Изворни код странице Сребро

{{друго значење|руску музичку групу|[[Серебро]]}}
{{Хемијски елемент
| група_низ = [[паладијум|-{Pd}-]] - '''-{Ag}-''' - [[кадмијум|-{Cd}-]]
| периода_низ = {{nbsp}}<br />[[бакар|-{Cu}-]]<br />'''-{Ag}-'''<br /> [[злато|Au]]{{nbsp}}{{nbsp}}<br />{{nbsp}}<br />{{nbsp}}
| периодни_систем = Ag-TableImage.svg
| име = Сребро
| симбол = -{Ag}-
| атомски_број = 47
| скуп = [[прелазни метали]]
| група = [[11. група хемијских елемената|-{I}-B]] <!-- можда је и 11. група по неком новом систему али још нисам проверио тако да нека је овако за сада  -->
| периода = [[5. периода хемијских елемената|5]]
| густина = 10.490 -{[[килограм по кубном метру|kg/m³]]}-<ref name="greenwood" />
| тврдоћа = 2,5
| боја = сребрна<ref name="arnold"/>
| слика = Ag,47.jpg
| опис_слике =
| атомска_маса = 107,8682 [[јединица атомске масе|u]]
| атомски_радијус = 160 (165) -{pm}-
| ковалентни_радијус = 153 -{pm}-
| ван_дер_Валсов_радијус = 172 -{pm}-
| електронска_конфигурација = <nowiki>[</nowiki>[[криптон|Kr]]<nowiki>]</nowiki>4d<sup>10</sup>5s<sup>1</sup><ref name="Sebastian Blumentritt">Sebastian Blumentritt ''Periodensystem der Elemente'', 6. izd., Blume-Verlag, Münster (Savezna Republika Njemačka) . {{page|year=2012|isbn=978-3-942-53009-5|pages=1}}</ref>
| енергетски_нивои = 2, 8, 18, 18, 1
| оксидациони_број = 1
| особине_оксида = амфотеран
| кристална_структура = површинскицентрирана тесерална
| агрегатно_стање = чврсто
| температура_топљења = 1.234,93 -{[[Келвин|K]]}- <br />(961,71&nbsp;°C)
| температура_кључања = 2.435 -{K}-<br />(2.162&nbsp;°C)
| тачка_кључања_реф =<ref name="zhang" />
| молска_запремина = 10,27×10<sup>-3</sup> -{m}-³/[[мол (јединица)|mol]]
| топлота_испаравања = 250,58 [[килоџул по молу|kJ/mol]]
| топлота_топљења = 11,3 -{kJ/mol}-
| притисак_засићене_паре = 0,34 -{[[Паскал (вишезначна одредница)|Pa]]}- (1.234 -{K}-)
| брзина_звука = 2.600 -{m/s}- (293,15 -{K}-)
| електронегативност = 1,93 ([[Полингова скала|Паулинг]])<br />1,42 ([[Алредова скала|Алред]])
| специфична_топлота = 232 [[џул кроз килограм-келвин|J/(kg*K)]]
| специфична_проводљивост = 63×10<sup>6</sup> [[Сименс (јединица)|S]]/m
| специфична_проводљивост_реф =<ref name="ludwig" />
| топлотна_проводљивост = 429 [[ват кроз метар-келвин|W/(m*K)]]
| I_енергија_јонизације = 731,0 -{kJ/mol}-
| II_енергија_јонизације = 2.070 -{kJ/mol}-
| III_енергија_јонизације = 3.361 -{kJ/mol}-
| изотопи1 = <!--
{| {{table}}
! [[изотоп]]
! заст.
! [[време полураспада|в. п. р.]]
! [[начин распада|н. р.]]
! [[енергија распада|е. р.]] [[мегаелектронволт|MeV]]
! [[производ распада|p.r.]]
|- 
| <sup>107</sup>Ag
| '''51,84%'''
| colspan="4" | стабилни изотор са 60 [[неутрон]]а
|- 
| <sup>108</sup>Ag
| [[вештачки радиоактивни изотопи|(веш.)]]
| 130 година
| [[заробљавање електрона|з. е.]]
| &nbsp
| <sup>108</sup>[[паладијум|Pd]]
|- 
| <sup>109</sup>Ag
| 48,16%
| стабилни изотор са 62 [[неутрон]]а
|- 
| rowspan=2 | <sup>110-{m}-</sup>-{Ag}-
| [[вештачки радиоактивни изотопи|(веш.)]]
| 249,8 [[дан]]а
| β<sup>-</sup> (99%)
| 3
| <sup>110</sup>[[кадмијум|-{Cd}-]]
|- 
| и. п. (1%)
| {{nbsp}}
| <sup>110</sup>-{Ag}-
|- 
| <sup>111</sup>-{Ag}-
| [[вештачки радиоактивни изотопи|(веш.)]]
| 4,74 дана
| β<sup>-</sup>
| 1,037
| <sup>111</sup>-{Cd}-
|}-->
}}
'''Сребро''' ('''-{Ag}-''', {{јез-лат|argentum}} — сребро) [[хемијски елемент|хемијски]] је елемент са симболом -{''Ag''}- и [[атомски број|атомским бројем]] 47. Убраја се у прелазне метале, у [[Периодни систем елемената|периодном систему елемената]] налази се у [[5. периода хемијских елемената|5. периоди]] и [[11. група хемијских елемената|првој споредној групи]] (група 11) односно ''групи бакра''. Сребро је један од [[племенити метали|племенитих метала]], у [[природа|природи]] се јавља у елементарном стању као и у својим [[хемијско једињење|једињењима]]. Сребро је најбољи проводник [[топлота|топлоте]]<ref name="kiel" /> и [[електрицитет]]а од свих [[хемијски елемент|елемената]].<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref>

