Изворни код странице Радар

[[Датотека:Radar antenna.jpg|десно|мини|200п|<center>Радарска [[антена]] великог домета<br /> ([[пречник]]а око 40 -{m}-).</center>]]
[[Датотека:Radar-hatzerim-1-1.jpg|десно|мини|200п|<center>Израелски војни радар је типичан за контролу ваздушног саобраћаја. Антена ротира на постољу, „бришући“ локални ваздушни простор са уским вертикалним снопом електромагнетних таласа, за откривање летелица на свим висинама.</center>]]
[[Датотека:Radary 2003 ubt.jpeg|<center>Радарски радоми у северном делу [[Данска|Данске]].{{Напомена|''Радом'' је облога [[антена|антене]] радара.}}</center>|десно|мини|350п]]
[[Датотека:Radome Wachtberg.jpeg|<center>Радом радара у [[Њемачка|Немачкој]].</center>|десно|мини|350п]]
'''Радар''' ([[абревијатура|скраћеница]] од {{јез-енг|radio detection and ranging}}) је уређај за откривање присуства, препознавање, одређивање положаја и [[брзина|брзине]] кретања објеката у простору.<ref name="Чланак о принципу рада радара">{{cite web| url = http://www.mit.edu/~lrv/cornell/publications/radar%20principles.pdf |title=Technical Report Radar Principles | quote = Чланак о принципу рада радара | last = Varshney | first = Lav |date=29. 10. 2002| format =pdf |publisher=Syracuse Research Corporation| location = | language = {{en}} |accessdate=19. 9. 2012|archiveurl=https://web.archive.org/web/20091229093713/http://www.mit.edu/~lrv/cornell/publications/radar%20principles.pdf|archivedate=29. 12. 2009}}</ref> Развијен је за потребе [[војска|војске]], за откривање присуства [[летелица]], [[брод]]ова, [[тенк]]ова и других борбених средстава. Касније је доживео велику примену и за цивилне потребе. Користи се у контроли ваздушног, [[Водени саобраћај|воденог]] и [[Друмски саобраћај|друмског саобраћаја]], за потребе [[топографија|топографије]] и [[геологија|геологије]], а посебно у откривању и праћењу кретања [[облак]]а у [[Zemljina atmosfera|атмосфери]] (''метеоролошки радар''). Састоји се из више сложених компоненти, заснованих на савременој технологији [[Електроника|електронике]].

== Принцип рада ==
Принцип рада се заснива на емитовању генерисаних, и детекцији повратних (рефлектованих) електромагнетних таласа у облику уског снопа, супер високе [[фреквенција|учесталости]], усмереном у простору у коме се налази објекат, који је циљ откривања и надгледања. [[Електромагнетско зрачење|Електромагнетни таласи]] се у [[вакуум]]у праволинијски простиру из извора, одбијају се од површине објекта који им је на путу и праволинијски се враћају у простор, у правцима рефлексије. Пријемник радара прихвата повратни део, истог правца, који је рефлектован од „осветљеног“ објекта. Интензитет „ухваћеног“ дела враћених електромагнетних таласа, обично је врло слаб, те се појачава помоћу одговарајућих уређаја. Ти појачани повратни сигнали се рачунарски обрађују и анализирају, а добијени резултати дају одговор о присуству откривеног објекта, његовим основним карактеристикама, удаљености и [[брзина|брзини]] кретања, што се приказује на приказивачу (екрану). На основу анализираних одбијених сигнала и добијених параметара о објекту, исти се идентификује и прати.

Уски сноп електромагнетних таласа, усмерава се директно [[антена|антеном]]. Правац из којег долази рефлексија одређује положај објекта у простору. Удаљеност објекта одређује се мерењем периода између преноса радарског импулса и пријема рефлексије. У већини радарских примена, овај временски период је веома кратак, јер електромагнетни таласи путују [[Брзина светлости|брзином светлости]].

Радарски електромагнетни таласи се могу лако генерисати на ниво жељене [[Снага (физика)|снаге]], рефлектовати, примити, појачати и детектовати. Због тих својих карактеристика, радар је погодан за детекцију објеката на веома великим удаљеностима, где би рефлексија од [[светлост]]и или од [[звук]]а била веома слаба. Општи ниво развоја [[електроника|електронике]], аутоматике, дигиталне и рачунарске технологије је основа за веома динамичан развој радарских система.<ref name="NASA радар">{{cite web| url = http://nasaexplores.com/show_k4_teacher_st.php?id=030703122033|archiveurl=https://web.archive.org/web/20071014061010/http://nasaexplores.com/show_k4_teacher_st.php?id=030703122033 |archivedate=14. 10. 2007 |title=Radar Means: Radio Detection And Ranging | quote = NASA радар |date=| format = |publisher=archive.org | location = | language = {{en}} |accessdate=12. 9. 2012}}</ref><ref name="Принцип мерења">{{cite web|url=http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb06.de.html |title=Das Prinzip von Radargeräten |quote=Принцип мерења |date=|format= |publisher=radartutorial.eu |location= |language={{de}}|accessdate=18. 9. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120823020117/http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb06.de.html |archive-date=23. 8. 2012 |url-status=dead }}</ref>

== Историја радара ==

Развоју радара су допринели научници, инжењери и остали проналазачи, првенствено за потребе војске. [[Хајнрих Рудолф Херц|Хајнрих Херц]] је још [[1886]]. године доказао да се [[радио-таласи]] одбијају од чврстих објеката, што је основа за принцип рада радара.{{sfn|Fölsing|1997|pp=275}}

[[Александар Попов]], инструктор [[Физика|физике]] у морнаричкој школи [[Руска Империја|Руске Империје]], развио је уређај за откривање удара удаљених [[гром]]ова, користећи ''Кронштадеву цев'', [[1895]]. године. Следеће године, додао је на тај уређај одашиљач, на принципу електричног варничења. Током [[1897]]. године, испитао га је у комуникацији између два [[брод]]а, у [[Балтичко море|Балтичком мору]]. На основу добијених резултата, Попов је закључио да се овај принцип може користити за откривање објеката у простору.<ref name="Александар Попов">{{cite web|url=http://flot.com/history/b-popov.htm?print=Y |title=Выдающийся ученый А. С. Попов| quote = Александар Попов |last=Н.|first=Вицеадмирал С. АРХИПОВ |date=| format = |publisher=flot.com | location = | language = {{ru}} |accessdate=13. 9. 2012}}</ref><ref name="Радиолокатор">{{cite web| url = http://www.radar.narod.ru/rdr-hs.html |title=Прошлое | quote = Радиолокатор |date=12. 11. 2001| format = |publisher=радиолокация | location = | language = {{ru}} |accessdate=13. 9. 2012}}</ref>

