Изворни код странице Свемир

{{разликовати|[[космос]]ом у филозофском смислу}}
{{друго значење3|Свемир (космологија)}}
{{Infobox
| bodystyle = width:30em;
| title = Свемир
| image = [[Датотека:WMAP 2012.png|300px]]
| caption = [[Vilkinsonova mikrotalasna anizotropna sonda|-{WMAP}-]] слика [[Космичко позадинско зрачење|космичке позадинске радијације]]
| label1 = Старост
| data1 = 13,798 ± 0,037 милијарди година<ref name="planck_cosmological_parameters">{{cite journal|arxiv=1303.5076 | title = Planck 2013 results. XVI. Cosmological parameters |last=collaboration|first = Planck| journal = Astronomy & Astrophysics |year=2014| bibcode = 2014A&A...571A..16P | doi = 10.1051/0004-6361/201321591 | issn=0004-6361 }}</ref><ref name="Planck_perfectuniverse">{{cite web|title=Planck reveals an almost perfect universe | url = http://www.esa.int/Our_Activities/Space_Science/Planck/Planck_reveals_an_almost_perfect_Universe | work = Planck | publisher = [[ESA]] |date=21. 3. 2013. | accessdate=21. 3. 2013.}}</ref>
| label2 = Пречник
| data2 = Вероватно бесконачан; 91 милијарди светлосних година (28×10<sup>9</sup> -{pc}-)<ref name="Extra-Dimensions">
{{cite book|last=Bars|first=Itzhak| last2 = Terning | first2 = John | year =2009| title = Extra Dimensions in Space and Time| url = http://books.google.com/books?id=fFSMatekilIC&pg=PA27 | pages =27ff|publisher = Springer
|isbn=978-0-387-77637-8
| accessdate=1. 5. 2011.
}}</ref>
| label4 = Маса (обична материја)
| data4 = Најмање 10<sup>53</sup> -{kg}-<ref name="Paul Davies 2006 43">
{{cite book| last = Davies | first = Paul | year =2006| title = The Goldilocks Enigma| url = http://www.amazon.com/Goldilocks-Enigma-Universe-Just-Right/dp/0547053584/ref=sr_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1372701918&sr=1-1&keywords=goldilocks+enigma | pages =43ff|publisher = First Mariner Books
|isbn=978-0-618-59226-5
| accessdate=1. 7. 2013.
}}</ref>
| label5 = Просечна густина
| data5 = 4,5 x 10<sup>−31</sup> -{g/cm}-<sup>3</sup><ref name="wmap_universe_made_of">
{{cite web|author=NASA/WMAP Science Team
|date=24. 1. 2014
| title = Universe 101: What is the Universe Made Of?| url = http://map.gsfc.nasa.gov/universe/uni_matter.html|publisher = NASA
| accessdate=17. 2. 2015.
}}</ref>
| label6 = Просечна температура
| data6 = 2,72548 -{K}-<ref>{{Cite journal|last=Fixsen|first= D. J. | year =2009| title = The Temperature of the Cosmic Microwave Background
| journal = The Astrophysical Journal 
| volume = 707 | issue = 2 |pages=916–920| arxiv = 0911.1955| bibcode = 2009ApJ...707..916F| doi = 10.1088/0004-637X/707/2/916
}}</ref>
| label8 = Састојци
| data8 = [[Материја|Обична (барионска) материја]] (4,9%), [[тамна материја]] (26,8[[Проценат|%]]), [[тамна енергија]] (68,3%)<ref name="DarkMatter">Sean Carroll, Ph.D., Cal Tech, 2007, The Teaching Company, ''Dark Matter, Dark Energy: The Dark Side of the Universe'', Guidebook Part 1 pages 1 and 3, Accessed Oct. 7, 2013, "...only 5% of the Universe is made of ordinary matter, with 25 percent being some kind of unseen dark matter and a full 70% being a smoothly distributed dark energy..."</ref>
| label9 = Облик
| data9 = Раван са само 0,4% [[Маргина грешке|маргином грешке]]<ref>{{cite web|author=NASA/WMAP Science Team
|date=24. 1. 2014| url = http://map.gsfc.nasa.gov/universe/uni_shape.html
| title = Universe 101: Will the Universe expand forever?|publisher = NASA
| accessdate=16. 4. 2015
}}</ref>
}}
[[Датотека:Universum.jpg|350п|мини|десно|Свемир — Фламарион ([[цртеж]], [[Париз]] [[1888]]) и Хајкенвелдер (бојење, [[Беч]] [[1998]])]]
[[Датотека:Hubble Extreme Deep Field (full resolution).png|350п|мини|десно|Најдубља слика свемира у видљивом делу спектра.]]

