Изворни код странице Соларна енергија

[[Датотека:Saulės elektrinė.jpg|thumb|right|250п|Енергија из [[sunlight|сунчеве светлости]] се сакупља као електрична енергија помоћу [[solar cell|соларних ћелија]], уређених као [[Photovoltaic power station|електрана]] ]]
[[Датотека:Solar Two 2003.jpg|мини|250п|Кула за сакупљање соларне енергије помоћу огледала]]

'''Соларна''' или '''Сунчева енергија''', је енергија [[Сунчево зрачење|сунчевог зрачења]] коју примећујемо у облику светла и топлоте којом нас наша звезда свакодневно обасипа. Сунце је највећи извор енергије на Земљи. Сем непосредног зрачења које греје Земљину површину и ствара [[клима]]тске услове у свим [[Климатски појасеви|појасевима]], ово зрачење је одговорно и за стално обнављање енергије ветра, морских струја, таласа, водних токова и термалног градијента у океанима. Поступком фотосинтезе се сунчева енергија претвара у биљну масу која на тај начин постаје претворена енергија у [[целулоза|целулозу]] или други облик [[угљени хидрат|угљених хидрата]]. Енергија која потиче из посредног и непосредног сунчевог зрачења се сматра [[Обновљиви извори енергије|обновљивим извором]] енергије јер се њеним коришћењем не ремети значајно равнотежа тока материје и енергије у природи. 

Сва конвенционална, [[фосилна горива|фосилна]], горива су такође један облик енергије сунчевог зрачења. Међутим, ова енергија је акумулирана и у дугим процесима геолошких и хемијских трансформација заробљена под површином Земље у облику [[нафта|нафте]], [[Природни гас|гаса]] или [[Угаљ|угља]]. Ова енергија се може искористити на разне начине и употребити као топлотна, електрична, хемијска или механичка енергија.

Најједноставнији начин је сакупљање топлотне енергије, помоћу [[соларни колектор|соларних колектора]] који дају топлу воду или топао ваздух који се могу користити за грејање топле воде за домаћинство, базене, радијаторе или подно грејање. Још у време античких Грка је писац Ксенофонт описао како се паметним грађењем може искористити сунчева енергија за грејање кућа зими. Данас се у зградама топлотна енергија Сунца користи пасивним и активним захватом коришћењем архитектонских и грађевинских техника. Напредни начин је непосредна производња електричне енергије [[solarna ćelija|фотонапонским ћелијама]]. Овај начин подразумева да се постављањем панела полупроводничких особина и излагањем сунчевом зрачењу непосредно добија електрични напон односно електрична енергија. Соларна енергија је у последње време стекла велику популарност као [[обновљиви извори енергије|обновљиви извор енергије]] који са собом не доноси [[загађење]] повезано с [[фосилна горива|фосилним горивима]].<ref name=ie11/><ref>{{cite web |url=http://www.rsc.org/ScienceAndTechnology/Policy/Documents/solar-fuels.asp |title=Energy |publisher=[[Royal Society of Chemistry]] |date=2 April 2014}}</ref>

Велика количина расположиве сунчеве енергије чини је веома привлачним извором електричне енергије. У 2020. соларна енергија је била најјефтинији извор електричне енергије.<ref name="auto">{{Cite web|title='Renewables' power ahead to become the world's cheapest source of energy in 2020|url=https://www.weforum.org/agenda/2021/07/renewables-cheapest-energy-source/|access-date=2022-01-25|website=World Economic Forum|language=en}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|title=Levelized Cost Of Energy, Levelized Cost Of Storage, and Levelized Cost Of Hydrogen|url=http://www.lazard.com/perspective/levelized-cost-of-energy-levelized-cost-of-storage-and-levelized-cost-of-hydrogen/|access-date=2022-01-25|website=Lazard.com|language=en}}</ref> У Саудијској Арабији је у априлу 2021. потписан уговор о куповини (ппа) за нову соларну електрану у Ал-Фајсалиху. Пројекат је забележио најнижу светску цену за производњу соларне ПВ електричне енергије од 1,04 цента по kWh.<ref name="ppa for 2970MW">{{Cite web|title=Saudi Arabia signed Power Purchase Agreement for 2,970MW Solar PV Projects|url=https://www.saudigulfprojects.com/2021/04/saudi-arabia-signed-power-purchase-agreement-for-2970mw-solar-pv-projects/|access-date=2022-08-28|website=saudigulfprojects.com|language=en}}</ref>

