Изворни код странице Слаба интеракција

[[Датотека:Beta-minus Decay.svg|мини|Радиоактивни [[бета распад]] се одвија услед слабе интеракције, која трансформише неурон у: протон, електрон, и [[електронски неутрино|електронски антинеутрино]].]]

У [[Физика елементарних честица|физици елементарних честица]], '''слаба интеракција''' (често звана и '''слаба сила''' или '''слаба нуклеарна сила''') једна је од четири [[основне интеракције]] у природи по моделима савремене [[субнуклеарна физика|субнуклеарне физике]], поред [[јака интеракција|јаке]], [[електромагнетна сила|електромагнетне]] и [[гравитација|гравитационе]].<ref name="griffiths">{{Cite book|last=Griffiths|first=David|title=Introduction to Elementary Particles |year=2009|isbn=978-3-527-40601-2 |pages=59–60}}</ref>

Слаба интеракција може да се деси између [[лептон]]а и [[кварк]]а (семилептонска интеракција), између самих лептона (лептонска интеракција) или између самих кваркова (нелептонска интеракција). Јавља се, по [[Стандардни модел|Стандардном моделу]], услед размене масивних [[W и Z бозони|W и Z бозона]] који представљају преносиоце интеракције за слабу интеракцију.

Слаба интеракција је одговорна за [[бета распад]] атомских језгара, и самим тиме и [[радиоактивност]] која се јавља при распаду, при коме [[неутрон]] прелази у [[протон]], и при чему се емитују [[електрон]] и [[антинеутрино]], или [[позитрон]] и [[неутрино]].

Назив ''слаба'' долази из чињенице да је типична снага интеракције 10<sup>11</sup> пута мања од јаке интеракције, а 10<sup>8</sup> пута слабија од електромагнетне. Јача је само од гравитационе интеракције. Она је, такође, и спора реакција и траје на реду величине 10<sup>-11</sup> s.

== Позадина ==

[[Стандардни модел]] [[Физика елементарних честица|физике елементарних честица]], који не обухвата гравитацију, пружа униформни оквир за разумевање начина на који електромагнетна, слаба, и јака интеракција делују. До интеракције долази кад две честице, типично мада не неопходно [[спин]] [[фермиони]] [[полу-цели број|полу-целог броја]], размењују полу-целобројни спин, [[бозони|бозоне]] који преносе силу. Фермиони који учествују у таквим разменама могу да буду било елементарни (нпр. [[електрон]]и или [[кварк]]ови) или композитни (нпр. [[протон]]и или [[неутрон]]и), мада на најдубљим нивоима, све слабе интеракције ултиматно су између елементарних честица. У случају слабе интеракције, фермиони могу да размене три засебна типа преносилаца силе, позната као [[W и Z бозони|W<sup>+</sup>, W<sup>−</sup>, и -{Z}- бозони]]. Маса сваког од тих бозона је далеко већа од масе протона или неутрона, што је конзистентно са кратким дометом слабе силе. Ова сила се заправо назива ''слаба'' због њене [[јачина поља|јачине поља]] преко датог растојања. Она је типично неколико редова величине мања од јаке нуклеарне силе или електромагнетне силе.

Током [[quark epoch|кваркне епохе]] раног свемира, електрослаба сила се раздвојила на електромагнетну и слабу силу. Важни примери слабе интеракције обухватају [[бета распад]], и [[Нуклеарна фузија|фузију]] [[водоник]]а у [[деутеријум]] која напаја енергијом сунчев термонуллеарни процес. Већина фермиона се распада путем слабе интеракције током времена. Такви распади омогућавају [[Метод радиоактивног угљеника|радиоугљенично датирање]], пошто се [[угљеник-14]] распада путем слабе интеракције до [[азот-14|азота-14]]. Овај процес такође може да креира [[Радиолуминисценција|радиолуминисценцију]], која је у широкој употреби у [[Tritium radioluminescence|тритијумској илуминацији]], и у сродном пољу [[Betavoltaic device|бетаволтних уређаја]].<ref>{{cite web |url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1979/press.html |title=The Nobel Prize in Physics 1979: Press Release |work=NobelPrize.org |publisher=Nobel Media |accessdate = 22. 3. 2011}}</ref>