Немац [[Кристијан Хелсмејер]] је први користио [[Радио-таласи|радио-таласе]] за откривање присуства удаљених [[метал]]ним предмета. Он је показао, [[1904]]. године, изводљивост откривања присуства брода у густој [[Магла|магли]], али није измерио и његову удаљеност.<ref name="Телемобилоскоп">{{cite web|url=http://www.radarworld.org/huelsmeyer.html |title=Christian Huelsmeyer, the inventor| quote = Телемобилоскоп |date=| format = |publisher=radarworld.org| location = | language = {{en}} |accessdate=13. 9. 2012}}</ref> Заштитио је откриће и уређај, патентом № 165546, у априлу 1904. године,<ref name="Патент DE165546">{{cite web| url = http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/11/DE165546.pdf |title=Patent DE165546; Verfahren, um metallische Gegenstände mittels elektrischer Wellen einem Beobachter zu melden. | quote = Патент DE165546 |date=| format =pdf |publisher=| location = | language = {{de}} |accessdate=22. 9. 2012}}</ref> а касније и за одређивање удаљености брода, патентом -{DE}-169154.<ref name="Патент -{DE}-169154">{{cite web|url=http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e9/DE169154.pdf |title=Patentschrift DE169154| quote = Патент -{DE}-169154 | author = |date=| format = pdf|publisher=| location = | language = {{de}} |accessdate=22. 9. 2012}}</ref> Такође му је признат и [[Уједињено Краљевство|британски]] патент -{GB}-13170, [[23. септембар|23. септембра]] 1904. године, за први комплетан радар, који је назвао ''телемобилоскоп'' ({{јез-енг|telemobiloscope}}).<ref name="Историјски почеци развоја радара">{{cite web|url=http://www.changingthetimes.net/samples/preww1/radar_comes_early1.htm |title=RADAR Comes Early — Part I| quote = Историјски почеци развоја радара |last=Smyers|first=Richard|date=15. 5. 2011| format = |publisher=changingthetimes.net| location = | language = {{en}} |accessdate=17. 9. 2012}}</ref>

[[Никола Тесла]] је, у [[август]]у [[1917]]. године, први успоставио принципе радне [[фреквенција|учесталости]], [[Снага (физика)|снаге]] и концепт једноставног радара. Он је доказао, принцип генерисања [[електромагнетско зрачење|електромагнетних таласа]], које може произвести по вољи, послати их из извора и изазвати електромагнетни ефекат у простору. Сматрао је, да се тако може одредити позиција, правац и брзина кретања објекта, пример је брод на [[море|мору]].<ref name="Историјски почеци развоја радара"/> Он је навео:<ref>"-{The Problem of Increasing Human Energy,}-" {{en}} -{by Nikola Tesla, Century Illustrated Magazine, June}- 1900</ref><ref name="Теслин принцип радара">{{cite web| url = http://www.tfcbooks.com/tesla/1917-08-00.htm |title=The Electrical Experimenter, August, 1917| quote = Теслин принцип радара |author= H. WINFIELD SECOR|date=| format = |publisher=Twenty-First Century Books| location = | language = {{en}} |accessdate=13. 9. 2012}}</ref> {{Pull quote|Електромагнетни таласи се могу искористити, ако се контролисано емитују из станице. Тада се може искористити њихов ефекат, у сваком појединачном делу света. Може се утврдити релативна позиција и параметри кретања објекта, као што је брод на мору.}}
[[Датотека:Chain home.jpg|<center>Дуж британске источне обале, били су у низу распоређени овакви торњеви, висине око 300 -{m}-. Били су део система за рано упозорење од напада немачких авиона.<center>|десно|мини|200п]]
Истраживачи, у америчкој морнарици [[Хојт Тејлор]] и [[Лео Јанг]], открили су [[1922]]. године, да је са радио-таласима од 60 -{MHz}- могуће одредити присуство бродова у простору. Упркос сугестији да се овај метод може користити ноћу и при смањеној видљивости, морнарица није одмах наставила истраживања. Морнарица је почела са озбиљним истраживањима примене овог принципа, после осам година. Након доказа да се радар може користити за праћење [[авион]]а.<ref name="Историја комуникација">{{cite web| url = http://earlyradiohistory.us/1963hw28.htm |title=Post-War  Research  and  Development  of  Radio  Communication  Equipment| quote = Историја комуникација |year=1963| format = |publisher=History of Communications-Electronics in the United States Navy, Captain Linwood S. Howeth, USN (Retired), | location = |pages=319–335:| language = {{en}} |accessdate=13. 9. 2012}}</ref><ref name="Радио историја">{{cite web|url=http://earlyradiohistory.us/1917de.htm |title=Radio  Detector  Development | quote = Радио историја |author=H.  Winfield  Secor |date=јануар 1917| format = |publisher=radiohistory.us | location = |pages=652+:| language = {{en}} |accessdate=13. 9. 2012}}</ref><ref name="Радар">{{cite web| url = http://earlyradiohistory.us/1963hw38.htm|title=Radar | quote = Радар |year=1963| format = |publisher=History of Communications-Electronics in the United States Navy, Captain Linwood S. Howeth | location = | language = {{en|pages=443–469}} |accessdate=16. 9. 2012}}</ref>

Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]], истраживачи у [[Трећа француска република|Француској]], [[Нацистичка Њемачка|Немачкој]], [[Италија|Италији]], [[Јапан]]у, [[Холандија|Холандији]], [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]], самостално и у великој тајности, развијали су технологије, које су основа за конструкцију модерних верзија радара. [[Аустралија]], [[Канада]], [[Нови Зеланд]], [[Јужноафричка Република|Јужна Африка]] и други, радили су на сличним истраживањима.{{sfn|Watson|2009|pp=}}

Француз [[Емил Жирардо]] је [[1934]]. године, објавио направљен апарат за лоцирање објеката, наводећи да је „проналазак у складу са принципима које је објавио [[Никола Тесла|Тесла]]“, што је заштитио патентом № 788795 1934. године.<ref name="Почаст Николи Тесли">{{cite web|url=http://www.teslasociety.com/time.jpg |title=Tribute To Nikola Tesla | quote = Почаст Николи Тесли |date=20. 7. 1911 | format = |publisher=| location = | language = {{en}} |accessdate=14. 9. 2012}}</ref><ref name="Патент">{{cite web| url = http://worldwide.espacenet.com/publicationDetails/biblio?FT=D&date=16.10. 1935&DB=&locale=en_EP&CC=FR&NR=788795A&KC=A&ND=2|title=FR788795 (A) — Nouveau système de repérage d'obstacles et ses applications|quote=Патент|date=14. 3. 2012|format=|publisher=Espacenet|location=|language={{en}}|accessdate=14. 9. 2012}}{{Мртва веза|date=05. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref name="Патенти">{{cite web|url=http://www.radar-france.fr/brevet%20radar1934.htm |title=" Nouveau système de repérage d'obstacles et ses applications " |quote=Патенти |date=6. 10. 1935 |format= |publisher=BREVET D'INVENTION (20 JUILLET 1934) |location= |language={{fr}}|accessdate=14. 9. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090116093441/http://www.radar-france.fr/brevet%20radar1934.htm |archive-date=16. 1. 2009 |url-status=dead }}</ref> Тај уређај је постављен на брод [[Пароброд Нормандија|Нормандија]], [[1935]]. године.<ref>{{Cite book|last=Magazines|first=Hearst|title=Popular Mechanics| url = http://books.google.com/?id=x98DAAAAMBAJ&pg=PA844| date = December 1935|publisher=Hearst Magazines| language = {{en}}|id=|pages=844}}</ref>

Током исте године, совјетски војни инжењер П. К. Ошепков, у сарадњи са Лењинградским електротехничким институтом, произвео је експериментални апарат, који је могао детектовати авион удаљен 3 -{km}- од [[пријемник]]а.<ref>John Erickson. -{Radio-Location and the Air Defence Problem}-: -{The Design and Development of Soviet Radar. Science Studies}-, -{Vol}-. 2, -{No}-. 3 (-{Jul}-., 1972), pp. 241-263</ref> Француски и совјетски системи, заснивали су се на континуалним радним таласима и нису постизали перформансе, као савремени [[импулс]]ни радари.

