Изворни код странице Светлост

[[Датотека:Light dispersion conceptual waves350px.gif|мини|266x266px|Дисперсија зрака беле светлости у троугластој [[призма|призми]]. Долази до раздвајања дужих [[таласна дужина|таласних дужина]] (црвено) и краћих таласних дужина (плаво).]]

'''Светлост''' је део [[спектар|спектра]] [[електромагнетно зрачење|електромагнетног зрачења]] из опсега [[таласна дужина|таласних дужина]] видљивих голим [[око]]м. Некад се каже и '''''видљива светлост''''' што би био [[плеоназам]] да се термин ''светлост'' не користи и у ширем смислу да означи електромагнетно зрачење било које таласне дужине (рецимо [[ултраљубичасто зрачење|ултраљубичасти зраци]], које човек не види голим оком, а који изазивају [[флуоресценција|флуоресценцију]] разних материјала, често се називају ''[[црно светло|црним светлом]]''). Видљива светлост се обично дефинише као радијација у опсегу [[таласна дужина|таласних дужина]] од око 400 [[нанометар]]а (-{nm}-), или 400×10<sup>−9</sup> -{m,}- до око 700 нанометара – између [[инфрацрвено зрачење|инфрацрвене]] (са дугачким таласним дужинама) у [[ултраљубичасто зрачење|ултраљубичасте]] (са кратким таласним дужинама).{{sfn|Логос|2017|p=245, 277. „Човеково око може да види светлост таласних дужина од 380 до 740 нанометара“}}<ref name="Pal2001">{{harvnb|Pal|Pal|2001|p=387}}</ref><ref name="BuserImbert1992">{{harvnb|Buser|Imbert|1992|p=50}}</ref> Често се инфрацрвени и ултраљубичасти опсег такође називају ''светлом''.

{| style="float:right; background:#fff; border-style:solid; border-width:2px; border-color:#0095b6; margin-left:10px; padding:8px;"
|-
! colspan="2" style="background:#333;" | [[Датотека:spectrum4websiteEval.png|centar|250px|]]
|-
![[љубичаста боја|љубичаста]]
|380–450 -{nm}-
|-
![[плава боја|плава]]
|450–495 -{nm}-
|-
![[зелена боја|зелена]]
|495–570 -{nm}-
|-
![[жута боја|жута]]
|570–590 -{nm}-
|-
![[наранџаста боја|наранџаста]]
|590–620 -{nm}-
|-
![[црвена боја|црвена]]
|620–750 -{nm}-
|}
  
Главни извор светлости на [[Земља|Земљи]] је [[Сунце]]. Сунце, као и друге [[звезда|звезде]], у процесу термонуклеарне реакције ствара [[фотон]]е, један део тако насталих фотона, који су носиоци електромагнетног зрачења и светлости, ослобађа се са Сунца.{{sfn|Логос|2017|p=22, 282}} Сунчева светлост пружа енергију коју зелене [[биљке]] користе да формирају [[шећер]]е, често у облику [[глукоза|глукозе]], а ти шећери отпуштају енергију у жива бића која се њима хране.{{sfn|Логос|2017|p=206, 209-210}} Процес [[фотосинтеза|фотосинтезе]] пружа виртуално сву енергију коју користе жива бића. Историјски, још један важан извор светлости за људе је била [[ватра]], од античких логорских ватри до модерних керозинских лампи. Са развојем [[електрично светло|електричног светла]] и електроенергетских система, електрично осветљење је скоро потпуно заменило светлост ватре. Неке врсте животиња генеришу сопствену светлост, што се назива [[Биолуминисценција|биолуминисценцијом]]. На пример, свици користе светлост да лоцирају парњаке, и вампирски сквидови је користе да се сакрију од плена.

Примарна својства видљивог светла су [[интензитет (физика)|интензитет]], правац пропагације, [[Електромагнетски спектар|спектар]] [[фреквенција]] или таласних дужина, и [[поларизација (таласи)|поларизација]]. Њена [[брзина светлости|брзина]] у вакууму, 299,792,458 метра у секунди, је једна од фундаменталних [[Математичка константа|константи]] природе. За видљиву светлост, као и све типови електромагнетне радијације (-{EMR}-), је експериментално утврђено да се увек крећу том брзином у вакууму.

У [[физика|физици]] се термин ''светлост'' понекад односи на електромагнетну радијацију било које таласне дужине, независно од тога да ли је видљива.{{sfn|Kumar|2008|p=1416}} У том смислу, гама зраци, X-зраци, микроталаси и радио таласи су такође светлост. Попут свих типова светлости, видљива светлост се емитује и апсорбује у веома малим „пакетима“ званим [[фотон]]и, и манифестује својства [[Талас (физика)|таласа]] и [[Физика елементарних честица|честица]]. То својство се назива [[принцип дуалности талас-честица|таласно–корпускуларна дуалност]]. Изучавање светлости, познато као [[оптика]], је значајна истраживачка област модерне физике.

