Изворни код странице Со

{{Друго значење 2|Сол}}
[[Датотека:Sodium-chloride-3D-ionic.png|мини|Кристална решетка: структура натријум-хлорида; јони [[натријум]]а обојени љубичасто, а јони [[хлор]]а у зелено]]
[[Датотека:Sulphat.png|мини|Структура анјона сулфата (-{SO<sub>4</sub><sup>2−</sup>}-)]]
[[Датотека:Chalcanthite-cured.JPG|мини|220px|Плава со [[бакар(-{II}-) сулфат]]а ]]
[[Датотека:Selpologne.jpg|мини|220px|Кристал соли]]

У [[хемија|хемији]], '''со''' је општи термин који се користи за [[јонско једињење|јонска једињења]] састављена од позитивно [[наелектрисање|наелектрисаних]] [[јон|катјона]] и негативно наелектрисаних [[јон|анјона]], тако да је производ неутралан и без наелектрисања.<ref name="goldbook" /><ref name="LdC" /> Конститутивни јони се држе заједно [[Coulomb's law|електростатичким силама]]<ref name="halliday">{{cite book |last1=Halliday |first1=David |last2=Resnick |first2=Robert |last3=Walker |first3=Jearl |title=Fundamentals of Physics |date=2013 |publisher=John Wiley & Sons |isbn=9781118230718 |pages=609, 611}}</ref><ref>{{cite book |last1=Roller |first1=Duane | last2=Roller |first2=D. H. D.|date=1954 |title=The development of the concept of electric charge: Electricity from the Greeks to Coulomb |url=https://archive.org/details/developmentofcon0000roll|url-access=registration |location=Cambridge, Massachusetts |publisher=[[Harvard University Press]] |page=[https://archive.org/details/developmentofcon0000roll/page/79 79] }}</ref><ref name="1785b">{{cite book|last=Coulomb|year=1785|chapter-url=https://books.google.com/books?id=by5EAAAAcAAJ&pg=PA578|chapter=Second<!--sic--> mémoire sur l'électricité et le magnétisme|trans-chapter=Second dissertation on electricity and magnetism|title=Histoire de l'Académie Royale des Sciences|trans-title=History of the Royal Academy of Sciences|language=fr|pages=578–611|quote=Il résulte donc de ces trois essais, que l'action répulsive que les deux balles électrifées de la même nature d'électricité exercent l'une sur l'autre, suit la raison inverse du carré des distances.}}</ref> које се називају [[ionic bonding|јонске везе]].<ref>{{Cite book|chapter-url=https://doi.org/10.1351/goldbook.IT07058|doi = 10.1351/goldbook.IT07058|chapter = Ionic bond|title = IUPAC Compendium of Chemical Terminology|year = 2009|isbn = 978-0-9678550-9-7}}</ref><ref name=Seifert>{{Cite web |url=https://www.chemistryworld.com/opinion/do-bond-classifications-help-or-hinder-chemistry/4018431.article |last=Seifert |first=Vanessa |title=Do bond classifications help or hinder chemistry? |date=27 November 2023 |website=chemistryworld.com |access-date=22 January 2024}}</ref><ref>{{cite book |doi=10.1002/9781118165850.ch2|chapter=Ionic Interactions in Supramolecular Complexes|title=Ionic Interactions in Natural and Synthetic Macromolecules|year=2012|last1=Schneider|first1=Hans-Jörg|pages=35–47|isbn=9781118165850}}</ref> Ови [[јон]]и могу бити [[неорганско једињење|неоргански]] (-{Cl}-<sup>-</sup>) као и [[органско једињење|органски]] (-{CH}-<sub>3</sub>--{COO}-<sup>-</sup>), и једноатомски (-{F}-<sup>-</sup>) као и вишеатомски јони (-{SO}-<sub>4</sub><sup>2-</sup>).<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="Holleman&Wiberg1st">{{Holleman&Wiberg1st}}</ref> 

Појединачни јони унутар соли обично имају више блиских суседа, тако да се не сматрају делом молекула, већ делом непрекидне тродимензионалне мреже. Соли обично формирају [[Crystal structure|кристалне структуре]] када су чврсте. Соли састављене од малих јона обично имају високе [[Melting point|тачке топљења]] и [[boiling point|кључања]], и оне су [[Hardness|тврде]] и [[Brittleness|ломљиве]]. Као чврсте материје, оне су скоро увек [[insulator (electricity)|електрично изолујуће]], али када се [[melting|растопе]] или [[Dissolution (chemistry)|растворе]] постају високо [[electrical resistivity and conductivity|проводљиви]], јер јони постају покретни. Растопи и водени раствори соли се зову [[електролит]]и. Неке соли имају велике катјоне, велике анјоне или обоје. По својим својствима, такве врсте су често сличније органским једињењима.

[[Цвитер јон]]и су соли које садрже анјонски и катјонски центар у истом [[молекул]]у, као на пример [[аминокиселина|амино киселине]], многи [[метаболит]]и, [[пептид]]и и [[протеин]]и.<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref><ref name="VoetBiochemistry3rd">{{VoetBiochemistry3rd}}</ref>

Смеше више различитих јона у раствору као што је [[цитоплазма]] [[ћелија (биологија)|ћелије]], у [[крв]]и, [[мокраћа|урину]], биљном соку и минералној води најчешће не стварају дефинисане соли после испаравања воде.

== Историја открића ==
[[Image:X-ray spectrometer, 1912. (9660569929).jpg|thumb|Рендгенски спектрометар који је развио В.Х. Браг]]