Технологија радара је еволуирала у пулсирајући систем, а први такав уређај је демонстриран у децембру 1934. године, од америчког проналазача [[Роберт Пејџ|Роберта Пејџа]].{{sfn|Page|1962|pp=66}} Радар је имао намену да у приморском појасу служи за ноћну претрагу.<ref name="Радар за ноћну претрагу">{{Cite book|url=http://books.google.rs/books?id=bygDAAAAMBAJ&pg=PA29&hl=en#v=onepage&q&f=false |title= Popular Science| quote = Радар за ноћну претрагу | last = Corporation | first = Bonnier | date = October 1935| format = |publisher=Bonnier Corporation| location = | language = {{en}} |accessdate=16. 9. 2012|pages=29}}</ref> Центар за истраживање електромагнетних сигнала се заинтересовао за примену радара, резултат чега је и развој радарског система -{SCR-270}-. Демонстрацији тога система поред морнарице присуствовао је и Командант ваздухопловства, у [[новембар|новембру]] [[1938]]. године. Овај [[прототип]] је прерађен у серијски стандард, а прве испоруке -{SCR}--268 су почеле у [[фебруар]]у [[1941]]. године. То је био поуздани мобилни систем. На основу тога знања и технологије, развијен је и оперативно је коришћен у ваздухопловству [[радарски висиномер]].{{Напомена|У домену сигнала, истраживан је и [[радарски висиномер]], што је фактички био једноставнији радар, који је усмерен из авиона надоле, са задатком да „види“ колико је удаљено тло. -{RCA}- је добио уговор за развој тога радарског висиномера [[1937]]. године, а у пролеће [[1940]]. да произведе оперативни комплет, са ознаком -{SCR-518}-. Тада је почела његова производња. Почетна верзија је била масе 40 -{kg}-, али је иста постепено смањена на 12 -{kg}-. -{SCR-518}- је могао задовољавајуће мерити висину и до нивоа од 12 -{km}-, изнад тла.<ref name="Радар -{SCR}--268">{{cite web| url = http://www.vectorsite.net/ttwiz_02.html#m4 |title=PREWAR US ARMY RADARS: SCR-268 & SCR-270 / RADAR ALTIMETERS (1)|quote=Радар -{SCR}--268|last=Goebel|first=Greg|date=2 of 12 / 01 mar 11|format=|publisher=vectorsite.net|location=|language={{en}}|accessdate=15. 9. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20130217041924/http://www.vectorsite.net/ttwiz_02.html#m4#m4|archive-date=17. 2. 2013|url-status=dead}}</ref>}}<ref name="Радар -{SCR}--268"/>
[[Датотека:Ttwiz 02 2.jpg|<center>Амерички радар -{SCR}--268.</center>|десно|мини|350п]]
Затим је у мају 1935. године, у Немачкој, [[Рудолф Кухнхолд]] приказао пулсирајући систем. У јуну 1935. године, у Великој Британији, стручни тим на челу са [[Роберт Вотсон Ват|Робертом Вотсоном Ватом]], успешно је демонстрирао сличан систем.

Британци су у потпуности први, оперативно користили радаре, у систему одбране од напада авиона.<ref name="Радарски торањ">{{Cite book|url=http://books.google.rs/books?id=69kDAAAAMBAJ&pg=PA26&dq=Popular+Science+1933+plane+%22Popular+Mechanics%22&hl=en&ei=YmMmTp_ZMszksQLn1cziCw&sa=X&oi=book_result&ct=result&redir_esc=y#v=onepage&q&f=true |title=Towers Flash Radio Beams to Detect Warplanes| quote = Радарски торањ |date=| format = |publisher=Popular Science 1933 plane "Popular Mechanics" | location = | language = {{en}} |accessdate=16. 9. 2012|pages=26}}</ref> Ово је било подстакнуто страховањем да Немци развијају систем „смртоносних зрачења“. Министарство ваздухопловства тражило је од британских научника, у 1934. години, да истраже могућност употребе ефеката електромагнетне енергије. Након студија, они су закључили да систем „смртоносних зрака“ није изводљив, али да откривање авиона са електромагнетним таласима јесте.<ref name="Лабораторија Роберта Вотсона-Вата">{{cite web| url = http://www.doramusic.com/Radar.htm |title=The origins of Radar — The Tizard Committee & Robert Watson-Watt|quote=Лабораторија Роберта Вотсона-Вата|date=10. 9. 2002|format=|publisher=The story of RADAR Development|location=|language={{en}}|accessdate=16. 9. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20110710144447/http://www.doramusic.com/Radar.htm|archive-date=10. 7. 2011|url-status=dead}}</ref> Лабораторија [[Роберт Вотсон-Ват|Роберта Вотсона-Вата]] је те претпостављене могућности доказала реализацијом радног прототипа тога уређаја, што је и патентирано под № -{GB}-593017.<ref name="Патент -{GB}-593017">{{cite web| url = http://worldwide.espacenet.com/publicationDetails/biblio?CC=GB&NR=593017&KC=&FT=E&locale=en_EP |title=Bibliographic data: GB593017 (A) ― 1937-05-31| quote = Патент -{GB}-593017 | author = |date=| format = |publisher=| location = | language = {{en}} |accessdate=16. 9. 2012|pages=}}</ref> Ово решење је послужило као основа за мрежу првих оперативних радара у [[Битка за Британију|одбрани Велике Британије]].<ref name="Лабораторија Роберта Вотсона-Вата"/> У априлу [[1940]]. године, објављен је рад Роберта Вотсона-Вата и могућности искоришћења његовог патента за противваздушну одбрану, али не знајући да су америчка војска и морнарица развили радар са истим принципом рада. Такође, крајем 1941. године, амерички научници, у своме чланку наводе да британски систем за рано упозорење, на енглеској источној обали, вероватно јесте близу правог решења и принципа рада.<ref name="Одбрамбени радар">{{cite web | url = http://www.mitre.org/work/tech_papers/2010/10_0745/10_0745.pdf | title = al RadaSocir for Smart Power | quote = Одбрамбени радар | last = Maybury | first = Mark | date = 24. 1. 2012 | format = pdf | publisher = the MITRE Corporation | location =  | language = {{en}} | accessdate = 12. 9. 2012 | pages =  | archive-date = 08. 06. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120608065922/http://www.mitre.org/work/tech_papers/2010/10_0745/10_0745.pdf | url-status =  }}</ref><ref name="Радар и Битка за Британију">{{cite web| url = http://www.vectorsite.net/ttwiz_02.html |title=RADAR AND THE BATTLE OF BRITAIN|quote=Радар и Битка за Британију|last=Goebel|first=Greg|date=2 of 12 / 01 mar 11|format=|publisher=vectorsite.net|location=|language={{en}}|accessdate=15. 9. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20130217041924/http://www.vectorsite.net/ttwiz_02.html|archive-date=17. 2. 2013|url-status=dead}}</ref>
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 101I-621-2930-32, Frankreich, Radargerät "Würzburg".jpg|<center>[[Нацистичка Њемачка|Немачки]] радар „-{Würzburg C}-“ (1942).</center>|десно|мини|200п]]
Касније је закључено да су Немци тада већ имали сопствене радаре, у многим погледима супериорније од британских, али су они радили на много краћим таласним дужинама. Верује се да тада нису ни мислили да развијају радаре већих таласних дужина, за извиђање британске обале, пошто им уочени торњеви нису личили на радарске станице и мислили су да им не прети опасност од раног откривања. На основу те заблуде, донели су погрешан закључак.<ref name="Радар и Битка за Британију"/>

