Изворни код странице Рудолф Клаузијус

{{Научник
| име = Рудолф Јулиус Емануел Клаузијус
| слика = Clausius.jpg
| ширина_слике =
| опис_слике = Клаузијус
| датум_рођења = {{датум рођења|1822|1|2}}
| место_рођења = [[Кослин]], [[Померанија]], <br>(данашњи [[Косзалин]], [[Пољска]])
| држава_рођења = {{zastava|Пруска}}
| датум_смрти = {{датум смрти|1888|8|24|1822|1|2}}
| место_смрти = [[Бон]], провинција Рајна 
| држава_смрти = {{zastava|Немачко царство}}
| поље          = [[Физика]], [[Математика]], [[Термодинамика]]
| институција   = 
| школа =
| ментор = 
| студенти = 
| познат_по = -[[Други закон термодинамике]]<br>-творац концепта [[Ентропија|ентропије]]<br>-[[Клаузијус-Мосоти однос]]<br> -[[Клаузијус-Kлаперон однос]]<br>-[[Клаузијус-Ранкинеов процес]]<br>-[[Клаузијус теорема]]<br>-[[Клаузијус-Духем неједнакост]]<br>-Вириал теорема<br>-[[дисгрегација]]
| награде       = [[Гвоздени крст]] (1870)<br>Хуигенс медаља (1870)<br>Цоплеи медаља (1879)<br>Понцелет награда (1883)<br>Орден за заслуге за уметност и науку (1888)
| потпис = Rudolf Clausius signature.svg
| напомене  = 
}}

'''Рудолф Јулиус Емануел Клаузијус''' ({{јез-нем|Rudolf Julius Emanuel Clausius}}; [[Кослин]], [[2. јануар]] [[1822]] − [[24. август]] [[1888]]) био је [[Немачка|немачки]] [[физичар]] и [[математичар]]. Сматра се једним од оснивача науке о [[Термодинамика|термодинамици]].<ref>{{Citation | author=Cardwell, D.S.L. | title=From Watt to Clausius: The Rise of Thermodynamics in the Early Industrial Age | location=London | publisher=Heinemann | year=1971 | isbn=978-0-435-54150-7}}</ref> Својим преправљањем принципа [[Николас Леонард Сади Карно|Сади Карноа]], познатог као [[Карноов циклус]], пружио је темељнију основу за [[Теорија топлоте|теорију топлоте]]. Његов најважнији рад је „О покретној сили топлоте“ (1850).<ref name="Theory of Heat">{{cite book|last=Clausius|first=R.|title=The Mechanical Theory of Heat – with its Applications to the Steam Engine and to Physical Properties of Bodies|year=1867|publisher=John van Voorst|location=London|url=https://archive.org/details/mechanicaltheor04claugoog|quote=editions:PwR_Sbkwa8IC.|accessdate=19. 6. 2012.}} Contains English translations of many of his other works.</ref><ref name="#1">{{Citation  | author=Clausius, R. | title =Ueber verschiedene für die Anwendung bequeme Formen der Hauptgleichungen der mechanischen Wärmetheorie | url =http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k152107/f369.table  | journal =Annalen der Physik  | volume =125 | issue =7 | pages =353–400 | year =1865 |doi=10.1002/andp.18652010702|bibcode = 1865AnP...201..353C }}</ref> Први је објавио [[други закон термодинамике]]. Он је увео концепт [[Ентропија|ентропије]] 1865. и вирал{{efn|Реч вириал потиче од вис, латинске речи за "силу" или "енергију", а техничку дефиницију дао је 1870. године Рудолф Клаузијус()}} [[Теорема|теорему]] о [[Топлота|топлоти]] 1870. године.<ref>{{cite journal | last = Clausius | first = RJE | year = 1870 | title = On a Mechanical Theorem Applicable to Heat | journal = Philosophical Magazine |series=4th Series | volume = 40 | pages = 122–127}}</ref>. Проучавајући термодинамичке процесе, увео је концепт [[Ентропија|ентропије]], развио [[Кинетичка теорија топлоте|кинетичку теорију топлоте]] и установио да је специфична топлота идеалног гаса константна [[Клаузијусов закон]].

== Биографија ==
Клаузије је рођен у Кослину (данас [[Кошалин]] у Пољској) у покрајини Померанија у Пруској. Отац му је био протестантски пастор и школски инспектор<ref>{{cite book|author=Emilio Segrè|year=2012|title=From Falling Bodies to Radio Waves: Classical Physicists and Their Discoveries|publisher=Courier Dover Publications|page=228}}</ref>, и ишао је у школу свог оца. После неколико година, отишао је у Гимназију у Штетину (сада [[Шчећин]]).