'''Свемир''', '''космос''', '''васиона''' или '''универзум''' је [[Бесконачност|бесконачно]] пространство које нас окружује.{{sfn|Zeilik|Gregory|1998|pp=}} Свемиром зовемо [[простор-време]], који чине светле [[галаксија|галаксије]] (које садрже много звезда и других небеских тела) расуте у тамном међугалактичком (и међузвезданом), условно, „празном” простор-времену које зовемо [[вакуум]].{{sfn|Логос|2017|p=289}} То је свеукупни простор-време у коме плови мноштво материјалних небеских тела као што су: [[звезда|звезде]], [[планета|планете]], [[природни сателит|сателити]], [[астероид|планетоиди]], [[комета|комете]], [[метеор]]и, [[црна рупа|црне рупе]] и [[неутронска звезда|неутронске звезде]]. Ипак, највећи део материје и [[Енергија|енергије]] је највероватније у [[облик]]у такозване [[тамна материја|тамне материје]] и [[тамна енергија|тамне енергије]].<ref>{{Cite book|url=http://dictionary.cambridge.org/dictionary/british/universe?q=universe | title = Cambridge Advanced Learner's Dictionary|pages=}}</ref>

Звезде су најуочљивија [[Небеско тело|небеска тела]] у Свемиру и састављена су од ужарене [[Плазма (физика)|плазме]].{{sfn|Логос|2017|p=218 (у напомени 3) и 272. „У Космосу најчешће агрегатно стање материје је плазма, која чини звезде и међузвездане гасове.“}} Поред нама најближе звезде [[Сунце|Сунца]], голим оком [[људи]] могу видети од око 6.000 до око 10.000 звезда.{{sfn|Логос|2017|p=102}} Телескопом могуће је приметити светлост са стотина милијарди звезда. Удаљености међу звездама су огромне и мере се светлосним годинама (СГ). [[Светлосна година]] је пут дуг око 9,46 [[билион]]а [[километар]]а који пређе [[светлост]] за годину крећући се брзином од 299 792 458 -{m/s}- у безваздушном простору.{{sfn|Логос|2017|p=273. „Светлосна година је удаљеност коју светлост пређе, у безваздушном простору, за годину дана, тј. oко 9.460.500.000.000.000 метара.“}} Сунце је [[Земља|Земљи]] најближа звезда која се налази на удаљености од 149 600 000 -{km}- или 8,3 светлосних минута (см). Осим Сунца, најближа је [[Проксима Кентаури]] (-{''Proxima Centauri''}- или -{''Alpha Centauri C''}-) која је удаљена око 4,3 СГ.{{sfn|Логос|2017|p=302 са напоменом 3. Звезде се крећу, а изгледа да се Бернардова звезда примиче таквом брзином да ће постати најближа звезда Сунцу за око 9.000 година}} Звезде се међусобно разликују по величини, боји и сјају. Најсјајнија [[звезда]] у [[сазвежђе|сазвежђу]] Орион је [[Бетелгез]] (-{''Betelgeuze''}- или -{''Alpha Orionis''}-), а [[Антарес]] (-{''Alpha Scorpii''}-) у сазвежђу Скорпион.

На небу се виде звјездани [[скуп]]ови који нас фасцинирају својим изгледом и зову се [[сазвежђе|сазвежђа]] или [[сазвежђе|констелације]]. Има их 88, а најпознатија су: Велики и Мали Медвед, Шкорпион, Стрелац и др. Међутим, звезде се природно групишу у веће звездане скупове познате као [[звездано јато|звездана јата]] или [[Звездано јато|кластери]]. Више таквих [[Звездано јато|звезданих јата]] чини [[галаксија|галаксију]], а галаксије опет чине [[Галактичка јата|галактичко јато]] или [[метагалаксија|метагалаксију]] унутар простора.

Наша галактика се зове [[Млечни пут]] или једноставно Галаксија, и спиралног је облика. Сунце се налази на самом рубу једног њеног рукавца, заједно са још неколико најближих звезда. Најближе галаксије нашој су Велики и Мали Магеланов облак који представљају њене природне пратиоце. [[Велики Магеланов облак]] је удаљен 179 000, а [[Мали Магеланов облак]] 210.000 СГ.

Поред поменутих небеских тела и звезданих система у Свемиру постоје и многи други занимљиви тајанствени објекти попут [[квазар]]а у интергалактичком и [[маглина]] у интерстеларном простору који се крећу великим брзинама. Удаљености између самих галаксија, метагалаксија и квазара су много веће од међузвезданих, и крећу се у границама од неколико стотина хиљада до преко милиона светлосних година. Те удаљености нису сталне и непрестано расту у току времена, што је узроковано феноменом познатим као [[Ширење свемира|ширење Свемира]]. То значи да Свемир није статичан него [[Динамички систем|динамичан]], тј. све се мења и све се [[Кретање|креће]]. Све у Свемиру плови и за све вреде познати [[Физички закони|природни закони]]. Тежа небеска тела увек привлаче она лакша, а она лакша под утицајем силе [[Гравитација|гравитације]] ротирају око тих тежих. Ништа се у Свемиру не дешава случајно; све има свој узрок. Свемир је у суштини таман простор коме се не назире ни почетак ни крај; то је свод који има дубину. Он није ни празан простор (вакуум), јер је увек испуњен [[Енергија|енергијом]], што сведочи обилато [[електромагнетско зрачење]] које пристиже до нас из далеких свемирских [[Простор|пространстава]].