Године 1913, структуру [[натријум хлорид]]а су одредили [[William Henry Bragg|Вилијам Хенри Браг]] и [[William Lawrence Bragg|Вилијам Лоренс Браг]].<ref>{{cite journal|last1=Bragg|first1=W. H.|last2=Bragg|first2=W. L.|title=The Reflection of X-rays by Crystals|journal=Proceedings of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences|date=1 July 1913|volume=88|issue=605|pages=428–438|doi=10.1098/rspa.1913.0040|bibcode=1913RSPSA..88..428B|s2cid=13112732 }}</ref><ref>{{cite journal|last1=Bragg|first1=W. H.|title=The Reflection of X-rays by Crystals. (II.)|journal=Proceedings of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences|date=22 September 1913|volume=89|issue=610|pages=246–248|doi=10.1098/rspa.1913.0082|bibcode=1913RSPSA..89..246B|doi-access=free}}</ref><ref name=sherman/> Ово је открило да постоји шест [[Coordination number|најближих суседа]] на једнакој удаљености за сваки атом, што показује да састојци нису распоређени у молекуле или коначне агрегате, већ као мрежа са [[Crystal structure|кристалним]] редом дугог домета.<ref name=sherman/> Такође је утврђено да многа друга [[inorganic compound|неорганска једињења]] имају сличне структурне карактеристике.<ref name=sherman/> Ова једињења су убрзо описана као састављена од јона, а не од неутралних [[атом]]а, али доказ ове хипотезе није пронађен све до средине 1920-их, када су изведени експерименти [[X-ray reflectivity|рефлексије рендгенских зрака]] (који откривају густину електрона).<ref name=sherman>{{cite journal|last1=Sherman|first1=Jack|title=Crystal Energies of Ionic Compounds and Thermochemical Applications|journal=Chemical Reviews|date=August 1932|volume=11|issue=1|pages=93–170|doi=10.1021/cr60038a002}}</ref><ref>{{cite journal|last1=James|first1=R. W.|last2=Brindley|first2=G. W.|title=A Quantitative Study of the Reflexion of X-Rays by Sylvine|journal=Proceedings of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences|date=1 November 1928|volume=121|issue=787|pages=155–171|doi=10.1098/rspa.1928.0188|bibcode=1928RSPSA.121..155J|doi-access=free}}</ref>

Главни доприносиоци развоју [[theoretical|теоријске]] обраде јонских кристалних структура били су [[Макс Борн]], [[Fritz Haber|Фриц Хабер]], [[Alfred Landé|Алфред Ланде]], [[Erwin Madelung|Ервин Маделунг]], [[Paul Peter Ewald|Пол Петер Евалд]] и [[Kazimierz Fajans|Казимирз Фајанс]].{{sfn|Pauling|1960|p = 505}} Борн је предвидео кристалне енергије на основу претпоставке о јонским састојцима, што је показало добру кореспонденцију са [[thermochemistry|термохемијским]] мерењима, што додатно поткрепљује претпоставку.<ref name=sherman/>

== Појављивање ==
=== Учесталост ===
Соли су најчешће чврсти [[кристал]]и са релативно високом [[тачка топљења|тачком топљења]]. Међутим, постоје соли које су течне на собној температури, такозване јонске течности. Неорганске соли обично имају малу тврдоћу и малу способност згушњавања, слично [[кухињска со|кухињској соли]]

=== Растворљивост ===
Соли се могу добити на више начина, зависно од тога да ли су растворљиве или нерастворљиве у [[вода|води]]. Растворљиве соли кристалишу из раствора соли (добијених на разне начине), а нерастворљиве соли се издвајају у облику талога.

Соли често имају добру [[раствор]]љивост у води. Током растварања или процеса [[Хидратација (солватација)|хидратације]], молекули воде раздвајају [[јон]]е. Растворљиве соли су све [[алуминијум]]ове, [[натријум]]ове и [[калијум]]ове соли, осим већине [[карбонат]]а; сви [[хлорид]]и, осим [[сребро-хлорид]]а и [[Olovo(II) hlorid|олово-хлорид]]а; сви [[нитрат]]и; сви [[сулфат]]и, осим [[баријум-сулфат]]а, [[олово-сулфат]]а, и [[гипс|калцијум-сулфата]]; и многи [[сулфид]]и [[метал]]а.

==== Методе добијања растворљивих соли ====
* [[Неутрализација (хемија)|Неутрализација]] [[киселина|киселине]] [[База (хемија)|базом]]:
:-{2NaOH(aq) + H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>(aq) → Na<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>(aq) + 2H<sub>2</sub>O}-
* Деловањем [[киселина]] на нерастворљиве [[карбонат]]е:
:-{MgCO<sub>3</sub>(s) + 2HCl(aq) → MgCl<sub>2</sub>(aq) + H<sub>2</sub>O + CO<sub>2</sub>(g)}-
* Деловањем киселина на нерастворљиве базе ([[базни оксиди|базне оксиде]]):
:-{CuO(s) + H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>(aq) → CuSO<sub>4</sub>(aq) + H<sub>2</sub>O}-
* Директна замена — реакција у којој се сви или неки од [[атом]]а [[водоник]]а у [[киселина|киселини]] замене атомима других елемената, обично [[метал]]а. На овај начин добијају се растворљиве соли, осим соли [[натријум]]а и [[калијум]]а, јер они реагују превише бурно:
:-{Zn(s) + H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>(aq) → ZnSO<sub>4</sub>(aq) + H<sub>2</sub>(g)}-
* Директна синтеза — [[хемијска реакција]] у којој со настаје директно из својих елемената. Овом методом добијају се соли које реагују са [[вода|водом]], па се не могу добити из [[раствор]]а:
:-{Fe(s) + S(s) → FeS(s)}-

=== Боја ===
Соли могу бити чисте и провидне ([[кухињска со|натријум-хлорид]]), непрозирне ([[титанијум-диоксид]]), па чак и металне и углачане ([[пирит|гвожђе-дисулфид]]).

Постоје соли у свим другим бојама, нпр. жута ([[натријум-хромат]]), наранџаста ([[натријум-дихромат]]), црвена ([[жива-сулфид]]), светлољубичаста ([[кобалт-дихлорид-хексахидрат]]), плава ([[гвожђе-сулфат]], [[хексацијаноферат]]), зелена ([[никл-оксид]]), безбојна ([[магнезијум сулфат|магнезијум-сулфат]]), бела (титанијум-диоксид) и црна ([[манган-диоксид]]). Већина [[минерал]]а и неорганских [[пигмент|пигмената]], као и већина синтетичких органских боја су соли.

=== Укус ===
Различите соли показују свих пет основних укуса: слано (нпр. натријум-хлорид), слатко (олово-диацетат), кисело (калијум-битартарат), горко (магнезијум-сулфат) и љуто (мононатријум-глутамат).

=== Мирис ===
Чисте соли су обично без мириса, док нечисте соли могу да миришу на киселину (нпр. ацетати као што је сирћетна киселина, цијаниди као што је цијановодонична киселина) или базу (нпр. амонијумове соли као што је амонијак).

== Номенклатура ==
[[Датотека:NaCl-Ionengitter.svg|мини|180п|Јонска мрежа соли]]
Назив соли почиње именом катјона (нпр. ''натријум'' или ''амонијум''), кога прати име анјона (нпр. [[хлорид]] или [[ацетат]]). На соли се често односи само именом катјона (нпр. ''натријумове соли'' или ''амонијумове соли'') или именом анјона (нпр. ''хлориди'' или ''ацетати'').

