Изворни код странице Симула

{{Програмски језик
| назив = Симула
| оригинални назив = {{јез-ен|Simula}}
| слика =Simula - logo.svg
| изговор на српском = симула
| модел = [[објектно-оријентисано програмирање|објектно-оријентисани]]
| настанак = 1962.
| аутори = Кристен Најгард и Оле-Јохан Дал
| утицаји = Алгол
| утицао на = C++, Јава
}}


'''Симула''' (енгл. ''Simula''; изговор: симула) је назив за два симулациона програмска језика, Симула I и Симула 67, који су развијени 60-их година 20. века у Норвешком компјутерском центру у [[Осло|Ослу]], од стране [[Оле-Јохан Дал|Оле-Јохана Дала]] и [[Кристен Најгард|Кристена Најгарда]]. Синтаксички то је верни наследник [[Алгол]]а 60.<ref name="CommonBase">{{cite web|last=Дал|first=Оле-Јохан|last2=Мирхог|first2=Бјорн|last3=Најгард|first3=Кристен|last-author-amp=yes|date=1970|url=http://www.edelweb.fr/Simula/#7|title=Common Base Language, Norwegian Computing Center|access-date=28. 11. 2017|archive-date=12. 07. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170712132512/http://www.edelweb.fr/Simula/#7|url-status=}}</ref>{{rp|1.3.1}}

Симула 67 је увео објекте<ref name="CommonBase"/>{{rp|2, 5.3}}, класе<ref name="CommonBase"/>{{rp|1.3.3, 2}}, [[Наслеђивање (објектно-оријентисано програмирање)|наслеђивање]], поткласе<ref name="CommonBase"/>{{rp|2.2.1}}, виртуалне процедуре<ref name="CommonBase"/>{{rp|2.2.3}}, симулације дискретних догађаја и [[Сакупљање смећа (рачунарство)|сакупљање отпадака]].<ref name="CommonBase"/>{{rp|9.1}}

Може се рећи да је Симула први [[Објектно-оријентисано програмирање|објектно-оријентисани]] језик. Као што му и само име каже, дизајниран је за симулације и потребе тог домена су обезбедиле оквир за многе карактеристике данашњих објектно-оријентисаних језика.

Симула се користи за симулацију [[ВЛСИ]] дизајна, моделирање процеса, [[protokol za komunikaciju|протокола]], [[алгоритам]]а, али и у другим областима као што су: [[рачунарска графика]], подешавање типова и едукација.

Утицај Симуле је често подређен, а Симулини типови објеката су често имплементирани од стране других програмских језика међу којима су: [[C++]], [[C Sharp|C#]], [[Јава (програмски језик)|Java]], [[Објектни Паскал|Object Pascal]].

Рачунарски научници, као што су [[Бјарне Стравструп]]<ref>{{cite web|last=Стравструп|first=Бјарне|title=Званична веб страна|url=http://www.stroustrup.com/|accessdate=26. 11. 2017}}</ref>, творац C++, и [[Џејмс Гозлинг|Џејмс Гослинг]]<ref>{{cite web|last=Гозлинг|first=Џејмс|title=''Linkedin'' профил Џејмса Гозлинга|url=https://www.linkedin.com/in/jamesgosling|accessdate=26. 11. 2017}}</ref>, творац Јаве, су признали да је Симула имала главни утицај на њих и њихове језике.<ref>{{cite web|last=Vong|first=Vilijam|title=Before C, What Did You Use?|url=http://www.electronicdesign.com/embedded-revolution/c-what-did-you-use|website=Electronic Design|accessdate=26. 11. 2017}}</ref>


== Историјат ==

Кристен Најгард је почео да пише [[Рачунарски програм|рачунарске програме]] за симулације 1957. године. Он је уочио потребу за бољим начином да се опишу [[Homogenost i heterogenost|хетерогеност]] и операције система. Да би наставио даље са својим идејама, Најгард је схватио да му је потребан неко са бољим вештинама у програмирању. Оле-Јохан Дал му се придружио у јануару 1962. год. Недуго након тога одлучено је да језик буде повезан са језиком Алгол 60. До маја исте године главни концепти за симулациони језик су били постављени. Настао је језик '''СИМУЛА I''', програмски језик специјалне намене за симулацију дискретних догађаја.