[[Кварк]]ови, од којих се састоје композитне честице као што су неутрони и протони, имају шест облика: „горе“, „доле“, „чудан“, „шарм“, „врх“ и „дно“, који дају композитним честима њихова својства. Слаба интеракција је јединствена по томе да кварковима омогућава да промене свој „укус“. Замена тих својстава је посредована бозонским носиоцима силе. На пример, током [[Бета распад|бета минус распада]], „доле“ кварк унутар неутрона се мења у „горе“ кварк, чиме се неутрон конвертује у протон и долази до емисије електрона и електронског антинеутрина. Слаба интеракција је такође једина фундаментална интеракција која прекида [[Паритет (физика)|паритетну симетрију]] и сличност, једина која мења [[CP-symmetry|паритетну симетрију]].

== Историја ==
Године 1933, [[Енрико Ферми]] је предложио прву теорију слабе интеракције, познату као [[Фермијева интеракција]]. Он је предложио да се [[бета распад]] може објаснити путем интеракције четири-[[фермиони|фермиона]], путем контактне силе без опсега.<ref name="Fermi's theory">{{cite journal | title=Versuch einer Theorie der β-Strahlen. I |last=Fermi|first=Enrico| bibcode=1934ZPhy...88..161F | journal=[[Zeitschrift für Physik A]] |year=1934| volume=88 | issue=3–4 | doi=10.1007/BF01351864|pages=161–177}}</ref><ref name="Fermi's theory translation">{{cite journal | title=Fermi's Theory of Beta Decay | url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-physics_1968-12_36_12/page/1150 | last = Wilson | first = Fred L. | journal=American Journal of Physics |year=1968| volume=36 | issue=12 | doi=10.1119/1.1974382|bibcode = 1968AmJPh..36.1150W |pages=1150–1160}}</ref>

Међутим, слаба интеракција се може боље објаснити помоћу поља [[Non-contact force|без-контактне силе]] са коначним опсегом, иако веома кратким. Године 1968. [[Шелдон Ли Глашоу|Шелдон Глашов]], [[Абдус Салам]] и [[Стивен Вајнберг]] су ујединили електромагнетну силу и слабу интеракцију тако што су показали да су оне два аспекта једне силе, која се у данашње време назива електро-слабом силом. [[W и Z бозони|Постојање W и -{Z}- бозона]] нису били директно потврђени до 1983.

== Особине ==
[[Датотека:Weak Decay (flipped).svg|мини|десно|250px|Дијаграм приказује разне руте разлагања услед слабе интеракције и неке индикације њихове вероватноће. Интензитет линија је дат [[Cabibbo–Kobayashi–Maskawa matrix|ККМ параметрима]].]]
Слаба интеракција је јединствена на више начина:
* То је једина интеракција која има способност промене [[flavour (particle physics)|ароме]] кваркова (тј., промене типа кварка у други тип).
* То је једина интеракција која нарушава [[parity (physics)|-{'''P'''}- или парносну симетрију]]. Она је исто тако једина сила која крши [[CP-symmetry|набојно-паритетну симетрију]].
* Она је посредована (пропагирана) путем [[Baždarni bozoni|честица преносилаца силе]] који имају знатне масе, једно необично својство које је објашњено у [[Standardni model|стандардном моделу]] помоћу [[Higgs mechanism|Хигсовог механизма]].