== Дефиниција ==

Свемир је уобичајено дефинише као све што постоји, све што је икад постојало, и све што ће икад постојати.{{sfn|Copan|Craig|2004|pp=220}}<ref name="Bolonkin2011">{{harvnb|Bolonkin|2011|pp=3}}</ref><ref name="Schreuder2014">{{harvnb|Schreuder|2014|pp=135}}</ref> Према нашем данашњем разумевању, Свемир се састоји од три конституента: [[простор-време]], форми [[енергија|енергије]], укључујући [[електромагнетско зрачење|електромагнетну радијацију]] и [[материја|материју]], и [[Физички закон|физичких закона]] који их повезују. Свемир исто тако обухвата сав [[живот]], сву историју, а неки [[филозоф]]и и [[Научник|научници]] чак сугеришу да обухвата и [[Идеја|идеје]] као што је [[математика]].<ref>{{cite journal|last=Tegmark|first=Max|date=2008|title=The Mathematical Universe|journal=Foundations of Physics|volume=38|issue=2|pages=101–150|arxiv=0704.0646|bibcode=2008FoPh...38..101T|doi=10.1007/s10701-007-9186-9|s2cid=9890455}} a short version of which is available at {{cite journal|last1=Tegmark|first1=Max|date=2007|title=Shut up and calculate|url=|journal=|volume=|issue=|pages=|arxiv=0709.4024|doi=}} (in reference to David Mermin's famous quote "shut up and calculate" [http://physicstoday.org/journals/doc/PHTOAD-ft/vol_57/iss_5/10_1.shtml] {{Webarchive|url=http://arquivo.pt/wayback/20160515100124/http://physicstoday.org/journals/doc/PHTOAD-ft/vol_57/iss_5/10_1.shtml|date=15. 5. 2016|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|last=Holt|first = Jim| title = Why Does the World Exist?|url=https://archive.org/details/whydoesworldexis0000holt| publisher = Liveright Publishing|year=2012|pages=[https://archive.org/details/whydoesworldexis0000holt/page/308 308]| isbn=9780871404091 }}</ref><ref>{{Cite book|last=Ferris|first = Timothy| title = The Whole Shebang: A State-of-the-Universe(s) Report|url=https://archive.org/details/wholeshebang00timo| publisher = Simon & Schuster|year=1997|pages=[https://archive.org/details/wholeshebang00timo/page/n405 400]}}</ref>

== Појам Свемира ==
У првој половини [[20. век|XX века]] реч Свемир се употребљавала у смислу значења речи целог просторно-временског континуума у којем егзистирамо заједно са свом [[енергија|енергијом]] и [[материја|материјом]] унутар њега. Покушаји да се схвати сам смисао Свемира с највеће тачке гледишта су направљени у [[космологија|космологији]], науци која се развила из [[физика|физике]] и [[астрономија|астрономије]]. Током друге половине -{XX}- века развој [[опсервациона космологија|опсервационе космологије]], назване још и физичком [[Космологија|космологијом]], је довео до поделе у вези с значењем речи Свемир између опсервационих и теоретских космолога, где су претходни обично одбацили наду за опсервирањем целог просторно-временског континуума, док су каснији задржали ову наду покушавајући пронаћи најразумније спекулације за моделовање целог просторно-временског континуума, упркос екстремним потешкоћама у стварању слике било којег емпиријског ограничења у овим спекулацијама и ризику од свођења на ниво [[метафизика|метафизике]].

Термини '''познати Свемир''', '''опсервабилни Свемир''' и '''видљиви Свемир''' се често користе при описивању дела Свемира који се може видети или пак опсервирати. Они који су уверени у то да можемо опсервирати цели континуум могу користити израз '''наш Свемир''', односећи се делимично само на његов познати део [[човек|људским]] бићима.

== Ширење, старост и теорија Великог праска ==
{{главни чланак|Старост универзума}}
[[Александар Александрович Фридман]] ([[1888]]—[[1925]]) је замислио [[1922]]. године да се свемир шири, то јест да се галаксије удаљавају једна од друге, али његово писање првобитно није имало већи одјек, а слично је било и са тврдњом [[Жорж Леметр|Жоржа Е. Леметра]] објављеном неколико година после да је свемир који се брзо шири могао започети као једна тачка, „први [[атом]]”, али када је такву замисао свемира подржао [[Алберт Ајнштајн]] и други истраживачи су је прихватили.{{sfn|Логос|2017|p=289}}

Најважнији резултат физичке космологије, сазнање да се свемир шири, изведен је из посматрања [[црвени помак|црвеног помака]] уобличеног у [[Хаблов закон]]. Екстраполацијом тог ширења по времену, назад у прошлост, достиже се гравитациони сингуларитет, прилично апстрактан математички концепт, који можда одговара, а можда и не одговара стварности. Из тога је израсла теорија [[Велики прасак|Великог праска]], која је данас преовлађујући модел свемира. Старост свемира, рачунајући од Великог праска, према садашњим подацима које је прикупила -{WMAP}- сонда [[наса|агенције НАСА]] ({{јез-енг|WMAP — Wilkinson Microwave Anisotropy Probe}}, Вилкинсонова сонда микроталасне анизотропије) процењује се на око 13,7 милијарди (13,7 × 10<sup>9</sup>) година, са границом грешке од око 1% (± 200 милиона година). Друге методе процене старости дају различите вредности за старост свемира које крећу од 11 милијарди до 20 милијарди година.<ref name="planck_cosmological_parameters"/><ref name="Planck_perfectuniverse" /><ref>{{cite web |author= |url=http://www.space.com/scienceastronomy/age_universe_030103.html |title=Age of Universe Revised, Again |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=11. 04. 2003 |archive-url=https://web.archive.org/web/20030411094824/http://www.space.com/scienceastronomy/age_universe_030103.html |url-status=unfit }}</ref> Већина оцена груписана је у опсегу 13-15 милијарди година.<ref>[http://www.astro.ucla.edu/~wright/age.html Wright, Edward L. (2005) "Age of the Universe"]</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.sciencemag.org/cgi/content/abstract/299/5603/65?ijkey=3D7y0Qonz=GO7ig.&keytype=3Dref&siteid=3Dsci |title=Age Estimates of Globular Clusters in the Milky Way: Constraints on Cosmology |date= |website= |publisher= |access-date=24. 4. 2013}}</ref>