== Светлост - електромагнетно зрачење ==

Електромагнетно зрачење се састоји од великог броја честица-таласа које се називају [[фотон]]и, а сваки фотон садржи одређену количину [[енергија|енергије]].{{sfn|Логос|2017|p=22, 248. Према замисли А. Ајнштајна фотон није материја, него енергија}}

Целокупни распон зрачења које настаје у [[свемир]]у називамо [[електромагнетски спектар|електромагнетни спектар]].

=== Врсте електромагнетног зрачења ===

Врсте електромагнетног зрачења:
* [[гама зрачење]] (γ-зраци)
* [[рендгенски зраци|рендгенско зрачење]] (X-зраци)
* [[ултраљубичасто зрачење]]
* видљиво зрачење (светлост)
* [[инфрацрвено зрачење]]
* [[микроталаси|микровално зрачење]]
* [[Радио-таласи]]

Електромагнетна зрачења међусобно се разликују једино [[фреквенција|фреквенцијом]].

Светлост настаје када се [[наелектрисање|електрични набоји]] крећу у [[Електромагнетно поље|електромагнетном пољу]]. [[Атом]] емитује светлост када је неки од његових [[електрон]]а подстакнут додатном енергијом споља.
Зрачење побуђених електрона представљамо [[Талас (физика)|таласом]].
Светлост мање енергије има мању фреквенцију, али већу [[таласна дужина|таласну дужину]], а она с више енергије има већу фреквенцију али мању таласну дужину.
:Таласна дужина = [[брзина светлости]] / фреквенција

== Брзина светлости ==
{{Main|Брзина светлости}}
[[Датотека:Speed of light from Earth to Moon.gif|мини|десно|680px|Цртежом је приказано време ширења светлости од [[Земља|Земље]] (лево) до [[Месец]]а (десно) које траје 1,255 секунди.]]

Брзина светлости у [[вакуум]]у је тачно 299.792.458 [[Метар у секунди|-{m/s}-]] (приближно 186.282 миља у секунди). Фиксна вредност брзине светлости у СИ јединицама произилази из чињенице да је метар дефинисан на основу брзине светлости. Све форме електромагнетне радијације се крећу истом брзином у вакууму.

Пре првих научних покушаја мерења брзине светлости, у старој Грчкој код [[Хераклит]]а и [[Емпедокло|Емпедокла]] постојало је мишљење да је [[светлост]] некакво испаравање, или исијавање, али је постојала разлика између неких (као Емпедокло) који су мислили да се светлост креће тако брзо да ту брзину само није могуће мерити и других (као [[Аристотел]]) који су говорили да се светлост шири простором тренутно (бесконачно брзо).{{sfn|Логос|2017|p=22}}

После, у 17. веку мишљење да се светлост креће бесконачном [[брзина|брзином]] била је сумњива [[Галилео Галилеј|Галилеју]] и он је покушао, помоћу [[телескоп]]а, да одреди брзину светлости, али је удаљеност од неколико километара, на коју је био поставио светиљке била је мала да се одреди брзина светлости.{{sfn|Логос|2017|p=274}} Више [[физичар]]а је наставило у наредним вековима да покушава да измери брзину светлости. Дански физичар [[Оле Кристенсен Ремер|Оле Ремер]] је извео један рани експеримент мерења брзине светлости 1676. године. Користећи [[телескоп]], Рøмер је посматрао кретање [[Јупитер]]а и једног од његових [[природни сателит|сателита]], [[Ија (сателит)|Ио]]. Уочивши одступања у уоченом периоду Иове орбите, он је израчунао да је светлости потребно око 22 минута да пређе дијаметар [[Земља|Земљине]] орбите.<ref>{{cite journal|url=http://projecteuclid.org/DPubS/Repository/1.0/Disseminate?view=body&id=pdf_1&handle=euclid.ss/1009212817|title=Scientific Method, Statistical Method and the Speed of Light|journal=Statistical Science|year=2000|volume=15|issue=3|pages=254–278}}</ref> Међутим, величина орбите није била позната у то време. Да је Рøмер знао дијаметар Земљине орбите, из његовог прорачуна би произашло да је брзина светлости 227.000.000 -{m/s}-.

[[Иполит Физо]] је 1849. године извео једно прецизније мерење брзине светлости. Физо је усмерио зрак светлости у огледало удаљено неколико километара. Ротирајући [[Зупчаник]] је постављен на путу светлосног зрака који се кретао од његовог извора до огледала и назад. Физо је утврдио да при одређеној брзини ротације, зрак пролази кроз један отвор на зупчанику на свом пут ка огледалу и кроз следећи отвор на повратку. Полазећи од растојања до огледала, броја зуба на зупчанику, и брзине ротације, Физеау је могао да израчуна брзину светлости као 313.000.000 -{m/s}-.