Кристен Најгард је позван у ''UNIVAC'' крајем маја 1962. године у вези са рекламирањем њиховог новог ''UNIVAC 1107'' рачунара. У тој посети Најгард је представио идеје Симуле [[Роберт Бернер|Робертy Бернерy]], директору системског програмирања ''UNIVAC''-а.
Бернер је био велики обожавалац Алгола и допала му се идеја о пројекту Симула. Он је позвао Најгарда на другу интернационалну конференцију за процесирање информација која је била организована од стране [[ИФИП]]-a<ref>{{cite web|url=http://www.ifip.org/|title=Интернационална Федерација за Процесирање Информација|access-date=28. 11. 2017|archive-date=15. 03. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150315112759/http://www.ifip.org/|url-status=dead}}</ref>, где је Најгард је преставио свој чланак о симули.

[[Норвешки рачунарски центар]] је добио ''UNIVAC 1107'' у августу 1963. године са великим попустом на којем је Дал имплементирао Симулу I под уговором са ''UNIVAC''-ом. Имплементација је базирана на "UNIVAC ALGOL 60" [[компилатор|компајлеру]]. Симула I је била потпуно оспособљена на ''UNIVAC 1107'' до јануара 1965. године. У наредних неколико година, Дал и Најгард су провели пуно времена предајући Симулу. Симула се убрзо проширила у неколико земаља широм света.

Дал и Најгард су изнели свој чланак о класним и поткласним декларацијама на ИФИП конференцији за симулационе језике у Ослу, маја 1967. године. Тај чланак је постао прва формална дефиниција '''СИМУЛЕ 67'''.
Симула је имала доста утицаја на развој [[Smalltalk|Смолток]]-а<ref>{{cite web|title=''Smalltalk''|url=http://wiki.c2.com/?SmalltalkLanguage|accessdate=26. 11. 2017}}</ref> и касније објектно-оријентисане програмске језике.

Касних 60-их и раних 70-их постојале су 4 главне имплементације Симуле:
* ''UNIVAC 1100''
* ''System/360'' и ''System/370'' од стране Норвешког рачунарског центра
* ''CDC 3000''
* ''TOPS-10''
Ове имплементације су уграђене на многим платформама. ''TOPS-10'' је имплементирао концепт јавних, заштићених и приватних променљивих и [[процедура]], који је касније имплементиран у Симулу 87. Симула 87 је најновији [[стандард]] и распрострањен је на више платформи. Постоје 3 главне имплементације:
* ''Simula AS''
* ''Lund Simula''
* ''GNU Cim''<ref>{{cite web|url=https://www.gnu.org/software/cim/|title=GNU Cim}}</ref>

У новембру 2001. године, Дал и Најгард су добили Џон фон Нојманову медаљу од стране [[ИЕЕЕ]]<ref>{{cite web|url=https://www.ieee.org/index.html|title=Институт инжењера електротехнике и електронике|access-date=28. 11. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20150515104839/http://www.ieee.org/index.html|archive-date=15. 5. 2015|url-status=dead|df=}}</ref>, за увођење концепата објектно-оријентисаног програмирања кроз дизајн и имплементацију Симуле 67. У априлу 2002. године су добили [[Тјурингова награда|Тјурингову награду]] од стране [[АЦМ]]-а<ref>{{cite web|url=https://www.acm.org/|title=Званични сајт АЦМ-а|accessdate=28. 11. 2017}}</ref>, због идеја неопходних за настанак објектно-оријентисаног програмирања, кроз дизајн програмских језика Симула I и Симула 67.

Нажалост, ни Дал ни Најгард нису могли да присуствују додели награда, јер су преминули у јуну и августу исте године.<ref>{{cite web |url=http://www.acm.org/announcements/turing_obit.html |title=АЦМ Оле-Јохан Дал и Кристен Најгард - Читуља |publisher=Acm.org |accessdate=26. 11. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110719085543/http://www.acm.org/announcements/turing_obit.html |archive-date=19. 7. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref>

Симула се и дан данас предаје на многим курсевима и универзитетима.<ref>{{cite web|url=http://staff.um.edu.mt/jskl1/ |title=Jarek Sklenar Web Page |accessdate=26. 11. 2017}}</ref>