Фундаментални аспект Великог праска може се данас видети у опсервацији која се заснива на чињеници да што су [[галаксија|галаксије]] даље од нас то брже од нас одмичу. Такође се може уочити при [[космичко позадинско зрачење|космичком микроталасном позадинском зрачењу]] које је много слабије зрачење од оног скорије насталог након Великог праска. Ово позадинско зрачење је значајно униформно у свим правцима, које су космолози покушавали да објасне почетним периодом брзе [[инфлација|инфлације]] (ширења) уз Велики прасак.<ref>{{Cite book|last=Silk|first = Joseph| title = Horizons of Cosmology|url=https://archive.org/details/horizonsofcosmol0000silk| publisher = Templeton Pressr|year=2009|pages=[https://archive.org/details/horizonsofcosmol0000silk/page/n227 208]}}</ref><ref>{{Cite book|last=Singh|first = Simon| title = Big Bang: The Origin of the Universe|url=https://archive.org/details/bigbangoriginofu0000sing| publisher = Harper Perennial|year=2005|pages=[https://archive.org/details/bigbangoriginofu0000sing/page/n560 560]}}</ref><ref name="Sivaram">{{cite journal|last=Sivaram|first=C.| journal=Astrophysics & Space Science |year=1986| volume=125 | doi=10.1007/BF00643984 | bibcode=1986Ap&SS.125..189S | title= Evolution of the Universe through the Planck epoch|pages=189}}</ref>

== Структура васионе ==
Свемир се грубо речено састоји од звезданих система (збир милиона [[звезда]]), празног [[простор]]а, и међузвездане масе. [[Звездани систем]]и су организовани у [[звездана популација|звездане популације]], [[звездана асоцијација|звездане асоцијације]] и [[Звездано јато|звездана јата и суперјата]].

[[Датотека:Messier51 sRGB.jpg|350п|мини|десно|Пример [[Спирална галаксија|спиралне галаксије]] ([[Месје 51]]).]]
[[Галаксија|Галаксије]] су основни елементи васионе. За све васионске објекте типично је да су растојања између њих знатно већа од димензија самих објеката. У случају [[галаксија]] то изгледа отприлике овако: ако замислимо да је просечна галаксија величине [[Кованица|новчића]] од једног [[Српски динар|динара]] (стварне димензије су им реда 1.018 -{km}-), средње растојање између галаксија износи око један [[метар]]. [[Међугалактички простор]] испуњен је практично само зрачењима чији су извор углавном звезде у галаксијама, као и одређеном количином веома разређеног међугалактичког гаса. Галаксије нису равномерно распоређене у простору. Оне се групишу у јата галаксија - системе који могу да садрже од неколико десетина до неколико хиљада чланова. Тек су оваква јата галаксија статистички равномерно распоређена у простору. Основне особине васионе јесу њена хомогеност и изотропност. Ако посматрамо разне области васионе увек исте велике запремине, у свакој од њих ћемо, у просеку наћи исти број галаксија. У томе се састоји [[Хомогеност и хетерогеност|хомогеност]] васионе. Ако пак из било које тачке у васиони вршимо посматрање у различитим правцима у сваком правцу ћемо, у просеку, срести исти број галаксија, у томе се састоји изотропност васионе. Другим речима у васиони не постоји ни једно место и ни један правац који би се по ма чему разликовао од осталих: свако се место равномерно може сматрати центром [[Васиона|васионе]] или што је исто центар васионе не постоји.

Нашем посматрању доступан је само одређени део васионе, тај део васионе називамо мета галаксија. Васиона за нас, дакле није [[Бесконачност|бесконачна]]. За посматраче на земљи постоји дефинисан својеврсни хоризонт васионе који је од нас подједнако удаљен у свим правцима. Можемо се донекле слободно изразити и рећи да је васиона састављена од бесконачно много метагалаксија које се преклапају и у просеку не разликују једна од друге.