Сребро је мекано, растегљиво и лако ковно што омогућава његово лако обликовање и извлачење у танке жице и фолије светлуцаве беле боје зато се још у далекој прошлости користило за прављење накита.

Сребро има неколико својих [[минерал]]а, као што су аргентит -{(Ag<sub>2</sub>S)}-, бромаргентит -{(AgBr)}- или караргентит -{(AgCl)}-; углавном се добија као споредни производ прераде руда других метала.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref>

Услед специфичних физичких и хемијских особина његове легуре и његова једињења налазе бројне примене у индустрији и електротехници.
Услед дужег стајања на [[ваздух]]у сребро се превлачи танким црним слојем.<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref>

== Историја ==
Људи су почели да обрађују сребро од 5. миленијума п.н.е. Постоје бројни докази да су га употребљавали Асирци, [[Готи]], антички Грци и [[Римљани]], стари Египћани и [[Германи]]. У неким периодима било је више вредно од [[злато|злата]]. Сребро се начешће добијало из рудника, попут Лауриона, око 50 км јужно од Атине. Код старих Египћана, сребро је било познато као ''месечев метал''.

У средњем веку и раном новом веку у Централној Европи откривена су значајна налазишта руде сребра у Немачкој (на планини Харз, у округу Валдек-Франкенберг код Годелшеима и Дорфитера, на [[Донерсберг]]у, у Тирингенској шуми, Саксонији, јужном [[Шварцвалд]]у), Чешкој ([[Кутна Хора]]) и Словачкој. Осим тих места, велике залихе руде сребра пронађене су код [[Конгсберг]]а у Норвешкој. Највећи произвођач сребра у средњем веку био је градић [[Швац]] у данашњој Аустрији. Из околине тог града добијало се готово 80% тадашње европске производње овог метала. Након што су [[Шпанци]] открили Нови свет, преузели су примат на тржишту сребра, довозећи енормне количине сребра из Латинске Америке. У 16. веку и [[Јапан]] је био је један од већих извозника сребра. Због повећане понуде сребра у Европи, нагло је пала његова тржишна цена. Од 1870. године као стандард вредности валута све више се постављало злато (''златни стандард''), јер је сребро све више губило своју економску вредност. Однос од око 1:14 након неког времена пао је на 1:100, да би касније нешто порастао. У фебруару 2012. однос цена злата и сребра износио је око 1:51.<ref name="kitco" /> Данас је понуда сребра доста зависна од потрошње и количине производње многих других метала.

Средином 19. века развијена је метода производње нерђајућег челика, којим је због своје ниске цене и лакоће употребе након [[Први светски рат|Првог светског рата]] потиснуто сребро из многих индустријских грана, као што су кухињско посуђе, прибор за јело, кућни апарати и слично. Насупрот томе, употреба сребра је порасла током целог 20. века у области фотографије и фотохемије, које су користиле соли сребра, али је током 1990-их и та грана значајно опала због преласка на дигиталну фотографију.

Сребро се и даље значајно користи у области електрике и електротехнике, као и контроле микроорганизама. Сматра се да ће и у блиској будућности употреба сребра у -{RFID}- чиповима значајно расти, јер се антене за емитовање ових чипова израђују од сребра. Такође од сребра се данас израђују горње површине соларних ћелија.<ref name="solar" /> Тиме се још увек повећава потражња за сребром у свету.

== Распрострањеност ==
[[Датотека:Silber - Trend Förderung.svg|мини|lijevo|Временски тренд производње сребра]]
Најзначајнија налазишта сребра налазе се у Северној Америци ([[Мексико]], [[Сједињене Америчке Државе]] и [[Канада]]) и Јужној Америци ([[Перу]] и [[Боливија]]). Са око 30% укупне свјетске производње 2009. године Перу је био највећи појединачни произвођач сребра.<ref name="trading" /> По званичним подацима, Перу је током 2009. године произвео 5,7 милиона унци сребра, што је пораст од 1,4% у односу на претходну годину. У 2011. години Мексико је био највећи произвођач на свету са око 4.500 т сребра, док је Кина у 2009. години повећала производњу за 3,57% у односу на 2008. годину.<ref name="kina09" />

Највећи део сребра се добија из руда сребра, које се често јављају заједно са рудама олова, бакра и цинка, као сулфиди и оксиди. Значајна налазишта самородног сребра налазе се на горју [[Ерзгебирг]] у Немачкој, [[Тирол (покрајина)|Тиролу]] у Аустрији, [[Конгсберг]]у у Норвешкој (где су пронађени и већи кристали сребра), [[Санкт Андреасберг]] у горју [[Харз]] у Немачкој, полуострву Кевинав у САД (где се налази самородно заједно са бакром), у [[Батопилас (Батопилас, Чивава)|Батопилас]] у Мексику и другим местима.