Чести катјони који формирају соли су:
* [[Амонијум јони|амонијум]] -{NH}-<sub>4</sub><sup>+</sup>
* [[калцијум]] -{Ca}-<sup>2+</sup>
* [[гвожђе]] -{Fe}-<sup>2+</sup> и -{Fe}-<sup>3+</sup>
* [[магнезијум]] -{Mg}-<sup>2+</sup>
* [[калијум]] -{K}-<sup>+</sup>
* [[пиридинијум]] -{C}-<sub>5</sub>H<sub>5</sub>NH<sup>+</sup>
* [[кватернарни амонијум]] -{NR}-<sub>4</sub><sup>+</sup>
* [[натријум]] -{Na}-<sup>+</sup>

Чести анјони који формирају соли (и називи одговарајућих киселина у загради) су:
* ацетат -{CH}-<sub>3</sub>--{COO}-<sup>-</sup> ([[сирћетна киселина]])
* [[карбонат]] -{CO}-<sub>3</sub><sup>2-</sup> ([[угљена киселина]])
* хлорид -{Cl}-<sup>-</sup> ([[хлороводонична киселина]])
* [[цитрат]] -{HO-C}-(-{COO}-<sup>-</sup>)(-{CH}-<sub>2</sub>--{COO}-<sup>-</sup>)<sub>2</sub> ([[лимунска киселина]])
* [[цијанид]] -{C}-≡-{N}-<sup>-</sup> ([[цијановодонична киселина]])
* [[хидроксид]] -{OH}-<sup>-</sup> ([[вода]])
* [[нитрат]] -{NO}-<sub>3</sub><sup>-</sup> ([[азотна киселина]])
* [[нитрит]] -{NO}-<sub>2</sub><sup>-</sup> ([[азотаста киселина]])
* [[оксид]] -{O}-<sup>2-</sup> (вода)
* [[фосфат]] -{PO}-<sub>4</sub><sup>3-</sup> ([[фосфорна киселина]])
* [[сулфат]] -{SO}-<sub>4</sub><sup>2-</sup> ([[сумпорна киселина]])

==== Имена киселина и њихових соли ====

{| class="wikitable"
|-
! colspan="2" | Киселине
! colspan="2" | Соли
|-
! Назив киселине
! Хемијска формула
! Заједнички назив
! Пример
|-
| rowspan="4" | [[Хлороводонична киселина|'''Хлороводонична''']]
| rowspan="4" | -{HCl}-
| rowspan="4" | [[хлориди]]
| -{NaCl}-     натријум хлорид
|-
| -{CaCl}-<sub>2</sub>   калцијум хлорид
|-
| -{AlCl}-<sub>3</sub>    алуминијев хлорид
|-
| -{FeCl}-<sub>2</sub>    гвожђе(-{II}-) хлорид
|-
| rowspan="3" | [[Угљена киселина|'''Угљена''']]
| rowspan="3" | -{H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}-
| rowspan="3" | [[карбонати]]
| -{Na<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}-    натријев карбонат
|-
| -{CaCO<sub>3</sub>}-   калцијум карбонат
|-
| -{MgCO<sub>3</sub>}-    магнезијум карбонат
|-
| rowspan="3" | -{[[Сумпораста киселина|'''Сумпораста''']]}-
| rowspan="3" | -{H<sub>2</sub>SO<sub>3</sub>}-
| rowspan="3" | -{[[сулфити]]}-
| -{Na<sub>2</sub>SO<sub>3</sub>}-    -{натријум сулфит}-
|-
| -{CaSO<sub>3</sub>}-   калцијум сулфит
|-
| -{ZnSO<sub>3</sub>}-    цинков сулфит
|-
| rowspan="3" | [[Сумпорна киселина|'''Сумпорна''']]
| rowspan="3" | -{H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>}-
| rowspan="3" | [[сулфати]]
| -{Na<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>}-    натријум сулфат
|-
| -{CaSO<sub>4</sub>}-   калцијум сулфат
|-
| -{ZnSO<sub>4</sub>}-    цинк сулфат
|-
| rowspan="4" | [[Азотна киселина|'''Азотна''']]
| rowspan="4" | -{HNO<sub>3</sub>}-
| rowspan="4" | [[нитрати]]
| -{KNO<sub>3</sub>}-    калијум нитрат
|-
| -{NaNO<sub>3</sub>}-   натријум нитрат
|-
| -{Ca(NO<sub>3</sub>)<sub>2</sub>}-    калцијум нитрат
|-
| -{NH<sub>4</sub>NO<sub>3</sub>}-    амонијум нитрат
|-
| rowspan="2" | [[Фосфорна киселина|'''Фосфорна''']]
| rowspan="2" | -{H<sub>3</sub>PO<sub>4</sub>}-
| rowspan="2" | [[фосфати]]
| -{Na<sub>3</sub>PO<sub>4</sub>}-    натријум фосфат
|-
| -{Ca<sub>3</sub>(PO<sub>4</sub>)<sub>2</sub>}-    калцијум фосфат
|}

== Неорганске соли ==
У најужем смислу, под појмом со мисли се на [[натријум-хлорид]] (-{NaCl}-, односно [[кухињска со]]). У много ширем смислу, соли су сви они спојеви, који су попут -{NaCl}- начињени од анјона и катјона. Као примјер таквих соли је [[калцијум-хлорид]] (-{CaCl<sub>2</sub>}-). Натријум-хлорид састављен је из катјона -{Na<sup>+</sup>}- и анјона -{Cl}-<sup>−</sup>. Слично томе, калцијум-хлорид се изграђен из јона -{Ca<sup>2+</sup>}- и -{Cl<sup>−</sup>}-. Формуле -{NaCl}- и -{CaCl<sub>2</sub>}- су садржајне (сумарне) формуле једињења (однос -{Na:Cl}-=1:1, односно -{Ca:Cl}-=1:2). Јони могу бити једновалентни или поливалентни, тј. носити једно или више позитивних односно негативних наелектрисања. Сумарна формула неке соли одређена је бројем наелектрисања јона, јер се позитивна и негативна наелектрисања морају међусобно компензирати (поништити). Сумарне формуле соли су у јасној супротности с формулама једињења попут [[вода|воде]] (-{H<sub>2</sub>O}-) или [[метан]]а (-{CH<sub>4</sub>}-), који су [[молекул]]арна једињења.