Услед њихове велике масе (приближно 90&nbsp;-{GeV}-/c<sup>2</sup><ref name="PDG">{{cite journal |author=W.-M. Yao et al. ([[Particle Data Group]]) |year=2006 |title=Review of Particle Physics: Quarks |url=http://pdg.lbl.gov/2006/tables/qxxx.pdf |journal=[[Journal of Physics G]] |volume=33 |issue=1 |doi=10.1088/0954-3899/33/1/001 |arxiv = astro-ph/0601168 |bibcode = 2006JPhG...33....1Y| pages = 1–1232}}</ref>) ове преносне честице, зване W и -{Z}- босони, су кратког века са трајањем краћим од 10<sup>−24</sup>&nbsp;секунди.<ref>{{Cite book|title=Story of the W and Z | last = Watkins | first = Peter |publisher=[[Cambridge University Press]] |location=Cambridge |url=https://books.google.com/books?id=J808AAAAIAAJ&pg=PA70 |year=1986 |isbn=978-0-521-31875-4| pages = 70}}</ref> Слаба интеракција има [[coupling constant|константу спреге]] (индикатор јачине интеракције) између 10<sup>−7</sup> и 10<sup>−6</sup>, у поређењу са константом спреге јаке интеракције од 1 и [[Константа фине структуре|електромагнетном константом спреге]] од око 10<sup>−2</sup>;<ref name="coupling">{{cite web |url=http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/forces/couple.html |title=Coupling Constants for the Fundamental Forces |work=HyperPhysics |publisher=Georgia State University |accessdate=2. 3. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20100714210658/http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/forces/couple.html |archive-date=14. 07. 2010 |url-status=dead }}</ref> консеквентно слаба интеракција је слаба у смислу јачине.<ref name="physnet"/> Слаба интеракција има веома кратак опсег (око 10<sup>−17</sup> до 10<sup>−16</sup>&nbsp;-{m}-<ref name="physnet">{{cite web |url=http://physnet2.pa.msu.edu/home/modules/pdf_modules/m281.pdf |title=The Weak Interaction |author=J. Christman |publisher=Michigan State University |work=Physnet |year=2001 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110720004912/http://physnet2.pa.msu.edu/home/modules/pdf_modules/m281.pdf |archivedate = 20. 7. 2011. |df=dmy-all}}</ref>).<ref name="coupling"/> На растојању од око 10<sup>−18</sup> метара, слаба интеракција има јачину сличне магнитуде са електромагнетном силом, али њена јачина почиње [[Yukawa potential|експоненцијално]] да опада са повећањем растојања. На растојању од око 3×10<sup>−17</sup> -{m}-, растојању које је веће за само један и по децимални ред величине, слаба интеракција је 10.000 пута слабија од електромагнетне.<ref>{{cite web |url=http://www.particleadventure.org/electroweak.html |title=Electroweak |work=The Particle Adventure |publisher=[[Particle Data Group]] |accessdate = 3. 3. 2011.}}</ref>

Слаба интеракција утиче на све [[фермиони|фермионе]] [[Стандардни модел|стандардног модела]], као и на [[Хигсов бозон]]; [[неутрино|неутрина]] формирају интеракције једино путем гравитације и слабе интеракције, и неутрина су била оригинални разлог за избор имена ''слаба сила''.<ref name="physnet"/> Слаба интеракција не производи [[Везано стање|везана стања]] (нити учествује у [[energija vezanja|енергији везивања]]) – што је карактеристика коју гравитација има на [[склада удаљености у астрономији|астрономској скали]], електромагнетна сила на атомском нивоу, и јака нуклеарна сила унутар језгра атома.<ref name="greiner">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=yWTcPwqg_00C |title=Gauge Theory of Weak Interactions |last1=Greiner|first1=Walter| last2 = Müller | first2 = Berndt |publisher=Springer |year=2009 |isbn=978-3-540-87842-1| pages = 2}}</ref>

Њен најуочљивији ефекат је последица њеног првог јединственог својстава: [[Flavour changing processes|промене ароме]]. [[Неутрон]], на пример, је тежи од [[протон]]а (свог сестринског [[нуклеон]]а), али се он не може распасти у протон без промене [[flavour (particle physics)|ароме]] (типа) једног од његова два ''доња'' кварка у ''горњи'' кварк. Ни [[јака интеракција]], нити [[електромагнетизам]] не дозвољавају промену ароме, тако да до тога долази путем '''слабог распада'''; без слабог распада, својства кварка као што су страност и шарм (везани за кваркове истог имена) би исто тако била конзервирана у свим интеракцијама.

