Изворни код странице Тачка росе

'''Тачке росе''' или '''росиште''' је [[температура]] на којој би се водена пара [[кондензација|кондензовала]] у [[вода|воду]], када би се посматрани део влажног [[ваздух]]а до те температуре охладио, а да притом [[барометар]]ски [[притисак]] остане непромењен. Кондензована вода се зове [[Роса (падавина)|роса]].<ref>{{cite web|url = https://thecraftsmanblog.com/how-to-eliminate-window-condensation/|title = How To: Eliminate Window Condensation| date = 15. 11. 2021 }}</ref> Тачка росе је [[тачка кључања|температура засићења]].<ref>{{cite web|url = http://w1.weather.gov/glossary/index.php?word=dew+point|work = Glossary – NOAA's National Weather Service|title = Dew Point|date = 25. 6. 2009|access-date = 27. 06. 2022|archive-date = 14. 10. 2023|archive-url = https://web.archive.org/web/20231014085434/https://w1.weather.gov/glossary/index.php?word=dew+point|url-status = }}</ref>  Тачка росе је повезана са релативном [[влажност ваздуха|влажношћу ваздуха]]. Што је релативна влажност ваздуха виша, то је тачка росе ближа тренутној температури ваздуха.<ref name="WallaceHobbs2006">{{Cite book|last1=Wallace|first1=John M.|url=https://books.google.com/books?id=HZ2wNtDOU0oC&pg=PA83|title=Atmospheric Science: An Introductory Survey|last2=Hobbs|first2=Peter V.|date = 24. 3. 2006|publisher=Academic Press|isbn=978-0-08-049953-6|pages=83–}}</ref> Када би релативна влажност ваздуха била 100%, тачка росе би била једнака тренутној температури и ваздух би био максимално засићен водом. Ако се уз повећање температуре тачка роса не мења, релативна влажност ваздуха ће се смањити.<ref name="Horstmeyer">{{Cite web| last=Horstmeyer | first=Steve | title=Relative Humidity....Relative to What? The Dew Point Temperature...a better approach | publisher=Steve Horstmeyer, Meteorologist, WKRC TV, Cincinnati, Ohio, USA | date = 15. 8. 2006. | url=http://www.shorstmeyer.com/wxfaqs/humidity/humidity.html| accessdate = 20. 8. 2009.}}</ref>

Тачке росе је [[статистика|статистички]] показатељ битан за [[пилот]]е [[општа авијација|опште авијације]] пошто се користи за израчунавање вероватноће [[леђење карбуратора|леђења карбуратора]] и појаве [[магла|магле]], као и за процену висине [[база облака|базе облака]].

Када је температура испод тачке смрзавања воде, тачка росе се назива ''тачка мраза'', пошто се [[мраз]] формира [[deposition (phase transition)|таложењем]], а не кондензацијом.<ref>{{cite web |url = http://w1.weather.gov/glossary/index.php?word=frost+point |work = Glossary – NOAA's National Weather Service |title = Frost Point |date = 25. 6. 2009 |access-date = 27. 06. 2022 |archive-date = 06. 04. 2023 |archive-url = https://web.archive.org/web/20230406015230/https://w1.weather.gov/glossary/index.php?word=frost+point |url-status =  }}</ref> У течностима, аналогна тачки росе је [[cloud point|тачка замућења]].

== Влажност ==

Ако сви остали фактори који утичу на влажност остају константни, на нивоу тла [[relative humidity|релативна влажност]] расте како температура пада; то је зато што је потребно мање паре за засићење ваздуха. У нормалним условима, температура тачке росе неће бити већа од температуре ваздуха, пошто релативна влажност обично<ref name=ctrib /> не прелази 100%.<ref>{{cite web|title=Observed Dew Point Temperature|url=http://ww2010.atmos.uiuc.edu/(Gh)/guides/maps/sfcobs/dwp.rxml|website=Department of Atmospheric Sciences (DAS) at the University of Illinois at Urbana-Champaign|access-date = 15. 2. 2018}}</ref>