[[Други светски рат|Рат]] је убрзао истраживања у великој потреби да се пронађу боља решења за супериорније карактеристике и веће могућности за радаре, и за њихову интеграцију у [[Навигација|навигационе]] системе, британских [[Бомбардерски авион|бомбардера]].

У послератним годинама расла је употреба радара у различитим областима, као што је контрола ваздушног саобраћаја, праћење [[метеорологија|метеоролошких]] услова, испитивања у [[геологија|геологији]] и [[астрометрија|астрометрији]], [[топографији]] и контроли путне [[брзина|брзине]] у [[саобраћај]]у.<ref name="Историја радара">{{cite web|url=http://www.h2g2.com/approved_entry/A591545 |title=The History of Radar | quote =Историја радара |date=| format = |publisher=h2g2.com | location = | language = {{en}} |accessdate=2. 10. 2012}}</ref>

== Примена ==
[[Датотека:Radar antennas on USS Theodore Roosevelt SPS-64.jpg|<center>Радар на трговачком броду. Ротирајућа антена са вертикално лепезастим зрацима.</center>|десно|мини|200п]]Радарски системи су примењени у различитим величинама, наменама, перформансама и са различитим спецификацијама. Неки радарски системи се користе за авионски саобраћај, контролу на [[aerodrom|аеродромима]], а други великог домета се користе у система за надзор и рано упозоравање. Радарски систем је срце [[навигација|навигационог]] система летелица, [[пројектил]]а и пловила. У примени су и мали преносни радарски системи, који се могу одржавати и управљати од стране једне особе, као и велики који заузимају неколико великих соба.<ref name="Књига о радару">{{cite web|url=http://www.radartutorial.eu/druck/Book2.pdf |title=Radartutorial, Book 2 „Radar Sets“ | quote = Књига о радару |date=| format =pdf |publisher=radartutorial.eu | location = | language = {{en}} |accessdate=2. 10. 2012}}</ref><ref name="Ракетна техника"/>

Често [[антена]] радара има слободу кретања, најчешће око две осе, за одређену величину угла закретања, то јест механички скенира у одређеном опсегу [[елевација|елевације]] и [[азимут]]а.<ref name="Радар"/><ref name="Конусно скенирање"/> То решење се тешко реализује у условима малог расположивог простора, као у носном делу трупа [[Ловачки авион|ловачког авиона]]. Савремена технолошка решења са електронским скенирањем испуњавају ову функцију без механичког кретања антене. У условима већег простора за земаљске радаре, антена механички ротира око вертикалне осе и покрива цело окружење, у оквиру пуног круга од 360°. Међутим, тај ефекат остварују радари са [[Антена фазног низа|антеном фазног низа]], са плочама у равнима, страница тростране пирамиде, чиме се покрива исто кружно окружење.<ref name="Ракетна техника">{{cite web | url = http://missiles.ru/AESA_Phaz-2009.htm | title = «Фазотрон» технически готов к проведению индийского тендера | quote = Ракетна техника | date = 17. 9. 2009 | format =  | publisher = missiles.ru | location =  | language = {{Ru}} | accessdate = 12. 9. 2012 | archive-date = 10. 07. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120710030438/http://missiles.ru/AESA_Phaz-2009.htm | url-status =  }}</ref><ref name="Електронско скенирање"/> Приоритетна и прва употреба радара, била је за [[војска|војне]] потребе: за лоцирање циљева у [[ваздух]]у, на [[Земља|Земљи]] и на [[море|мору]]. Ово се пренело, као и већина војних технологија, у цивилне области. Направљена су решења за цивилне авионе и бродове, и за контролу [[саобраћај]]а на путевима и друге потребе.<ref name="Књига о радару"/>

У [[ваздухопловство|ваздухопловству]], поједини типови [[авион]]а су опремљени радарским уређајима који упозоравају на препреке којима се приближавају на своме путу, тако што унапред дају тачне податке о висинском растојању до њих. Прва комерцијална примена уређаја, послужила је на авиону [[1938]]. године, на неким ваздушним линијама. Уређај је детектовао препреке на путу у магли и на аеродромима олакшао контролу приступа за слетање. Оператери су помоћу радија помагали [[пилот]]има да се оријентишу при слетању.<ref name="Радарски торањ"/><ref name="Књига о радару"/>

Код [[ловачки авион|борбених авиона]], поред тога што испуњавају улогу [[навигација|навигације]] као код цивилних, још су и саставни део интегрисаног нападно-навигацијског система са оружјем.<ref name="Књига о радару"/>
{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:AESA JUK AE.jpg|300п]]||[[Датотека:PAK FA AESA maks2009.jpg|300п]]
|-
|<center>Руски радар ''Жук-А'' на ваздухопловној<br /> изложби „МАКС“ [[2009]]. године.</center>||<center>Фазирана антенска решетка, са активним (електронским)<br /> скенирањем, за радар авиона [[Сухој ПАК ФА|Пак ФА]].</center>
|}

Радари у морнарици, користе се за одређивање правца кретања и растојања између [[брод]]ова, како би се спречили међусобни судари, за глобалну навигацију на мору, одређивање позиције, удаљеност обале или других фиксних препрека, као што су [[острво|острва]].<ref name="Радарски торањ"/><ref name="Књига о радару"/>

Саобраћајна [[полиција]] користи радар за контролу саобраћаја, мерење [[брзина|брзине]] возила на путевима, броја возила и поштовање саобраћајних прописа.<ref name="Књига о радару"/>