[[Леон Фуко]] је 1862. године извршио експеримент у коме су коришћена ротирајућа огледала и дошао је до вредности од 298.000.000 -{m/s}-. [[Алберт Абрахам Мајкелсон]] је спроводио експерименте одређивања брзина светлости од 1877 до своје смрти 1931. Он је рафинирао Фукове методе 1926. године користећи побољшана ротирајућа огледала да би измерио време које је неопходно да светлост направи повратно путовање од [[Mount Wilson (Kalifornija)|Монт Вилсон]] до [[Монт Сан Антонио]] у [[Калифорнија|Калифорнији]]. Прецизна мерења су произвела вредност брзине од 299.796,000 -{m/s}-.<ref>{{cite journal|last=Michelson|first=A. A.|title=Measurements of the velocity of light between Mount Wilson and Mount  San Antonio|journal=Astrophysical Journal |year=1927|volume=65 |url=http://adsabs.harvard.edu/full/1927ApJ....65....1M|accessdate = 12. 3. 2014|doi=10.1086/143021|bibcode = 1927ApJ....65....1M |pages=1}}</ref>

Ефективна брзина светлости у разним транспарентним супстанцама које садрже обичну [[материја|материју]], је мања од брзине у вакууму. На пример брзина светлости у води је око 3/4 брзине у вакууму.

Два независна тима физичара су довела светлост у „комплетан застој“ пропуштајући је кроз [[Агрегатно стање|Бозе–Ајнштајнов кондензат]] елемента [[рубидијум]]а, један тим је био са [[Универзитет Харвард|Харварда]] и [[Роwланд Институте фор Сциенце|Роуландовог института за науку]] у Камбриџу, Масачусетс, а други са [[Харвард–Смитсонијан центар за астрофизику|Харвард–Смитсонијан центра за астрофизику]], такође у Кембриџу.<ref>{{cite web |author=Harvard News Office |url=http://www.news.harvard.edu/gazette/2001/01.24/01-stoplight.html |title=Harvard Gazette: Researchers now able to stop, restart light |publisher=News.harvard.edu |date=24. 1. 2001 |accessdate=8. 11. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111028041346/http://www.news.harvard.edu/gazette/2001/01.24/01-stoplight.html |archive-date=28. 10. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref> Међутим, популарни опис „заустављене“ светлости у тим експериментима се односи само на заустављање светлости у побуђеним стањима атома, и њено реемитовање након арбитрарног временског размака, након стимулације другим ласерским пулсом. Током времена у коме је светлост била „заустављена“, она је престала да буде светлост.

<br />

== Оптика ==
{{Main|Оптика}}
Изучавање светлости и интеракција светлости и [[материја|материје]] се назива [[оптика]]. Посматрање и проучавање [[оптички феномен|оптичких феномена]] као што су [[дуга|дуге]] и [[Поларна светлост|аурора бореалис]] нуде мноштво наговештаја о природи светлости.

=== Рефракција ===
{{Main|Рефракција}}
[[Датотека:Refraction-with-soda-straw.jpg|мини|250 px|Пример рефрактованог светла. Цевчица изгледа повијена услед рефракције светлости на прелазу из ваздуха у течност.]]
[[Датотека:Cloud in the sunlight.jpg|мини|250px|[[Облак]] осветљен [[сунчева свјетлост|сунчевим светлом]]]]

Рефракција је савијање светлосних зрака при пролазу кроз површину између једног транспарентног материјала у други. То је описано [[Снелов закон|Снеловим законом]]:

:<math>n_1\sin\theta_1 = n_2\sin\theta_2\ .</math>

где је <math>\theta_1</math> угао између зрака и [[Нормала|нормале на површину]] у првом медијуму, <math>\theta_2</math> је угао између зрака и нормале на површину у другом медијуму, а -{n}-<sub>1</sub> и -{n}-<sub>2</sub> су [[индекс рефракције|индекси рефракције]], -{''n''}- = 1 у [[вакуум]]у и -{''n''}- > 1 у [[Транспарентност и транспарентност|транспарентној]] [[хемијска супстанца|супстанци]].

Када сноп светлости пролази кроз границу између вакуума и другог медијума, или између два различита медијума, таласна дужина светлости се мења, док фреквенција остаје иста. Ако зрак светлости није [[ортогоналност|ортогоналан]] на границу, промена таласне дужине доводи до промене правца зрака. Та промена правца је позната као [[prelamanje svetlosti|рефракција]].

Рефрактивно својство [[Сочиво (оптика)|сочива]] се често користи за манипулисање светлости да би се променила привидна величина_слике. [[Лупа|Лупе]], [[наочаре]], [[контактна сочива]], [[микроскоп]]и и [[Рефрактор|рефрактивни телескопи]] су примери примена таквих манипулација.

== Боје ==

Људско око реагује само на врло ограничени распон таласаних дужина, на видљиву светлост. Међутим, оно одлично распознаје и врло мале разлике унутар тог распона. Те мале разлике називамо [[боја|боје]]. Боје су дакле мале фреквенцијске разлике у подручју видљиве светлости.
Најкраћу таласну дужину имају љубичаста и плава светлост, а најдужу црвена светлост.

