Изворни код странице Река

{{друге употребе}}
{{преусмерење|Ријека}}
{{преусмерење|Ток}}

[[Датотека:Juzna Morava Moravac.jpg|250п|мини|десно|[[Јужна Морава]]<ref>A handbook of Serbia, Montenegro, Albania and adjacent parts of Greece, Great Britain. Naval Intelligence Division, 1920, [https://books.google.com/books?id=3KVBAAAAYAAJ&q=%22bulgarian+morava%22&dq=%22bulgarian+morava%22&hl=en&ei=UQE7Tfn0IueP4gbxlqSxCg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CEMQ6AEwCA pp. 11]</ref> код села [[Моравац (Алексинац)|Моравца]]]]
[[Датотека:Река Самур.jpg|мини|250п|[[Самур (река)]]<ref>{{cite web|author= |url=http://www.geographic.org/geographic_names/name.php?uni=-3762778&fid=268&c=azerbaijan |title=National Geospatial-Intelligence Agency: Samur: Azerbaijan |date= |website= |publisher= |access-date = 6. 11. 2010}},</ref> у [[Азербејџан]]у]]

'''Река''' ({{ијек|ријека}}) велики је природни [[водоток]], који сачињавају усечено [[речно корито|корито]] и водена маса која се у њему креће од [[извор]]а до [[ушће|ушћа]] у другу реку, [[језеро]] или [[море]]. Реке примају воду од [[притока]] и подземних токова и тако се "хране". Проучавањем река и речних токова бави се засебна наука — [[потамологија]], док [[лимнологија]] генерално изучава воду у унутрашњости копнених области.<ref name="Wetzel" >{{harvnb|Wetzel|2001|pp=}}</ref>

У неким случајевима река тече у подземље и исушује се на крају свог тока без досезања до неког другог тела воде. Мале реке се обично називају потоцима. Не постоји званична дефиниција за генерички термин реке у смислу [[Географски објекат|географских својстава]],<ref>{{cite web|url=http://geonames.usgs.gov/domestic/faqs.htm |title= GNIS FAQ |publisher= [[United States Geological Survey]] |accessdate=26. 1. 2012}}</ref> мада је у неким земљама или заједницама поток дефинисан по његовој величини. Многа имена за мале реке су специфична за географске локације. Понекад се река дефинише као водени ток који је већи од потока,<ref>{{cite web|title=WordNet Search: River | publisher = The Trustees of Princeton University | accessdate=2. 10. 2009 | url = http://wordnetweb.princeton.edu/perl/webwn?s=river&sub=Search+WordNet&o2=&o0=1&o7=&o5=&o1=1&o6=&o4=&o3=&h=}}</ref> мада то није увек случај, јер језик може да буде нејасан.<ref>{{cite web|title=Domestic Names: Frequently Asked Question (FAQs), #17 | publisher = United States Geological Survey | accessdate=2. 10. 2009 | url = http://geonames.usgs.gov/domestic/faqs.htm}}</ref>

Реке су део [[Хидролошки циклус|хидролошког циклуса]]. Вода се генерално сакупља у рекама из [[Падавине|преципитације]] кроз [[Слив|дренажни басин]] из површинских токова и других извора као што су [[обнављање подземних вода|обновљена подземна вода]], [[извор]]и, и испуштања воде задржане у природном леду и накупинама снега (нпр., из [[глечер]]а).