Клаузије је дипломирао на [[Универзитет у Берлину|Берлинском универзитету]] [[1844]]. године, где је студирао математику и физику, са њим су студирали и [[Густав Магнус]], [[Петер Густав Лежен Дирихле]] и [[Јакоб Штајнер]]. Такође је студирао историју код [[Леополд фон Ранке|Леополда фон Ранкеа]]. Током [[1847]]. године докторирао је на Универзитету у Халеу о оптичким ефектима у Земљиној атмосфери. Потом је постао професор физике на Краљевској артиљеријској и инжењерској школи у Берлину и Приват доцент на Берлинском универзитету. 1855. постао је професор на [[ЕТХ Цирих]], Швајцарском савезном технолошком институту у [[Цирих]]у, где је боравио до [[1867]]. Преселио се у [[Вирцбург]] [[1867]]. године. а две године касније, [[1869]]. у [[Бон]].

Током [[Француско-пруски рат|Француско-пруског рата]] Клаузије је [[1870]]. организовао корпус хитне помоћи. Рањен је у бици, а своје услуге одликован је [[Гвоздени крст|Гвозденим крстом]].

Његова супруга Аделаида Римпхам умрла је на порођају 1875. године, оставивши га да сам одгаја њихово шесторо деце. Наставио је да предаје, али је због тога имао мање времена за истраживање.

Оженио се [[1886]]. са Софијом Сак и са њом је имао још једно дете.

Умро је у Бону у Немачкој, [[24. августа]] [[1888]]. године<ref name="Cropper2004">{{cite book|first=William H.|last=Cropper|title=Great Physicists: The Life and Times of Leading Physicists from Galileo to Hawking|chapter-url=https://books.google.com/books?id=UqbxZpELwHYC&pg=PA93|accessdate=10. 4. 2020.|year=2004|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-517324-6|pages=93–105|chapter=The Road to Entropy Rudolf Clausius}}</ref>.

== Рад ==
Клаузијусова докторска теза о рефракцији светлости образлаже да током дана гледамо плаво небо и различите нијансе црвене при изласку и заласку сунца због рефлексије и рефракције светлости. Касније би лорд Раилих показао да је то у ствари последица распршења светлости, али без обзира на то, Клаузијус је користио далеко више математички приступ него што су неки други користили.

Његов најпознатији рад, (Ueber die bewegende Kraft der Wärme) „О покретној снази топлоте“ <ref>{{cite journal  | last=Clausius |first=R. | title =Ueber die bewegende Kraft der Wärme und die Gesetze, welche sich daraus für die Wärmelehre selbst ableiten lassen |url=http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15164w/f518.table  | journal =Annalen der Physik  | volume =79 |issue=4  | pages=368–397, 500–524| year =1850 | doi=10.1002/andp.18501550403|bibcode = 1850AnP...155..500C |hdl=2027/uc1.$b242250 }}. See English Translation: [https://archive.org/details/londonedinburghd02lond On the Moving Force of Heat, and the Laws regarding the Nature of Heat itself which are deducible therefrom]. Phil. Mag. (1851), series 4, '''2''', 1–21, 102–119. Also available on [https://books.google.com/books?id=JbwdWbbM1KgC&pg=RA1-PA1#v=onepage&q&f=false Google Books].</ref>, објављен је 1850. године и бавио се механичком теоријом топлоте. У овом раду показао је да постоји контрадикција између Царнотовог принципа и концепта очувања енергије. Клаузије је друкчије изложио
Први и други закона термодинамике да би превазишао ову контрадикцију. Трећи закон термодинамике развио је Валтхер Нернст током [[1906]].–[[1912]]..

Клаузијусов најпознатији изказ другог термодинамичког закона објављен је на немачком 1854<ref>{{cite journal|last=Clausius|first=R.|title=Ueber eine veränderte Form des zweiten Hauptsatzes der mechanischen Wärmetheoriein|journal=[[Annalen der Physik|Annalen der Physik und Chemie]]|year=1854|volume=93|issue=12|pages=481–506|url=http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15178k/f499.image|accessdate=25. 6. 2012.|doi=10.1002/andp.18541691202|bibcode=1854AnP...169..481C}}</ref>, и на енглеском 1856<ref>{{cite journal|last=Clausius|first=R.|title=On a Modified Form of the Second Fundamental Theorem in the Mechanical Theory of Heat|journal=[[Philosophical Magazine|Phil. Mag.]]|date=август 1856|volume=12|series=4|issue=77|pages=81–98|url=https://archive.org/stream/londonedinburghd12lond#page/80/mode/2up|accessdate=25. 6. 2012.|doi=10.1080/14786445608642141}}</ref>.