Сви [[мезон]]и су нестабилни због слабог распада.<ref>Cottingham & Greenwood (1986, 2001), pp. 29</ref> У процесу познатом као [[бета распад]], ''доњи'' кварк у [[неутрон]]у се може променити у ''горњи'' кварк емитовањем [[Virtual particle|виртуалног]] {{SubatomicParticle|W boson-}} бозона који се затим конвертује у [[електрон]] и електронски [[антинеутрино]].<ref name="Cott28"/> Још један пример је [[Електронски захват|захватање електрона]], што је честа варијанта [[Радиоактивност|радиоактивног распада]], при чему протон и електрон унутар атома формирају интеракцију, и прелазе у неутрон (један горњи кварк се мења у доњи кварк) и један електронски неутрино се емитује.

Услед великих маса W бозона, трансформације честица или распади (нпр., промена ароме) који зависе од слабих интеракција типично се јављају знатно спорије од трансформација или распада који су зависни само од јаких или електромагнетних сила. На пример, неутрални [[пион]] се распада електромагнетно, и стога има животни век од само 10<sup>−16</sup>&nbsp;секунди. У контрасту с тим, наелектрисани пион се једино може распасти путем слабе интеракције, и стога је његов животни век око 10<sup>−8</sup>&nbsp;секунди, или сто милиона пута је дужи од неутралног пиона.<ref name="Cottingham30">Cottingham & Greenwood (1986, 2001), pp. 30</ref> Посебно екстреман пример је распад слободног неутрона дејством слабе силе, за који је неопходно око 15&nbsp;минута.<ref name="Cott28">Cottingham & Greenwood (1986, 2001), pp. 28</ref>

=== Слаби изоспин и слабо хипернаелектрисање ===
{{main article|Слаби изоспин}}
{| style="right; margin:0 0 .5em 1em;" class="wikitable"
|+'''Леворуки фермиони у стандардном моделу'''<ref name="baez">{{Cite journal |first1=John C. |last1=Baez |authorlink1=John C. Baez |first2=John |last2=Huerta |year=2009 |title=The Algebra of Grand Unified Theories|url=http://math.ucr.edu/~huerta/guts/node9.html |bibcode=2009arXiv0904.1556B |volume=0904 |arxiv=0904.1556 |journal=Bull. Am. Math. Soc. |issue=3 |accessdate = 15. 10. 2013. |doi=10.1090/s0273-0979-10-01294-2| pages = 483–552}}</ref>
|-
!colspan="3" style="background:#339900; color:#ffffff"|Генерација 1
!colspan="3" style="background:#339900; color:#ffffff"|Генерација 2
!colspan="3" style="background:#339900; color:#ffffff"|Генерација 3
|- style="background:#fdd;"
!Фермион
!Симбол
![[Слаб изоспин|Слаб<br />изоспин]]
!Фермион
!Симбол
![[Слаб изоспин|Слаб<br />изоспин]]
!Фермион
!Симбол
![[Слаб изоспин|Слаб<br />изоспин]]
|-
|style="background:#efefef"|[[Електронски неутрино]]
|<math>\nu_e\,</math>
|<math>+1/2\,</math>
|style="background:#efefef"|[[Мионски неутрино]]
|<math>\nu_\mu\,</math>
|<math>+1/2\,</math>
|style="background:#efefef"|[[Тау неутрино]]
|<math>\nu_\tau\,</math>
|<math>+1/2\,</math>
|-
|style="background:#efefef"|[[Електрон]]
|<math>e^-\,</math>
|<math>-1/2\,</math>
|style="background:#efefef"|[[Мион]]
|<math>\mu^-\,</math>
|<math>-1/2\,</math>
|style="background:#efefef"|[[Tau lepton|Тау]]
|<math>\tau^-\,</math>
|<math>-1/2\,</math>
|-
|style="background:#efefef"|[[Горњи кварк]]
|<math>u\,</math>
|<math>+1/2\,</math>
|style="background:#efefef"|[[Čarobni kvark|Чаробни кварк]]
|<math>c\,</math>
|<math>+1/2\,</math>
|style="background:#efefef"|[[Vršni kvark|Вршни кварк]]
|<math>t\,</math>
|<math>+1/2\,</math>
|-
|style="background:#efefef"|[[Доњи кварк]]
|<math>d\,</math>
|<math>-1/2\,</math>
|style="background:#efefef"|[[Strani kvark|Страни кварк]]
|<math>s\,</math>
|<math>-1/2\,</math>
|style="background:#efefef"|[[Dubinski kvark|Дубински кварк]]
|<math>b\,</math>
|<math>-1/2\,</math>
|-
| colspan="9" style="text-align:center;"|Све леворуке античестице и десноруке (регуларне) честице имају слаби изоспин од 0.<br />Десноруке ''анти''честице имају супротни слаби изоспин.
|}