== Топографија ==
[[Датотека:Melting Toe of Athabasca Glacier.jpg|мини|десно|250п|Топљење [[Атабаска (глечер)|Атабаска глечера]],<ref>{{cite web|author= |url=http://climbwild.net/MP_Mt_Athabasca_page_one.html |title=MP_Mt_Athabasca_page_one |date= |website= |publisher= |access-date=}} {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070718041534/http://climbwild.net/MP_Mt_Athabasca_page_one.html |date=18. 7. 2007}}</ref> [[Национални парк Банф]], [[Алберта|Алберта, Канада]]]]
[[Датотека:Loboc river.png|мини|десно|250п|Река Лобок<ref>{{cite web|title=Geographical Names: Loay, Philippines|url=http://www.geographic.org/geographic_names/name.php?uni=9139530&fid=4988&c=philippines|website=www.geographic.org|publisher=Geographic.org|accessdate=8. 9. 2016}}</ref> у [[Бохол]]у, на [[Филипини]]ма]]
[[Датотека:Waimakariri01 gobeirne.jpg|мини|лево|[[Waimakariri River|Вајмакарири река]] на [[Јужно острво|Јужном острву]] [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] је испреплетана у највећем делу њеног тока.<ref name="Schumm">{{cite journal|last=Schumm|first=S|last2=Kahn|first2=H.|title=Experimental Study of Channel Patterns|journal=Bulletin of the Geological Society of America |year=1972|volume=83 |doi=  |pages=1755-1770}}</ref>]]
[[Датотека:Horseshoe_Bend_TC_27-09-2012_15-34-14.jpg|мини|десно|250п|[[Колорадо (река)|Река Колорадо]]<ref name="Waterman2">{{cite news|last=Waterman|first=Jonathan|title=Where the Colorado Runs Dry|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/2012/02/15/opinion/where-the-colorado-river-runs-dry.html?_r=0|date=14. 2. 2012| accessdate=14. 10. 2014}}</ref> код [[Велики кањон Колорада|великог потковичастог завоја]]<ref>{{cite web|url=http://www.nps.gov/glca/planyourvisit/upload/Horseshoe%20Bend2.pdf|title=Horseshoe Bend Hiking Guide|publisher=National Park Service|date=октобар 2007|accessdate=26. 11. 2014}}</ref> у [[Аризона|Аризони]] ]]

Место на којем река почиње да тече назива се извор. Најмањи водоток назива се ''цурац'' и он представља водени млаз који се креће кроз [[ерозија|ерозионе]] бразде на неком нагнутом [[терен]]у. Знатно већи је '''поточић''', чијим спајањем са другим поточићима настаје [[поток]]. Два или више потока сачињавају речицу. '''Река''', као највећи водоток настаје спајањем поточића, потока и речица, а у крашким теренима и од воде из [[врело (хидрографија)|врела]].

Река обично почиње на неколико извора, следи свој курс и завршава се у [[Ушће|ушћу]] или ушћима. Вода је у реци обично ограничена [[Канал (географија)|каналом]], који се састоји од [[Речно корито|речног корита]] смештеног између обала. Код већих река обично постоји и шире [[поплавно подручје]] обликовано [[поплава|поплавним]]-водама при преоптерећењу канала. Поплавна подручја могу да буду веома широка у односу величину речног канала. Ова разлика између речног канала и плавне равнице може да буде замагљена, посебно у урбаним подручјима где поплавна подручја речног канала могу да буду у великој мери развијена у стамбене и индустријске области.

Реке могу да теку низ планине, кроз [[долина|долине]] ([[Депресија (геологија)|депресије]]) или дуж [[равница]], и могу да креирају [[кањон]]е или клисуре.

Термин узводно се односи на смер ка извору реке, тј. насупрот смеру протока. Слично томе, термин низводно описује правац ка ушћу реке, у коме [[Струја (ток)|струја]] иде.

Термин лева обала се односу обалу са леве стране у гледано у смеру протока реке, док је на супротној страни десна обала.
 