Од почетка 20. века до краја [[Други светски рат|Другог светског рата]] светска годишња производња сребра је била варијабилна, али је остала прилично константна. Након Другог светског рата до данас светска производња се више него удвостручила.

У природи се налази самородно, најчешће заједно са златом и бакром:
* [[полибасит]] (-{(Cu, Ag)<sub>16</sub>Sb<sub>2</sub>S<sub>11</sub>}-) је моноклинске структуре,

и у ретким рудама:
* [[аргентит]]у (-{Ag<sub>2</sub>S}-) је моноклинске структуре,
* [[пираргирит]]у (-{Ag<sub>3</sub>SbS<sub>3</sub>}-),
* [[прустит]]у (-{Ag<sub>3</sub>AsS<sub>3</sub>}-),
* [[миаргирит]]у (-{Ag<sub>2</sub>Sb<sub>2</sub>S<sub>4</sub>}-),
* [[стефанит]]у (-{Ag<sub>10</sub>Sb<sub>2</sub>S<sub>8</sub>}-) или (-{Ag<sub>5</sub>SbS<sub>4</sub>}-) су ортогоналне структуре,
* [[кераргирит]]у (-{AgCl}-) je kubične strukture,
* [[силванит]]у (-{AgAuTe<sub>2</sub>}-).

Сребро, као и злато, је редак и вредан минерал који се у природи јавља најчешће као компактна маса у облику грумења, у зрну и чекињасто разгранатим израслинама у хидротермалним жилама као кристал.

== Производња ==
=== Добијање из руде сребра ===
Око 20% светске производње сребра се добија из његове руде. Из ње се сребро издваја у цијанидном процесу помоћу 0,1%-тног раствора [[натријум цијанид]]а. Пре тога се руда сребра уситни, самеље до ситног праха. Затим се додаје раствор натријум цијанида. У том процесу важна је вентилација места на којем се одвија, јер су за овај процес неопходне велике количине кисеоника.

При додавају натријум цијанида у раствор се издваја елементарно сребро као и сребрна руда (-{Ag<sub>2</sub>S, AgCl}-) у виду дицијаноаргентата(-{I}-) -{[Ag(CN)<sub>2</sub>]<sup>−</sup>}-:
:<math>\mathrm{2\ Ag + H_2O +\ ^1/_2\ O_2 + 4\ NaCN \rightarrow\ 2\ Na[Ag(CN)_2]\ +\ 2\ NaOH}</math>
:<math>\mathrm{ Ag_2S\ + 4\ NaCN \rightarrow\ 2\ Na[Ag(CN)_2]\ +\ Na_2S}</math>
:<math>\mathrm{ AgCl\ + 2\ NaCN \rightarrow\ Na[Ag(CN)_2]\ +\ NaCl}</math>

Да би реакција натријум цијанида са сребро сулфидом била у равнотежи, мора се уклонити натријум сулфид било оксидацијом са кисеоником или путем таложења (на пример као олово сулфид). На крају се исталожи чисто сребро са [[цинк]]ом, слично као и код производње злата:
: <math>\mathrm{2\ Na[Ag(CN)_2]\ + Zn \rightarrow\ Na_2[Zn(CN)_4] +\ 2\ Ag}</math>.

Добијено сирово сребро (''радно сребро''<ref name="jorg" />) се даље прерађује и чисти (рафинирањем).

=== Добијање из руде олова ===
Код добијања сребра из руде олова као што је [[галенит]], након пржења и редуковања руде настаје такозвано ''сирово олово'' или радно [[олово]]. Оно садржи примесе углавном сребра (између 0,01 и 1%). У наредном кораку племенити метал се уклања те се добија као врло вредни споредни производ.

Пре почетка производње потребно је сребро одвојити од већег дела олова. То се остварује процесом који се назива ''[[Паркесов процес]]'' (по [[Alexander Parkes|Александру Паркесу]], који га је развио 1842. године).<ref name="plastik" /> Процес се заснива на различитим особинама растворљивости сребра и олова у [[цинк]]у. На температури од око 400{{nbsp}} °C олово (течно) и цинк (чврст) се практично не мешају. Затим се при температурама преко 400{{nbsp}} °C истопљеном олову додаје цинк. После тога се мешавина хлади. Пошто је сребро лако растворљиво у истопљеном цинку, оно прелази преко цинкове фазе. На крају се истопљени цинк отврдне у такозвану ''цинкову пену'' (мешавина кристала цинка и сребра). Тиме се сребро највећим делом одвојити од олова. Ова цинкова пена се такође назива и ''осиромашено олово''. Затим се оно загрева до тачке топљења олова (327{{nbsp}} °C), тако да се и преостали део олова истопи и уклони. После тога се преостала смеша сребра и цинка загрејава до тачке топљења цинка (908{{nbsp}} °C) када се цинк [[дестилација|издестилише]]. Тако добијени производ се назива ''обогаћено олово'', а садржи 8-12% сребра.