Видљив део електромагнетног спектра је таласних дужина од 380 до 780 -{nm}- ([[нанометар]]а), односно [[фреквенција|фреквенције]] ([[фреквенција|учестаности]]) од 4×10<sup>14</sup> -{Hz}- до 7,9×10<sup>14</sup> [[Херц|-{Hz}-]].

Светлост истовремено испољава особине таласа и честица. Светлосна честица, [[квант]], је [[фотон]].

Основне карактеристике светлости, схваћене као таласа, су:

* интензитет (пропорционалан амплитуди таласа)
* [[фреквенција]], [[таласна дужина]] или [[боја]]
* [[поларизација]]

Таласна дужина светлости се доводи у везу са њеном фреквенцијом преко константе њене брзине:
:<math>c = \lambda \cdot f</math>

При чему су:
<table cellpadding="0" cellspacing="0">
<tr>
  <td><math>c</math></td>
  <td style="width:20px;" rowspan="3"></td>
  <td>Брзина светлости, константа Универзума - 299820 -{km / s}-</td>
</tr>
<tr>
  <td><math>\lambda</math></td>
  <td>Таласна дужина, основна јединица - [[метар]] (-{m}-) </td>
</tr>
<tr>
  <td><math>f</math></td>
  <td> Фреквенција, основна јединица - [[херц]] (-{Hz, s}-<sup>-1</sup>)</td>
</tr>
</table>

Спектар видљивог зрачења чине:
* [[љубичаста боја|љубичаста]] боја (највећа фреквенција, најкраћа таласна дужина)
* [[плава боја|плава]] боја
* [[зелена боја|зелена]] боја
* [[жута боја|жута]] и [[наранџаста боја|наранџаста]] боја
* [[црвена боја|црвена]] боја (најнижа фреквенција, најдужа таласна дужина)

Бела светлост састављена је од континуираног низа свих боја видљивог спектра. У пракси под бојом неког тела можемо сматрати боју које тело рефлектује када је осветљено белом светлошћу, тј. тело ће бити обојено неком бојом ако му површина апсорбује белу светлост само на одређеном таласном подручју. Боја дакле зависи од фреквенције рефлектованог зрачења.

Бела површина је она која у једнакој мери рефлектује сва таласна подручја беле светлости.

Црна површина је она која у потпуности апсорбује белу светлост.

Сива површина у једнакој мери рефлектује сва вална подручја беле светлости, али их и деломично апсорбује.

=== Апсорпција светлости и боје ===

Вегетација апсорбује црвену и плаву светлост, а рефлектује зелену, па нам зато [[биљке]] изгледају зелено.
Ствар која упија плаво, а рефлектује црвено изгледа нам црвена; она која упија црвену светлост, а рефлектује плаву је плава; која подједнако рефлектује светлост у свим бојама је бела или црна или сива. Нпр. ружа је црвена зато што се све боје осим црвене упијају унутар руже, а само се црвена боја рефлектује.
Црно и бело су у основи исто, а разлика је само у количини рефлектоване светлости, а не у њиховој боји.

Све боје које се виде на [[Земља|Земљи]] се разликују само у таласној дужини сунчеве светлости коју најбоље рефлектују.

Краће се таласне дужине делотворније шире кроз [[ваздух]] него дуже таласне дужине. Небо је плаво зато што се кратке таласне дужине (плава светлост) највише шире.

=== Подела боја ===

Бела, црна и сива су [[ахроматске боје]], а све остале боје су [[хроматске боје|хроматске]].

Основне карактеристике хроматских боја:
* тон (појам везан за име боје нпр. црвена, зелена)
* светлина (зависи од интензитета зрачења)
* засићеност (зависи од чистоће боје)

Људи виде видљиву светлост из два разлога. Први је тај што је ваздух прозиран за видљиву светлост, за разлику од других материја па тако светлост пролази кроз [[Атмосфера небеског тела|атмосферу]]. Други разлог је тај што [[Сунце]] исијава највише енергије управо у видљивом делу спектра. Врло врућа звезда емитује већину светлости у ултраљубичастом подручју. Врло хладна звезда већином емитује у инфрацрвеном. Сунце, по многоме просечна звезда која емитује већину енергије у видљивом делу спектра.

== Физиолошка осетљивост ==

{| style="float:right; background:#fff; border-style:solid; border-width:2px; border-color:#0095b6; margin-left:10px; padding:8px;"
|+
!Таласна дужина (-{nm}-)!!Видљивост -{V}-(<math>\lambda</math>)
|- style="text-align:center;"
|400||0,0004
|- style="text-align:center;"
|420||0,004
|- style="text-align:center;"
|440||0,023
|- style="text-align:center;"
|460||0,06
|- style="text-align:center;"
|480||0,139
|- style="text-align:center;"
|500||0,323
|- style="text-align:center;"
|520||0,71
|- style="text-align:center;"
|540||0,954
|- style="text-align:center;"
|'''560'''||'''0,995'''
|- style="text-align:center;"
|580||0,87
|- style="text-align:center;"
|600||0,631
|- style="text-align:center;"
|620||0,381
|- style="text-align:center;"
|640||0,175
|- style="text-align:center;"
|660||0,061
|- style="text-align:center;"
|680||0,017
|- style="text-align:center;"
|700||0,004
|}