Речни канал типично садржи један ток воде, мада неке реке теку као неколико међусобно повезаних токова воде, формирајући [[испреплетана река|испреплетану реку]].<ref>{{harvnb|Walther|2013|pp=308}}</ref> Екстензивно испреплетане реке су у данашње време присутне у само неколико региона у свету, као што је [[Јужно острво]] [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]]. Оне се исто тако јављају на [[пенеплен]]овима и у ушћима неких већих река. [[Anastomosis|Анастомозне реке]] су сличне испреплетаним и веома су ретке. Оне имају вишеструке синусоидне канале и носе велике количине седимента. Постоје ретки случајеви [[Бифуркација|речне бифуркације]] при чему се река дели и резултантни токови завршавају у различитим морима. Пример тога је [[Неродимка|бифуркација реке Неродимке]] на [[Косово|Косову]].
[[Датотека:The River Cam from the Green Dragon Bridge.jpg|мини|250п|Поглед на реку [[Кем]] са моста Зеленог драгона, Кембриџ ([[Уједињено Краљевство|Британија]])]]

Река која следи свој канал је извор енергије који делује на речни канал и обликује његов облик и форму. Године 1757, немачки хидролог [[Алберт Брахмс]] је емпиријски уочио да је потопљена тежина објеката који могу да буду ношени реком пропорционална шестом степену брзине речног протока.<ref name="Garde, 1995, 14"/> Ова формулација се понекад назива Еријевим законом.<ref name="Garde, 1995, 19"/> Стога, ако се брзина удвостручи, проток ће уклонити објекте са 64 пута већом потопљеном тежином. У планинским бујичним зонама ово се може уочити у виду ерозионих канала кроз тврде стене и стварања песка и шљунка од деструкције већих стена. Речна долина која је створена из [[Ледник|ледњачке]] долине у облику слова -{„U“}-, често се лако може идентификовати по каналу у облику слова -{„V“}- који је река уклесала. У средишњим деловима где река протиче преко равног земљишта, [[Меандар|меандер]] се може формирати путем ерозије речних обала и депозиције на унутрашњости кривина. Понекад река прекида петљу, скраћујући канал и формирајући [[Мртваја|мртвају]] или [[билабонг]]. Реке које носе велике количине [[седимент]]а могу да развију упечатљиве [[Речна делта|делте]] на свом ушћу. Реке чија су ушћа у сланој [[Плима и осека|осечног]] води могу да формирају [[естуар]]е.

Дуж тока реке, укупна запремина воде која се транспортује низводно често ће бити комбинација слободног протока воде заједно са знатним запремином која тече кроз подземно камење и шљунак који се налази испод реке и њеног [[поплавну равница|поплавног подручја]] (што се назива [[хирорхејска зона|хирорхејском зоном]]).<ref>{{cite journal|last=Lawrence| first =J.E. |last2=Skold|first2=M.|last3=Hussain|first3=F. A.|last4=Silverman|first4=D.|last5=Resh|first5=V. H.|last6=Sedlak|first6=D. L.|last7=Luthy|first7=R. G.|last8=McCray|first8=J. E.| title =Hyporheic Zone in Urban Streams: A Review and Opportunities for Enhancing Water Quality and Improving Aquatic Habitat by Active Management | journal =Environmental Engineering Science | volume =47 |date=14. 8. 2013 | url = http://online.liebertpub.com/doi/abs/10.1089/ees.2012.0235 | doi=10.1089/ees.2012.0235|pages=480-501 | issn = 1092-8758 }}</ref> За многе реке у великим долинама, ова невидљива компонента тока може знатно премашити видљиви ток.

=== Подземни токови ===

Већина, али не и све реке, теку на површини. [[Подземна река]] тече под земљом у [[пећина]]ма или кавернама. Такве реке често се налазе у регијама са [[кречњак|кречњачким]] [[геолошка формација|геолошким формацијама]]. [[Подглацијални ток]]ови су испреплетане реке које теку на кориту глечера и [[лед|ледених плоча]], омогућавајући истопљеној води да буде испуштена из леденика. Због градијента [[притисак|притиска]] произведеног тежином леденика који лежи над њима, такви токови могу чак ићи узбрдо.