Да би се сребро даље обогатило, потребно је извршити чишћење мешавине. Због тога се ''обогаћено олово'' ставља у пећ и топи. При томе се кроз истопљену смешу проводи млаз [[ваздух]]а. То доводи до оксидирања олова до [[olovo(II) oksid|олово(-{II}-) оксида]], а сребро као племенити метал се не мења. Олово оксид се одмах уклања те се тако удео олова у смеши постепено смањује. Када се удео олова смањи у тој мери да се на површини истопљеног метала више не формира сиви слој олово оксида, те се почиње видети сјајни слој сребра, традиционално се говори о ''сребрном погледу''. Таква легура сребра се састоји од око 95% чистог сребра.

=== Добијање из руде бакра ===
Сребро се може налазити и у руди [[бакар|бакра]]. При производњи бакра, поред других племенитих метала, појављује се и сребро у такозваном ''[[анода|анодном]] муљу''. Он се најпре највећим делом ослобађа од преосталог бакра деловањем [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]] и ваздуха. На крају се топи и оксидује у пећи, при чему преостали неплеменити метали прелазе у шљаку и затим се могу издвојити.

=== Амалгамација ===

Сребро се из својих руда већ у старом веку добивало [[амалгам]]ирањем (амалгамацијом). У води размуљена самлевена руда при том се пушта преко бакарних плоча превучених живом; жива веже сребро у облику амалгама, из кога се оно може добити дестилирањем [[Жива|живе]].

=== Цијанизација ===

Данас се већином из својих руда добива мокрим начином, излуживањем, тзв. цијанидним поступком; већином помоћу раствора [[натријум цијанид]]а.

У овом поступку, руда се уситни до финоће муља, затим се десетак дана кроз суспензију руде у разређеном воденом раствору натријум цијанида (0,1-0,2%), продувава [[ваздух]]. При томе се елементарно сребро или сребро сулфид (или хлорид) растварају и прелазе у раствор као цијанидни комплекс (-{Ag(CN)<sub>2</sub><sup>-</sup>}-). Из релативно стабилног цијанидног комплекса редукција се спроводи цинком или алуминијем у лужнатом раствору:

: -{2Ag(CN) + Zn<sub>(s)</sub> + 3OH<sup>-</sup> --> 2Ag<sub>(s)</sub> + Zn(OH)<sub>3</sub><sup>-</sup> + 4CN<sup>-</sup>}-

Из раствора се сребро може таложити електричном струјом (електролизом) или додатком цинка.

=== Електролиза ===

Врло чисто сребро (99,6% до 99,9%) производи се електролизом сребро нитрата, при чему неплемените примесе (олово, бакар) заостају у раствору, а злато и платински метали у анодном муљу.

=== Рециклирање ===

Велике количине сребра потичу данас од прераде отпаднога сребра, посебно од фиксирних раствора у фотографији.

Секундарне сировине које се користе за добивање сребра су: отпаци фотографског материјала, демонетизирани сребрни новац, стари накит, украсни предмети и посуђе, отпаци легура за лемљење и делови конструкција са сребрним лемом, отпадни електронски уређаји, галванске превлаке сребра, раствори галванизације сребром итд. Избор поступка регенерације сребра зависи од удела (количине) и врсте других материјала у сировини и количине сребра.

=== Рафинирање ===
[[Датотека:Silver crystal.jpg|мини|Кристал чистог сребра, добијен електролитички са јасно видљивом дендритичном структуром]]
Сирово сребро се прочишћава [[електролиза|електролитичким]] путем. При томе се сирово сребро прикључује у електролитичку ћелију као анода. Као [[катода]] служи лим од чистог сребра, а као електролит раствор [[сребро нитрат]]а у [[азотна киселина|азотној киселини]].

Процес је доста сличан електролитичком прочишћавању бакра. Током електролизе, сребро и сви неплеменити састојци сировог сребра (попут бакра или олова) [[редокс реакција|оксидирају]] и прелазе у раствор. Племенити састојци попут злата и [[платина|платине]] не могу оксидовати те падају испод електроде. Тамо се постепено ствара ''анодни муљ'', који је важан извор племенитих и ретких метала. На катоди се издваја готово искључиво чисто сребро. Ово изузетно чисто сребро назива се ''електролитичко'' или фино сребро.<ref name="chids" />

== Особине ==
=== Физичке особине ===
Сребро је светли сјајни племенити метал. Као метал се кристализује у кубно центрираном кристалном систему. При нормалном атмосферском притиску, његова [[тачка топљења]] износи 961{{nbsp}} °C, а тачка кључања 2212{{nbsp}} °C. Међутим, сребро већ изнад 700{{nbsp}} °C, иако је и даље у чврстом стању, показује значајан [[напон паре|притисак паре]]. Оно испарава дајући једноатомну плавкасту пару. Племенити метал има густину од 10,49{{nbsp}}-{g/cm³}- (на 20{{nbsp}} °C) и припада тешким металима, као и сви други племенити метали.