Човек и животиње имају различит биолошки састав ока, тако није свима нека боја подједнако видљива. Зато се за јачину светлости поред физичке јединице [[ват]] (-{Watt}-) употребљава још физиолошка јединица лумен (-{лм}-). Ако је нека светлост јачине нпр. 1 лумен, онда човек има исти осећај видљивости независно од боје светлости. Светло јачине једног вата зелене боје нам изгледа доста јаче него црвене или плаве. Видљивост боја приказује доња табела:

На основу приказаних података може се приметити, да је најјача боја на <math>\lambda</math>= 540-555 -{nm,}- а то је [[таласна дужина]] за жуто-зелену боју.

То је разлог, зашто се за сигнална светла ([[Семафор (саобраћај)|семафори]], возила) користе зелена, жута и црвена светла, на која је наше око најосетљивије.

Црна боја није боја већ одсуство боје. Људски мозак не прима никакав сигнал приликом гледања у црну боју.

Према адитивном принципу све боје су комбинације ''{{jez-engl|RGB}} - -{red, green, blue}-'', значи да је могуће сваку боју направити комбинујући црвену, плаву и зелену. Бела је присуство свих боја, а црна је одсуство свих боја. Пример, како се од три боје добијају најразличитије боје је мастило штампача у боји. На овом принципу раде и -{CRT}- монитори рачунара или класични ТВ уређаји.

== Извори светлости ==
{{главни|Светлосни извори}}

[[Светлосни извори]] су тела која стварају светлост. Разликујемо природне (нпр.[[звезда|звезде]]) и вештачке (нпр. [[Инкандесцентна сијалица|сијалице]] или [[свећа|свеће]]) светлосне изворе.

Светлост се од извора на све стране распростире праволинијски. Правци по којима се распростире светлост називају се светлосни зраци. Део простора иза неког тела насупрот светлосном извору у који не долази непосредна светлост извора назива се сенка.
Одбијање светлости назива се [[рефлексија]], а лом светлости [[prelamanje svetlosti|рефракција]]. Разлагање беле светлости у боје назива се [[дисперсија]].

Постоји мноштво типова извора светлости. Најчешћи светлосни извори су термални: тело на датој [[температура|температури]] емитује карактеристични спектар радијације [[апсолутно црно тело|црног тела]]. Једноставни термални извор је [[сунчева свјетлост|сунчева светлост]], што је радијација коју емитује [[хромосфера]] [[Сунце|Сунца]] на око 6.000 [[Келвин]]а. Она је највећа у видљивом региону електромагнетног спектра у погледу таласних дужина<ref>[http://thulescientific.com/LYNCH%20&%20Soffer%20OPN%201999.pdf -{On the Solar and the Color Sensitivity of the Eye}-]</ref> и око 44% енергије сунчеве светлости која досеже до површине Земље је видљиво.<ref>{{cite web|url=http://rredc.nrel.gov/solar/spectra/am1.5/ |title=Reference Solar Spectral Irradiance:  Air Mass 1.5|accessdate = 12. 11. 2009 }}</ref> Још један пример су [[Електрична сијалица|сијалице]], које емитују само око 10% своје енергије у облику видљиве светлости, док је остало инфрацрвено. Историјски често коришћени термални извор светла су биле ужарене чврсте честице у [[пламен]]у, мада оне исто тако емитују највећи део своје радијације у инфрацрвеном опсегу, и само малу фракцију у видљивом спектру. Најизраженији део спектра црног тела је дубокој инфрацрвеној области, са таласном дужином од око 10 [[микрометар]]а, за релативно хладне објекте као што су људска бића. Са повећањем температуре, пик се помера ка краћим таласним дужинама, производећи прво црвени сјај, затим бели, и коначно плаво-белу боју са померањем пика изван видног дела спектра ка ултравиолетном. Те боје се могу видети кад се метал [[топлота|загрева]] док не постане црвен или бео. Плаво-бела [[топлотно зрачење|термална емисија]] се ретко среће, изузев у звездама (често уочена чисто плава боја у пламену [[природни гас|гаса]] или [[Заваривање|заваривачкој]] бакљи је заправо производ молекуларне емисије, специфично -{CH}- радикали емитују у опсегу таласних дужина око 425 -{nm}-, и то се не среће у звездама или чистој термалној радијацији.

Атоми емитују и апсорбују светлост са карактеристичним енергијама. Тиме се производе „[[емисиона линија|емисионе линије]]“ у спектру сваког атома. [[Емисиони спектар|Емисија]] може да буде [[спонтана емисија|спонтана]], као у [[Светлећа диода|светлећим диодама]], лампама са [[Електрично пражњење у гасовима|електричним пражњењем]] (као што су [[неонска лампа|неонске лампе]] и [[неонска цев|неонски знаци]], [[Живина сијалица|живине сијалице]], -{etc}-.), и пламеновима (светлост из самог врућег гаса, на пример, [[натријум]] у гасном пламену емитује карактеристичну жуту светлост). Емисија исто тако може да буде [[стимулисана емисија|стимулисана]], као што је то случај у [[ласер]]има или микроталасним [[мазер]]има.