[[International Energy Agency|Међународна агенција за енергију]] је 2011. године изјавила да ће „развој приступачних, неисцрпних и чистих технологија соларне енергије имати огромне дугорочне предности. То ће повећати [[energy security|енергетску сигурност]] земаља ослањањем на аутохтоне, неисцрпне и углавном од увоза независне ресурсе, побољшати [[sustainability|одрживост]], смањити [[pollution|загађење]], смањити трошкове [[Climate change mitigation|ублажавања глобалног загревања]] .... Ове предности су глобалне."<ref name=ie11>{{cite web|url=http://www.iea.org/Textbase/npsum/solar2011SUM.pdf |title=Solar Energy Perspectives: Executive Summary |year=2011 |publisher=International Energy Agency |archive-url=https://web.archive.org/web/20120113032718/http://www.iea.org/Textbase/npsum/solar2011SUM.pdf |archive-date=13 January 2012 |url-status=dead }}</ref>

== Анализа сунчевог зрачења ==
[[Датотека:SolarGIS-Solar-map-Europe-en.png|thumb|300п|Карта сунчевог зрачења - Европа]]
Сунце је звезда у чијем језгру се као у фузионом реактору дешава [[нуклеарна фузија]], процес у коме се сваке секунде око 3 тоне масе претвара у енергију зрачења која се потом емитује у околни простор. Током овог претварања водоника у хелијум се ослобађа 3,86•10<sup>20</sup> MW. Интензитет овог зрачења опада са квадратом удаљености од Сунца.

Рачунајући да је површина пројекције Земље око 128 милиона km², а доток енергије Сунца до Земље око 117•10<sup>9</sup> MW или око 10<sup>9</sup> TWh годишње, добија се да годишње на Земљу Сунце шаље 25 пута више енергије него што износе резерве свих фосилних горива.

На просечној удаљености планете Земље од Сунца, у зависности од сунчевих активности, на управну површину у свакој секунди пада између 1307 и 1393 W/m². Ово зрачење се зове екстратерестрично јер је у питању зрачење доступно изван земљиног ваздушног омотача. ''Соларна константа'' је просечна густина снаге зрачења Сунца по јединици површине изнад површине Земље у свемиру. Прихваћено је да је вредност соларне константе <math>S_0 = 1353 \pm 21 \; W/m^2</math>.

== Примери употребе соларне енергије у Србији ==

=== Стробери дрво ({{jez-en|Strawberry Тree}}) ===
Млада српска компанија [[Стробери енерџи]] ({{jez-en|Strawberry energy}}), сачињена од студената, изумела је први на свету Јавни соларни пуњач за мобилне уређаје, назван „Стробери Дрво“ а потом га и поставила октобра 2010. године у Обреновцу на главном градском тргу.<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/211982/Obrenovac-dobio-prvi-na-svetu-solarni-punjac-za-mobilne Обреновац добио први на свету соларни пуњач за мобилне], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Ову соларну станицу је Стробери енерџи потпуно самостално осмислио, пројектовао и конструисао. Априла 2011. године, Стробери енерџи је са својим пројектом Сртобери Дрво освојио прво место на манифестацији „Недеља одрживе енергије 2011" у Бриселу у категорији Смањења јавне потрошње.<ref>[http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+1/875180/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0.html РТС Новости дана], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>