Код неорганских соли између јона делују јонске везе. Следећи однос сумарне формуле, велики број јона гради јонску решетку одређене [[кристална структура|кристалне структуре]]. Прва слика десно приказује мали исечак грађе кристалне решетке натријум-хлорида. Пошто постоји велики број различитих катјона и анјона, познат је и веома велики број различитих соли. У доњој табели приказани су неки од јона. У солима, јони се могу састојати и из више од једног атома. Такви јони се називају комплексним јонима. Примери комплексних анјона су [[нитрат]]ни (-{NO<sub>3</sub><sup>−</sup>}-) и сулфатни анјон (-{SO<sub>4</sub><sup>2−</sup>}-). Код таквих комплекса, један атом представља централни, за који су везани други атоми (и атомске групе), једним именом названи [[лиганд]]и. У овим примерима, атоми [[азот|-{N}-]] односно [[Сумпор|-{S}-]] су централни атоми, док су у оба случаја лиганди атоми [[кисеоник]]а (оксокомплекси). Централни атоми и њихови лиганди су повезани један с другим [[ковалентна веза|ковалентном везом]]. јонске везе налазе се само између анјона и катјона. Међу нитратима познате соли су, на пример, [[натријум-нитрат]] (-{NaNO<sub>3</sub>}-), а међу сулфатима [[натријум-сулфат]] (-{Na<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>}-).

Катјоне углавном граде метали, а њихове соли називају се ''соли метала'' ("металне соли"). Од неметала састоји се комплексни амонијум катјон амонијум (-{NH<sub>4</sub><sup>+</sup>}-) са азотом као централним јоним и [[водоник]]ом као лигандом. Амонијум јони граде соли попут [[амонијум-сулфат]]а (-{(NH<sub>4</sub>)<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>}-). Поред амонијум једињења, постоје и њихова аналогна органска једињења (квартернерна амонијум једињења).

Код вишевалентних оксокомплекса могу се јавити и -{OH}--групе као лиганди, као што је нпр. случај код соли [[натријум бикарбонат|натријум-хидрогенсулфата]] (-{NaHSO<sub>4</sub>}-). Аналоге соли су познате и међу фосфатима: поред [[натријум-фосфат]]а постоје и соли [[динатријум-хидрогенфосфат]] и [[натријум-дихидрогенфосфат]]. Из уобичајеног формалног начина писања (формалних јединица) за ова једињења не могу се одмах препознати -{OH}--групе као лиганди. Формалне јединице таквих соли се изводе из традиционалног начина писања за [[киселине]] попут [[сумпорна киселина|сумпорне]] (-{H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>}-) и [[фосфатна киселина|фосфатне киселине]] (-{H<sub>3</sub>PO<sub>4</sub>}-).

[[Датотека:Hexacyanidoferrat(II).svg|мини|Структура хексацијанофератног(-{II}-) анјона]]
[[Прелазни метал]]и не граде само катјоне, него и анјоне у виду оксокомплекса. Тако, на пример, [[хром]] може градити [[хромат]]е (-{[CrO<sub>4</sub>]<sup>2−</sup>}-), који је анјон у [[Калијум хромат|калијум-хромату]] -{K<sub>2</sub>[CrO<sub>4</sub>]}-), а [[манган]] [[перманганат]]е (-{[MnO<sub>4</sub>]<sup>−</sup>}-), који је анјон у [[калијум-перманганат]]у (-{K[MnO<sub>4</sub>]}-).

Комплексни анјони могу имати и метале као централни атом. Код калијумхексацијаноферата(-{II}-) (-{K<sub>4</sub>[Fe(CN)<sub>6</sub>]}-), јон гвожђа -{Fe}-<sup>2+</sup> гради стабилни анјон са четири негативна набоја заједно са шест [[цијанид]]них група (-{CN}-<sup>−</sup>). У солима, јонске везе се налазе између катјона калијума и анјона хексацијаноферата(-{II}-). Слично томе, јон гвожђа -{Fe}-<sup>3+</sup> гради калијхексацијаноферат(-{III}-) (-{K<sub>3</sub>[Fe(CN)<sub>6</sub>]}-), такође једну комплексну со. Код -{K<sub>3</sub>[Fe(CN)<sub>6</sub>]}-, јон гвожђа -{Fe<sup>3+</sup>}- гради стабилни анјон са три негативна набоја заједно са шест цијанидних група (-{CN<sup>−</sup>}-).

=== Примери катјона и анјона ===

{| class="wikitable sortable"
|- valign="top"
|
{| class="wikitable centered" style="text-align:center"
|- 
| colspan="3" | [[Катјон]]и
|- 
| једновалентни || двовалентни|| тровалентни
|-
| [[Калијум]], -{K}-<sup>+</sup> || [[Калцијум]], -{Ca<sup>2+</sup>}- || [[гвожђе|гвожђе(-{III}-)]], -{Fe<sup>3+</sup>}-
|-
| [[Натријум]], -{Na<sup>+</sup>}- || [[Магнезијум]], -{Mg<sup>2+</sup>}- || [[Алуминијум]], -{Al<sup>3+</sup>}-
|-
| [[Амонијум]], -{NH<sub>4</sub><sup>+</sup>}- || [[Гвожђе|Гвожђе(-{II}-)]], -{Fe<sup>2+</sup>}- ||
|}
|
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|- 
| colspan="4" | [[Анјон]]и
|- 
| једновалентни || двовалентни || оксидни комплекси<br />(једно- или вишевалентни) || метални комплекси<br />(једно- или вишевалентни)
|-
| [[Флуорид]], -{F}-<sup>−</sup>
| [[Оксид]], -{O}-<sup>2−</sup>
| [[Карбонат]], -{CO}-<sub>3</sub><sup>2−</sup>
| [[Хромат]], -{CrO}-<sub>4</sub><sup>2−</sup>
|-
| [[Хлорид]], -{Cl}-<sup>−</sup>
| [[Сулфид]], -{S}-<sup>2−</sup>
| [[Сулфат]], -{SO}-<sub>4</sub><sup>2−</sup>
| [[Перманганат]], -{MnO}-<sub>4</sub><sup>−</sup>
|-
| [[Бромид]], -{Br}-<sup>−</sup>
|
| [[Фосфат]], -{PO}-<sub>4</sub><sup>3−</sup>
| [[Цијанид|Хексацијаноферат(-{II}-)]], -{[Fe<sup>II</sup>(CN)<sub>6</sub>]<sup>4−</sup>}-
|-
| [[Јодид]], -{I}-<sup>−</sup>
|
| [[Нитрат]], -{NO<sub>3</sub><sup>−</sup>}-
|
|}
|}

=== Особине соли ===
[[Датотека:Salze Natriumchloridgitter Loesen.svg|мини|Раствор натријум-хлорида у води: десно су приказани јони окружени (хидратизирани) молекулама воде]]