По данас усвојеној интерпретацији постојање ове границе васионе последица је њеног ширења, проучавањем спектра светлости са удаљених галаксија показало је да су у њима спектралне линије померене, ка већим таласним дужинама и то тим више што је галаксија удаљенија од нас. Ова појава је названа [[црвени помак]], а најдоследније се може објаснити [[Доплеров ефекат|Доплеровим ефектом]]. На основу овога формулисан је [[Хаблов закон]], који каже да је брзина којом се дата галаксија удаљава од нас сразмерна њеној тренутној удаљености. Два пута даља галаксија удаљава се два пута брже итд. Галаксија која се налази на хоризонту наше метагалаксије толико је далеко да се удаљава практично брзином светлости, па је њена светлост толико помакнута ка великим таласним дужинама односно малим учесталостима да се више не може осматрати. То је порекло хоризонта васионе.

Васиона која се шири је у одређеном тренутку своје прошлости то ширење морала и да почне и то из стања у којем је [[густина]] материје била изузетно велика. У почетном тренутку ове фазе ширења морао је да се одигра неки процес који је материји саопштио почетне нивое које и данас опажамо. Тај процес називамо [[Велики прасак]]. Једначине кретања говоре да се велика експлозија одиграла пре око 13 × 10<sup>9</sup> (13.000.000.000 година).

Још једна важна особина васионе јесте и њен елементарни састав. Огроман експериментални материјал сведочи да масу васионе чини око 70% [[водоник]]а, око 29% [[хелијум]]а и само око 1% свих осталих тежих елемената заједно. Напоменимо још да коначност брзине светлости и свих узајамних деловања има и следећу неизбежну последицу. Гледајући удаљене области васионе ми гледамо у њену прошлост.

== Величина Свемира и опсервабилни Свемир ==
Постоји неспоразум у погледу чињенице да ли је Свемир коначан или бесконачан према просторној величини или запремини.<ref name="Brian Greene 2011">{{Cite book|last=Greene|first = Brian| title = The Hidden Reality |url=https://archive.org/details/hiddenrealitypar00gree_0| publisher = Alfred A. Knopf |year=2011 |pages=}}</ref> Ипак опсервабилни Свемир којег сачињавају све локације које имају утицаја на нас откако је Великом праску придружена [[брзина светлости]] је поуздано коначан. Руб [[космички светлосни хоризонт|космичког светлосног хоризонта]] је удаљеност од 13,7 милијарди [[светлосна година|светлосних година]]. ''Садашња удаљеност'' до руба опсервабилног Свемира је већа, откако се Свемир шири; а процењује се на око 78 милијарди светлосних година. Ово би сачињавало садашњу [[запремина|запремину]] познатог Свемира, а која је једнака 1,9 × 10<sup>33</sup> кубних светлосних година (под претпоставком да је овај регион савршено сферичан). Опсервабилни Свемир садржи око 7 × 10<sup>22</sup> [[звезда]], организованих у око 10<sup>10</sup> [[галаксија]], које саме чине галактичке [[Звездано јато|кластере]] и [[суперкластер]]е. Број галаксија може бити чак и већи, што се заснива на [[Хаблеово дубоко поље|Хаблеовом дубоком пољу]] опсервираним [[Телескоп Хабл|космичким телескопом Хабл]].

Ми [[живот|живимо]] у центру Свемира којег опсервирамо, према привидној противречности [[Коперников закон|Коперниковог закона]] који каже да је Свемир мање или више униформан и да нема приметног центра. Ово је једноставно јер се светлост не креће бесконачно брзо и што опсервирамо само прошлост. Што гледамо даље и даље, видимо ствари из све ближих временских епоха док се не приближимо граничном нултом времену модела Великог праска. А пошто се свјетлост креће истом брзином у свим правцима према нама, ми [[живот|живимо]] у центру нашег опсервабилног Свемира.

== Облик Свемира ==
Важно отворено питање у космологији је [[облик Свемира]]. Као прво, не зна се поуздано да ли је Свемир раван, односно да ли правила [[Еуклидова геометрија|Еуклидове геометрије]] важе уопће. Данас многи космолози сматрају да је опсервабилни Свемир (привидно) раван, с локалним наборима где масивни објекти ремете [[Простор-време|просторно-временски континуум]], као што је језеро (привидно) равно. Ово мишљење је добило на снази најновијим подацима [[Vilkinsonova mikrotalasna anizotropna sonda|Вилкинсонове микроталасне анизотропнe сонде]] (-{WMAP}-), посматрајући „акустичне осцилације“ при температурним колебањима космичког позадинског зрачења.

Као друго, не зна се поуздано ни да ли је многоструко повезан. Свемир нема просторну границу према стандардном моделу Великог праска, али ипак може бити просторно коначан. Ово се може схватити ако користимо дводимензионалну аналогију: сфера нема руба, али поред тога има коначну површину (<math>4 \pi R^2</math>). То је дводимензионална површина с константном кривином у трећој димензији. Тродимензионални еквивалент је неповезани „сферни простор“ који је открио [[Бернхард Риман]] и који има коначну запремину (<math>2 \pi^2 R^3</math>). Уз то су све три димензије константно закривљене у четвртој. (Друге могућности укључују сличну „елиптичну површину“ и „цилиндричну површину“, где су, у конфликту с обичном геометријом, два краја цилиндра међусобно повезана, али без савијања цилиндра. Ови су такође дводимензионални простори с коначним површинама, постоје и безбројне друге. Ипак, сфера има једину и можда естетичнију задовољавајућу особину да су све тачке на њој геометријски сличне). Ако је Свемир заиста неповезан а просторно коначан, као што је описано, онда би путовање по „правој“ линији у било ком правцу теоретски узроковало повратак у почетну тачку након путовања до удаљености еквивалентној „периферији“ Свемира (што је немогуће према нашем садашњем схватању Свемира, док је његова величина много већа од величине опсервабилног Свемира).

