаксација ===

Горњи израз за брзину звука <math>c = \sqrt {K/\rho}</math> садржи [[Мешљивост|немешљивост]] -{''K''}-. Ако је -{''K''}- независна од фреквенције онда се течност понаша као [[линеарни медијум]], тако да се звук шири без [[дисипација|дисипације]] и без [[спрезање модова|спрезања модова]]. У реалности, свака течност показује извесну [[Акустичка дисперзија|дисперзију]]: са повећањем фреквенције, -{''K''}- прелази од ниске фреквенције, лимита <math>K_0</math> сличног течности, до високе фреквенције, лимита сличном чврстом стању <math>K_\infty</math>. У нормалним течностима, већина тих прелаза се догађа на фреквенцијама између -{GHz}- и -{THz}-, понекад званих [[хиперзвук]].

На суб--{GHz}- фреквенцијама, нормална течности не може да одржи [[С талас]]е: лимит нулте фреквенције [[модуо смицања|модула смицања]] је <math>G_0=0</math>. То се понекад сматра дефинишућим својством течности.<ref>{{cite journal|last=Born|first=Max|year=1940|title=On the stability of crystal lattices
 | journal = Mathematical Proceedings
 | volume = 36
 | issue = 2|pages=160–172|publisher=Cambridge Philosophical Society
 | doi = 10.1017/S0305004100017138|s2cid=104272002 | url = http://journals.cambridge.org/action/displayAbstract?fromPage=online&aid=2032432
| format = 
 | accessdate=}}</ref><ref>{{cite journal|last        = Born|first       = Max
|year         = 1939|title        = Thermodynamics of Crystals and Melting
 |journal     = Journal of Chemical Physics
 |volume       = 7
 |issue        = 8|pages=591–604|jstor        = 
 |doi          = 10.1063/1.1750497|url          = http://jcp.aip.org/resource/1/jcpsa6/v7/i8/p591_s1?isAuthorized=no
 |format       = 
 |accessdate   = 
 |archive-url  = http://arquivo.pt/wayback/20160515021512/http://jcp.aip.org/resource/1/jcpsa6/v7/i8/p591_s1?isAuthorized=no
 |archive-date=15. 5. 2016
 |url-status=dead
 }}</ref> Међутим, попут модула стишљивости -{''K''}-, модуо смицања -{''G''}- је зависан од фреквенције, и на хиперзвучним фреквенцијама он показује сличан прелаз из лимита сличног течности <math>G_0</math> у лимит сличан чврстом стању, не нулту вредност <math>G_\infty</math>.

У складу са [[Крамерс-Кронигова релација|Крамерс-Крониговом релацијом]], дисперзија брзине звука (представљена реалним делом -{''K''}- или -{''G''}-) иде уз максимум звучног пригушења (дисипација, представљена имагинарним делом -{''K''}- или -{''G''}-). Према [[Теорија линеарног респонса|теорији линеарног респонса]], Фуријеова трансформација -{''K''}- или -{''G''}- описује начин на који се систем враћа у равнотежу након спољашње пертурбације; из тог разлога, дисперзиони корак у -{GHz..THz}- региону се исто тако назива [[структурна релаксација|структурном релаксацијом]]. Према [[флуктуационо-дисипациона теорема|флуктуационо-дисипационој теореми]], релаксација ''према'' равнотежи је блиско повезана са флуктуацијама -{''u''}- равнотеже. Густина флуктуација везаних за звучне таласе се може експериментално уочити у виду [[Брилоуиново расипање|Брилоуиновог расипања]].

При суперхлађењу течности у близини стаклене транзиције, прелаз из течности сличног у чврстој материји сличан респонс одговара прелазу из -{GHz}- у -{MHz}-, -{kHz}-, -{Hz}-, ...; еквивалентно томе, карактеристично време структурне релаксације се повећава са -{ns na μs, ms, s}-, ... То је микроскопско објашњење за горе поменуто вискоеластично понашање течности које формирају стакло.

=== Ефекти асоцијације ===

Механизми атомске/молекулске [[дифузија|дифузије]] (или [[померање честица|померања честица]]) у чврстој материји су блиско сродни са механизмима вискозног протока и солидификације течних материјала. Описи [[вискозитет]]а у погледу молекуларног „слободног простора“ у течности<ref name="Macleod1923">{{cite journal|last=Macleod|first=D. B.|title=On a relation between the viscosity of a liquid and its coefficient of expansion
|journal=Trans. Farad. Soc.
|volume=19 |pages=6
|date=1923
|doi=10.1039/tf9231900006}}</ref> су модификовани по потреби да би се узеле у обзир течности за чије молекуле је познато су „асоцирани“ у течном стању на обичним температурама. Кад се различити молекули комбинују у групе асоцираних молекула, они формирају полукруте системе у датим просторним областима које су раније биле доступне као слободни простор за мобилне молекуле. То доводи до повећање вискозитета након хлађења услед тенденције већине супстанци да буду ''асоциране'' након хлађења.<ref name="Stewart1930">{{cite journal|last=Stewart|first=G. W.|title=The Cybotactic (Molecular Group) Condition in Liquids; the Association of Molecules
|url=https://archive.org/details/sim_physical-review_1930-04-01_35_7/page/n54|journal=Phys. Rev.
|volume=35 |pages=726
|date=1930
|doi=10.1103/PhysRev.35.726
|bibcode = 1930PhRv...35..726S
|issue=7}}</ref>

Слични аргументи се користе за описивање дејства [[притисак|притиска]] на вискозитет, при чему се може претпоставити да је вискозитет првенствено функција запремине за течности са коначном [[Стишљивост флуида|компресибилношћу]]. Очекује се повећање вискозитета са порастом притиска. Ако се запремина повећава топлотом и редукује притиском, вискозитет се не мења.