Сребро има метални сјај. Свеж, неоксидовани, попречно пресечени комад сребра има највећу рефлексију светлости од свих метала, тако припремљено сребро може рефлектовати преко 99,5% видљиве светлости. Као ''најсветлији'' од свих метала у употреби најчешће се користи за израду [[огледала]]. Сребрни премаз има нешто сивљу нијансу беле боје. Што су мања зрнца кристала, то је боја тамнија. Када се кристали сребра иситне до микроскопски малих честица, добијају готово црну боју. Спектар рефлексије показује значајан помак близу дужине ултраљубичастог зрачења.

Сребро најбоље проводи топлоту и [[електрицитет]] од свих метала. Због своје мекоће и лаког извлачења (по Мохсовој скали тврдоће 2,5 до 4), сребро се може извући или исковати до најфинијих, плаво-зелених фолија дебљине до 0,002 - 0,003{{nbsp}}-{mm}-. Од 0,1-{g}- од 1-{g}- сребра могуће је извући готово 2 -{km}- дугу танку сребрну жицу (филигранско сребро).

У истопљеном стању, чисто сребро може из ваздуха апсорбирати готово 20 пута већу количину кисеоника, који се при отврдњавању истопљеног сребра ослобађа, при чему се кида већ формирана кора. Већ мало легирано сребро не показује ову особину.

=== Хемијске особине ===
[[Датотека:Eichbaum.jpg|мини|Потамнела сребрна кованица од 5 -{''Reichs''}- марака из 1927. године, због наслага сребро сулфида]]
Сребро спада у племените метале, а има електродни потенцијал од +0,7991{{nbsp}}-{V}-. Из тог разлога је релативно инертно. Такође, при вишим температурама оно не реагује са [[кисеоник]]ом из ваздуха. Пошто је у ваздуху садржана незнатна количина [[Водоник сулфид|водониксулфида]] -{H<sub>2</sub>S}-, током времена површина сребра потамни, јер елементарно сребро са водик сулфидом у присуству ваздуха даје [[сребро сулфид]] (-{Ag<sub>2</sub>S}-):
: <math>\mathrm{4\  Ag\ +\ 2 \ H_2S\ +\ O_2 \rightarrow\ 2\ Ag_2S\ +\ 2\ H_2O}</math>.

Сребро се раствара само у оксидирајућим киселинама, као што је [[азотна киселина]]. У неоксидирајућим киселинама, сребро се не раствара. Такође се раствара у цијанидним растворима у присуству кисеоника, дајући веома стабилне сребрне цијанидне комплексе, због чега је електрохемијски потенцијал јако помакнут. У концентрисаној сумпорној и азотној киселини, сребро се раствара само при повишеној температури, чиме се ствара [[сребро нитрат]] и [[сребро сулфат]] који пасивизирају остали део сребра. Сребро је стабилно и у истопљеним алкалним хидроксидима као што је [[натријум хидроксид]]. У лабораторији се због тога сребро користи за држање ових раствора, уместо тиглова од [[порцелан]]а или платине.

=== Биолошко-медицинске особине ===
Сребро у прашкастом, врло уситњеном облику делује бактерицидно, али и благо [[отров]]но, а разлоге треба тражити у великој реактивној површини иситњеног сребра и настајању огромне количине растворљивих [[јон]]а сребра. У живим организмима, јони сребра по правилу се врло брзо вежу за [[сумпор]] те се исталоже из [[крвоток]]а као тамни, тешко растворљиви [[сребро сулфид]]. Деловање зависи од површине. Ова особина је корисна у [[медицина|медицини]] за прекривање рана као на примјер за инвазивне апарате попут ендотрахеалних цевчица.<ref name="blattde" /> По правилу сребро се користи у медицини у антибактериолошке сврхе у медицинским производима као покривајући слој или у [[колоидно сребро|колоидном облику]], а однедавно и као нано-сребро. Јони сребра су употребу пронашли као средство за дезинфекцију и као средство у лечењу отворених рана. Они могу реверзибилно инхибирати узроке осетљивости на сребро након релативно дугог времена, а и поред тога могу деловати бактериостатички или чак бактерицидно. У том случају говори се о олигодинамичком ефекту. У многим случајевима, додају се и једињења [[хлор]]а, да би се повећало слабо деловање сребра.

При томе одвијају различити механизми деловања:<ref name="pmid 23785037" />
* Блокирање [[ензим]]а и онемогућавање њиховог спајања чиме се угрожавају животно важне транспортне функције у ћелији,
* Утицај на чврстоћу ћелијске структуре,
* Оштећења структуре мембране.
Описани ефекти могу изазвати и [[смрт]] ћелије.

Осим [[аргирија|аргирије]], неповратног тамњења и сивила коже и слузокоже, код акумулирања великих количина сребра у телу, може доћи и до потешкоћа у чулу укуса, преосетљивости чула мириса као и [[мозак|церебралних]] грчева и напада. Спорно је и терапеутско узимање колоидног сребра, које је посљедњих година поновно дошао у фокус јавности, а путем интернета и других комуникацијских канала се јако промовира. Рекламира се првенствено као универзални антибиотик и требало би да има особине лечења других тегоба. Научне студије о таквом деловању нису спроведене. Већ у поређењу са уобичајеним антибиотицима, његова перорална примена и деловање се доводи у сумњу. Према подацима Америчке агенције за заштиту околине ЕПА, орално узета количина сребра до 5 микрограма дневно по килограму телесне масе не би требало да представља никакву опасност по здравље човека<ref name="iris9" />