До сада је постављено осам Стробери Дрвећа у Србији: у [[Обреновац|Обреновцу]], у [[Београд]]у на Звездари испред Установе Културе Вук Караџић и у Ташмајданском парку (новог дизајна од стране архитекте Милоша Миливојевића), [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Кикинда|Кикинди]], [[Врање|Врању]], [[Бор (град)|Бору]] и [[Ваљево|Ваљеву]].<ref>[http://www.mondo.rs/s220823/mt-s_poklonio_Beogradu_solarni_punjac.html mt:s поклонио Београду соларни пуњач]{{Мртва веза}}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.novisad.rs/lat/svecano-pusten-u-rad-javni-solarni-punjac-u-novom-sadu Свечано пуштен у рад Јавни соларни пуњач у Новом Саду], Приступљено 25. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/kikinda/u-kikindi-postavljen-solarni-punjac-za-mobilne-uredjaje_331067.html У Кикинди постављен соларни пуњач за мобилне уређаје], Приступљено 25. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2012&mm=08&nav_id=638656 Соларни пуњач и у Врању], Приступљено 25. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/345799/Gradjani-Bora-dobili-javni-solarni-punjac Грађани Бора добили јавни соларни пуњач], Приступљено 25. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2012&mm=10&nav_id=651986 Ваљево добило соларни пуњач уређаја], Приступљено 25. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/javni-solarni-punjac-za-mobilne-postavljen-na-tasmajdanu/64350.phtml Јавни соларни пуњач за мобилне постављен на Ташмајдану] {{Wayback|url=http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/javni-solarni-punjac-za-mobilne-postavljen-na-tasmajdanu/64350.phtml |date=20130416055414 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>

Стробери Дрво је соларни систем који се трајно поставља на јавним просторима како што су паркови, тргови, улице и друго. Два соларна панела на врху сакупљају Сунчеву енергију, претварају је у електричну и складиште у акумулаторским батеријама, тако да уређај може да ради ноћу, када пада киша или снег. Без сунчеве светлости, уређај може да пуни батерије преносивих уређаја и до две недеље. Ова услуга је за кориснике потпуно бесплатна. Стробери Дрво има и уграђену клупу, надстрешницу и каблове за већину типова мобилних уређаја тако да није потребно носити са собом додатне каблове.<ref>[http://www.inovacionifond.rs/category/portfolio/strawberry-drvo/ Стробери Дрво] {{Wayback|url=http://www.inovacionifond.rs/category/portfolio/strawberry-drvo/ |date=20120520160642 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/rts/sr/RTS+Satelit/story/1526/Srbija+na+vezi/870674/Izum+srpskih+studenata+u+Briselu.html Изум српских студената у Бриселу] {{Wayback|url=http://www.rts.rs/page/rts/sr/RTS+Satelit/story/1526/Srbija+na+vezi/870674/Izum+srpskih+studenata+u+Briselu.html |date=20110412173437 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Компанија Стробери енерџи је развила и мали соларни пуњач преносивих уређаја Стробери Мини, који је мањи и преносив. Овај уређај је малих димензија и има уграђене точкића па се стога може једноставно транспортовати и поставити на било којој локацији а преко уграђеног екрана осетљивог на додир се корисници могу едуковати о обновљивим изворима енергије кроз инсталирану еко апликацију.<ref>[http://budiekofin.com/novosti/71/Strawberry_Mini-Strawberry_Prijatelj Стробери Мини-Стробери Пријатељ] {{Wayback|url=http://budiekofin.com/novosti/71/Strawberry_Mini-Strawberry_Prijatelj |date=20120624092642 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>

Забележени су и други пионирски покушаји коришћења соларне енергије у Србији, као на пример [[Владан Петровић]] у [[Бадњевац (Баточина)|Бадњевцу]].<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Solarna-energana-u-Badnjevcu.sr.html Соларна енергија у Бадњевцу („Политика“, 7. новембар 2012)], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>

