Изворни код странице Рђа

{{друге употребе|Корозија|Рђа (вишезначна одредница)}}
[[Датотека:Rust on iron.jpg|мини|рђа]]

'''Рђа''' је [[оксиди гвожђа|оксид гвожђа]], углавном црвено-браон боје формиран [[Оксидо-редукција|редокс реакцијом]] [[гвожђе|говжђа]] и [[кисеоник]]а у присуству воде или ваздушне влаге. Постоји више врста рђе оне се могу визуелно и помоћу [[Спектроскопија|спектроскопије]] разликовати, такође настају под различитим условима.<ref>{{cite web|url=http://nasa.gov/centers/ames/multimedia/audio/MER/mer13.html|title=Interview, David Des Marais|work=NASA|access-date=20. 10. 2015|archive-date=13. 11. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071113202732/http://nasa.gov/centers/ames/multimedia/audio/MER/mer13.html|url-status=}}</ref> Рђа се састоји од [[хидрат]]а [[Gvožđe (III) oksid|гвожђа (III) оксида]] (Fe2O3·nH2O) и [[Gvožđe(III) oksid-hidroksid|гвожђа (III) оксида-хидроксид]] (FeO(OH), Fe(OH)3).

== Преглед ==
Са хемијског аспекта, рђа се обично састоји од [[Gvožđe(II) oksid|гвожђе (II) оксида]], [[Gvožđe(III) oksid|гвожђе (III) оксида]] и кристала [[Вода (молекул)|воде]]. 

Молекуларна формула:

:<math>\mathrm{x \ Fe^{II}O \cdot y \ Fe^{III}_{\ 2}O_3 \cdot z \ H_2O}</math>  <br>(x, y, z позитивна размера)<ref>''Römpps Chemie Lexikon.'' 6 Bände. 8., neubearbeitete und erweiterte Auflage. Franckh, Stuttgart 1979–1988, ISBN 3-440-04510-2.</ref>

Рђа је дакле, водени оксид гвожђа, хемијско једињење које припада оксидима, а садржи и воду и хидроксидне јоне (оксид хидрат). Ствара се оксидацијом гвожђа на собној температури без потребе за вишим температурама. Рђа формира лабаве структуре мале чврстоће. Оксидација узрокује повећање масе и запремине. Ово последње доводи до љуштења слоја рђе (види слике).

<gallery mode="packed">
 Rost Dose.jpg| зарђала лименка за пиће
 Rusty fence aka.jpg|зарђала ограда
 Zeche-Zollern 2132.JPG|зарђале железничке шине
 Rostiger Stahltraeger.jpg|зарђала закована конструкција моста
 Schiff Rost 02(RaBoe).jpg|рђе на броду
</gallery>

Да би били заштићени од корозије, челични делови су премазани заштитним слојевима боје или су осигурани су жртвеним анодама цинка  или су претходно пасивизирани фосфорном киселином или лимунском киселином, а затим заштићени слојевима боје.

Бетонске арматурне шипке не рђају ако су смештене дубоко у бетону, јер алкално окружење (''pH'' > 12) у бетону ствара пасивни слој на површини челичне арматуре који је штити од корозије. Као резултат процеса карбонизације, ''pH'' вредност бетона може пасти толико да више не постоји заштитни пасивни слој на челичној арматури. Ако вода и ваздух добију приступ челичној бетонској арматури, она почиње да рђа. Као резултат повећања волумена рђе, бетон на површини пукне у подручју бетонске арматуре и од рђе почиње убрзано да се распада, јер тада вода и ваздух имају још бољи приступ бетонској арматури.

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
* [http://openlearn.open.ac.uk/mod/resource/view.php?id=233628 студије случаја корозије] Анализа корозије
* [http://www.corrosion-doctors.org/MatSelect/corrsteel.htm доктори за корозију] Чланак о рђи

{{commonscat|Rust}}
{{wiktionary}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Гвожђе]]
[[Категорија:Корозија]]