=== Митолошке особине ===
У многим народним предањима, причама и [[бајка]]ма, сребро се сматра јединим метал којим је у могуће убити [[вукодлак]]е и друга [[Митологија|митолошка бића]]. Чак и у модерним научно-фантастичним романима и филмовима често користи тај мотив.<ref name="jackson" />

== Употреба ==
[[Датотека:Silver Bar 01.jpg|мини|лево|Сребрна полуга од 5 -{kg}-]]
У историји најчешћа и најважнија употреба сребра била је израда вредносних предмета, понајвише сребрних кованица као платежног средства. У антици и средњем веку за израду кованица користили су се само сребро, [[злато]] и [[бакар]] односно [[бронза]]. Најчешће је вредност кованице одговарала вредности тог метала. У 17. веку у Сарајеву коване су османлијске акче султана Мурата -{IV}- из 1623. године, а сам назив акча је изведен из турске ријечи -{''ak''}- - бео, тако да би ''акча'' значила ситни бијели новац.<ref name="kopac" /> Непосредно пре почетка Другог светског рата у Краљевини Југославији пуштене су у оптицај сребрне кованице номиналне вредности 20 и 50 динара са ликом младог југословенског [[Петар II Карађорђевић|краља Петра -{II}-]].<ref name="jugosl" /> У Немачкој су све до 1871. године у оптицају биле сребрне кованице (талери), валута која је била покривена [[сребрни стандард|сребрним стандардом]]. Након 1871. године замењен је [[златни стандард|златним стандардом]]. Разлог за примену ових племенитих метала као средства чувања вредности су њихова реткост и трајност. Тек су у модерно време почеле да се кују кованице од других метала као што су жељезо, никл и цинк чија је вредност метала била нижа и није одговарала номиналној вредности кованице. Данас се сребро користи за израду посебних [[нумизматика|нумизматичких]] кованица поводом неких годишњица, прослава и слично.

Сребро је, поред злата и драгог камења ([[дијамант|дијаманата]] и другог), најважнији материјал за израду [[накит]]а. Вековима се сребро користило за скупоцени и трајни прибор за јело (сребрнину) и сакралне предмете. На накиту, шипкама и верским предметима, ако је наведено, може бити отиснут печат о чистоћи и садржају сребра.

Сребрне медаље у многим спортским такмичењима, попут [[Олимпијске игре|Олимпијских игара]], су награда за постигнуто друго место у такмичењу. То је зато што се сребро традиционално сматра другим по вредности племенитим металом после злата. Међутим, данас се златна медаља производи од 92,5% сребра позлаћена са 6 грама чистог злата. И у другим областима, појам ''сребрни'' означава другу по важности награду, одликовање или ознаку успешности. Сребро је цењено и у индустрији музичких инструмената, јер због своје густине даје леп, топли тон, а поред тога се може лако и обрађивати.

Сребро има највећу електричну проводљивост од свих метала те велику проводљивост топлоте и изражене особине [[рефлексија|рефлексије]] [[светлост]]и. Због тога је нашло примену у електрици, електроници и [[оптика|оптици]]. Могућности рефлексије стаклених огледала се заснивају на хемијском посребравању стаклених плоча. Овај принцип се користи и за израду оптичких светлосних или топлотних рефлектора. [[Суспензија (хемија)|Суспензија]] сребрног праха у лепку користи се за електричне и термичке лепкове.

Сребро се користи и као додатак прехрамбеним намирницама и означава Е-бројем ''174''. Углавном се користи као прелив на слаткишима попут пралина и ликера. Соли сребра боје стакло и емаил у жуто.

== Једињења сребра ==

Сребро у најважнијим једињењима има оксидациони број +1, те је најчешће једновалентно. Једињења у којима сребро има више оксидационе бројеве +2, +3 и +4 малобројна су, прилично тешко се добивају и јаки су оксиданси, али су стабилна у флуоридима, комплексним флуоридима, оксидима и азотним комплексима.
* [[Сребро сулфид]] -{AgS}- је црна, у води потпуно нерастворна материја. Стварање те соли на површини сребра разлог је што оно на ваздуху постаје црно.
* [[Srebro nitrat|Сребро(-{I}-) нитрат]] (сребрни нитрат, -{AgNO<sub>3</sub>, lapis infemalis}-) је најраспрострањеније и најважније једињење (со) сребра од којег се производе његова друга једињења. Добија се растварањем сребра у разређеној азотној киселини, те кристализацијом из раствора сребра. Формира прозирне (безбојне) плочасте кристале или белу масу. Растворан је у [[Вода|води]], много лакше у топлој него у хладној. Служи за добијање других сребрних соли, као тинта за обиљежавање рубља, у медицини (-{lapis infernalis}-), за галванско посребривање, у производњи огледала, у фотографској индустрији, као реагенс у хемијској анализи (аргентометрија).

Позната су два оксида сребра -{AgO}- и -{Ag<sub>2</sub>O}-;
* [[Srebro(I) oksid|Сребро(-{I}-) оксид]] (-{Ag<sub>2</sub>O}-) тешко се раствара у води, а водени раствор реагује лужнато. Употребљава се за производњу катодних деполаризатора примарних извора струје, тј. позитивна електрода сребрнооксидног галванског чланка, те као катализатор.