== Потенцијал ==
{{Further|Сунчево зрачење}}
{{multiple image
|direction= vertical
|align    = right
|width    = 250
|image1   = Breakdown of the incoming solar energy.svg
|image2   = Solar land area.png
|caption1 = Отприлике половина упадне сунчеве енергије стиже до површине Земље.
|caption2 = Просечна [[insolation|инсолација]]. Теоријска површина малих црних тачака је довољна да соларном енергијом обезбеди укупне [[World energy consumption|светске енергетске потребе]] од 18 [[Terawatt|TW]].
}}

Земља прима 174 [[petawatt|петавата]] (PW) упадног сунчевог зрачења ([[insolation|инсолације]]) у горњим слојевима [[Earth's atmosphere|атмосфере]].<ref>{{harvnb|Smil|1991|pp=240}}</ref> Отприлике 30% се рефлектује назад у свемир, док остатак, 122 PW, апсорбују облаци, океани и копнене масе. [[electromagnetic spectrum|Спектар]] сунчеве светлости на површини Земље је углавном распрострањен у [[visible light|видљивом]] и [[near-infrared|блиском инфрацрвеном]] опсегу са малим делом у [[near-ultraviolet|блиском ултраљубичастом]].<ref>{{cite web|title=Natural Forcing of the Climate System|publisher=Intergovernmental Panel on Climate Change|url=http://www.grida.no/climate/ipcc_tar/wg1/041.htm#121|access-date=29 September 2007|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20070929100134/http://www.grida.no/climate/ipcc_tar/wg1/041.htm#121|archive-date=29 September 2007}}</ref> Већина светске популације живи у областима са нивоом инсолације од 150–300 вати/m², односно [[kilowatt-hour|kWh]]/m² дневно.<ref>{{Cite book|last1=Karuppu|first1=Karthik|title=Solar Assessment Guidance: A Guide for Solar Trainee, Trainer & Assessor Examination|last2=Sitaraman|first2=Venk|last3=NVICO|publisher=Notion Press|year=2019|isbn=978-1646505227|language=en}}</ref>

Сунчево зрачење апсорбује копнена површина Земље, океани – који покривају око 71% Земљине кугле – и атмосфера. Топли ваздух који садржи испарену воду из океана подиже се, изазивајући [[atmospheric circulation|атмосферску циркулацију]] или [[convection|конвекцију]]. Када ваздух достигне велику надморску висину, где је температура ниска, водена пара се кондензује у облаке, који падају на површину Земље, довршавајући [[water cycle|циклус воде]]. [[latent heat|Латентна топлота]] кондензације воде појачава конвекцију, стварајући атмосферске појаве као што су ветар, [[циклон]]и и [[антициклон]]и.<ref>{{cite web|title=Radiation Budget|date=17 October 2006|publisher=NASA Langley Research Center|url=http://marine.rutgers.edu/mrs/education/class/yuri/erb.html|access-date=29 September 2007|archive-date=01. 09. 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20060901043314/http://marine.rutgers.edu/mrs/education/class/yuri/erb.html|url-status=}}</ref> Сунчева светлост коју апсорбују океани и копнене масе одржава површину на просечној температури од 14&nbsp;°C.<ref>{{cite web|last=Somerville|first=Richard|title=Historical Overview of Climate Change Science|url=http://www.ipcc.ch/pdf/assessment-report/ar4/wg1/ar4-wg1-chapter1.pdf|publisher=Intergovernmental Panel on Climate Change|access-date=29 September 2007|archive-date=26. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181126204443/http://www.ipcc.ch/pdf/assessment-report/ar4/wg1/ar4-wg1-chapter1.pdf|url-status=}}</ref> [[photosynthesis|Фотосинтезом]], зелене биљке претварају сунчеву енергију у хемијски ускладиштену енергију, која производи храну, дрво и [[biomass|биомасу]] из које се добијају фосилна горива.<ref>{{cite web|last=Vermass|first=Wim|title=An Introduction to Photosynthesis and Its Applications|publisher=Arizona State University|url=http://photoscience.la.asu.edu/photosyn/education/photointro.html|access-date=29 September 2007|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/19981203020943/http://photoscience.la.asu.edu/photosyn/education/photointro.html|archive-date=3 December 1998}}</ref>