У техничком смислу, тачка росе је температура на којој се водена пара у узорку [[air|ваздуха]] при константном [[barometric pressure|барометарском притиску]] кондензује у течну воду истом [[reaction rate|брзином]] којом испарава.<ref>{{Cite Merriam-Webster|dew point}}</ref> На температурама испод тачке росе, брзина кондензације ће бити већа од оне испаравања, формирајући више течне воде. Кондензована вода се назива [[dew|роса]] када се формира на чврстој површини или [[мраз]] ако се смрзне. У ваздуху, кондензована вода се назива [[магла]] или [[облак]], у зависности од њене надморске висине када се формира. Ако је температура испод тачке росе, а не ствара се роса или магла, пара се назива [[supersaturated|презасићеном]]. Ово се може десити ако у ваздуху нема довољно честица које би деловале као [[condensation nuclei|језгра кондензације]].<ref name=ctrib>{{cite news|last1=Skilling|first1=Tom|title=Ask Tom why: Is it possible for relative humidity to exceed 100 percent?|url=http://articles.chicagotribune.com/2011-07-20/news/ct-wea-0720-asktom-20110720_1_relative-humidity-condensation-nuclei-supersaturated-air|access-date=24. 1. 2018|work=Chicago Tribune|date=20. 7. 2011|archive-date=03. 02. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180203210123/http://articles.chicagotribune.com/2011-07-20/news/ct-wea-0720-asktom-20110720_1_relative-humidity-condensation-nuclei-supersaturated-air|url-status=}}</ref>

Пилоти [[General aviation|опште авијације]] користе податке о тачки росе да израчунају вероватноћу [[carburetor icing|залеђивања карбуратора]] и [[fog|магле]] и да процене висину [[cumuliform|кумулиформне]] [[cloud base|основе облака]].

[[Image:dewpoint.jpg|upright=1.3|thumb|Овај графикон показује максимални проценат водене паре по маси коју ваздух под притиском на нивоу мора може да садржи у распону температура. За нижи амбијентални притисак, крива мора бити нацртана изнад тренутне криве. Већи амбијентални притисак даје криву испод тренутне криве.]]

Повећање барометарског притиска повишава тачку росе.<ref>{{cite web|title=Dew Point in Compressed Air – Frequently Asked Questions|url=https://www.vaisala.com/sites/default/files/documents/Dew-point-compressed-air-Application-note-B210991EN-B-LOW-v1.pdf|website=Vaisala|access-date = 15. 2. 2018|archive-date=16. 02. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180216030042/https://www.vaisala.com/sites/default/files/documents/Dew-point-compressed-air-Application-note-B210991EN-B-LOW-v1.pdf|url-status=}}</ref> То значи да, ако се притисак повећа, маса водене паре по јединици запремине ваздуха мора да се смањи да би се одржала иста тачка росе. На пример, може се узети у обзир [[Њујорк]] ({{convert|10|m|ft|abbr=on}}) и [[Денвер]] ({{convert|1610|m|ft|abbr=on}} надморске висине<ref name="denfacts">{{cite web|url=http://www.denvergov.org/AboutDenver/today_factsguide.asp |title=Denver Facts Guide&nbsp;– Today |publisher=The City and County of Denver |access-date=March 19, 2007 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20070203182736/http://www.denvergov.org/AboutDenver/today_factsguide.asp |archive-date=February 3, 2007 }}</ref>). Пошто је Денвер на вишој надморској висини од Њујорка, имаће тенденцију да има нижи барометарски притисак. То значи да ако су тачка росе и температура у оба града исте, количина водене паре у ваздуху ће бити већа у Денверу.