Сребро(-{I}-) халогениди су од велике важности.
* [[Srebro(II) fluorid|Сребро флуорид]] (-{AgF<sub>2</sub>}-) жуте је боје и у води је добро растворан, а раствара се и у разним органским [[растварач]]има. Користи се као средство за [[Флуорирање воде|флуоризацију воде]], те [[Флуоридирање|флуорирање]] органских једињења.
* [[Сребро јодид]] (-{AgI}-) жуте је боје, а у новије време се користи као средство за стварање вештачке кише.
* [[Сребро хлорид]] (-{AgCl}-) је бела материја нерастворна у води, а раствара се у органским отапалима нпр. у [[амонијак]]у те у растворима тиосулфата и цијанида. У пракси је најважнији, а добива се као преципитат у облику белих кристалића из воденог раствора. Тачка топљења му је при 449&nbsp;°C. Изложен кроз кратко време светлу наизглед се не мења, али се може редуковати на метално сребро погодним средствима која не редукују неосветљену со (развијачима) - на чему се и заснива његова примена у фотографији. Овај процес у фотографској емулзији узрокује потамњење светлости експонираног слоја. Но исти је слој транспарентан за ИЦ-зрачење па се користи као фотоподлога у ИЦ-спектроскопији.
* [[Сребро бромид]] (-{AgBr}-) је бела до светложута материја нерастворна у води. Бромид на светлу постаје сивољубичаст.

== Фотографија ==
Филм и фотографске плоче су превучене танким слојем желатина у коме су фине честице сребробромида. Када се филм или фотографска плоча кратко време изложи светлости неке честице се делимично разложе у елементарно сребро, па се онда не ствара правилна слика.

== Занимљивости ==
Забележена употреба сребра је за спречавање инфекције у време [[Античка Грчка|античке Грчке]] и [[Антички Рим|Рима]]. Сребро се поново користи у [[Средњи вијек|средњем веку]], када је коришћено за више намена, као што је за дезинфекцију воде и хране током складиштења, као и за лечење опекотина и рана. У [[19. век]]у, морнари на дугим путовањима по океану стављали су сребрни новац у бурад воде и вина, да би течност дезинфиковали за пиће. Пионири у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]] користи су исту идеју. Сребрна решења су одобрена [[1920]]. године од стране [[Uprava za hranu i lekove|ФДА]] за употребу као [[Антибиотик|антибактеријски]] агенти.
Чисто сребро не потамни на ваздуху. Кад потамни то је знак да у ваздуху има сумпора, који се налази у градском диму или у близини петролејских извора.

== Види још ==
* ''[[Сребро ил’ олово]]''
* [[Гламско сребро]]