* Многе соли су на собној температури у чврстом стању са релативно високом [[тачка топљења|тачком топљења]]. Нагризајуће соли су врло тврде и крте те имају глатке ивице при лому током механичке обраде. Ове особине су углавном типичне за чврсте супстанце, које су изграђене у виду јонске решетке те стога граде [[кристал]]е. Међутим, свака кристална супстанце није уједно и со. Тако на пример [[шећер]] ([[сахароза]]) такође гради кристале, али нема јонску решетку и не убраја се у соли.
* Бројне соли су [[растворљивост|растворљиве]] у води а нису растворљиве у већини органских [[растварач]]а. Код соли растворљивих у води, [[вода]] превазилази енергију јонске решетке помоћу хидратације. Ако је енергија хидратације приближно велика или већа од енергије решетке, со је релативно добро или врло добро растворљива. У растворима су појединачни јони врло чврсто и интензивно окружени молекулима воде. У виду реакције, ово се у хемији представља на следећи начин:
: <math>\mathrm{ NaCl_{(s)}\ \longrightarrow\ Na^+_{(aq)}\ +\ Cl^{-}_{(aq)} }</math>
Слово (-{s}-) означава чврсту супстанцу док (-{aq}-) означава, да се јон налази у хидратизираном стању.
* Суви кристали соли су [[електрични изолатор]]и. Растворене соли и водени раствори проводе електричну струју због својих слободно покретних јона као носилаца електричног набоја. Стога су они [[електролит]]и.
* Растварање соли у води може променити [[pH вредност]] тог раствора. Ако се растварањем одређене соли не промени та вредност, онда се каже да је та со ''неутрална''. Међу неутралне соли се убраја и натријум-хлорид. Осим ових, постоје и [[база (хемија)|базне]] и [[киселине|киселе]] соли. Из састава соли врло тешко се може проценити како ће одређена со реаговати. Међутим, вреди опште правило: анјони (киселински остаци) јаких киселина углавном реагују неутрално. Киселински остаци слабих киселина углавном реагују базно. Пример особина соли, насталих од вишепротонских киселина, јесте понашање фосфата. Растварање соли у воденим растворима органских молекула, као нпр. биомолекула, може довести до денатурисања тих биомолекула, и имати утицаја на таложење макромолекула. Овакво деловање соли карактеризирано је такозваном [[Хофмејстерова серија|Хофмејстеровом серијом]].

=== Други катјони и анјони ===
* Метални оксиди у великом постотку чине Земљину кору, али се они могу посматрати и као соли. Анјон -{O}-<sup>2−</sup> (оксидни јон) се јавља као такав само у чврстом или растопљеном стању, док у воденим растворима он није познат. [[Кисеоник]] у оксидном јону има [[оксидациони број]] −2. Стога, оксидациони број метала одређује сумарну формулу одређене соли односно једињења: M<sup>I</sup><sub>2</sub>O, M<sup>II</sup>O, M<sup>III</sup><sub>2</sub>O<sub>3</sub>. Ако је оксид растворљив у води, дешава се специфична хемијска реакција, на пример:
: <math>\mathrm{ Na_2O_{(s)} + H_2O \longrightarrow 2\ Na^+_{(aq)} + 2\ OH^-_{(aq)} }</math>

[[Натријум-оксид]] реагује с водом дајући хидроксидне јоне и соду (јоне натријума).

Слично реагује и калцијум-оксид (-{CaO}-), познат и као ''живи креч'', дајући ''угашени креч'' односно [[калцијум-хидроксид]] (-{Ca(OH)<sub>2</sub>}-). Међутим, постоји велики број оксида који не реагују с водом. На пример, једињење гвожђе(-{III}-) оксид (-{Fe<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}-) није растворљив у води.
* Сулфиди: минерали се у природи често могу наћи у облику [[сулфид]]а (-{S}-<sup>2−</sup>), на пример [[Пирит (минерал)|пирит]] и [[халкозин]]. И сулфиди се могу сматрати солима. [[Натријум-сулфид]] (-{Na<sub>2</sub>S}-) је растворљива со, која је у води готово нерастворљива, слично као и већина сулфида попут [[цинк-сулфид]]а (-{ZnS}-) и [[bakar(II) sulfid|бакар(-{II}-) сулфида]] (-{CuS}-). У [[аналитичка хемија|аналитичкој хемији]] се различита (слаба) растворљивост разних металних сулфида користи за раздвајање сличних хемијских елемената (у фази раздвајања сумпороводичне функционалне групе)

=== Кристална вода ===
Многе соли, поред јона, садржавају и одређене количине молекула [[вода|воде]], такозвану ''[[Кристална вода|кристалну воду]]''.<ref name="webst" /> Она се обично наводи у сумарној формули, као на пример у [[натријум-сулфат]] декахидрату: -{Na<sub>2</sub>SO<sub>4</sub> · 10 H<sub>2</sub>O}-.

=== Двоструке соли ===
Поред соли са само једном врстом катјона (-{M}-) познате су и соли са два различита катјона. Такве соли називају се [[двоструке соли]], као што су соли са опћенитом сумарном формулом -{M<sup>I</sup>M<sup>III</sup>(SO<sub>4</sub>)<sub>2</sub>}-. Пример такве соли је алуминијумкалијумсулфат-додекахидрат (-{KAl(SO<sub>4</sub>)<sub>2</sub> · 12 H<sub>2</sub>O}-).

=== Обухват појма ''соли'' ===
* Супстанце су соли, само ако су хемијске везе између њихових делова јонске. Да је заиста у неком једињењу присутна ова врста везе, није лако закључити. Док је код калцијум-оксида (-{CaO}-) присутна јонска веза, док [[Hrom(IV) oksid|хром(-{IV}-) оксида]] (-{CrO<sub>3</sub>}-) ради се о [[ковалентна веза|ковалентној вези]] између атома [[хром]]а и [[кисеоник]]а, па ово једињење није со. У оваквим случајевима је због тога боље говорити о ''металним оксидима'' уместо соли.
* Историјски, соли су по правилу обухватале [[хемијско једињење|хемијска једињења]], која имају дефинисани састав од различитих хемијских елемената. Међутим, познати су и мешани кристали састављени из две соли, а који нису стехиометријски грађени. Тако на пример [[калијум-перманганат]] (-{K[MnO<sub>4</sub>]}-) са [[баријум-сулфат]]ом формира мешане кристале с готово произвољним односима смеше (чак и када се стави и одређена највећа количина баријум-сулфата), тако да компоненте у мешовитим кристалима и даље задржавају сличне кристалне структуре и удаљености унутар мреже. За добијање мешаних кристала није неопходна хемијска сличност укључених спојева нити њихова идентична [[Валентност (хемија)|валенција]].