Децелерација слободних наелектрисаних честица, као што су [[електрон]]и, може да произведе видљиву радијацију: [[циклотронска радијација]], [[синхротронска радијација]], и радијација [[Закочно зрачење|закочног зрачења]] су примери тога. Честице које се крећу кроз медијум брже од брзине светлости у том медијуму могу да произведу видљиву [[Черенковљево зрачење|Черенковљеву радијацију]].

Поједине хемикалије производе видљиву радијацију путем [[Хемолуминисценција|хемолуминисценције]]. У живим бићима, тај процес се назива [[биолуминисценција]]. На пример, [[Свитац|свици]] производе светлост тим путем, и бродови кретањем кроз воду могу да поремете планктон који производи сјајан траг.

Поједине супстанце производе светлост кад се озраче радијацијом веће енергије. Тај процес је познат као [[флуоресценција]]. Неке супстанце емитују светлост полако након ексцитације радијацијом. То је познато као [[фосфоресценција]].

Фосфоресцентни материјали се исто тако могу побудити бомбардовањем субатомским честицама. [[Катодолуминисценција]] је један од примера. Тај механизам се користи у [[катодна цијев|катодним цевима]] [[Телевизор|телевизијских апарата]] и [[рачунарски монитор|рачунарских монитора]].

[[Датотека:Night yamagata city 2.jpg|мини|250px|[[Град]] осветљен [[Расвета|вештачким светлом]]]]
Неколико других механизама може да произведе светлост:
* [[Електролуминисценција]]
* [[Сцинтилација]]
* [[Сонолуминисценција]]
* [[Триболуминисценција]]

Кад се концепт светлости прошири тако да обухвата фотоне веома високе енергије (гама зраке), додатни механизми генерисања светлости су:
* Анихилација честица и [[античестица]]
* [[Радиоактивност|Радиоактивни распад]]

=== Сјајност и температура боја обичних извора светлости ===
Ако у видљивој области спектра расподела [[Енергија|енергије]] у спектру извора приближно одговара расподели енергије у спектру црног тела при некој [[Температура|температури]] Т<sub>В</sub>, то извор има температуру [[Боја|боје]] једнаку Т<sub>В</sub>.<ref name="#1">Др.Александар Б.Милојевић Таласна оптика ЗУ Београд 1971. год. страна 566</ref>

* Сјајност (L) неке површине у датом правцу одређује се јачином светлости одаслатој (емитованој) у том правцу са јединице површине. Сјајност се може одредити, ако се узме за јединицу [[осветљеност]] површине која потпуно расејава светлост (при том једнако у свим правцима), при услову, да та површина излучује (емитује) 1lm по јединици површине<ref name="#2">Др.Александар Б.Милојевић Таласна оптика ЗУ Београд  1971год стр 565</ref>

* Луминација (сјај површине извора) као [[Фотометријске величине|фотометријска величина]] карактерише емисивност површине светлосног извора (примарни) или рефлексију светлости од површине (секундарни светлосни извор) у датом правцу посматрања.<ref name="#3">Јеврем Јањић , Мирослав Павлов, Бранко Радивојевић Физика са збирком задатака и приручником за лабораторијске вежбе за трећи разред средње школе,Београд ЗУ 2010год, стр127</ref>

Луминација једног тела једнака је у свим правцима, ако оно емитује светлост по [[Ламбертовом закону]]. То је случај само код црног тела, а приближно код [[дифузионе рефлексије]] на листу беле хартије, површине зидова итд.

Јединица за луминацију је нит-nt. 1nt=1cd/m2<ref name="#3"/> Све раније дефинисане јединице визуелне (субјективне) имају аналогне јединице енергијске (објективне фотометрије).Преглед јединица дат је у табели<ref>Јеврем Јањић , Мирослав Павлов, Бранко Радивојевић

Физика са збирком задатака и приручником за лабораторијске вежбе за трећи разред средње школе,

Београд ЗУ 2010год, стр127</ref>

[[Осветљеност]] неке површине одређује се као светлосни проток који пада на јединицу површине; метричка јединица: lm /m2 или luks<ref name="#4">Др.Александар Б.Милојевић Таласна оптика ЗУ Београд 1971год стр565</ref><ref name="#2"/>

== Геометријска [[оптика]] ==

Светлост се од извора на све стране распростире праволинијски. Правци по којима се распростире светлост називају се зраци светлости. Део простора иза неког тела насупрот извору светлости у који светлост извора не допире непосредно, назива се сенка. Одбијање светлости назива се [[рефлексија]], а лом светлости [[prelamanje svetlosti|рефракција]]. Разлагање беле светлости у боје, назива се [[дисперсија]].