== Однос према људској удобности ==

Када је температура ваздуха висока, људско тело користи испаравање [[Perspiration|зноја]] да се охлади, при чему је ефекат хлађења директно повезан са брзином испаравања зноја. Брзина којом зној може да испари зависи од тога колико је влаге у ваздуху и колико влаге ваздух може да задржи. Ако је ваздух већ засићен влагом (влажан), зној неће испарити. [[thermoregulation|Терморегулација]] тела ће произвести знојење у настојању да се тело одржи на својој нормалној температури чак и када брзина којом оно производи зној премашује брзину испаравања, тако да се неко може обложити знојем током влажних дана чак и без стварања додатне телесне топлоте (нпр. вежбањем).

Како се ваздух који окружује тело загрева топлотом тела, он ће се подићи и заменити другим ваздухом. Ако се ваздух удаљи од тела природним поветарцем или вентилатором, зној ће брже испарити, чинећи зној ефикаснијим у хлађењу тела. Што је више неиспареног зноја, већа је нелагодност.

Влажни термометар (обичан живин термометар око кога је обмотана памучна крпица наквашена водом) такође користи [[evaporative cooling|хлађење испаравањем]], тако да пружа добру меру за коришћење у процени нивоа удобности.

Нелагодност постоји и када је тачка росе веома ниска (испод око {{convert|-5|°C|°F}}). Сув ваздух може изазвати пуцање коже и лакше иритације. Такође ће исушити дисајне путеве. Америчка [[Occupational Safety and Health Administration|Администрација за безбедност и здравље на раду]] препоручује да се ваздух у затвореном простору одржава на {{convert|20|-|24.5|C|F|0}} са 20–60% релативне влажности,<ref>{{Cite web|url=https://www.osha.gov/pls/oshaweb/owadisp.show_document?p_table=interpretations&p_id=24602|title=02/24/2003 - Reiteration of Existing OSHA Policy on Indoor Air Quality: Office Temperature/Humidity and Environmental Tobacco Smoke. {{!}} Occupational Safety and Health Administration|website=www.osha.gov|access-date=2020-01-20}}</ref> што је еквивалентно тачки росе од приближно {{convert|40|-|165|C|F}} (према једноставном прорачуну приказаном испод).

Ниже тачке росе, мање од {{convert|10|°C|°F}}, корелирају са нижим температурама околине и узрокују да тело захтева мање хлађења. Нижа тачка росе може да иде уз високу температуру само при екстремно ниској релативној влажности, омогућавајући релативно ефикасно хлађење.

Људи који насељавају области [[tropical climate|тропске]] и [[humid subtropical climate|суптропске]] климе донекле се аклиматизују на више тачке росе. Дакле, становник [[Сингапур]]а или [[Мајами]]ја, на пример, може имати виши праг за нелагодност од становника умерене климе попут [[Лондон]]а или [[Chicago|Чикага]]. Људи који су навикли на умерену климу често почињу да се осећају непријатно када тачка росе пређе {{convert|15|C|F}}, док би другима могле бити пријатне тачке росе до {{convert|18|C|F}}. Већина становника умерених подручја сматраће тачке росе изнад {{convert|21|°C|°F}} опресивним и сличним тропским, док становници врућих и влажних подручја то можда неће сматрати непријатним. Топлотни комфор зависи не само од физичких фактора околине, већ и од психолошких фактора.<ref>{{cite journal|last1=Lin|first1=Tzu-Ping|title=Thermal perception, adaptation and attendance in a public square in hot and humid regions|journal=Building and Environment|date = 10. 2. 2009|volume=44|issue=10|pages=2017–2026|url= |access-date = 23. 1. 2018|doi=10.1016/j.buildenv.2009.02.004}}</ref>