У [[метеорологија|метеорологији]], радари се користе за праћење облачности и падавина.<ref name="Радар за временске прилике">{{cite web|url=http://www.radartutorial.eu/15.weather/wx04.de.html|title=Technisches Prinzip eines Wetterradars|quote=Радар за временске прилике|date=|format=|publisher=Radartutorial .eu|location=|language={{De}}|accessdate=11. 10. 2012|archive-date=22. 10. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20121022102746/http://www.radartutorial.eu/15.weather/wx04.de.html|url-status=dead}}</ref> Радари су постали основно средство за краткорочне прогнозе времена и упозоравање на лоше временске појаве, као што су [[торнадо]] и [[олуја|олује]].
{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:Radarprinzip1.svg|370п]]||[[Датотека:Composite Bild.JPG|202п]]
|-
|<center>Метеоролошки радар.</center>||<center>Снимак метеоролошког радара.</center>
|}
У [[геологија|геологији]] и [[археологија|археологији]] се користе специјализовани [[георадар]]и за „мапирање“ геолошког састава земљине коре<ref name="Књига о радару"/> односно истраживање археолошких налазишта. Радарски сателити користе се за прављење [[дигитални елевациони модел|дигиталних елевационих модела]].

Када је [[12. фебруар]]а [[1942]]. 20 немачких бродова испловило из [[Брест (Француска)|Бреста]] а британски радари нису опазили овај покрет због сметњи које су имали, Армијска оперативна истраживачка група ({{јез-енг|Army Operational Research Group}}) је добила задатак да истражи овај проблем. Задатак је поверен [[Џејмс Стенли Хај|Џејмсу Хају]], британском физичару. Хај је установио да је сметња била последица појачане активности Сунца. Осим тога, закључио је да су радарски сигнали који су погрешно тумачени као трагови ракета [[V-2]] заправо трагови метеора. Ове своје закључке је Хај смео да објави тек по завршетку [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Након Другог светског рата, већ [[1945]]. године, један расходовани војни радар је додељен [[Универзитет у Манчестеру|Универзитету у Манчестеру]], где је Џордел Бенк основао експерименталну станицу (данас [[Џордел Бенк опсерваторија]]).

{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:Jodrell bank Hut 1945.jpg|200п]]||[[Датотека:Jodrell Bank Radio Telescopes - geograph.org.uk - 949709.jpg|280п]]
|-
|<center>[[Џрдел Бенк опсерваторија|Џордел Бенк експериментална станица]]<br /> 1945. године.</center>||<center>[[Радио-телескоп|Радио телескопи]] у Џордел Бенк<br /> опсерваторији данас.</center>
|}

Предност употребе радара у метеорској астрономији се огледа у томе што је довољан један радар за одређивање положаја и брзине [[метеор]]а (а најмање две видео или фотографске камере), чињеници да је радаром могуће детектовати и слабије метеоре од оних видљивих голим оком, као и што може детектовати метеоре без обзира на временске прилике (облачност, маглу, кишу), па чак и по дану. Ово последње је довело до открића бројних [[дневни метеорски ројеви|дневних радио-ројева]].<ref name="williams">{{cite journal| author = Iwan P Williams |title=The origin and evolution of meteor showers and meteoroid streams |journal=Astronomy & Geophysics |date=2011|volume=52 |issue=2 |pages=2.20 — 2.60 |url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1468-4004.2011.52220.x/abstract |doi=10.1111/j.1468-4004.2011.52220.x}}</ref>

Грана [[астрономија|астрономије]] која се служи радаром зове се [[радарска астрономија]]. Радаром је могуће веома прецизно [[астрометрија|измерити даљину небеских тела]], снимити облик [[астероид]]а, мапирати површине и истраживати геологију планета и сателита.<ref name="Историја радарске астрономије">{{cite web|url=http://history.nasa.gov/SP-4218/sp4218.htm |title=A History of Planetary Radar Astronomy | quote = Историја радарске астрономије |last=Butrica|first=Andrew J.|year=1996| format = |publisher=National Aeronautics and Space Administration NASA History Division | location = | language = {{en}} |accessdate=21. 10. 2012}}</ref>

{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:Toutatis.jpg|150п]]||[[Датотека:Venus map NASA JPL Magellan-Venera-Pioneer.jpg|300п]]||[[Датотека:Liquid lakes on titan.jpg|115п]]
|-
|<center>Снимак астероида<br />[[4179 Тутатис]].</center>||<center>Радарско мапирање површине [[Венера|Венере]].</center>||<center>Радарски снимак<br /> површине [[Титан (сателит)|Титана]].</center>
|}

== Конструкција ==
[[Датотека:Radarops.gif|<center>Принцип „осветљења“ објекта и сферне рефлексије, од њега.</center>|десно|мини|200п]]
Први радари, били су са континуалним таласима, касније се прешло на импулсне, који имају веће могућности и боље перформансе.

Радарски систем поседује [[предајник]] који емитује [[електромагнетско зрачење|електромагнетне таласе]], који се зову радарски сигнали, усмерени у одређеном правцу и смеру [[антена]] — циљ. Када таласи стигну у контакт са објектом (циљем), они се рефлектују у различитим правцима, у зависности од облика „осветљење“ (додирне) површине тела. Када би осветлили металну равну плочу, постављену под 90°, у односу на њихов правац, таласи би се сви вратили истим правцем, према извору. Радари обично користе таласе учестаности између 30 -{MHz}- и 100 + -{GHz}-.<ref name="Принцип мерења"/><ref name="Принцип рада">{{cite web |url=http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb05.de.html |title=Radarprinzip |quote=Принцип рада |date= |format= |publisher=radartutorial.eu |location= |language={{de}} |accessdate=18. 9. 2012 |archive-date=17. 10. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121017124927/http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb05.de.html |url-status= }}</ref><ref name="Basic Principles Of Radar">{{Cite web| url = http://www.vectorsite.net/ttradar_1.html#m1 |title=Basic Principles Of Radar |quote = Basic Principles Of Radar |date=1. 10. 13 | format = |publisher=vectorsite.net | location = | language = {{en}} | accessdate=13. 10. 2013}}</ref>

Радарски сигнали се добро одбијају од материјала велике електричне проводљивости, посебно од [[метал]]них објеката, површине морске воде, мокрог земљишта и од површине мочваре. Неке од ових површина, погодне су за радарски одраз, који се може користити за [[радарски висиномер|радарске висиномере]]. Сигнали који се одбијају назад према [[пријемник]]у су пожељни и корисни за наменску функцију радара, они су у правцу и смеру циљ — антена пријемника. Електромагнети таласи се одбијају од чврстих објеката у [[ваздух]]у, или [[вакуум]]у, који добро рефлектују радарске сигнале. Та особина чини радар погодним за детекцију [[авион]]а, [[брод]]ова и других покретних и непокретних објеката. Детектоване информације садрже растојање, правац и брзину у односу на позицију радара. Ако су само расположиве информације растојање и [[азимут]], то је 2D радар, а ако је присутна и висина, то је онда [[3D]]. Када се објекат креће, од или према радару, мења се [[фреквенција|учесталост]] [[Радио-таласи|радио-таласа]], због [[Доплеров ефекат|Доплеровог ефекта]], што је основа за један од начина мерења његове брзине.<ref name="Принцип мерења"/><ref name="Принцип рада"/>