Стриктно говорећи, требало би звезде и галаксије назвати „сликама“ звезда и галаксија, док је могуће да је Свемир вишеструко повезан и довољно мали (и подесно, можда, комплексног облика) који можемо видети једанпут или неколико пута иза њега у разним и можда свим правцима. (Замислите кућу од огледала). Ако би то било тако, стварни број физички удаљених звијезда и галаксија би био мањи него што је данас [[прорачун]]ато. Мада ни ова могућност није искључена, резултати најновијег истраживања космичког микроталасног зрачења (КМЗ) чине је веома неизвесном.

== Судбина Свемира ==
[[Александар Александрович Фридман]] ([[1888]]—[[1925]]) описао је [[1922]]. године две могућности шта ће се догодити са свемир који се шири. Према првој могућност свемир ће се шири и разређивати до одређене границе, а тада ће преовладати гравитација и он ће почети да се скупља, самоурушава. Према тој замисли галаксије ће се сабијати а и звезде у њима. Материја ће постајати све сабијенија, а гравитација и температура у сабијеном свемиру стално ће [[раст]]и. У једном тренутку може се скупљати до исте величине из које је почео настанак свемира. Тако се могу успоставити кружна понављања пулсирајућих свемира и може их постојати бесконачан број, или скоро бесконачан.{{sfn|Логос|2017|p=289, 295}}
Према другој Фридмановој замисли свемир неће имати довољно гравитације да заустави ширење и ширити све више, постајаће празнији и хладнији, а [[простор]]а у свемиру ће бити све више. На крају све што постоји биће толико удаљено да ће простор-време постати скоро потпуна празнина. Значи свемир се може ширити се до нестанка.{{sfn|Логос|2017|p=289, 296}}

Зависно од средње густине материје и енергије у Свемиру, он ће се наставити ширити заувек или ће се гравитационо успорити и евентуално сабити у „[[велики колапс|великом колапсу]]“. Генерално докази предвиђају да не само да нема довољно масе или енергије да узрокује поновно сажимање (реколапс), него се чини да се то ширење Свемира убрзава и да ће се ширити целу вечност (в. [[Убрзање ширења свемира|убрзавајући Свемир]] или детаљније за [[коначна судбина универзума]]).<ref name="Hawking">{{cite book|last=Hawking|first = Stephen|year=1988| title = A Brief History of Time |url=https://archive.org/details/briefhistoryofti0000hawk| publisher = Bantam Books |isbn=978-0-553-05340-1|authorlink= Stephen Hawking|pages=[https://archive.org/details/briefhistoryofti0000hawk/page/125 125]}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/2011/ | title = The Nobel Prize in Physics 2011 | accessdate=16. 4. 2015}}</ref>

== Мултиверзум ==
Постоји неколико спекулација о томе да вишеструки свемири егзистирају на високом нивоу [[мултиверзум]]а (познатог и као мегаверзум) и да је наш Свемир само један од њих.<ref name="EllisKS032">{{cite journal|last=Ellis|first = George F.R.|authorlink= George Francis Rayner Ellis|last2=Kirchner|first2=U.|author3=W.R. Stoeger
| title = Multiverses and physical cosmology
| journal = [[Monthly Notices of the Royal Astronomical Society]]
| volume = 347| issue = 3|pages=921–936|year=2004| arxiv = astro-ph/0305292| doi = 10.1111/j.1365-2966.2004.07261.x| bibcode=2004MNRAS.347..921E
}}</ref><ref>{{cite journal| last = Munitz | first = MK |year=1959| title = One Universe or Many?| journal = Journal of the History of Ideas| volume = 12| doi = 10.2307/2707516| issue = 2| jstor = 2707516|pages=231–255}}</ref> (Има галаксија иза нашег опсервабилног Свемира, али то не значи да би могле бити део неког другог свемира. Ако је наведени навод тачан, можда се наш Свемир шири до у [[бесконачност]].) На пример, материја која пада у црну рупу у нашем Свемиру би могла да се појави као „Велики прасак“ у другом свемиру.

== Ненаучне теорије ==

=== Јудео-хришћанско веровање ===
''Потом рече [[Бог]]: нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако. И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу и звезде. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу. И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је [[добро]]. И би вече и би јутро, дан четврти. ([[књига постања|1 Мојсије]] 1. 14-19)''.

Овако се у првој књизи [[Мојсије]]вој описује стварање небеских тела и њихов утицај на Земљу. Ово веровање је распрострањено међу верницима [[Јудеохришћанство|јудео-хришћанским]] и свима онима који верују [[Библија|библијским изворима]].