== Временски рекорди тачке росе ==

* '''Највиша температура тачке росе''': Тачка росе од {{convert|35|°C|F}} — док је температура била {{convert|42|°C|F}} — примећена је у [[Dhahran|Дахрану]], Саудијска Арабија, у 15:00. 8. јула 2003. године.<ref>{{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/news/capital-weather-gang/wp/2017/06/29/iran-city-soars-to-record-of-129-degrees-near-hottest-ever-reliably-measured-on-earth/|title=Iranian city soars to record 129 degrees: Near hottest on Earth in modern measurements|newspaper=Washington Post|access-date = 3. 7. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170702063507/https://www.washingtonpost.com/news/capital-weather-gang/wp/2017/06/29/iran-city-soars-to-record-of-129-degrees-near-hottest-ever-reliably-measured-on-earth/|archive-date = 2. 7. 2017|url-status=live}}</ref>
* '''Највиша температура са 100% релативне влажности''': Температура од {{convert|34|°C|F}} са 100% релативне влажности у [[Jask|Џаску]], [[Иран]], 21. јула 2012.<ref>{{Cite web|url=https://www.kleanindustries.com/s/environmental_market_industry_news.asp?ReportID=718276 |title=Iran city hits suffocating heat index of 165 degrees, near world record|website=Klean Industries|access-date=25 August 2020|date=4 August 2015}}</ref>

== Мерење ==

Уређаји који се називају [[Хигрометар|хигрометри]] се користе за мерење тачке росе у широком распону температура. Ови уређаји се састоје од полираног металног огледала које се хлади док ваздух пролази преко њега. Температура на којој се формира роса је, по дефиницији, тачка росе. Ручни уређаји ове врсте могу се користити за калибрацију других типова сензора влажности, а аутоматски сензори се могу користити у контролној петљи са овлаживачем или одвлаживачем за контролу тачке росе ваздуха у згради или у мањем простору за производни процес.

{| class="wikitable" style="text-align:center;"
|-
! colspan="2"|Тачка росе
! Релативна влажност на {{convert|32|°C|°F|abbr=on}}
|-
| Преко 26&nbsp;°C
| Преко 80&nbsp;°F
| 73% и више
|-
| 24–26&nbsp;°C
| 75–80&nbsp;°F
| 62–72%
|-
| 21–24&nbsp;°C
| 70–74&nbsp;°F
| 52–61%
|-
| 18–21&nbsp;°C
| 65–69&nbsp;°F
| 44–51%
|-
| 16–18&nbsp;°C
| 60–64&nbsp;°F
| 37–43%
|-
| 13–16&nbsp;°C
| 55–59&nbsp;°F
| 31–36%
|-
| 10–12&nbsp;°C
| 50–54&nbsp;°F
| 26–30%
|-
| Испод 10&nbsp;°C
| Испод 50&nbsp;°F
| 25% и ниже
|}

== Израчунавање тачке росе ==
[[Image:Dewpoint-RH.svg|thumb|upright=1.5|Графикон зависности тачке росе од температуре ваздуха за неколико нивоа релативне влажности.]]
{{See also|Психрометријска карта}}

Добро позната апроксимација која се користи за израчунавање тачке росе, ''T''<sub>dp</sub>, с обзиром на само стварну („суву луковицу“) температуру ваздуха, Т (у степенима Целзијуса) и [[relative humidity|релативну влажност]] (у процентима), RH, је Магнусова формула:

<math display="block">\begin{align}
\gamma(T,\mathrm{RH})&=\ln\left(\frac\mathrm{RH}{100}\right)+\frac{bT}{c+T};\\[8pt]
T_\mathrm{dp}&= \frac{c\gamma(T,\mathrm{RH})}{b-\gamma(T,\mathrm{RH})};\end{align}
</math>

Комплетнија формулација и порекло ове апроксимације укључује међусобно повезани притисак [[Saturated fluid|засићене]] [[vapor pressure|водене паре]] (у јединицама [[bar (unit)|милибара]], који се такође називају [[Pascal (unit)|хектопаскали]]) на ''T'', ''P''<sub>s</sub>(''T''), и стварни притисак паре (такође у јединицама милибара), ''P''<sub>a</sub>(''T'') који се може наћи или са ''RH'' или приближно са барометарским притиском (у милибарима),  ''BP''<sub>mbar</sub> и температуром „[[wet-bulb temperature|влажног термометра]]“, ''T''<sub>w</sub> је (осим ако није другачије декларисано, све температуре су изражене у [[degrees Celsius|степенима Целзијуса]]):