== Органске соли ==
Осим горе описаних неорганских соли, такође постоје и бројне соли [[органска хемија|органских једињења]]. Анјони ових соли настали су од [[органска киселина|органских киселина]]. Између осталих, једне од важнијих су соли карбоксилних киселина, као што је [[сирћетна киселина|ацетатна киселина]] од које настају бројне соли, познате као ''ацетати'' (-{CH<sub>3</sub>COO<sup>−</sup>}-). Тако на пример ацетатна киселина са -{Na}-<sup>+</sup> даје со [[натријум ацетат]], док са -{Cu}-<sup>2+</sup> гради бакар-ацетат. Сирћетна киселина је монокарбоксилна киселина (има само једну -{-COOH}- групу) па даје само једновалентне анјоне. Лимунска киселина (цитратна киселина) је трокарбоксилна киселина (има три -{-COOH}- групе) и може давати тровалентне анјоне; њене соли називају се цитрати. Међу познатијим солима цитратима су [[Mononatrijum citrat|натријум цитрат]] и [[калцијум цитрат]]. Многи ацетати и цитрати граде кристале, али то није прави разлог за њихово уврштавање у соли. Прави разлог и основа лежи у постојању јонских веза између анјона и катјона. Унутар јона органских једињења налазе се [[ковалентна веза|ковалентне везе]].

Практични значај имају соли [[карбоксилне киселине|карбоксилних киселина]], које се убрајају у [[масне киселине]]. Натријумске и калијумске соли масних киселина називају се [[сапун]]и. У комерцијалним сапунима налази се мешавина различитих соли масних киселина. Практичан значај имају при производњи разних тврдих (натријумских) и меких (калцијумских) сапуна. Конкретни пример чине соли [[палмитинска киселина|палмитинске киселине]] који се називају ''палмитати''. Соли, који се базиране на тако великим органским молекулима, по правилу нису кристалисане.

Аналогно неорганским сулфатима (-{SO<sub>4</sub><sup>2−</sup>}-) постоје и органски сулфати (-{R-O-SO<sub>3</sub><sup>−</sup>}-), попут [[натријум-лаурилсулфат]]а, који су своју употребну вредност пронашли као тензиди у комерцијалним шампонима и геловима за туширање. Познати су и соли [[алкохол]]а које се називају алкохолатима.<ref name="chemie" /> Алкохоли су изразито слабе киселине, али се готово никад не називају тако. Под агресивним реакционим условима могу се добити једињења облика -{R-O<sup>−</sup>M<sup>+</sup>}- (где је -{''M''}- = метал). По аналогији са бројним неорганским оксидима (-{MO}-) алкохолати реагирају при контакту с водом ([[хидролиза]]) дајући одговарајуће алкохоле.

{| class="wikitable" style="text-align:center; align:center"
|+
|- 
! colspan="2" style="text-align:center;"| Хидролиза оксидних соли
|-
| [[Натријум-метанолат]]
| style="text-align:center;"|<math>\mathrm {C_2H_5ONa + H_2O \longrightarrow \ C_2H_5OH + Na^+ + OH^-}</math>
|-
| [[Натријум-оксид]]
| style="text-align:center;"|<math>\mathrm {Na_2O + H_2O \longrightarrow \ 2 \ Na^+ + 2 \ OH^-} </math>
|}

Међу органским катјонима, једињења аналогна амонијум-катјонима (-{NH<sub>4</sub><sup>+</sup>}-) имају велики значај. Она се називају квартернарним амонијачним једињењима. Код ових једињења, атом [[азот]]а обично носи четири алкил групе (-{R}--) и позитивно наелектрисање. Алкиламонијачно једињење цетилтриметиламонијумбромид, на пример, је органско једињење амонијака, код којег се атом [[бром]]а налази као анјон. Практични значај имају једињења амонијака са три кратке и једном дугом алкил групом, јер такви катјони у воденим растворима показују особине [[сурфактант|тензида]]. Једињења ове врсте такође играју веома важну улогу у [[метаболизам|метаболизму]] живих бића, као што је нпр. [[холин]].

У принципу, готово сваки органски [[Amin (hemija)|амин]] путем примања једног [[протон]]а (-{H}-<sup>+</sup>) може прећи у катјон. Слично као и реакција са [[амонијак]]ом (NH<sub>3</sub>) који прелази у амонијачни јон (-{NH<sub>4</sub><sup>+</sup>}-), реагује на пример и примарни амин (-{R-NH<sub>2</sub>}-; где је -{''R''}- = органски остатак) прелазећи у катјон -{R-NH<sub>3</sub><sup>+</sup>}-. Пошто су таква једињења углавном [[поларност|поларна]] и стога лако растворљива у води, она су и почетне супстанце које преводе неке [[лек]]ове на бази азота путем њиховог разлагања са [[хлороводонична киселина|хлороводичном киселином]] у соли, такозване хидрохлориде. Овај поступак олакшава њихову апсорпцију у организму. Насупрот амина, хидрохлориди се могу много лакше чистити помоћу [[прекристализација|прекристализације]]. Са бромоводиком амини граде хидробромиде, а са [[флуороводоник]]ом хидрофлуориде. Осим молекула, који могу носити неко позитивно ''или'' негативно наелектрисање, постоје такође и молекули, који поседују негативно ''и'' позитивно наелектрисање. Они се називају ''унутрашње соли'' или ''цвитерјони''. Група једињења бетаина се убраја у такве соли, међу којима је најједноставније једињење [[бетаин]].

[[Аминокиселина|Аминокиселине]] поседују једну карбоксилну (-{-COOH}-) и једно амино групу (-{-NH<sub>2</sub>}-) па због тога могу реаговати и кисело и базно. При унутрашњој неутрализацији стварају се анјонске (-{-COO<sup>−</sup>}-) и катјонске (-{-NH<sub>3</sub><sup>+</sup>}-) односно један цвитерјон. Једна од најједноставнијих аминокиселина је [[глицин]], који је врло добро растворљив у води. Насупрот других јона који су добро растворљиви у води, цвитерјони показују врло слабу (готово никакву) [[Електрична проводљивост|електричну проводљивост]] (амфолити).