Све честице имају својство звано ''[[слаби изоспин]]'' (симбол -{''T''}-<sub>3</sub>), које служи као [[Квантни бројеви|квантни број]] и одређује како се честица понаша при слабим интеракцијама. Слаби изоспин игра исту улогу у слабим интеракцијама као што и [[наелектрисање]] у [[електромагнетизам|електромагнетизму]], и [[color charge|промена боје]] при [[Јака интеракција|јаким интеракцијама]]. Сви леворуки [[фермиони]] имају вредност слабог изоспина од било +{{frac|1|2}} или −{{frac|1|2}}. На пример, горњи кварк има -{''T''}-<sub>3</sub> од +{{frac|1|2}} и доњи кварк −{{frac|1|2}}. Кварк се никад не распада путем слабе интеракције у кварк са истим -{''T''}-<sub>3</sub>: кваркови са -{''T''}-<sub>3</sub> од +{{frac|1|2}} једино се распадају у кваркове са -{''T''}-<sub>3</sub> од −{{frac|1|2}} и обрнуто.
[[Датотека:PiPlus muon decay.svg|мини|лево|250п|{{SubatomicParticle|Pion+}} распад путем слабе интеракције]]

У свакој датој интеракцији, слаби изоспин се [[Conservation law|очувава]]: сума бројева слабих изоспинова честица које улазе у интеракцију је једнака суми бројева слабих изоспинова честица које излазе из интеракције. На пример, (леворуки) {{SubatomicParticle|Pion+}}, са слабим изоспином од 1 нормално се распада у {{SubatomicParticle|Muon neutrino}} (+{{frac|1|2}}) и {{SubatomicParticle|Muon+}} (као деснорука античестица, +{{frac|1|2}}).<ref name="Cottingham30"/>

Након развоја електрослабе теорије, још једно својство, [[weak hypercharge|слабо хипернаелектрисање]], је било развијено. Оно је зависно од електричног набоја честице и слабог изоспина, и дефинисано је као:

<math>\qquad Y_W = 2(Q - T_3)</math>

где је ''Y<sub>W</sub>'' слабо хипернаелектрисање датог типа честице, ''Q'' је њен електрични набој (у јединицама [[Количина елементарног наелектрисања|елементарног наелектрисања]]) и -{''T''}-<sub>3</sub> је њен слаби изоспин. Док неке честице имају слаби изоспин једнак нули, све [[Фермиони|спин-{{frac|1|2}} честице]] имају слабо хипернаелектирсање различито од нуле.

Слабо хипернаелектрисање је генератор -{U}-(1) компоненте електрослабе [[gauge group|баждарене групе]].

== Типови интеракција ==
Постоје два типа слабих интеракција (званих ''[[Feynman diagram|теменима]]''). Први тип се назива „[[charged-current interaction|интеракцијом наелектрисане струје]]” пошто је он [[force carrier|посредован]] честицама које носе [[наелектрисање]] ([[W и Z бозони|{{SubatomicParticle|W boson+}} или {{SubatomicParticle|W boson-}} бозонима]]), и одговоран је за феномен [[бета распад]]а. Други тип се назива „[[neutral-current interaction|интеракцијом неутралне струје]]” пошто је она посредована неутралном честицом, [[W и Z бозони|-{Z}- бозоном]].