Локална тенденција да се молекули оријентишу у малим групама даје течности (као што је наведено раније) одређени степен асоцијације. Та асоцијација резултира у знатном „унутрашњем притиску“ течности, који је скоро потпуно узрокован тим молекулима који су услед својих привремено малих брзина (следствено Максвеловој дистрибуцији) груписани са другим молекулима. Унутрашњи притисак између неколико таквих молекула може да одговара притиску између група молекула у чврстој форми.

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|last=Erjavec|first=Jack|title=Automotive Technology: A Systems Approach|url=https://books.google.com/books?id=U4TBoJB2zgsC&pg=PA309|year=2005|publisher=Cengage Learning|isbn=978-1-4018-4831-6|pages=309}}
* {{Cite book|last=Wypych|first=George|title=Handbook of Solvents|url=https://books.google.com/books?id=NzhUTvUkpDQC&pg=PA847|year=2001|publisher=ChemTec Publishing|isbn=978-1-895198-24-9|pages=847–881}}
* {{Cite book|author=Mang|last2=Dresel|first2=Wilfried|title=Lubricants and Lubrication|url=https://books.google.com/books?id=UTdfxf2rkNcC|year=2007|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-3-527-61033-4|pages=}}
* {{Cite book|last=Liptak|first=Bela G.|title=Instrument Engineers' Handbook, Volume Two: Process Control and Optimization|url=https://books.google.com/books?id=pPMursVsxlMC&pg=PA807|year=2018|publisher=CRC Press|isbn=978-1-4200-6400-1|pages=807}}
* {{Cite book|last=McGee|first=T. D.|year=1988|title=Principles and Methods of Temperature Measurement| url=https://archive.org/details/principlesmethod0000mcge|isbn=978-0-471-62767-8|pages=[https://archive.org/details/principlesmethod0000mcge/page/3 3]}}
* {{Cite book|last=White|first=F.|year=2003|title=Fluid Mechanics| url=https://archive.org/details/fluidmechanics00whit_184|publisher=McGraw-Hill|isbn=978-0-07-240217-9|pages=[https://archive.org/details/fluidmechanics00whit_184/page/n909 4]}}
* {{Cite book|last=Wahab|first=M. A.|year=2005|title=Solid State Physics: Structure and Properties of Materials|publisher=Alpha Science|isbn=978-1-84265-218-3|pages=1–3}}
* {{Cite book|editor-last=Haynes|editor-first=William M.|year=2011|title= CRC Handbook of Chemistry and Physics |url=https://archive.org/details/crchandbookofche0000unse_e9l0|edition=92nd |publisher= CRC Press|isbn=978-1-4398-5511-9|pages=}}
* {{Cite book|last=Goldberg|first=David E.|title=3,000 Solved Problems in Chemistry|edition=1st|publisher=McGraw-Hill|year=1988|isbn=978-0-07-023684-4 |at= section 17.43, p. 321 }}
* {{Cite book|last1=Cutnell|first1=John D.|last2=Johnson|first2=Kenneth W.|title=Essentials of Physics| url=https://archive.org/details/instructorssolut0002cutn|publisher=Wiley Publishing|year=2006 }}
* {{Cite book|last=Emsley|first=John|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements| url=https://archive.org/details/naturesbuildingb0000emsl_b1k4|edition=New|year=2011|publisher=Oxford University Press|location=New York, NY|isbn=978-0-19-960563-7|pages=}}
* {{Cite book|last=Taylor|first=Philip L.|title=A Quantum Approach to Condensed Matter Physics|year=2002|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-77103-0|url=https://books.google.com/books?id=hyx6BjEX4U8C&pg=PR9|pages=}}
* {{Cite book|author=J. P. Hansen, I. R. Mcdonald | title=Theory of simple Liquids|location=|publisher=Elsevier Academic Press|year=2006|isbn=978-0-12-370535-8|pages=}}
* {{Cite book|author=M. P. Allen, D.J. Tildesly | title=Computer Simulation of Liquids|location=|publisher=Oxford University Press|year=1989|isbn=978-0-19-855645-9|pages=}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Liquid}}
* -{[http://www.femto.com.ua/articles/part_1/1175.html Статья ''«Жидкость»'' — в Физической энциклопедии]}-

{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Физичка хемија]]
[[Категорија:Агрегатна стања]]
[[Категорија:Запремина]]
[[Категорија:Вискозност]]