=== Примери органских катјона и анјона ===
{| class="wikitable" style="text-align:center; align:center"
|- 
! colspan="3"| Анјони органских једињења
|-
! група једињења !! пример !! структура
|-
| rowspan="3" | Карбоксилне киселине
| [[ацетат]]и
| [[Датотека:Acetat-Ion.svg|центар|75px]]
|-
| [[Палмитинска киселина|палмитати]]
| [[Датотека:Palmitat-Ion.svg|центар|370px]]
|-
| [[цитрат]]и
| [[Датотека:Citrat-Ion.svg|центар|150px]]
|-
| органски [[сулфат]]и
| [[Натријум-лаурилсулфат|лаурилсулфати]]
| [[Датотека:Laurylsulfat-Ion.svg|центар|340px]]
|-
| [[алкохолат]]и
| [[етанолат]]
| [[Датотека:Ethanolat-Ion.svg|центар|75px]]
|- 
! colspan="3"| Katјоni organskih једињења
|- 
! група једињења !! пример !! структура
|-
| rowspan="2" | [[Квартернарна амонијумска једињења|квартернарна<br /> амонијумска<br /> једињења]]
| [[Цетилтриметиламонијумбромид|Цетилтриметиламонијум]]
| [[Датотека:Cetyltrimethylammonium-Ion.svg|центар|400px]]
|-
| [[холин]]
| [[Датотека:Cholin.svg|центар|125px]]
|-
| [[Амини|органска<br />амонијумска<br />једињења]]
| соли [[анилин]]а,<br /> <small>нпр. анилин-хидрохлорид</small>
| [[Датотека:Anilin-Ion.svg|центар|52px]]
|- 
! colspan="3"| Унутрашње соли: катјони и анјони у једном молекулу
|- 
! група једињења !! пример !! структура
|-
| [[бетаини]]
| [[бетаин]]
| [[Датотека:Betain2.svg|центар|120px]]
|-
| [[Аминокиселина|аминокиселине]]
| [[аланин]]
| [[Датотека:Alanin-Zwitterion.svg|центар|100px]]
|}

== Добијање неорганских соли ==
=== Реакције киселина и база ===
Соли настају при реакцији киселина са [[база (хемија)|базама]] ({{јез-грч|basis}}; према [[Сванте Август Аренијус|Аренијусу]]: базе су основе ("базе") за соли). При томе се стварају оксонијум-јони киселина који са јонима хидроксида из база дају [[вода|воду]] ([[неутрализација (хемија)|неутрализирају се]]). Неке соли су врло тешко растворљиве у води те одмах при настанку стварају чврсти талог. Обично се соли налазе растворене у раствору те се кристализирају (прелазе у чврсто стање) испаравањем воде.

{| class="wikitable" style="text-align:center"
|+
|- 
! киселина + база → со + вода
|-
| <math>\mathrm {\ HCl_{(aq)} + NaOH _{(aq)} \longrightarrow \ NaCl_{(aq)} + H_2O_{(l)}}</math><br />[[Хлороводонична киселина|хлороводична киселина]] + [[натријум-хидроксид|сода]] → [[натријум-хлорид]] + вода
|-
| <math>\mathrm {\ H_2SO_{4(aq)} + Ba(OH)_{2(aq)} \longrightarrow \ BaSO_{4(s)} + 2 \ H_2O_{(l)}}</math><br /> [[сумпорна киселина]] + [[баријум-хидроксид]] → [[баријум-сулфат]] + вода
|}

=== Из других соли ===
Неке соли се могу добити из друге две соли. Ако се помешају водени раствори две соли, из раствора се може издвојити трећа со у чврстом облику. До тога долази само ако је трећа со, насупрот друге две, много теже растворљива.

{| class="wikitable" style="text-align:center"
|+
|- 
! раствор соли А + раствор соли Б → со Ц + раствор соли Д
|-
| <math>\mathrm {\ NaCl_{(aq)} + AgNO_{3(aq)} \longrightarrow AgCl_{(s)} + NaNO_{3(aq)}}</math><br />[[натријум-хлорид]] + [[сребро нитрат]] → [[сребро-хлорид]] + [[натријум-нитрат]]
|-
| <math>\mathrm {CaCl_{2(aq)} + Na_2CO_{3(aq)} \longrightarrow \ CaCO_{3(s)} + 2\ NaCl_{(aq)}}</math><br /> [[калцијум-хлорид]] + [[натријум-карбонат]] → [[калцијум-карбонат]] + [[натријум-хлорид]]
|}

=== Реакције оксида ===
Како је горе описано, многи оксиди метала имају афинитет да са водом граде хидроксиде. У киселим условима, такође реагују и многи оксиди метала, који су у чистој води ''нерастворљиви'' (стабилни). На овај начин могу се добити многе соли, као што је, на пример, бакар-сулфат.

{| class="wikitable" style="text-align:center"
|+
|- 
! оксид метала + киселина → со + вода
|-
| <math>\mathrm {CuO_{(s)} + H_2SO_{4(aq)} \longrightarrow \ CuSO_{4(aq)} + H_2O}</math><br />[[bakar(II) oksid|бакар(-{II}-) оксид]] + [[сумпорна киселина]] → [[бакар-сулфат]] + вода
|}

== Види још ==
* [[Електролит]]
* [[Јонска веза]]
* [[Комплексно једињење|Комплексне соли]]
* [[Натријум]]
* [[Кухињска со]]