=== Трајност тока ===
{{Main|Повремена река}}

Повремена река (или ефемерална река) само повремено тече и може да пресуши по више година. Ове реке се налазе у регионима са ограниченим или високо варијабилним падавинама, или се могу јавити због геолошких околности као што је високо порозно речно корито. Неке ефемерне реке теку током летњих месеци али не зими. Такве се реке типично напајају из кредних аквифера који се опскрбљују зимским падавинама. У Енглеској се такве реке називају ''борнс'' и по њима су названа места као што су [[Борнмут]] и [[Истборн]]. Чак и у влажним регионима, локација где ток почиње у најмањим притокама генерално се помера навише у одговору на преципитацију и наниже у њеном одсуству, или кад активна летња вегетација преусмери воду [[Евапотранспирација|Евапотранспирацијом]].

Вода из растопљених падавина из великих градоносних олуја може да креира [[ледени муљ]] од воде, града и песка и земљишта, формирајући привремене реке.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.tampabayreview.com/news/sand-river-in-iraq/1211/ |title="Sand River" in Iraq is actually a rapid movement of ice blocks |date= |website= |publisher= |access-date = 14. 7. 2016}}. Tampabayreview.com..</ref>

== Типови речних токова ==
Водотоци се у зависности од особености географске средине могу поделити на следеће четири групе:
* ''Стални водотоци'' — јављају се у областима где је износ укупног протицања воде у кориту већи од свих губитака. За њихово образовање потребна је годишња висина [[падавине|падавина]] од преко 250 -{mm}- (умерени предели), 500 -{mm}- (суптропски предели), односно више од 1.000 -{mm}-.
* ''Периодични водотоци'' — јављају се у областима где режим падавина омогућује само у одређеном периоду године већи протицај од губитака. Овакви токови се у народу називају: ''сушице'', ''суваје'', ''речине'' и ''рекавице'', а у [[Италија|Италији]] су у употреби називи — ''торенте'' и ''фиумаре''. Периодични водотоци су карактеристични за [[степа|степе]].
* ''Повремене водотоци'' — јављају се у сушним пределима где је само у изузетним приликама притицање веће од губитака. Карактеристични су за [[пустиња|пустињске пределе]], а називају се ''вади'' ([[Азија]], [[Африка]]) и ''крикс'' ([[Северна Америка|Америка]], [[Аустралија]]).
* ''Понорнице'' или ''пониквице'' су посебан тип водотока. Јављају се у [[Крас (геоморфологија)|крашким]] пределима и њихови токови се губе у [[Понор (географија)|понорима]]. Вода понорница се најчешће јавља у виду [[врело (хидрографија)|врела]] у другим [[долина]]ма.

== Елементи речног тока ==
[[Датотека:Elemets of water course-sr.svg|мини|десно|250п|Елементи речног тока]]
Место одакле почиње водоток назива се [[извор]] или '''глава реке'''. Извор може бити [[врело (хидрографија)|врело]], [[језеро]], [[мочвара]] или [[ледник]]. Ако река настаје од два водотока ('''саставнице''') онда се место њиховог састајања назива '''суток''', који се сматра за почетак тог тока. У потамологији се у оваквом случају за извор узима глава дуже саставнице (нпр. за [[Дрина|Дрину]] то је [[Тара (река)|Тара]], јер је дужа од [[Пива (река)|Пиве]]).

Место где се река улива у неку другу реку, језеро, [[море]] или [[океан]] назива се [[ушће]]. Суток је назив за место спајања две веће реке, док се у случају два већа [[поток]]а оно назива '''става'''. Посебни облици ушћа су [[rečna delta|делте]] које настају таложењем речног наноса и стварањем више [[рукавац]]а, а могу се поделити на: ''истурене'' ([[Нил]], [[Дунав]]), ''прстасте'' ([[Мисисипи]]), ''кљунасте'' ([[Тибар]]), ''удвојене-сложене'' ([[Ганг]] и [[Брамапутра]]). Посебан тип ушћа су и [[естуар]]и, који настају на местима где су велике разлике између [[плима и осека|плиме]] и [[плима и осека|осеке]].