== Доплеров ефект ==

[[Доплеров ефекат]] је промена посматране таласне дужине таласа због међусобног приближавања или удаљавања извора таласа и посматрача. Таласне дужине линија повећавају се (помичу према црвеном подручју спектра) када се извор удаљава, а смањују се (помичу према плавом подручју спектра) када се извор приближава посматрачу.

== Допринос Руђера Бошковића тумачењу светлости ==

[[Руђер Бошковић|Бошковић]] је сматрао да „светлост може бити као неко фино истакање и као нека пара коју избацује жестока ватрена ферментација“. Тврдио је да је структура светлосних честица, иако су мале масе, сложена и да се зраке различитих боја међусобно разликују.

Како би објаснио зашто се на преласку из једног оптичког средства у друго део светлосног снопа рефлектује, а део прелама, претпоставио је да је светлосна честица сложена од мноштва честица нижег реда повезаних еластичним силама. Ако у тренутку емисије честице које чине светлосну честицу добију различите почетне брзине спорије ће честице успоравати брже а брже ће убрзавати спорије па ће се светлосна честица растезати и стезати. Зависно је ли светлосна честица растегнута или стегнута у тренутку кад долази до граничне површине између два оптичка средства она ће се одбити или проћи.

Руђер је осмислио (али није спровео) експеримент којим је помоћу два [[телескоп]]а од којих је један напуњен водом намјеравао да утврди да ли је светлост корпускуларне или таласне природе.<ref>Goran Pichler, Svjetlost, [[Leksikon Ruđera Boškovića]]. {{cite book|author= |title= |year=|isbn=978-953-268-020-1|pages=129-131}}</ref>

== Светлосни притисак ==
{{Main|Радијациони притисак}}

Светлост врши физички притисак на објекте на свом путу. Овај феномен се може извести из Максвелових једначина, мада се може једноставније објаснити корпускуларном природом светлости: фотони се сударају са материјом и преносе свој моменат. Притисак светлости је једнак снази светлосног зрака подељеној са ''[[Брзина светлости|-{c}-]]'', брзином светлости. Услед велике магнитуде брзине -{''c''}-, ефекат притиска светлости је занемарљив у контексту свакодневних објеката. На пример, [[ласерски поинтер]] снаге једног [[ват|миливата]] врши силу од око 3,3 [[Њутн (јединица)|пико њутна]] на осветљени објекат; стога је у принципу могуће подигнути новчић од једне [[Цента (САД)|УС центе]] помоћу ласерских поинтера, али је за то неопходно употребити око 30 милијарди поинтера снаге 1 -{mW}-.<ref>{{cite journal|last=Tang|first=Hong|title=May The Force of Light Be With You|url=https://archive.org/details/sim_ieee-spectrum_2009-10_46_10/page/46|journal=IEEE Spectrum|date = 1. 10. 2009|volume=46 |issue=10|doi=10.1109/MSPEC.2009.5268000|pages=46–51}}</ref> За разлику од тога, у апликацијама на [[нанометар]]ској скали, као што су [[наноелектромеханички систем]]и (-{NEMS}-), ефекат притиска светла може да буде значајан, и стога се истражује могућа експлоатација притиска светлости као погонске силе -{NEMS}- механизама и физичких прекидача нанометарске величине у интегрисаним колима.<ref name="#1"/>

На већим размерама, притисак светлости може да узрокује убрзавање обртања [[астероид]]а,<ref name="#2"/> путем деловања на њихове ирегуларне облике попут лопатица на [[вјетрењача|ветрењачи]]. Могућност прављења [[Сунчева једрилица|соларних једара]] која би убрзавала свемирске бродове се такође истражује.<ref name="#2"/><ref name="#4"/>

Мада је кретање [[Круксов радиометар|Круксовог радиометра]] оригинално приписивано притиску светлости, та интерпретација није коректна; карактеристична Круксова ротација је последица непотпуног вакуума.<ref name="#3"/> С друге стране, код [[Николсов радиометар|Николсовог радиометра]] где је је благо померање узроковано моментом (мада је то недовољно за потпуну ротацију уз превладавање силе трења) ''је'' директна последица притиска светлости.<ref name="#3"/>