=== Филозофија ===

За [[Плотин]]а, свемир је јединствено биће којим влада симпатија (''симпатхеиа''), саосећај који међусобно прожима и повезује све. То значи да се свако деловање, ма где било, [[Осећање|осећа]] и преноси и на друге делове свемира.<ref name="Filozofijski rečnik">Svjetska duša, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>

== Види још ==
* [[Космос]]
* [[Мултиверзум]]
* [[Антиматерија]]<ref>{{cite web| date = 28. 10. 2003| url = http://www.pparc.ac.uk/Ps/bbs/bbs_antimatter.asp| title = Antimatter| publisher = Particle Physics and Astronomy Research Council| accessdate = 10. 8. 2006.| archive-date = 07. 03. 2004| archive-url = https://web.archive.org/web/20040307075727/http://www.pparc.ac.uk/Ps/bbs/bbs_antimatter.asp| url-status = unfit}}</ref>

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30m}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Greene|first = Brian| title = The Hidden Reality |url=https://archive.org/details/hiddenrealitypar00gree_0| publisher = Alfred A. Knopf |year=2011 |pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ferris|first = Timothy| title = The Whole Shebang: A State-of-the-Universe(s) Report| url=https://archive.org/details/wholeshebang00timo| publisher = Simon & Schuster|year=1997|pages=[https://archive.org/details/wholeshebang00timo/page/n405 400]}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Bolonkin|first = Alexander| title = Universe, Human Immortality and Future Human Evaluation| url = http://books.google.com/books?id=TuWQx58ZnPsC&pg=PA3|year=2011| publisher = Elsevier|isbn=978-0-12-415801-6|pages=3}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Copan|first= Paul|title = Creation Out of Nothing: A Biblical, Philosophical, and Scientific Exploration| url=https://archive.org/details/creationoutofnot0000copa|authorlink= Paul Copan| last2=Craig|first2=William Lane|authorlink2=William Lane Craig| publisher = Baker Academic|year=2004|isbn=9780801027338|pages=[https://archive.org/details/creationoutofnot0000copa/page/220 220]}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Holt|first = Jim| title = Why Does the World Exist?| url=https://archive.org/details/whydoesworldexis0000holt| publisher = Liveright Publishing|year=2012|pages=[https://archive.org/details/whydoesworldexis0000holt/page/308 308]}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Singh|first = Simon| title = Big Bang: The Origin of the Universe| url=https://archive.org/details/bigbangoriginofu0000sing| publisher = Harper Perennial|year=2005|pages=[https://archive.org/details/bigbangoriginofu0000sing/page/n560 560]}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Silk|first = Joseph| title = Horizons of Cosmology| url=https://archive.org/details/horizonsofcosmol0000silk| publisher = Templeton Pressr|year=2009|pages=[https://archive.org/details/horizonsofcosmol0000silk/page/n227 208]}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Schreuder|first = Duco A.| title = Vision and Visual Perception| url = http://books.google.com/books?id=I7a7BQAAQBAJ&pg=PA135|year=2014| publisher = Archway Publishing|isbn=978-1-4808-1294-9|pages=135}}
* {{Cite book| ref=harv|url = http://dictionary.cambridge.org/dictionary/british/universe?q=universe | title = Cambridge Advanced Learner's Dictionary}}
* {{Cite book| ref=harv| url = http://www.yourdictionary.com/Universe | title = The American Heritage Dictionary of the English Language | edition = 4th |year=2010| publisher = Houghton Mifflin Harcourt Publishing Company}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Zeilik|first= Michael | title = Introductory Astronomy & Astrophysics | url=https://archive.org/details/introductoryastr0000zeil|last2=Gregory|first2 = Stephen A. |year=1998| edition = 4th | publisher = Saunders College Publishing | quote = "The totality of all space and time; all that is, has been, and will be." |isbn=978-0-03-006228-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| url = http://www.yourdictionary.com/Universe | title = Universe | work = Webster's New World College Dictionary, Wiley Publishing, Inc. | year=2010 }}
* {{cite journal|last=Bartel|first=Leendert van der Waerden |authorlink= |year=1987| title = The Heliocentric System in Greek, Persian and Hindu Astronomy| doi = 10.1111/j.1749-6632.1987.tb37224.x| bibcode = 1987NYASA.500..525V| journal = Annals of the New York Academy of Sciences| volume = 500| issue = 1| ref=harv|pages=525–545}}
* {{Cite book| ref=harv|author= Landau |year=1975| title = The Classical Theory of Fields (Course of Theoretical Physics)| volume = 2| edition = revised 4th English| publisher = Pergamon Press| location = New York|isbn=978-0-08-018176-9|name-list-format = vanc|author2=Lev|author3=Lifshitz|author4=E.M.|authorlink = |authorlink3 = |pages=358–397}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Liddell|first=H. G.|last2=Scott|first2=R.|last-author-amp=yes | title = A Greek-English Lexicon| url=https://archive.org/details/greekenglishlexi0000lidd_y0v2| publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-864214-5|year=1968|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author= Misner | title = [[Gravitacija|Gravitation]]| location = San Francisco| publisher = W. H. Freeman |year=1973|isbn=978-0-7167-0344-0|name-list-format = vanc|author2=C.W.|author3=Thorne|author4=Kip|author5=Wheeler|author6=J.A.|authorlink = |authorlink3 = |authorlink5 = |pages=[https://archive.org/details/gravitation00misn/page/n728 703]–816}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Nussbaumer|first= Harry|first2 = Lydia|last2=Bieri|first3 = Allan|last3=Sandage|year=2009| title = Discovering the Expanding Universe| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-51484-2| url = http://books.google.com/books?id=RaNOJkQ4l14C}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Rindler|first=W.|year=1977| title = Essential Relativity: Special, General, and Cosmological| url=https://archive.org/details/essentialrelativ00rind_279| publisher = Springer Verlag| location = New York|isbn=978-0-387-10090-6|authorlink= |pages=[https://archive.org/details/essentialrelativ00rind_279/page/n205 193]–244}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Weinberg|first=S.|authorlink=Стивен Вајнберг|year=1993| title = The First Three Minutes: A Modern View of the Origin of the Universe| edition = 2nd updated| publisher = Basic Books| location = New York|isbn=978-0-465-02437-7| oclc = 28746057}}
{{Литература крај}}