Растојање између извора и ушћа назива се ''дужина водотока'' (-{L}-) и изражава се у километрима. ''Најмања могућа дужина'' (-{Lmin}-) реке је права [[права (линија)|линија]] која спаја њен почетак и крај. Поређењем, тј. дељењем ова два податка добија се ''коефицијент развитка речног тока'' (-{K}-).

''Укупан пад'' (-{h}-) реке представља висинску разлику између [[кота|коте]] извора и коте ушћа и изражава се у метрима. Просечна пад (-{Ј}-) је однос између укупног пада и дужине водотока и изражава се у -{m/km}-, тј. у [[промил]]има. Збир свих падова на реци назива се ''[[уздужни речни профил]]'''. На још неразвијеним водотоцима где су падови неусаглашени јављају се [[брзак|брзаци]], [[водопад|слапови]] и [[водопад]]и.

== Речни систем и речна мрежа ==
{{Главни чланак|Дренажа (геоморфологија)}}
Главна река са свим својим притокама сачињава '''речни систем'''. Класификацијом речних система бавили су се [[Гравелијус]], [[Р. Хортон]], [[Шталер]] и [[Шреве]].

Све реке у оквиру неке [[регија|регије]], [[територија|територије]], [[држава|државе]] или [[континент]]а чине '''речну мрежу''', која је део '''хидрографске мреже''' у коју улазе још и сва [[језеро|језера]], [[мочвара|мочваре]] и [[ледник|ледници]].

''Густина речене мреже'' (-{D}-) представља однос између укупне дужине свих водотока (-{ΣL}-) и површине слива. ''Честина водотока'' је однос између броја река (-{N}-) и површине речног слива (-{F}-).

=== Типови речне мреже ===
[[Датотека:Typs of river network-sr.svg|мини|десно|250п|Типови речне мреже.

'''Легенда''': 1. дендроидни, 2. правоугли, 3. дијагонални, 4. решеткасти, 5. радијални, 6. центрипетални]]
Постоји неколико типова речне мреже чији изглед зависи од бројних фактора:<ref name="IlliesBotosaneanu1963" />
* ''Дендроидни тип'' — подсећа на [[стабло]] са [[Грана (ботаника)|гранама]] и јавља се у хоризонталним теренима;
* ''Правоугли тип'' — развија се дуж тектонских [[расед]]а под угловима од скоро 90°;
* ''Решеткасти тип'' — чини га више скоро паралелних токова са притокама, карактеристичан за пост[[плеистоцен]]е пределе;
* ''Радијални тип'' — развија се око узвишења, где се налази извор, а затим се реке разилазе са падина;
* ''Центрипетални тип'' — карактеристичан је за [[вулкан]]ске [[калдера|калдере]], где се сви токови уливају у формирано језеро.

== Развође и вододелница ==
Узвишење које дели све воде излучене у облику падавина и усмерава их да се сливају у различите реке, мора, језера или океане назива се развође. Постоји неколико типова развођа:<ref name="Hawkes1975" />
* ''Главно развође Земље'' (светско развође) — представља узвишења са којих се воде сливају у [[Атлантски океан]], са једне, [[Тихи океан|Тихи]] и [[Индијски океан]] са дуге и [[Северни ледени океан|Северни Ледени океан]] са треће стране;
* ''Океанска (морска) развођа'' — су узвишења која раздвајају отицања између два мора или океана;
* ''Речна развођа'' — узвишења која деле падавинске воде између два и више речних система.

Ако се воде одливају у неко језеро унутар континената ([[Каспијско језеро|Каспијско]], [[Аралско језеро|Аралско]]), онда се ту ради о унутрашњем тј. ''егзоеричном одводњавању''. '''[[Вододелница]]''' је геометријски појам и често се поистовећује са развођем, што није тачно. Она је заправо линија која спаја највише тачке на развођу и одређује се на [[топографска карта|топографским картама]].