<math display="block">
\begin{align}
P_\mathrm{s}(T)& = \frac{100}\mathrm{RH}P_\mathrm{a}(T) = ae^{\frac{bT}{c+T}};\\[8pt]
P_\mathrm{a}(T) & = \frac\mathrm{RH}{100}P_\mathrm{s}(T)=ae^{\gamma(T,\mathrm{RH})}\\
&\approx P_\mathrm{s}(T_\mathrm{w}) - BP_\mathrm{mbar} 0.00066 \left(1 + 0.00115T_\mathrm{w} \right)\left(T-T_\mathrm{w}\right);\\[8pt]
T_\mathrm{dp} & = \frac{c\ln\frac{P_\mathrm{a}(T)}{a}}{b-\ln\frac{P_\mathrm{a}(T)}{a}};
\end{align}</math>

За већу тачност, ''P''<sub>s</sub>(''T'') (а самим тим и ''γ''(''T'', RH)) се може побољшати, коришћењем дела ''Бегелове модификације'', такође познате као [[Arden Buck equation|Арден Бакова једначина]], која додаје четврту константу ''d'':

<math display="block">\begin{align}P_\mathrm{s,m}(T)&=ae^{\left(b-\frac{T}{d}\right)\left(\frac{T}{c+T}\right)};\\[8pt]
\gamma_\mathrm{m}(T,\mathrm{RH})&=\ln\left(\frac\mathrm{RH}{100}e^{\left(b-\frac{T}{d}\right)\left(\frac{T}{c+T}\right)}\right);\\[8pt]
T_{dp} & = \frac{c\ln\frac{P_\mathrm{a}(T)}{a}}{b-\ln\frac{P_\mathrm{a}(T)}{a}} = \frac{c\ln\left(\frac\mathrm{RH}{100}\frac{P_\mathrm{s,m}(T)}{a}\right)}{b-\ln\left(\frac\mathrm{RH}{100}\frac{P_\mathrm{s,m}(T)}{a}\right)} = \frac{c\gamma_m(T,\mathrm{RH})}{b-\gamma_m(T,\mathrm{RH})};
\end{align}</math>
где је
*''a'' = 6,1121&nbsp;mbar, ''b'' = 18,678, ''c'' = 257,14&nbsp;°C, ''d'' = 234,5&nbsp;°C.

У употреби је неколико различитих скупова константи. Оне које се користе у [[NOAA]]-овој презентацији<ref>[https://www.weather.gov/media/epz/wxcalc/rhTdFromWetBulb.pdf ''Relative Humidity and Dewpoint Temperature from Temperature and Wet-Bulb Temperature'']</ref> су преузете из рада Дејвида Болтона из 1980. у часопису ''Monthly Weather Review'':<ref>{{cite journal|last1=Bolton|first1=David|title=The Computation of Equivalent Potential Temperature|journal=Monthly Weather Review|date=July 1980|volume=108|issue=7|pages=1046–1053|doi=10.1175/1520-0493(1980)108<1046:TCOEPT>2.0.CO;2|url=https://www.rsmas.miami.edu/users/pzuidema/Bolton.pdf|bibcode=1980MWRv..108.1046B|access-date=2012-07-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20120915053830/http://www.rsmas.miami.edu/users/pzuidema/Bolton.pdf|archive-date=2012-09-15|url-status=dead}}</ref>
*''a'' = 6.112&nbsp;mbar, ''b'' = 17.67, ''c'' = 243.5&nbsp;°C.