== Неке од карактеристика Симуле 67 ==
=== Подршка за алгоритме ===
Симула 67 садржи многе погодности Алгола 60, којег су творци Симуле искористили као темељ јер је Алгол био изузетно популаран у Европи 60-их година.
=== Декомпозиција ===
У циљу решавања неких великих проблема приступа се разбијању тог проблема на мање засебне целине које се даље могу решавати појединачно. Декомпозиција је посебно важна уколико се решавањем проблема бави више од једног програмера.
=== Класе ===
Централни концепт Симуле 67 је [[objektno-orijentisano programiranje|објекат]]. Објекат је инстанца класе који садржи своје променљиве и понашања која се дефинишу путем класне декларације. Приступање одређеним пољима датог објекта врши се тачка нотацијом.

=== Функције и процедуре за манипулацију текста ===
Симула 67 је увела карактер (енгл. Character) и текст (енгл. Text ) као нове типове података.
=== Стандардни улаз/излаз ===
Алголу 60 је често замерано то што није имао процедуре за [[улаз/излаз]]. Пошто је Симула пре свега замишљена да буде језик опште намене њени творци су сматрали да ће овим процедурама језик добити на флексибилности.

== Минимални програм ==
Празан [[Датотека|фајл]] је минимални програм у Симули, а мери се величином изворног кода. Међутим, минимални програм се углавном представља као празан блок:

 '''Begin'''
 '''End''';

Он почиње са извршавањем и одмах се зауставља.

Програм у Симули нема сопствену повратну вредност.

== "Здраво свете!" програм ==
Пример "Здраво свете!" програма у Симули:

 '''Begin'''
    '''OutText''' ("Hello World!");
    '''Outimage''';
 '''End''';

Симула није осетљив на велика и мала слова.
== Класе, поткласе и виртуалне процедуре ==

Пример коришћења класа, поткласа и виртуалних процедура

 '''Begin'''
    '''Class''' Glyph;
       '''Virtual''': '''Procedure''' print '''Is''' '''Procedure''' print;
    '''Begin'''
    '''End''';
 
    Glyph '''Class''' Char (c);
       '''Character''' c;
    '''Begin'''
       '''Procedure''' print;
         OutChar(c);
    '''End''';
 
    Glyph '''Class''' Line (elements);
       '''Ref''' (Glyph) '''Array''' elements;
    '''Begin'''
       '''Procedure''' print;
       '''Begin'''
          '''Integer''' i;
          '''For''' i:= 1 '''Step''' 1 '''Until''' UpperBound (elements, 1) '''Do'''
             elements (i).print;
          OutImage;
       '''End''';
    '''End''';
 
    '''Ref''' (Glyph) rg;
    '''Ref''' (Glyph) '''Array''' rgs (1 : 4);
 
    ''! Main program;''
    rgs (1):- '''New''' Char ('A');
    rgs (2):- '''New''' Char ('b');
    rgs (3):- '''New''' Char ('b');
    rgs (4):- '''New''' Char ('a');
    rg:- '''New''' Line (rgs);
    rg.print;
 '''End''';

У горенаведеном примеру имамо једну суперкласу("Glyph"), две поткласе("Char" и "Line") и једну виртуалну процедуру са две имплементације.

Извршавање почиње од '''"main"''' програма. Симула не подржава концепт апстрактних класа.

== Позив функције по имену ==

Симула подржава позив функције по имену. Једноставан пример јесте функција за сумирање, која је имплементирана на следећи начин:

 '''Real''' '''Procedure''' Sigma (k, m, n, u);
    '''Name''' k, u;
    '''Integer''' k, m, n; '''Real''' u;
 '''Begin'''
    '''Real''' s;
    k:= m;
    '''While''' k <= n '''Do''' '''Begin''' s:= s + u; k:= k + 1; '''End''';
    Sigma:= s;
 '''End''';

Симулин стандард одређује ограничења за променљиву контроле тока(к) у "for" петљи. Стога, горенаведени код користи "while" петљу због [[портабилност]]и.