== Бифуркација ==
Појава да се ток реке рачва у два слива, тј. да је развође у толикој мери неодређено да се воде одливају у два различита хидрографска система, назива се '''бифуркација''''. Најбољи пример за бифуркацију је река [[Касикијара]], у сливу [[Ориноко|Оринока]], док је код нас то [[Неродимка]], која је ипак вештачки направљена. У [[Република Македонија|Македонији]] су направљене два вештачка рачвања — река [[Радика]] и [[Голема (река)|Мутница]]. Посебан тип рачвања представља и '''језерска бифуркација''' која је својствена за [[Мазурско појезерје]] у [[Пољска|Пољској]] и [[Велико језеро (Хрватска)|Велико језеро]] у [[Лика|Лици]], где се воде сливају у два слива.

Такође, у крашким теренима је својствена и подземна бифуркација. Таква је [[Требишњица]] у [[Попово поље|Поповом пољу]] и [[Дунав]] код [[Имендинген]]а и [[Меринген]]а, где понире на дужини од 8 km и један део се јавља у врелима реке [[Аах]], притоци [[Боденско језеро|Боденског језера]].

== Речни слив ==
Површина [[копно|копна]], ограничена вододелницом у оквиру које све падавине отичу неким речним системом у језеро, [[море]], [[океан]] или неку другу реку, назива се '''речни слив'''. Мерење површине слива (-{F}-) на картама врши се [[планиметар|планиметром]]. '''Дужина слива''' (<math>L_s\,</math>) се такође одређује мерењем на карти на два начина — ''дужином праве'' (за елипсоидне сливове) и ''дужином медијане'' (за неправилне сливове). Однос површине и дужине слива назива се '''просечна ширина слива'''.

За прецизније податке о неком сливу приступа се израчунавању бројних коефицијената — асиметрија слива (<math>k_a\,</math>), пуноћа слива (<math>k_p\,</math>), пошумљеност слива (<math>k_s\,</math>) и др.

== Речна долина ==
Долина је дуго и релативно уско и кривудаво удубљење у копну са падом према који је усмерен ка изласку у неку другу долину. Свака долина се састоји из следећих елемената:
* ''страна долине'' — обично је конкавна, али може бити и конвексна (код [[планина|планинских]] потока). На њеним странама могу се наћи '''речне терасе''', благо нагнуте у правцу тока. Могу бити [[ерозија|ерозионе]] и акумулационе, а најнижа тераса која река најчешће плави се назива '''алувијална тераса'''.
* ''дно долине'' — чине је долинска раван изнад које се издиже најнижа тераса. Најнижи део долинске равни је '''алувијална раван''', у народу позната и као ''полој''.
* ''речно корито'' — усечено је у алувијалној равни и према изгледу подсећа на умањену речну долину. Речно корито има своју леву и десну [[обала|обалу]], која се одређује од извора према ушћу, простор удаљен од реке налази се са леве или десне стране реке.

=== Типови долина ===
Према дубини усецања, положају и другим морфолошким одликама разликујемо следеће типове долина:
* ''теснац'' или ''пукотина'' — настаје вертикалном ерозијом, врхови им се често надносе над реком. Настају у отпорним стенама, код нас је пример за то теснац [[Звоначка река|Звоначке реке]].
* [[кањон]] — речна долина, чија је дубина већа од половине распона (распон речне долине је растојање између две локалне вододелнице) (Кањон реке [[Колорадо (река)|Колорадо]]);
* [[клисура]] — речна долина, чија је дубина приближно једнака половини распона;
* ''нормална долина'' — речна долина чија је дубина знатно мања од половине распона. Имају мале падове, плитке су и простране ([[Тиса]], [[Сава]]).

=== Речно корито ===
Речно корито је усечено у [[алувијална раван|алувијалној равни]], или у долинском дну (ако нема алувијалне равни). Оно представља жлеб којим протиче водена маса. Речно корито својим изгледом подсећа на умањену долину - има своје стране, обале и дно.