=== Интеракција наелектрисане струје ===
[[Датотека:Beta Negative Decay.svg|мини|десно|250px|[[Feynman diagram|Фејнманов дијаграм]] за бета-минус распад [[неутрон]]а у [[протон]], [[електрон]] и [[неутрино|електрон анти-неутрино]], преко једног интермедијарног тешког {{SubatomicParticle|W boson-}} бозона ]]

У једном типу интеракција наелектрисане струје, наелектрисани [[лептон]] (као што је [[електрон]] или [[мион]], са наелектрисањем од −1) може да апсорбује [[W и Z бозони|{{SubatomicParticle|W boson+}} бозон]] (честицу са наелектрисањем од +1) и тиме се претвара у одговарајући [[неутрино]] (са набојем 0), где је тип („арома”) неутрина (електрон, мион или тау) исти као тип лептона у интеракцији, на пример:
:<math>\mu^-+ W^+\to \nu_\mu</math>
Слично томе, доњи тип [[кварк]]а (-{''d''}- са набојем од −{{frac|3}}) може да буде конвертован у горњи тип кварка (-{''u''}-, са набојем од +{{frac|2|3}}), путем емитовања {{SubatomicParticle|W boson-}} бозона или апсорбовања {{SubatomicParticle|W boson+}} бозона. Прецизније, доњи тип кварка постаје [[quantum superposition|квантна суперпозиција]] горњег типа кварка: другим речима, он има могућност да постане било који од три квадратна типа, при чему су вероватноће дате у [[Cabibbo–Kobayashi–Maskawa matrix|ККМ матричним]] табелама. Консеквентно, један кварк горњег типа може да емитује {{SubatomicParticle|W boson+}} бозон, или да апсорбује {{SubatomicParticle|W boson-}} бозон, и стога да буде конвертован у кварк доњег типа, на пример:
:<math>\begin{align}
        d &\to u + W^- \\
  d + W^+ &\to u \\
        c &\to s + W^+ \\
  c + W^- &\to s
\end{align}</math>

W бозон је нестабилан, те се брзо распада, и има веома кратак животни век. На пример:
:<math>\begin{align}
  W^- &\to e^- + \bar\nu_e~ \\
  W^+ &\to e^+ + \nu_e~
\end{align}</math>

Распад W бозона у друге прудукте се може догодити, са варијабилним вероватноћама.<ref name="PDG2">{{cite journal |author=K. Nakamura et al. ([[Particle Data Group]]) |year=2010 |title=Gauge and Higgs Bosons |url=http://pdg.lbl.gov/2010/tables/rpp2010-sum-gauge-higgs-bosons.pdf |journal=[[Journal of Physics G]] |volume=37 |issue=7A | doi = 10.1088/0954-3899/37/7a/075021 |bibcode = 2010JPhG...37g5021N}}</ref>

У такозваном [[бета распад]]у неутрона (погледајте горњу слику), доњи кварк унутар неутрона емитује [[Virtual particle|виртуални]] {{SubatomicParticle|W boson-}} бозон и стога се конвертује у горњи кварк, конвертујући неутрон у протон. Због енергије која учествује у процесу (тј., разлике масе између доњег кварка и горњег кварка), {{SubatomicParticle|W boson-}} бозон једино може да буде конвертован у електрон и електрон-антинеутрино.<ref name="PDG3">{{cite journal |author=K. Nakamura et al. ([[Particle Data Group]]) |year=2010 |title= Review of Particle Physics|url=http://pdg.lbl.gov/2010/listings/rpp2010-list-n.pdf |journal=[[Journal of Physics G]] |volume=37 |issue=7A |doi=10.1088/0954-3899/37/7a/075021|bibcode = 2010JPhG...37g5021N| pages = 7}}</ref> На нивоу кварка, процес може да буде представљен као:
:<math>d\to u+ e^- + \bar\nu_e~</math>