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="chemie">[http://www.chemie.de/lexikon/Alkoholate.html Alkoholate], na stranici chemie.de, pristupljeno 29. aprila 2015. {{Simboli jezika|de|njemački}}</ref>
<ref name="webst">[http://www.highbeam.com/doc/1P1-28343538.html water of crystallization,] {{Wayback|url=http://www.highbeam.com/doc/1P1-28343538.html |date=20160531011754 }} Webster's NewWorld Dictionary. {{page1|location=|publisher=John Wiley & Sons Inc|year=1988|id=|pages=}}. Pristupljeno 28. april 2015.</ref>
<ref name="goldbook">{{cite journal|author= |title= IUPAC Compendium of Chemical Terminology (the “Gold Book”)|journal= |date= |volume=|issue=|pages=|doi=10.1351/goldbook.S05447}} verzija: 2.2.</ref>
<ref name="LdC">Hans-Dieter Jakubke, Ruth Karcher (izd.): {{cite book|author= |title=Lexikon der Chemie. |location=|publisher=|year=2001|isbn=978-3-8274-0552-4|pages=}}, 1. izd.; Spektrum Akademischer Verlag, Heidelberg  . </ref>
}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Kurlansky|first=Mark|title=Salt: A World History|location=|publisher=Walker Publishing Company|year=2002|isbn=978-0-14-200161-5|pages=}}
* Giričev G. V. (1999). ''[http://www.pereplet.ru/nauka/Soros/pdf/9911_040.pdf Структура молекул солей кислородсодержащих кислот]'', Sorovskij obrazovateljnij žurnal, br. 11. стр. 40-44.
* {{Cite book| ref= harv|author=Ivan Ljudvigovič Knunjanc; Nikolaj Serafimovič Zefirov |title=Химическая энциклопедия|location=|publisher=(4. tom), ''Pol'' - ''Tri'', "Sovetskaja Ėnciklopedija"|year=1995|isbn=978-5-85270-092-6|pages=}}
* {{cite journal |journal = Angew Chem Int Ed Engl. |date = 3. 11. 2000. |volume = 39 |issue = 21 |title = Ionic Liquids-New "Solutions" for Transition Metal Catalysis |vauthors = Wasserscheid P, Keim W |doi = 10.1002/1521-3773(20001103)39:21<3772::AID-ANIE3772>3.0.CO;2-5 |pmid = 11091453 |pages=3772-3789}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Лидин|first=А. Р.. ||last2=Молочко|first2=А. В.. ||last3=Андреева|first3=Л. Л.. |last4=Цветков|first4=А. А. |title = Основы номенклатуры неорганических веществ |editor = Под ред. Б. Д. Стёпина |location = М |publisher = Химия |year=1983|ref=Лидин |pages=112}}
* {{Cite book| ref= harv|title = Химическая энциклопедия |editor =Под ред. Н. С. Зефирова |location = М |publisher = Большая российская энциклопедия |year=1995|volume = 4 |isbn=978-5-85270-092-6 |ref=Зефиров }}
*{{cite book|last1=Ashcroft|first2=N. David|author-link1=Neil Ashcroft|last2=Mermin|first1=Neil W.|author-link2=David Mermin|title=Solid state physics|date=1977|publisher=Holt, Rinehart and Winston|location=New York|isbn=978-0-03-083993-1|edition=27th repr.|url=https://archive.org/details/solidstatephysic00ashc}}
*{{cite book|first1=Peter|last1=Atkins|first2=Julio|last2=de Paula|title=Atkins' physical chemistry|date=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-870072-2|edition=8th}}
*{{cite book|last1=Barrow|first1=Gordon M.|title=Physical chemistry|date=1988|publisher=McGraw-Hill|location=New York|isbn=978-0-07-003905-6|edition=5th|url=https://archive.org/details/physicalchemistr00gord_0}}
*{{cite book|last1=Brown|first1=Theodore L.|last2=LeMay|first2=H. Eugene Jr|last3=Bursten|first3=Bruce E.|last4=Lanford|first4=Steven|last5=Sagatys|first5=Dalius|last6=Duffy|first6=Neil|title=Chemistry: the central science: a broad perspective|url=https://archive.org/details/chemistrycentral0000unse_l7c6|date=2009|publisher=Pearson Australia|location=Frenchs Forest, N.S.W.|isbn=978-1-4425-1147-7|edition=2nd|ref=CITEREFBrown2009}}
*{{cite book|last1=Freemantle|first1=Michael|title=An introduction to ionic liquids|date=2009|publisher=Royal Society of Chemistry|location=Cambridge|isbn=978-1-84755-161-0|url=https://books.google.com/books?id=kvM2YEftV2cC&pg=PP1}}
*{{cite book|last1=International Union of Pure and Applied Chemistry, Division of Chemical Nomenclature|editor=Neil G. Connelly|title=Nomenclature of inorganic chemistry: IUPAC recommendations 2005|date=2005|publisher=RSC Publ.|location=Cambridge|isbn=978-0-85404-438-2|edition=New|url=http://www.iupac.org/nc/home/publications/iupac-books/books-db/book-details.html?tx_wfqbe_pi1&#91;bookid&#93;=5|ref=CITEREFIUPAC2005|access-date=2023-02-05|archive-date=2016-02-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20160203110828/http://www.iupac.org/nc/home/publications/iupac-books/books-db/book-details.html?tx_wfqbe_pi1&#91;bookid&#93;=5}}
*{{cite book|last1=Kittel|first1=Charles|author-link1=Charles Kittel|title=[[Introduction to Solid State Physics (Kittel book)|Introduction to Solid State Physics]]|date=2005|publisher=John Wiley & Sons|location=Hoboken, NJ|isbn=978-0-471-41526-8|edition=8th}}
*{{cite book|first1=Donald A.|last1=McQuarrie|first2=Peter A.|last2=Rock|title=General chemistry|url=https://archive.org/details/generalchemistry0000mcqu_e4o3|date=1991|publisher=W.H. Freeman and Co.|location=New York|isbn=978-0-7167-2169-7|edition=3rd}}
*{{cite book|last1=Pauling|first1=Linus|author-link1=Linus Pauling|title=The nature of the chemical bond and the structure of molecules and crystals: an introduction to modern structural chemistry|url=https://archive.org/details/natureofchemical00paul|url-access=registration|date=1960|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, N.Y.|isbn=978-0-8014-0333-0|edition=3rd}}
*{{cite book|last1=Russell|first1=Michael S.|title=The chemistry of fireworks|date=2009|publisher=RSC Pub.|location=Cambridge, UK|isbn=978-0-85404-127-5|edition=2nd}}
*{{cite book|first1=Hans-Rudolph|last1=Wenk|first2=Andrei|last2=Bulakh|title=Minerals: Their Constitution and Origin|date=2004|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-107-39390-5|location=New York|edition=1st|url=https://books.google.com/books?id=vUVdAAAAQBAJ&pg=PT774}}
*{{cite book|first1=Aaron|last1=Wold|first2=Kirby|last2=Dwight|title=Solid State Chemistry Synthesis, Structure, and Properties of Selected Oxides and Sulfides|date=1993|publisher=Springer Netherlands|location=Dordrecht|isbn=978-94-011-1476-9|url=https://books.google.com/books?id=N-QRBwAAQBAJ&pg=PA71}}
*{{cite book|last1=Zumdahl|first1=Steven S.|title=Chemistry|url=https://archive.org/details/experimentalchem0000hall|url-access=registration|date=1989|publisher=D.C. Heath|location=Lexington, Mass.|isbn=978-0-669-16708-5|edition=2nd}}
*{{cite book|last1=Zumdahl|first1=Steven|last2=Zumdahl|first2=Susan|title=Chemistry: An Atoms First Approach|url=https://archive.org/details/chemistryatomsfi0000zumd|date=2015|publisher=Cengage Learning|isbn=978-1-305-68804-9}}
{{refend}}

== Спољашње везе ==
* {{Commonscat inline|Salt}}

{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Соли]]