Корито се састоји из више дубљих и плићих делова. Та удубљења се најчешће налазе на конкавним обалама и називају се ''ходови''. Формирају се радом бочне ерозије. Са друге стране материјал се таложи на супротној конвексној страни у виду [[спруд]]ова. Наизменичним радом и померањем ходова и спрудова формирају се [[меандар|меандри]], тј. речне окуке. Између једног и другог меандра у кориту се формирају шљунковите и пешчане ''косе''. Оне су по правилу најплићи делови речног корита, и ту је река најпогоднија за прелазак са обале на обалу.

У кориту реке формира се неколико [[акумулативни облици|акумулативних]] облика [[рељеф]]а, а то су ''греде'', ''дине'' и ''мангуре''.
* ''Греде'' су акумулације пешчаног наноса које мењају свој облик под утицајем речног тока и премештају се низводно. Пружају се од једне до друге обале и њихова дужина веће ај од ширине тока.
* ''Дине'' су такође подводне акумулације песка, али мање од греда. Покретљивије су и имају лучни облик. Низводна страна је стрмија од узводне. Најчешће димензије дина су до једног метра у висину и 6-8 m у дужину.
* ''Мангуре'' су секундарне пешчане акумулације на самим динама и гредама. Нису више од 15-30 cm, а дужина им је максимално један метар. Када се протицај смањи и ниво реке опадне мангуре се губе и нестају.

== Најдуже реке на свету ==

{| class="wikitable sortable" style="border:gray solid; font-size:90%;"
|-  style="background:#ececec; text-align:center;"
! бр.  !! река !! дужина<br />у km !! површина слива<br /> у хиљ. km² !! средњи проток<br /> на ушћу у хиљ. m³/s !! максимални проток<br /> на ушћу у хиљ. m³/s 
|-
| 1  || [[Амазон]] (са [[Укајали]]јем)   || 7100 || 5965 || 120,00 || 360,00
|-
| 2  || [[Нил]]  || 6671 || 2870 || 2,30 || 6,40
|-
| 3  || [[Јангцекјанг]]  || 6300 || 1818 || 34,00 || 90,20 
|-
| 4  || [[Мисисипи (река)|Мисисипи]] - [[Мисури (река)|Мисури]]  || 5969 || 3229 || 19,00 || 59,00 
|-
| 5  || [[Хуангхе|Хоангхо]]  || 5464 || 752 || 1,50 || 22,00 
|-
| 6  || [[Об (река у Русији)|Об]] (са [[Иртиш]]ом)  || 5410 || 2990 || 12,70 || 43,00 
|-
| 7  || [[Парана (река)|Парана]] || 4380 || 2970 || 15,00 || 65,00 
|-
| 8  || [[Меконг]]  || 4500 || 810 || 12,00 || 30,00 
|-
| 9  || [[Амур]] (са [[Аргун]]ом) || 4440 || 1855 || 10,90 || 40,00 
|-
| 10  || [[Лена (река)|Лена]]  || 4400 || 2490 || 17,00 || 200,00 
|-
| 11 || [[Конго (река)|Конго]] (са [[Луалаба|Луалабом]])  || 4320 || 3691 || 40,00 || 75,00 
|-
| 12  || [[Макензи]] (са [[Пис Ривер]]ом) || 4240 || 1760 || 14,00 ||  
|-
| 13  || [[Нигер (река)|Нигер]]  || 4160 || 2092 || 12,00 || 35,00
|-
| 14  || [[Јенисеј]] (од извора Малог Јенисеја) || 4102 || 2580 || 19,80 || 154,00 
|-
| 15  || [[Волга]]  || 3530 || 1360 || 7,70 || 52,00 
|-
| 16  || [[Инд]]  || 3180 || 960 || 3,80 || 30,00 
|-
| 17  || [[Јукон (река)|Јукон]]  || 3180 || 900 || 6,30 ||  
|-
| 18  || [[Дунав]]  || 2850 || 817 || 6,40 || 20,00 
|-
| 19  || [[Ориноко]]  || 2730 || 994 || 29,00 || 55,00 
|-
| 20  || [[Ганг]] (са [[Брамапутра|Брамапутром]])  || 2700 || 2055 || 38,00 ||  
|-
| 21  || [[Замбези]]  || 2660 || 1330 || 16,00 ||  
|}