{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:Принцип радара7.svg|380п]]||[[Датотека:Блок шема радара5.svg|380п]]
|-
|<center>Шема принципа преноса сигнала и рада радара.</center>||<center>Блок шема радара.</center>
|}

Радарски [[пријемник|пријемници]] су најчешће, али не увек, на истој локацији као и предајник. Одбијени радарски сигнали, ухваћени са пријемном [[антена|антеном]] су обично веома слаби, те се са електронским уређајем појачавају у функцији и за потребе приказа резултата детекције. Са софистицираним методима обраде сигнала, са [[процесор]]ом високих перформанси, исти се коригују за пригодну и корисну презентацију на приказивачу (екрану).<ref name="Принцип мерења"/><ref name="Принцип рада"/>
[[Датотека:radar1.gif|Мерење трајања одласка и повратка радарског таласа је основа за мерење<br /> даљине циља.|десно|мини|200п]]
Слаба апсорпција радарских таласа од стране ваздуха, кроз који пролазе, основа је која омогућава радару да открије присуство објеката на релативно великом растојању, на којима зраци других таласних дужина, као што су светлосни,<ref name="Рефлексија радарских таласа">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/07.waves/wa09.en.html |title=Total internal reflection| quote = Рефлексија радарских таласа |date=| format = |publisher=radartutorial.eu| location = | language = {{en}} |accessdate=19. 9. 2012}}</ref> инфрацрвени, и ултраљубичасти, сувише брзо слабе и немају ефекат. [[Магла]], [[облак|облаци]], [[киша]], [[снијег|снежне падавине]] и суснежица блокирају светлосне таласе (смање видљивост), а скоро и да немају утицаја на простирање радарских таласа. Одређене, специфичне учестаности радарских таласа, које апсорбују или разлажу водена пара, киша или [[гас]]ови у атмосфери (нарочито [[кисеоник]]), избегавају се при пројектовању радара, осим када је исти намењен за њихово откривање. Пренос радарских таласа кроз медиј, до објекта, назива се ''радарски сноп'' који ''осветљава'' циљ, без обзира на чињеницу што су ти таласи потпуно невидљиви за људско око или камеру.

Електромагнетни таласи се не простиру добро под [[вода|водом]]. Стога се за подводну примену користи, [[сонар]],<br /> чији принцип рада је базиран на рефлексији [[Талас (физика)|звучних таласа]].<ref name="Чланак о принципу рада радара"/><ref name="Принцип мерења"/><ref name="Принцип рада"/>

=== Одраз (рефлексија) таласа ===

[[Датотека:weather radar.jpg|Рефлексијом се може радаром уочити ''осветљени'' ураган, као овај из 1960. године.|десно|мини|200п]]
[[Електромагнетско зрачење|Електромагнетни таласи]] се рефлектују од површина које чине границу додирујућих материјалних средина (тела), са значајном међусобном разликом [[Диелектрична константа|диелектричне]] и константе [[Пермеабилност (електромагнетизам)|пермеабилности]]. То значи одговарајући објекат у [[ваздух]]у или [[вакуум]]у, или остале значајније промене у [[атом]]ској густини између објекта и окружења, рефлектоваће радарске таласе.{{Напомена|У вакууму, радио таласи путују у правим линијама. Брзина простирања радио таласа у њему је универзална константа и износи 3.108 -{m/s}-, што је брзина светлости. То се разликује у другим срединама, у којима се мање више расипају. Када електромагнетни таласи путују у непроводним материјалима, као што су ваздух, тада је брзина простирања мања од случаја у вакууму.<ref name="Чланак о принципу рада радара"/>}}<ref name="Чланак о принципу рада радара"/><ref name="Књига о принципима радара">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/druck/Book1.pdf |title=Book 1 “Radar Basics”| quote = Књига о принципима радара |date=20. 12. 2009)| format =pdf|publisher=Radartutorial (www.radartutorial.eu)| location = | language = {{en}} |accessdate=21. 10. 2012}}</ref> Ово се посебно односи за материјале добре електричне проводљивости као што су [[метал]]и и зато су радари посебно погодни за детекцију [[авион]]а, [[брод]]ова и других [[возило|возила]]. Материјали који апсорбују радарске зраке, користе се за израду објеката, као што су војна возила, са циљем да се истима смањи рефлексија радарских таласа, односно смањи уочљивост помоћу радарских система. У тој функцији се користе композитни материјали, магнетне супстанце, специјални премази тамне боје. Све су то средства за умањење уочљивости (смањења видљивости), такозвана ''стелт технологија'' ({{јез-енг|stealth technology}}).<ref name="Књига о принципима радара"/><ref name="Програм будућности борбених авиона 7600, резиме — први део">{{Cite web|url=http://www.regjeringen.no/upload/FD/Temadokumenter/JSF_RBI-svar.pdf |title=Programme 7600 Future Combat Aircraft, Executive Summary – Part One |quote=Програм будућности борбених авиона 7600, резиме — први део |author=Mrs. Anne-Grete Strøm-Erichsen Minister of Defence, The Royal Norwegian Ministry of Defence, P.O. Box 8126 Dep. N-0032 |date=|format=pdf |publisher=ROYAL NORWEGIAN MINISTRY OF DEFENCE |location= |language={{en}}|accessdate=20. 9. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121012064324/http://www.regjeringen.no/upload/FD/Temadokumenter/JSF_RBI-svar.pdf |archive-date=12. 10. 2012 |url-status=dead |pages=6}}</ref>

Радарски таласи се рефлектују на различите начине, зависно од њихове величине и облика објекта. Ако је емитовани талас много краћи од циља, рефлексија ће бити слична као кад се [[светлост]] одбија од равног огледала. Учесталост радарских сигнала зависе од учесталости генерисаних таласа, а не од карактеристика идентификованог објекта. Рани радари су користили сигнале велике таласне дужине, веће од објекта, тако да су повратно примали слабе сигнале. Савремени системи користе краће таласне дужине (пар сантиметара) и тада се постиже детекција објеката величине векне хлеба. Ипак, радари велике таласне дужине погоднији су за детектовање на већим даљинама (користе се у војним системима за рано упозоравање).<ref name="Радар"/><ref name="Књига о принципима радара"/>

Кратки таласи се рефлектују од заобљених површина, на сличан начин као што је светлосни одсјај од заобљеног комада [[стакло|стакла]]. Најбољи је повратни сигнал ако се осветли унутрашњост тела које има три равне површине које се састају у једној тачки, слично углу у унутрашњости кутије. Тада се добије ефекат радарског рефлектора. Најефикаснија је детекција са кратким таласима, који осветле плочасту равну површину под правим углом. Из тих разлога се по овим правилима, избегавајући примену већих плочастих површина, обликују ''невидљиви авиони'', са чиме се допунски смањује њихова уочљивост, уз коришћење и других технологија. Та технологија је примењена при пројектовању авиона неуобичајеног облика [[F-117 најтхок|F-117]],<ref name="F-117 најтхок у УГОЛОК НЕБА">{{cite web| url = http://www.airwar.ru/enc/fighter/f117.html |title=F-117 Nighthawk | quote = F-117 најтхок у УГОЛОК НЕБА |year=2012| format = |publisher=УГОЛОК НЕБА| location = | language = {{ru}} |accessdate=20. 9. 2012}}</ref> где су у одређеној мери компромисно жртвовани критеријуми [[Аеродинамика|аеродинамичког]] обликовања. Ове мере делимично смањују радарски одраз због дифракције таласа, нарочито веће дужине.