=== Интеракција неутралне струје ===
У интеракцијама [[neutral current|неутралне струје]], [[кварк]] или [[лептон]] (e.g., [[електрон]] или [[мион]]) емитују или апсорбују неутрални [[W и Z бозони|-{Z}- бозон]]. На пример:
:<math>e^-\to e^- + Z^0</math>

Попут W бозона, -{Z}- бозон се исто тако брзо распада,<ref name="PDG2"/> на пример:
:<math>Z^0\to b+\bar b</math>

== Електрослаба теорија ==
{{main article|Електрослаба интеракција}}

[[Стандардни модел]] елементарних честица описује [[Електромагнетизам|електромагнетне интеракције]] и слабе интеракције као два различита аспекта једне електрослабе интеракције. Ову теорију су развили у периоду око 1968. године [[Шелдон Ли Глашоу|Шелдон Глашоу]], [[Абдус Салам]] и [[Стивен Вајнберг]], за шта су награђени [[Нобелова награда за физику|Нобеловом наградом за физику 1979]] за њихов допринос.<ref>{{cite web |publisher=Nobel Media |work=NobelPrize.org |title=The Nobel Prize in Physics 1979 |url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1979/ |accessdate = 26. 2. 2011.}}</ref> [[Higgs mechanism|Хигсов механизам]] пружа објашњење за присуство [[W и Z бозони|три масивна баждарена бозона]] ({{SubatomicParticle|W boson+}}, {{SubatomicParticle|W boson-}}, {{SubatomicParticle|Z boson0}}, три преносника слабе интеракције) и [[фотон]]а који нема масу (''γ'', преносника електромагнетне интеракције).<ref name="PDGHiggs">{{cite journal|author=C. Amsler et al. ([[Particle Data Group]])|year=2008|title=Review of Particle Physics – Higgs Bosons: Theory and Searches| url = http://pdg.lbl.gov/2008/reviews/higgs_s055.pdf |journal=[[Physics Letters B]]|volume=667 |issue= 1|doi= 10.1016/j.physletb.2008.07.018|bibcode = 2008PhLB..667....1A| pages = 1–6}}</ref>

Према електрослабој теорији, при веома високим енергијама, свемир има четири поља баждарених бозона без масе – свако од који је слично са [[фотон]]ом – и комплексни скаларни дублет Хигсовог поља. Међутим, при ниским енергијама, ова симетрија се [[spontaneous symmetry breaking|спонтано]] разлаже до -{'''U'''}-(1) симетрије електромагнетизма, пошто једно од Хигсових поља стиче [[vacuum expectation value|вакуумску очекивану вредност]]. Ово нарушавање симетрије би могло да произведе три [[Goldstone boson|бозона]] без масе, али они постају интегрисани путем три поља слична фотонима и стичу масу путем [[Higgs mechanism|Хигсовог механизма]]. Ова три поља постају {{SubatomicParticle|W boson+}}, {{SubatomicParticle|W boson-}} и {{SubatomicParticle|Z boson0}} бозони слабе интеракције. Четврто баждарено поље је фотон електромагнетизма, и оно остаје безмасено.<ref name="PDGHiggs"/>

Ова теорија је произвела бројна предвиђања, укључујући и предвиђање масе -{Z}- и W-бозона пре њиховог открића. Дана 4. јула 2012, -{CMS}- и -{ATLAS}- експериментални тимови при [[Велики хадронски сударач|Великом хадронском сударачу]] независно су објавили да су потврдили формално откриће претходно непознатих бозона с масом између 125–127&nbsp;-{GeV/''c''}-<sup>2</sup>, чије понашање је до сада било „конзистентно са” Хигсовим бозоном, додајући опрезну напомену да су потребни додатни подаци и анализе пре него што се позитивно идентификује да је нови бозон Хигсов бозон истог типа. До 14. марта 2013, провизионо је потврђено да Хигсов бозон постоји.<ref>{{cite web|url=http://home.web.cern.ch/about/updates/2013/03/new-results-indicate-new-particle-higgs-boson |title=New results indicate that new particle is a Higgs boson &#124; CERN |publisher=Home.web.cern.ch |date= 4 December 2024|accessdate = 20. 9. 2013.}}</ref>