{{навод|Топлота никада не може прећи са хладнијег у топлије стање без неке друге промене, повезане с тим, која се дешава истовремено.}}

Током [[1857]]. године, Клаузијус је допринео пољу кинетичке теорије након што је рафинирао веома једноставан гас-кинетички модел Аугуста Кронига који укључује транслационе, ротационе и вибрационе молекуларне покрете. У истом том раду представио је концепт 'Средњег слободног пута' честице<ref>{{Citation  | author=Clausius, R. | title =Über die Art der Bewegung, die wir Wärme nennen   | url =http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15185v/f371.table  | journal =Annalen der Physik  | volume =100 | issue =3   | pages =353–379 | year =1857|doi=10.1002/andp.18571760302 |bibcode = 1857AnP...176..353C }}</ref><ref>{{Citation  | author=Clausius, R. | title =Ueber<!--[sic]--> die Wärmeleitung gasförmiger Körper   | url =http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15200x/f13.table  | journal =Annalen der Physik  | volume =115 | issue =1 | pages =1–57 | year =1862 |doi=10.1002/andp.18621910102 |bibcode = 1862AnP...191....1C }}</ref><ref>Clausius, R. (1864), [http://gallica.bnf.fr/notice?N=FRBNF37278069 ''Abhandlungen über die Mechanische Wärmetheorie'']. Electronic manuscript from the [[Bibliothèque nationale de France]].</ref>.

Клаузијус је из термодинамике изводити закључак да је однос Клаузијус-Клапеирон однос, који представља карактеристику фазног прелаза између два стања материје, као што су чврста и течна, првобитни закључак је развио [[1834]]. године Емил Клапеирон.

Клаузијус је 1870. године дао виралну теорему, која представља однос између просечног времена кинетичке енергије и просечног времена потенцијалне енергије затвореног непокретног физичког система. Због тога је повезан са механиком и затвореним термодинамичким системом.

Клаузијус је такође увео средњи слободни пут у физику, темељни концепт статистичке механике.

== Ентропија ==
Клаузијус је [[1865]]. дао прву математичку верзију концепта ентропије, и дао и му име<ref name="Cropper2004"/>(. Клаузије је одабрао реч јер је значење (од грчког εν „у“ и τροπη „преображај“) „трансформација садржаја“ или „садржај трансформације“ (''Verwandlungsinhalt'')<ref name="Theory of Heat"/><ref name="#1"/>. За ентропију је користио напуштену јединицу ''Clausius'' (симбол: Cl) <ref>{{Cite journal|last=Huang|first=Mei-Ling|last2=Hung|first2=Yung-Hsiang|last3=Chen|first3=Wei-Yu|date=10. 4. 2020.|title=Neural Network Classifier with Entropy Based Feature Selection on Breast Cancer Diagnosis|journal=Journal of Medical Systems|language=en|volume=34|issue=5|pages=865–873|doi=10.1007/s10916-009-9301-x|pmid=20703622|issn=1573-689X}}</ref>.

::1 Клаузијус (Cl) = 1 [[калорија]] / [[степен]] [[Целзијус]]а (cal / °C) = 4.1868 [[џул]]а по [[келвин]]у (Ј / К)

:: <math> Cl(Clausius) = \frac{1 calorija}{1 stepen C} = 4,1868  \frac{Jul}{Kelvin} </math>

Оријентациони рад из [[1865]]. године у који је увео концепт ентропије завршава се следећим кратким прегледом првог и другог закона термодинамике<ref name="Theory of Heat"/>:
* ''Енергија универзума је константна.''
* ''Ентропија универзума тежи максимуму.''

== Клаузијус-Ранкинеов процес ==
[[Датотека:Rankineov ciklus izgled.PNG|мини|десно|Клаузијус-Ранкинеов процес]]
Клаузијус-Ранкинеов процес<ref name="Клаузијус-Ранкинеов процес">{{cite news |last1=Schmidt |first1=Achim |title=Technical Thermodynamics for Engineers |url=https://books.google.rs/books?id=P46dDwAAQBAJ&pg=PA396&lpg=PA396&dq=%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83%D1%81-%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B2+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81&source=bl&ots=57pVz38AMK&sig=ACfU3U2rOgy6sKNYQ6vjluY8NiW8gxc-aQ&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwigzcPX5N7oAhXwzIUKHdEfB-gQ6AEwBXoECBAQLQ#v=onepage&q=%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83%D1%81-%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B2%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81&f=false |accessdate=10. 4. 2020. |work=books.google.rs |publisher=Springer |date=2019}}</ref> је термодинамички кружни процес у којем се из топлотне енергије добија механичка енергија, при чему се као радни медијум користи водена пара.