== Види још ==
* [[Списак река]]

== Референце ==
{{reflist|30em|refs=

<ref name="IlliesBotosaneanu1963">{{cite journal|last=Illies|first=J|last2=Botosaneanu|first2=L.|title=Problémes et méthodes de la classification et de la zonation éologique des eaux courantes, considerées surtout du point de vue faunistique|journal=Mitt. int. Ver. theor. angew. Limnol.|volume=12|year=1963|pages=1-57}}</ref>

<ref name="Hawkes1975">{{harvnb|Hawkes|1975|pp=312–374}}</ref>

<ref name="Garde, 1995, 14">{{harvnb|Garde|1995|p=14}}</ref>

<ref name="Garde, 1995, 19">{{harvnb|Garde|1995|pp=19}}</ref>

}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Garde|first=R. J.|title=History of fluvial hydraulics|publisher=New Age Publishers|year=1995|url=https://books.google.co.uk/books?id=MWXvfQ6UGjgC&pg=PA14#v=onepage&q&f=false|isbn=978-81-224-0815-7|oclc=34628134}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Hawkes|first=H.A.|year=1975|title=River zonation and classification|work=River ecology|publisher=Blackwell|pages=312-374}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Wetzel|first=R. G.|title=Limnology: Lake and River Ecosystems| url=https://archive.org/details/limnologylakeriv0003wetz|edition=3rd|location=|publisher=Academic Press|year=2001|isbn=978-0-12-744760-5|pages=}}
* Дукић, Д. и Гавриловић Љ. : ''Хидрологија'', Завод за уџбенике и наставна средстав. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2006|isbn=978-86-17-13110-2|pages=}}
* {{cite encyclopedia|encyclopedia=Water Encyclopaedia|article=Rivers, Major World|last=Jacobs|first=Jeffrey W.|url=http://www.waterencyclopedia.com/Re-St/Rivers-Major-World.html}}
* {{Cite book|ref=harv|authorlink=Luna Leopold|last=Leopold|first=Luna B.|title=A View of the River|publisher=Harvard University Press|year=1994|isbn=978-0-674-93732-1|oclc=28889034|pages=}} — a non-technical primer on the [[geomorphology]] and [[hydraulics]] of water.
* {{Cite book|ref=harv|last=Middleton|first=Nick|title=Rivers: a very short introduction|url=https://archive.org/details/riversveryshorti0000midd|year=2012|publisher=Oxford University Press|location=New York|isbn=9780199588671|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=dWMqaOTqSqcC&pg=PA308&dq=river+channel+typically+contains+single+stream+of+water&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiitcmdh9rUAhVTHGMKHe6cB6YQ6AEILzAC#v=onepage&q=river%20channel%20typically%20contains%20single%20stream%20of%20water&f=false|title=Earth's Natural Resources|last=Walther|first=John V.|year=2013|publisher=Jones & Bartlett Publishers|isbn=9781449632342|language=en|pages=308}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons     = Rivers
| wikispecies = 
| wiktionary  = Река
| wikiversity = 
| wikibooks   = 
| wikisource  = 
| wikiquote   = 
| wikinews    = 
}}
{{Commonscat|Rivers}}
* -{[http://www.independent.co.uk/environment/death-of-the-worlds-rivers-6106841.html Death of the world’s rivers]}-
* -{[http://www.unesco.org/water/wwap/wwdr2/ ''World Water Assessment Programme'' (WWAP)]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20140112121902/http://www.bund.net/themen_und_projekte/wasser/lebendige_fluesse/ ''How are our rivers?'']}-

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Реке|*]]