== Види још ==
* [[Гравитација]]
* [[Nuklearna sila|Нуклеарна сила]]
* [[Електромагнетизам]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book| url=https://books.google.com/books?id=yWTcPwqg_00C |title=Gauge Theory of Weak Interactions |last1=Greiner|first1=Walter| last2 = Müller | first2 = Berndt |publisher=Springer |year=2009 |isbn=978-3-540-87842-1| pages = 2}}
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| title=Story of the W and Z | last = Watkins | first = Peter | date=8 May 1986 |publisher=[[Cambridge University Press]] |location=Cambridge |url=https://books.google.com/books?id=J808AAAAIAAJ&pg=PA70 YEAR=1986 |isbn=978-0-521-31875-4| pages = 70}}
* {{Cite book |last=Griffiths|first=David|title=Introduction to Elementary Particles |year=2009|isbn=978-3-527-40601-2 |pages=59–60}}
* {{Cite book| author=R. Oerter|year=2006|title=The Theory of Almost Everything: The Standard Model, the Unsung Triumph of Modern Physics| url = https://archive.org/details/theoryofalmostev0000oert |publisher=[[Plume (publisher)|Plume]]|isbn=978-0-13-236678-6}}
* {{Cite book| author=B.A. Schumm|year=2004|title=Deep Down Things: The Breathtaking Beauty of Particle Physics| url = https://archive.org/details/deepdownthingsbr00schu |publisher=[[Johns Hopkins University Press]]|isbn=978-0-8018-7971-5}}
* {{Cite book| last=Greiner|first=Walter|authorlink=Walter Greiner | author2=B. Müller|year=2000|title=Gauge Theory of Weak Interactions|publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]|isbn=978-3-540-67672-0}}
* {{Cite book| author1=G.D. Coughlan |author2=J.E. Dodd |author3=B.M. Gripaios |year=2006|title=The Ideas of Particle Physics: An Introduction for Scientists | url = https://archive.org/details/ideasofparticlep0000coug_q6u9 |edition=3rd|publisher=[[Cambridge University Press]]|isbn=978-0-521-67775-2}}
* {{Cite book| author1=W. N. Cottingham|author2=D. A. Greenwood|title=An introduction to nuclear physics|publisher=Cambridge University Press|orig-date=1986|year=2001 | edition=2nd|isbn=978-0-521-65733-4| url = https://books.google.com/books?id=0VIpJPn-qWoC&pg=PA30 | pages = 30}}
* {{Cite book| author=D.J. Griffiths|year=1987|title=Introduction to Elementary Particles| url = https://archive.org/details/introductiontoel0000grif_o7r4 |publisher=[[John Wiley & Sons]]|isbn=978-0-471-60386-3}}
* {{Cite book| author=G.L. Kane|year=1987|title=Modern Elementary Particle Physics| url = https://archive.org/details/modernelementary0000kane_h0l3 |publisher=[[Perseus Books]]|isbn=978-0-201-11749-3}}
* {{Cite book| author=D.H. Perkins|year=2000|title=Introduction to High Energy Physics|publisher=[[Cambridge University Press]]|isbn=978-0-521-62196-0}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Weak nuclear force}}
* -{Harry Cheung, [http://home.fnal.gov/~cheung/rtes/RTESWeb/LQCD_site/pages/weakforce.htm The Weak Force] @[http://fnal.gov/ Fermilab]}-
* -{[http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/Forces/funfor.html Fundamental Forces] @[http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/index.html Hyperphysics], Georgia State University.}-
* -{[https://briankoberlein.com/ Brian Koberlein,] [https://briankoberlein.com/2015/03/01/light-of-other-days/ What is the weak force?] {{Wayback|url=https://briankoberlein.com/2015/03/01/light-of-other-days/ |date=20161202074222 }}}-

{{нормативна контрола}}
{{порталбар|Физика}}

[[Категорија:Фундаменталне силе]]
[[Категорија:Нуклеарна физика]]
[[Категорија:Фундаментални концепти физике]]