У техници се тај процес остварује у термоенергетском постројењу комбинацијом следеће основне опреме:
* парном машином или парном турбином, где се део топлотне енергије коришћењем водене паре претвара у механичку енергију
* кондензатором, у којем се пара кондензује одвођењем топлоте, најчешће помоћу расхладне воде
* напојном пумпом, којом се кондензат поновно враћа у генератор паре

== Клаузијус-Клаперон једначина ==
Клаузијус-Клапеирон једначина једна је од основних термодинамичких једначина која описује изотермалне фазне прелазе типа 1 (на пример, топљење или испаравање).
[[Датотека:Phase-diag.svg|мини|десно|Типични фазни дијаграм температуре и притиска. Клаузијус-Цлапеиронова једначина може се користити за утврђивање односа температуре и притиска на границама фаза]]
Ако је:
* <math>\frac{\mathrm{d}p}{\mathrm{d}T}</math> степен криве промене стања,
* <math>\Delta H</math> латентна енталпија промене стања,
* <math>(V_2+V_1)</math> одговарајући волумени 2 фазе, а
* <math>T</math> термодинамичка температура на којој се промена збива, једначина гласи:

:<math> \frac{\mathrm{d}p}{\mathrm{d}T} = \frac{\Delta H}{(V_2+V_1)\,T} </math>
=== Фазни прелази ===
Фазни прелази су промене стања одређене фазе (елементарне, једињења, еутектике, периферне итд.), при промени температуре. Следећа фазни прелази су различити:
* фазни прелази типа 1, у којима су слободне енталпијске равнотеже у обе фазе једнаке по вредности, али се истовремено ентропија и запремина драматично мењају. Прелази фазе 1 укључују, на пример, топљење, испаравање и сублимацију.
* фазни прелази типа 2 чија се енталпија, ентропија или запремина не мењају у равнотежи. У фазне прелазе типа 2, где на пример, материје губе своја феромагнетна својства, суперпроводљивост, процесе разградње и формирања интерметалних једињења у чврстој фази.

== Признања ==
* Почасно чланство у институцији инжењера и бродоградитеља у Шкотској 1859. године. [http://www.iesis.org/honorary-fellows.html IESIS]
* [[Гвоздени крст]] [[1870]]. године
* Члан Краљевског друштва Лондона [[1868]].
* Медаља Цоплеи добио је [[1879]]. године.
* Члан Краљевске Шведске академије наука [[1878]].
* Хуигенс-ова медаља [[1870]]. године
* Страни члан Национална академија у Линцеи у Риму [[1880]]
* Члан Немачке академије наука Леополдина [[1880]]. године
* Понцелет награда [[1883]].
* Почасни докторат на Универзитету у Визцбургу [[1882]]. године.
* Страни члан Академије наука и наука Краљевине Холандије [[1886]].
* Орден за заслуге за уметност и науку [[1888]]
* Лунарни кратер [[Клаузијус (кратер)]] који је добио име у његову част.
* Спомен обележје у његовом родном граду [[Кошалин]] [[2009]]. године

== Погледај још ==
* [[Први принцип термодинамике]]
* [[Други принцип термодинамике]]
== Напомене ==
{{notelist}}
== Публикације ==
* {{cite book|last=Clausius|first=R.|title=The Mechanical Theory of Heat – with its Applications to the Steam Engine and to Physical Properties of Bodies|year=1867|publisher=John van Voorst|location=London|url=https://archive.org/details/mechanicaltheor04claugoog|quote=editions:PwR_Sbkwa8IC.}} English translations of nine papers.
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Rudolf Clausius}}
* [http://www.math.umd.edu/~lvrmr/History/Revival.html Revival of Kinetic Theory by Clausius]
* {{MacTutor Biography|id= Clausius}}
* {{Cite EB1911|wstitle=Clausius, Rudolf Julius Emmanuel}}
* {{Gutenberg author | id=Clausius,+Rudolf | name=Rudolf Clausius}}

{{Добитници Коплијеве медаље (1851—1900)}}
{{Нормативна контрола}}
{{портал бар|Физика |Математика}}

{{СОРТИРАЊЕ:Клаузијус, Рудолф}}
[[Категорија:Рођени 1822.]]
[[Категорија:Умрли 1888.]]
[[Категорија:Немачки физичари]]
[[Категорија:Немачки математичари]]
[[Категорија:Термодинамичари]]
[[Категорија:Добитници Коплијеве медаље]]