Парчад материјала добре проводљивости, чија је величина једнака половини таласне дужине радарског таласа, имају добру рефлексију, али расејавају енергију у разним правцима, при чему је повратно према извору усмерена мања енергија. Мера колико објекат расејава радарске таласе, са којима је „осветљен“, се описује са појмом [[Површина радарског пресека|површине радарског пресека]]. Што је овај параметар мањи од стварног геометријског попречног пресека објекта, постигнут је већи ефекат расипања таласа, односно постигнуто је веће смањење уочљивости (више је објекат невидљив).<ref name="F-117 најтхок у УГОЛОК НЕБА"/>

Ефекат парчића материјала добре рефлексије, користи се у војсци, за пасивне мере заштите од радарског откривања авиона или брода. Постоје системи са „диполима“ (малим ракетама), које се обично пуне са станиолским листићима. Када је авион у опасности откривања и држања у радарском снопу противника, у циљу лансирања и вођења своје ракете ваздух-ваздух, тада се избацују „диполи“ са станиолским листићима, са којима се после њихове експлозије, цело окружење брањеног авиона нађе у облаку од њих. Тако се направи потпуна дисперзија радарског „осветљења“ нападача. Тада се нападнути авион не види на екрану авиона нападача, а престане да буде и мета, за навођење помоћу интерног радара његове лансиране [[ракета|ракете]].<ref name="Књига о принципима радара"/>

=== Математичка дефиниција параметара радара ===
[[Датотека:Сфера 10.svg|Сферна расподела густине неусмереног радарског зрачења.<math>\ S_{A_1}</math>, <math>\ S_{A_2}</math>…је локална специфична снага посматраног радарског снопа, при проласку кроз одговарајућу сферну површину.|десно|мини|350п]]Генератор радарских таласа је њихов извор, из једне тачке у неком простору. Када нема њиховог усмеравања, они се простиру по истим законитостима таласног кретања као и [[звук]], у свима правцима равномерно, по скупу правих линија, радијално распоређених у односу на једну тачку (извор). То је случај када се простиру кроз [[вакуум]]. Њихова густина <math>\ S_u</math> (снага по јединици површине) опада удаљавањем од извора. Свака сферна површина, чији је заједнички центар положај извора радарског зрачења, представља поље исте густине неусмереног радарског зрачења. Са порастом полупречника сфере, њена површина расте (-{A}-= 4 -{π R^2}-), а густина неусмереног радарског зрачења опада, као што је илустровано на слици десно. Што доказује да густина неусмереног радарског зрачења <math>\ S_u</math> (специфична снага) опада са удаљавањем од извора (генератора).<ref name="Књига о принципима радара"/><ref name="Извођење једначина за радар">{{cite web |url=http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb13.de.html |title=Herleitung der Radargleichung |quote=Извођење једначина за радар |date= |format= |publisher=radartutorial.eu |location= |language={{de}} |accessdate=20. 9. 2012 |archive-date=18. 10. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121018024002/http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb13.de.html |url-status= }}</ref><ref name="Чланак о принципу рада радара pp. 5, 6">{{cite web| url = http://www.mit.edu/~lrv/cornell/publications/radar%20principles.pdf |title=Radar Range Equation| quote = Чланак о принципу рада радара| last = Varshney | first = Lav |date=29. 10. 2002| format =pdf |publisher=Syracuse Research Corporation| location = | language = {{en| pages = 5, 6| pages = 5, 6 }} |accessdate=19. 9. 2012|archiveurl=https://web.archive.org/web/20091229093713/http://www.mit.edu/~lrv/cornell/publications/radar%20principles.pdf|archivedate=29. 12. 2009}}</ref>
 
:<math>\ S_u = \frac{P_s}{\ A}\quad \longmapsto \quad\ S_u = \frac{P_s}{{4}{\pi}\cdot{R^2}}</math>

Радарски систем користи ову [[физика]]лност [[Електромагнетско зрачење|електромагнетног зрачења]], које је усмерено са [[Антена|антеном]], у облику снопа према објекту (циљу), у намени његове идентификације, одређивања параметара положаја и кретања. Рефлектовани део емитованог снопа прихвата пријемник радара, преко пријемне антене.<ref name="Књига о принципима радара"/><ref name="Извођење једначина за радар"/><ref name="Чланак о принципу рада радара pp. 5, 6"/>

Усмерена густина радарског зрачења је:

:<math>\ S_g =\ S_u\cdot G\quad \longmapsto \quad\ S_g ={\frac{P_s}{{4}{\pi}\cdot{R^2}}}\cdot G</math>
[[Датотека:Радарски_захват.svg|Радарско „осветљење“ циља и повратна рефлексија зрачења,<br /> према пријемној антени.|десно|мини|400п]]Рефлектована снага зрачења, од „осветљеног“ објекта, враћена је према пријемној [[антена|антени]] радара (види слику десно). Та снага је функција густине неусмереног радарског зрачења, ефикасности антене одашиљача и од ефективне радарске површине — [[површина радарског пресека]] (<math>\sigma</math>).<ref name="Књига о принципима радара"/><ref name="Извођење једначина за радар"/><ref name="Чланак о принципу рада радара pp. 5, 6"/>

:<math>\ P_r = \ S_u\cdot G\cdot \sigma\quad \longmapsto \quad\ P_r = \frac{P_s}{{4}{\pi}\cdot{{R_1}^2}}\cdot G\cdot \sigma </math>

Густина пријемне снаге одбијеног радарског зрачења, испред пријемне антене, резултат је расподеле електромагнетног зрачења по површини коре лопте, чији је полупречник растојање од „осветљеног“ објекта до пријемне антене <math>\ R_2</math> (што се додирује са објектом). Аналитички се добија када се рефлектована снага зрачења подели са површином омотача лопте. Користи се одређивање примљене снаге на антени <math>\ P_e</math>:

:<math>\ S_e = \frac{P_r}{{4}{\pi}\cdot{\ {R_2}^2}}\quad \iff \quad\ P_e = \ S_e\cdot A_w\quad \longmapsto \quad\ P_e = \ S_e\cdot A\cdot K_a\quad \iff \quad A_w = A \cdot K_a</math>

{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:2px; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|<center><math>\ P_e = \frac{P_r}{{4}{\pi}\cdot{{R_2}^2}}\cdot A \cdot K_a</math></center>
|-
|<center>Примљена снага повратног сигнала</center>
|}