== Референце ==
{{reflist|2|refs=
<ref name="arnold">Arnold F. Holleman, Nils Wiberg: ''Lehrbuch der Anorganischen Chemie'', 102. izd., de Gruyter, Berlin . {{page|year=2007|isbn=978-3-11-017770-1|pages=1433}}</ref>
<ref name="ludwig">Ludwig Bergmann, Clemens Schaefer, Rainer Kassing: ''Lehrbuch der Experimentalphysik'', Tom 6: ''Festkörper''. 2. izd., Walter de Gruyter. {{page|year=2005|isbn=978-3-11-017485-4|pages=361}}</ref>
<ref name="greenwood">N. N. Greenwood, A. Earnshaw: ''Chemie der Elemente'', 1. izd. {{page|year=1988|isbn=978-3-527-26169-7|pages=1509}}</ref>
<ref name="zhang">{{cite journal|last1=Zhang |first1=Yiming |title=Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks |date=2011|volume=56|issue=2|pages=328–337|journal= Journal of Chemical & Engineering Data|doi=10.1021/je1011086|pmc=|pmid= |last2=Evans |first2=Julian R. G. |last3=Yang |first3=Shoufeng }}</ref>
<ref name="kiel">[http://www.tf.uni-kiel.de/matwis/amat/mw2_ge/kap_1/backbone/r1_2_2.html ''Wärmeleitfähigkeit.''] na stranici ''Technischen Fakultät der Uni Kiel''</ref>
<ref name="kitco">[http://www.kitco.com/ www.kitco.com]</ref>
<ref name="kina09">[http://www.24hgold.com/english/stat_country_detail.aspx?titre=history%20of%20silver%20production&pays=China&deid=29364B1670 Historija kineske proizvodnje srebra od 1961. godine do 2009. godine]</ref>
<ref name="solar">Solarmagazin: ''Photovoltaik-Forschung und -Entwicklung: Innovationen bei Solarzellen und Modulen.'' mart 2006. {{cite web|author=|title=(Online)|url=http://www.solarserver.de/solarmagazin/artikelmaerz2006.html|date=|access-date=24. 02. 2017|archive-date=04. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131004044228/http://www.solarserver.de/solarmagazin/artikelmaerz2006.html|url-status=}}</ref>
<ref name="trading">{{Cite web |url=http://www.trading-house.net/news/peru-verfuegt-ueber-reserven-3-88-mrd-unzen-silber-und-66-3-mio-unzen-gold-21568147.html |title=''Peru verfügt über Reserven 3,88 Mrd. Unzen Silber und 66,3 Mio. Unzen Gold.'' |access-date=24. 02. 2017 |archive-date=13. 11. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111113062530/http://www.trading-house.net/news/peru-verfuegt-ueber-reserven-3-88-mrd-unzen-silber-und-66-3-mio-unzen-gold-21568147.html |url-status= }}</ref>
<ref name="chids">{{cite web|author=|title=''Anorganischer Experimentalvortrag: Silber'', str.{{nbsp}}9, ''Elektrolytische Feinreinigung (Möbius-Verfahren)''|url=http://www.chids.de/dachs/expvortr/683Silber_Hildebrand.doc|date=|access-date=24. 02. 2017|archive-date=05. 03. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120305025949/http://www.chids.de/dachs/expvortr/683Silber_Hildebrand.doc|url-status=}}; 1,1{{nbsp}}MB)</ref>
<ref name="plastik">{{cite web|author=|title=''Historija materijala - Alexander Parkes.''|url=http://plasticker.de/fachwissen/history_people_detail.php?id=1&PHPSESSID=31cd0492cbfeb5dc078deec4294b4c2b|date=|access-date=24. 02. 2017|archive-date=07. 02. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130207091113/http://plasticker.de/fachwissen/history_people_detail.php?id=1&PHPSESSID=31cd0492cbfeb5dc078deec4294b4c2b|url-status=}} na stranici ''plasticker.de''</ref>
<ref name="jorg">Jörg Mildenberger: ''Anton Trutmanns Arzneibuch Teil II: Wörterbuch, Würzburg 1997, Band V. {{page|year=|isbn=978-3-8260-1398-0|pages=2274}}</ref>
<ref name="pmid 23785037">{{cite journal|last1= Morones-Ramirez|first1= Jose Ruben|title=Silver Enhances Antibiotic Activity Against Gram-Negative Bacteria|journal= Science Translational Medicine|date= 2013|doi=10.1126/scitranslmed.3006276|pmc=3771099|pmid=23785037|last2= Winkler|first2= Jonathan A.|last3= Spina|first3= Catherine S.|last4= Collins|first4= James J.|volume= 5|issue= 190|pages= 190ra81||issn=1946-6242}}</ref>
<ref name="blattde">{{cite web|author=|title=''Mit Silber beschichteter Tubus senkt Pneumonierisiko.''|url=http://www.aerzteblatt.de/V4/news/news.asp?id=33419|date=|access-date=24. 02. 2017|archive-date=23. 12. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101223122344/http://www.aerzteblatt.de/V4/news/news.asp?id=33419|url-status=}} u: ''Deutsches Ärzteblatt.'' 20. august 2008.</ref>
<ref name="jackson">{{cite book|author=Robert Jackson|title=Witchcraft and the Occult |url=https://archive.org/details/witchcraftoccult0000jack|location= |publisher= Quintet|year=1995|isbn=978-1-85348-888-7 }}. Devizes, Quintet Publishing: 25.</ref>
<ref name="iris9">[https://cfpub.epa.gov/ncea/iris/iris_documents/documents/subst/0099_summary.pdf''Silver (CASRN 7440-22-4).''] na web stranici Američke agencije za zaštitu okoline EPA</ref>
<ref name="kopac">Viktor Kopač: Bilten, glasnik HND, br. 24, Zagreb 1973.</ref>
<ref name="jugosl">[http://www.srebrozlato.com/numizmatika/srebrni-novac-srebrnjak-20-i-50-dinara-kralj-petar-1938.shtml Jugoslavenske kovanice iz 1938. godine]</ref>
}}

== Литература ==
* {{Greenwood&Earnshaw2nd}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Silver}}
* [http://www.webelements.com/webelements/elements/text/Ag/index.html Основне информације о сребру]
* [http://environmentalchemistry.com/yogi/periodic/Ag.html Елементарно сребро]
* [https://web.archive.org/web/20080417110808/http://www.rsc.org/chemistryworld/podcast/element.asp Chemistry in its element podcast] (MP3) from the Royal Society of Chemistry's Chemistry World: [http://www.rsc.org/images/CIIE_silver_48kbps_tcm18-118748.mp3 Silver]
* [http://www.periodicvideos.com/videos/047.htm Silver] at ''The Periodic Table of Videos'' (University of Nottingham)
* [http://www.silversmithing.com/ Society of American Silversmiths]
* [http://www.silverinstitute.org/ The Silver Institute] A silver industry website
* [http://www.theodoregray.com/PeriodicTable/Elements/047/index.html A collection of silver items] Samples of silver
* [http://digital.library.wisc.edu/1711.dl/EcoNatRes.Argentum Transport, Fate and Effects of Silver in the Environment]
* [http://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0557.html CDC – NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards – Silver]
* [https://web.archive.org/web/20170525031514/http://www.pniok.de/ag.htm Picture in the Element collection from Heinrich Pniok]

{{Периодни систем елемената 2}}
{{Једињења сребра}}
{{Минерали}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Сребро| ]]
[[Категорија:Електрични проводници]]