Укупна сунчева енергија коју апсорбују Земљина атмосфера, океани и копнене масе је приближно 122 PW·годишње = 3.850.000 [[Joule#Multiples|ексаџула]] (ЕЈ) годишње.<ref name="Smil 2006, p. 12">{{harvnb|Smil|2006|pp=12}}</ref> У 2002. (2019), ово је било више енергије у једном сату (један сат и 25 минута) него што је свет потрошио у једној години.<ref>{{cite journal|title=Solar energy: A new day dawning?: Silicon Valley sunrise|first=Oliver|last=Morton|date=6 September 2006|journal=Nature|volume=443|issue=7107|pages=19–22|doi=10.1038/443019a|pmid = 16957705|bibcode=2006Natur.443...19M|s2cid=13266273}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://web.mit.edu/mitpep/pdf/DGN_Powering_Planet.pdf|title=Powering the Planet: Chemical challenges in solar energy utilization|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|volume=103|issue=43|pages=15729–35|access-date=7 August 2008|bibcode=2006PNAS..10315729L|last1=Lewis|first1=N. S.|last2=Nocera|first2=D. G.|year=2006|doi=10.1073/pnas.0603395103|pmid=17043226|pmc=1635072|doi-access=free}}</ref> Фотосинтеза захвата приближно 3.000 ЕЈ годишње у биомаси.<ref>{{cite web|publisher=Food and Agriculture Organization of the United Nations|url=http://www.fao.org/docrep/w7241e/w7241e06.htm#TopOfPage|title=Energy conversion by photosynthetic organisms|access-date=25 May 2008}}</ref>

== Види још ==

* [[Сунчева радијација]]
* [[Концентрована соларна енергија]]
* [[Соларни колектор на бази честица]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* Соларна енергетика и одрживи развој, Јасмина Радосављевић, Томислав Павловић, Мирослав Ламбић, Грађевинска књига. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2004|isbn=978-86-395-0405-2|pages=}}.
* Енергија за одрживи свет, Ненад Ђајић, Рударско-геолошки факултет. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2002|isbn=978-86-7352-081-0|pages=}}.
* Насушно сунце, [[Бранко Лаловић]], Нолит, Београд, 1982
* {{cite journal |last=Willson |first=Richard C.|author2=H.S. Hudson|year=1991 |title=The Sun's luminosity over a complete solar cycle |journal=Nature |volume=351 |issue=6321 |pages=42–4 | doi=10.1038/351042a0 |bibcode=1991Natur.351...42W|s2cid=4273483}}
* {{cite web | title=The Sun and Climate | work=U.S. Geological Survey Fact Sheet 0095-00 | url=http://pubs.usgs.gov/fs/fs-0095-00/ | access-date = 2005-02-21}}
* {{cite journal |last=Foukal |first=Peter |display-authors=etal  |year=1977 |title=The effects of sunspots and faculae on the solar constant |journal=Astrophysical Journal |volume=215 |pages=952 |doi=10.1086/155431 |bibcode=1977ApJ...215..952F}}
* {{cite book |author=Stetson, H.T. |title=Sunspots and Their Effects |url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.60352 |publisher=McGraw Hill |location=New York |year=1937 }}
* {{cite book|first=Steven Haywood |last=Yaskell|title=Grand Phases On The Sun: The case for a mechanism responsible for extended solar minima and maxima|url={{google books |plainurl=y |id=HlylqHME5SMC}}|date=31 December 2012|publisher=Trafford Publishing|isbn=978-1-4669-6300-9}}

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons     = Solar energy
| wikispecies = 
| wiktionary  = 
| wikiversity = 
| wikibooks   = 
| wikisource  = 
| wikiquote   = 
| wikinews    = Соларна енергија
}}
* [https://freeonplate.com/sr/solarna-energija/ Енергија Сунца]

{{Енергетика}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Обновљиви извори енергије]]
[[Категорија:Енергија]]
[[Категорија:Алтернативна енергија]]
[[Категорија:Соларна енергија]]