Сума:

<math> Z = \sum_{i=1}^{100}{1 \over (i + a)^2}</math>

се може имплементирати на следећи начин:

 Z:= Sigma (i, 1, 100, 1 / (i + a) ** 2);

== Симулација ==
Симула садржи пакет за симулацију, прецизније за симулацију дискретних догађаја. Тај пакет је заснован на Симулиним објектно-оријентисаним карактеристикама. Следећи пример показује како се Симула користи за симулације:

Мика, Жика и Пера купују одећу. Они морају да деле једну кабину. Свако од њих разгледа у бутику око 12 минута и онда користи кабину око 3 минута. Симулација коришћења кабине се имплементира на следећи начин:

 Simulation '''Begin'''
    '''Class''' Kabina; '''Begin'''
       '''Ref''' (Head) vrata;
       '''Boolean''' u_upotrebi;
       '''Procedure''' zahtev; '''Begin'''
          '''If''' u_upotrebi '''Then''' '''Begin'''
              Wait (vrata);
              vrata.First.Out;
          '''End''';
          u_upotrebi:= '''True''';
       '''End''';
       '''Procedure''' napusti; '''Begin'''
          u_upotrebi:= '''False''';
          '''Activate''' vrata.First;
       '''End''';
       vrata:- '''New''' Head;
    '''End''';
   
    '''Procedure''' ispisi (poruka); '''Text''' poruka; '''Begin'''
       OutFix (Time, 2, 0); OutText (": " & poruka); OutImage;
    '''End''';
 
    Proces '''Class''' Osoba (ime); '''Text''' ime; '''Begin'''
       '''While''' '''True''' '''Do''' '''Begin'''
          Cekaj (Normal (12, 4, u));
          ispisi  (ime & " zahteva kabinu");
          kabina1.zahtev;
          ispisi (ime & " je usao u kabinu");
          Cekaj (Normal (3, 1, u));
          kabina1.napusti;
          ispisi (ime & " je izasao iz kabine");
       '''End''';
    '''End''';
 
    '''Integer''' u;
    '''Ref''' (Kabina) kabina1;
 
    kabina1:- '''New''' Kabina;
    '''Activate''' '''New''' Osoba ("Mika");
    '''Activate''' '''New''' Osoba ("Zika");
    '''Activate''' '''New''' Osoba ("Pera");
    Hold (100);
 '''End''';

Главни блок почиње кључном речју ''"Simulation"'', да би се омогућила симулација. Пакет за симулацију се може користити на било ком блоку и симулације могу бити угњеждене.

Објекат кабина користи ред "vrata" за приступ кабини. Кад неко захтева кабину, а она се користи, онда он мора да чека у реду. Кад неко напусти кабину, први из реда напушта ред.

Особа је поткласа класе Процес и њено понашање је описано функцијом чекај.

''"Main program"'' креира све објекте и смешта особе у ред. ''"Main program"'' чека 100 минута, након чега се програм терминира.

== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
* {{Citation
| last = Sklenar
| first = J.
| publisher = Универзитет на Малти
| title = Увод у објектно-оријентисано програмирање кроз Симулу
| url = http://staff.um.edu.mt/jskl1/talk.html
}} - засновано на семинару "30 година објектно-оријентисаног програмирања" из 1997. године
* {{Citation
| last = Vaucher
| first = Jean G.
| publisher = Универзитет у Монтреалу
| title =  DIRO Simula home
| url = http://www.iro.umontreal.ca/~simula/
}} - садржи туторијале, документацију и додатне везе
* {{Citation
| last = 
| first = 
| publisher = Универзитет у Ослу
| title =  50 годишњица Симуле
| url = http://www.uio.no/om/aktuelt/rektorbloggen/2017/50-years-anniversary-of-simula-the-first-object-or.html
}}
* {{Citation
| last = 
| first = 
| publisher = Норвешки рачунарски центар
| title = "Common base language"
| url = http://web.eah-jena.de/~kleine/history/languages/Simula-CommonBaseLanguage.pdf
| accessdate = 27. 11. 2017
| archive-date = 01. 12. 2017
| archive-url = https://web.archive.org/web/20171201030618/http://web.eah-jena.de/~kleine/history/languages/Simula-CommonBaseLanguage.pdf
| url-status = dead
}}

{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Софтвер 1962.]]
[[Категорија:Објектно-оријентисани програмски језици]]
[[Категорија:Програмски језици базирани на класама]]