== Додатна литература ==
* {{cite journal |title= Cosmography of the Local Universe|date= 2013|url= |journal= The Astronomical Journal|volume=146|issue= 3|doi= 10.1088/0004-6256/146/3/69|arxiv=1306.0091|last1= Courtois|first1= Hélène M.|last2= Pomarède|first2= Daniel|last3= Tully|first3= R. Brent|last4= Hoffman|first4= Yehuda|last5= Courtois|first5= Denis|page= 69|bibcode= 2013AJ....146...69C|s2cid= 118625532}}

== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons     = Space
| wikispecies = 
| wiktionary  = свемир
| wikiversity = 
| wikibooks   = 
| wikisource  = 
| wikiquote   = Свемир
| wikinews    = Свемир
}}
{{div col}}
* [https://www.youtube.com/watch?v=CVcc-CaiVCw Наука 50: Космос (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)]
* {{cite web |author= |url=http://www.astronomija.co.rs/ |title=Astronomski magazin |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=16. 12. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081216020517/http://www.astronomija.co.rs/ |url-status=unfit }}
* {{cite web |author= |url=http://hpd.botanic.hr/ast/osnove.htm |title=Osnove astronomije |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=04. 08. 2004 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040804151405/http://hpd.botanic.hr/ast/osnove.htm |url-status= }}
* {{cite web |author= |url=http://www.astronomija.net/ |title=Astronomija NET |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=24. 03. 2004 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040324174305/http://www.astronomija.net/ |url-status= }}
* {{cite web |author= |url=http://www.zika.rs/index.php/svemir.html |title=Zika.rs — Svemir |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=17. 04. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100417001653/http://www.zika.rs/index.php/svemir.html |url-status= }} — портал за иновације и футуристику, вести из области астрономије и истраживања свемира
* {{cite web |author= |url=http://supergenije.rs/svemir/ |title=Supergenije.rs — Svemir |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=14. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150114041252/http://supergenije.rs/svemir/ |url-status= }}
* -{[http://amazing-space.stsci.edu/ Amazing Space]}-
* -{[http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/astropix.html Astronomy Picture of the Day]}-
* -{{{cite web|author= |url=https://web.archive.org/web/20060616085324/http://www.astro.queensu.ca/~dursi/dm-tutorial/dm1.html |title=Dark Matter, Cosmology, and Large-Scale Structure of the Universe |date= |website= |publisher= |access-date=}}}-
* -{[http://enciclopedia.thefreedictionary.com/universe Farlexova Enciklopedija-poglavlje Svemir]}-
* -{{{cite web|author= |url=http://www.vopus.org/sr/gnoza/kabala/ainsoph-aur-kosmosi.html |title=Sedam Kosmosa |date= |website= |publisher= |access-date=}} {{Wayback|url=http://www.vopus.org/sr/gnoza/kabala/ainsoph-aur-kosmosi.html |date=20170411135228 }}}-
* -{[http://htwins.net/scale2/ The estimated size of the universe]}-
* -{[http://www.astro.ucla.edu/~wright/cosmology_faq.html Cosmology FAQ]}-
* -{[http://cosmology.lbl.gov/talks/Ho_07.pdf The Dark Side and the Bright Side of the Universe] Princeton University, Shirley Ho}-
* -{{{cite web|author= |url=https://web.archive.org/web/20160303192654/http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=1142346 |title=Multiple Big Bangs |date= |website= |publisher= |access-date=}}}-
* -{[http://www.discovery.com/tv-shows/other-shows/videos/other-shows-stephen-hawking-videos/ Discovery Channel, Stephen Hawking's Universe]}-
* -{[http://www.amnh.org/our-research/hayden-planetarium/digital-universe The Known Universe] by the American Museum of Natural History}-
* -{[http://www.youtube.com/embed/0fKBhvDjuy0 Understand The Size Of The Universe] – by Powers of Ten}-
* -{[http://www.youtube.com/watch?v=08LBltePDZw A Flight Through the Universe – BerkeleyLab]}-
* -{[http://www.amnh.org/our-research/hayden-planetarium/digital-universe 3D Universe Hayden Planetarium]}-
* -{[http://stars.chromeexperiments.com/ Browser visualization of nearby stars (Chrome browser)]}-
{{div col end}}

{{Сунчев систем}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Свемир| ]]
[[Категорија:Црквенословенски изрази]]