== Види још ==
{{columns-list|4|
* [[Призма (оптика)]]
* [[Брзина светлости]]
* [[Сунчева свјетлост|Сунчева светлост]]
* [[Оптика]]
* [[Светлост (оптика)]]
* [[Спектроскопија]]
* [[Ретрорефлектор]]
* [[Светлосно загађење]]
}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Buser|first=Pierre A.|last2=Imbert|first2=Michel |title=Vision |url=http://books.google.com/books?id=NSZvt8Ld2-8C&pg=PA50 |accessdate = 11. 10. 2013 |year=1992|publisher=MIT Press|isbn=978-0-262-02336-8|quote=Light is a special class of radiant energy embracing wavelengths between 400 and 700 nm (or mμ), or 4000 to 7000 Å.|pages=50}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Pal|first=G. K.|last2=Pal|first2=Pravati|title=Textbook of Practical Physiology|url=http://books.google.com/books?id=CcJvIiesqp8C&pg=PA387|accessdate = 11. 10. 2013|edition=1st|year=2001|publisher=Orient Blackswan |location=Chennai |isbn=978-81-250-2021-9 |chapter=chapter 52|quote=The human eye has the ability to respond to all the wavelengths of light from 400-700 nm. This is called the visible part of the spectrum.|pages=387}}
* {{Cite book| ref= harv|title=Comprehensive Physics XII |last=Kumar|first=Narinder|publisher=Laxmi Publications |year=2008|isbn=978-81-7008-592-8 |url=https://books.google.com/?id=IryMtwHHngIC&pg=PA1416|pages=1416}}
* -{Albert Einstein: ''Über einen die Erzeugung und Verwandlung des Lichtes betreffenden heuristischen Gesichtspunkt.'' In: ''Annalen der Physik.'' (1905). стр. 132–148. Mit diesem Beitrag begründete Einstein den Welle-Teilchen-Dualismus des Lichts.}-
* -{Rolf Heilmann: ''Licht. Die faszinierende Geschichte eines Phänomens'', Herbig. {{page1|publisher=|location=München|year=2013|isbn=978-3-7766-2711-4|pages=}}}-
* -{Klaus Hentschel: ''Einstein und die Lichtquantenhypothese.'' In: ''Naturwissenschaftliche Rundschau.'' 58, 6, 2005, {{ISSN|0028-1050}}. стр. 311–319.}-
* -{Thomas Walther, Herbert Walther: ''Was ist Licht? Von der klassischen Optik zu Quantenoptik.'' Beck. {{page1|publisher=|location=München|year=1999|isbn=978-3-406-44722-8|pages=}}}-
* -{Sidney Perkowitz: ''Eine kurze Geschichte des Lichts. Die Erforschung eines Mysteriums.'' Deutscher Taschenbuch Verlag. {{page1|publisher=|location=München|year=1998|isbn=978-3-423-33020-6|pages=}}}-
* -{George H. Rieke: ''Detection of Light – From the Ultraviolet to the Submillimeter.'' Cambridge University Press. {{page1|publisher=|location=Cambridge|year=2003|isbn=978-0-521-81636-6|pages=}}}-
* -{Wolfgang Schivelbusch: ''Lichtblicke: Zur Geschichte der künstlichen Helligkeit im 19. Jahrhundert''. Fischer Taschenbuch, Frankfurt am Main. {{cite book|author= |title= |year=2004|isbn=978-3-596-16180-5|pages=}}}-

* {{Cite book| ref= harv|last=Atkins|first=Peter| author2 = de Paula, Julio
| title = Quantum theory: introduction and principles
| year   = 2002
| publisher = New York: Oxford University Press
|isbn=978-0-19-879285-7|pages=}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Skoog|first=Douglas A.| author2 = Holler, F. James | author3 = Nieman, Timothy A.
| title  = Principios de Análisis instrumental. 5ª Edición
| year   = 2001
| publisher = Madrid: McGraw-Hill
|isbn=978-84-481-2775-6|pages=}}
* {{Cite book| ref= harv| last  = Tipler
| first = Paul Allen
| title  = Física. 3ª Edición
| year   = 1994
| publisher = Barcelona: Reverté
|isbn=978-84-291-4366-9|pages=}}
* {{Cite book| ref= harv| last  = Burke
| first = John Robert
| title  = Física: la naturaleza de las cosas
| year   = 1999
| publisher = México DF: International Thomson Editores
|isbn=978-968-7529-37-0|pages=}}
* {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}}

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Light}}
* [http://analogija.com/strane/svetlost.html Светлост] {{Wayback|url=http://analogija.com/strane/svetlost.html |date=20140818152431 }}
* [https://fizikica.wordpress.com/category/dvojna-priroda-svetlosti/ О светлости и њеној двојној природи]
* -{[https://web.archive.org/web/20070925150355/http://www.weltderphysik.de/de/3783.php Umfangreiche Informationen zur Physik des Lichts] (auf Welt der Physik)}-
* -{[http://www.kisc.meiji.ac.jp/~mmandel/recherche/licht.html Enzyklopädische Geschichte des Begriffs Licht] (lexikalische Nachweise zum Thema Licht, von Michael Mandelartz)}-
* -{[http://www.baunetzwissen.de/index/Tageslicht_34532.html Baunetz Wissen Tageslicht] (Online-Lexikon zu Tageslicht- und Kunstlichtnutzung)}-
* -{[https://web.archive.org/web/20140922032254/http://www.lanuv.nrw.de/licht/licht1.htm Umweltfaktor Licht] (Landesamt für Natur, Umwelt und Verbraucherschutz NRW)}-

{{Spektar}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Светлост| ]]
[[Категорија:Оптика]]
[[Категорија:Електромагнетна радијација]]
[[Категорија:Оптика]]