Ове процене дају максималну грешку од 0,1%, за {{nowrap|−30&nbsp;°C ≤ ''T'' ≤ 35&nbsp;°C}} и {{nowrap|1% < RH < 100%}}. Такође је вредан пажње Сонтагов рад из 1990,<ref>[http://irtfweb.ifa.hawaii.edu/~tcs3/tcs3/Misc/Dewpoint_Calculation_Humidity_Sensor_E.pdf SHTxx Application Note Dew-point Calculation]</ref>
*''a'' = 6,112&nbsp;mbar, ''b'' = 17,62, ''c'' = 243,12&nbsp;°C; за {{nowrap|−45&nbsp;°C ≤ ''T'' ≤ 60&nbsp;°C}} (грешка ±0,35&nbsp;°C).

Још један уобичајени скуп вредности потиче из ''Психрометрије и психрометријске карте'' из 1974. године, како их је представио '''''Paroscientific''''',<ref>{{cite web |url=http://www.paroscientific.com/dewpoint.htm |title=MET4 and MET4A Calculation of Dew Point |access-date=7 October 2014 |url-status=dead |archive-url=https://archive.today/20120526034637/http://www.paroscientific.com/dewpoint.htm |archive-date=May 26, 2012 }}</ref>
*''a'' = 6,105&nbsp;mbar, ''b'' = 17,27, ''c'' = 237,7&nbsp;°C; за {{nowrap|0&nbsp;°C ≤ ''T'' ≤ 60&nbsp;°C}} (грешка ±0,4&nbsp;°C).

Такође, у часопису ''Journal of Applied Meteorology and Climatology'',<ref>{{cite journal|last1=Buck|first1=Arden L.|title=New Equations for Computing Vapor Pressure and Enhancement Factor|journal=Journal of Applied Meteorology|date=December 1981|volume=20|issue=12|pages=1527–1532|doi=10.1175/1520-0450(1981)020<1527:NEFCVP>2.0.CO;2|url=http://www.public.iastate.edu/~bkh/teaching/505/arden_buck_sat.pdf|bibcode=1981JApMe..20.1527B|access-date=2016-01-15|archive-date=2016-03-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304093405/http://www.public.iastate.edu/~bkh/teaching/505/arden_buck_sat.pdf|url-status=dead}}</ref> Арден Бак представља неколико различитих скупова вредновања, са различитим максималним грешкама за различите температурне опсеге. Два конкретна сета обезбеђују опсег од -40&nbsp;°C до +50&nbsp;°C између ова два, са чак нижом максималном грешком унутар назначеног опсега од свих горњих скупова:

*''a'' = 6,1121&nbsp;mbar, ''b'' = 17,368, ''c'' = 238,88&nbsp;°C; за {{nowrap|0&nbsp;°C ≤ ''T'' ≤ 50&nbsp;°C}} (грешка ≤ 0,05%).
*''a'' = 6,1121&nbsp;mbar, ''b'' = 17,966, ''c'' = 247,15&nbsp;°C; за {{nowrap|−40&nbsp;°C ≤ ''T'' ≤ 0&nbsp;°C}} (грешка ≤ 0,06%).

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Wallace|first1=John M.|url=https://books.google.com/books?id=HZ2wNtDOU0oC&pg=PA83|title=Atmospheric Science: An Introductory Survey|last2=Hobbs|first2=Peter V.|date = 24. 3. 2006|publisher=Academic Press|isbn=978-0-08-049953-6|pages=83–}}
{{refend}}

== Спољашње везе ==
{{Commons category|Dew point}}
* {{cite web |author= |url=http://weathersavvy.com/Q-dew_point1.html |title=Шта је тачка росе? |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=01. 12. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101201102646/http://weathersavvy.com/Q-dew_point1.html |url-status= }}
* [http://weather.gov/glossary/index.php?word=dew+point Дефиниција тачке росе] 
* [http://www.faqs.org/faqs/meteorology/temp-dewpoint/ Често потребни одговори о температури, влаги и росишту]

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Атмосферска термодинамика]]
[[Категорија:Температура]]
[[Категорија:Гасови]]