У општем случају, када су [[Радио-предајник|предајник]] и [[Радио-пријемник|пријемник]] на истој локацији (<math>\ R_1 = R_2</math>) и заменом рефлектоване снаге <math>\ P_r</math>, одговарајућим изразом, помоћу илустроване математичке трансформације, добија се потпунији облик једначине за примљену снагу сигнала.
[[Датотека:Fluctuation.png|[[Површина радарског пресека]] (σ) авиона и других објеката зависи од тога под којим углом је радарски „осветљен“.<ref name="Извођење једначина за радар"/><ref name="Чланак о принципу рада радара pp. 5, 6"/>|десно|мини|350п]] [[Датотека:Математичка трансформација.PNG|центар|380п]]
[[Датотека:Математичка трансформација 3.svg|десно|300п]]
Увођењем параметра таласне дужине <math>\ \lambda</math>, у последњу једначину на горњој слици,<br /> преко одговарајуће везе:

: <math>\ G = \frac{{4}{\pi}\cdot A\cdot K_a}{\lambda^2}\quad \longmapsto \quad A\cdot K_a = \frac{G\cdot\lambda^2}{{4}{\pi}}</math>

Приказаном трансформацијом, добијају се једначине за теоретско срачунавање основних перформанси радара.<ref name="Извођење једначина за радар"/>
{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:3px; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|<center><math>\ P_e = \frac{{P_s}\cdot{G}^2\cdot\sigma\cdot\lambda^2}{\left({4}{\pi}\right)^3\cdot\ {R}^4}\quad  \longmapsto \ R = \sqrt[4]{\frac{P_s \cdot {G}^2 \cdot \lambda^2 \cdot \sigma}{P_e \cdot({4}{\pi})^3}}</math></center>
|-
|
|-
|<center><math> \ R_{max} = \sqrt[4]{\frac{{P_s} \cdot {G}^2 \cdot \lambda^2 \cdot \sigma}{{P_e}_{min} \cdot(4\pi)^3}}\quad \longmapsto \ R_{max} = \sqrt[4]{\frac{{P_s} \cdot G^2 \cdot \lambda^2 \cdot \sigma}{{P_e}_{min} \cdot({4}{\pi})^3\cdot L_{gub}}}</math></center> 
|}

[[Датотека:Смањење домета.png|<center>Смањење максималног домета, у функцији недостајања снаге одређеног броја модула, због отказа, за [[предајник]]<br /> са укупно 32 модула.<ref name="Књига о принципима радара"/></center>|десно|мини|350п]]
 
Прва једначина показује да снага повратног сигнала опада, са четвртим степеном растојања, што значи да је пријем сигнала од далеких циљева веома отежан. На основу ове једначине, може се срачунати растојање између радара и „осветљеног“ објекта (циља), ако су познати сви потребни параметри.

Највећи домет радара, дефинисан је другом једначином, на основу минималне снаге <math>\ {P_e}_{min}</math>, коју може прихватити пријемна [[антена]], а довољна је за детекцију циља.

Ове једначине су прихватљиве за теоретско срачунавање перформанси радара. Међутим за већу тачност је неопходно узети у обзир губитке, апсорпцију медија кроз који се преносе таласи, као и губитке због њихове дисперзије. Ови губици се дефинишу са укупним ''фактором губитака'' (L<sub>gub</sub>), који је збир парцијалних. Услед постојања ових губитака, очигледно је да се смањује радарски домет. Проток радарских таласа кроз идеалну средину вакуума, нема никаквих губитака (L<sub>gub</sub> = 1). У другим срединама је (L<sub>gub</sub> > 1).<ref name="Књига о принципима радара"/><ref name="Извођење једначина за радар"/><ref name="Чланак о принципу рада радара pp. 5, 6"/>

У пракси се проблем своди на то да мали губици и други чиниоци, под четвртим кореном, губе практични значај па се може довољном тачношћу упростити једначина:<ref name="Књига о принципима радара"/>{{Напомена|Овај четврти корен, за двоструко већи максимални домет изискује 16 пута повећање генерисане снаге. Инверзија овог аргумента, такође је претпоставка, ако се генерисана снага смањи за 16 пута (за 1/16) (нпр. неуспех у два, од 32 модула предајне антене с фазним низом), резултат је у занемарљивој промени максималног домета у пракси: <small><math> \sqrt[4]{15/16} = \sqrt[4]{0.9375} = 0.982 < 2\%</math></small><ref name="Књига о принципима радара"/>}}
 
{| style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|<center><math> \ R_{max} \approx \sqrt[4]{P_s}</math></center> 
|}

Ознаке коришћених појмова и карактеристика:
{{col-start}}
{{col-2}}
* <math>\ A_i</math> [m^2] = сферична површина ''омотача лопте'', полупречника <math>\ R</math>
* <math>\ A</math> [m²] = геометријска површина антене
* <math>\ A_w</math> [m²] = ефективна површина антене
* <math>\ S_u</math> [W/m²] = густина неусмереног радарског зрачења
* <math>\ S_g</math> [W/m²] = густина усмереног радарског зрачења
* <math>\ S_e</math> [W/m²] = густина пријемне снаге радарског зрачења
* <math>\ P_s</math> [W] = снага предајника
* <math>\ P_r</math> [W] = рефлектована снага
* <math>\ P_e</math> [W] = примљена снага повратног сигнала
{{col-2}}
* <math>\ R</math> [m] = удаљеност од предајника до места посматране вредности густине неусмереног радарског зрачења
* <math>\ R_1</math> [m] = удаљеност од предајника до циља
* <math>\ R_2</math> [m] = растојање од циља до пријемника
* <math>\ G</math> = ефикасност предајне антене
* <math>\ \sigma</math> [m²] = површина радарског пресека
* <math>\ \lambda</math> [m] = таласна дужина
* <math>\ L_{gub}</math> = фактор губитака
* <math>\ K_a</math> = коефицијент ефикасности антене
{{Col-end}}

=== Доплеров ефекат ===
{{Главни чланак|Доплеров ефекат}}
[[Доплеров ефекат]] заснива се на принципу промене [[Фреквенција|учестаности]] услед релативног кретања радара и објекта, предмета детекције. Тада долази до промене учестаности таласа, регистрованог у [[Радио-пријемник|пријемнику]] радара. На пример, [[звук]] путује са релативно малом [[брзина звука|брзином]], око 360 -{m/s}-, и због тога је могуће запазити Доплеров ефекат када прође возило са брзином од 4 -{m/s}- и са укљученом сиреном. Мада, овај пример резултује у малој промени учестаности, свега од (1%), али људско ухо то веома добро региструје.<ref name="Књига о принципима радара"/><ref name="Доплер – ефекат">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/11.coherent/co06.en.html |title=Doppler- Effect| quote = Доплер – ефекат |date=| format = |publisher=Radartutorial .eu| location = | language = {{en}} |accessdate=10. 10. 2012}}</ref><ref name="Чланак о принципу рада радара pp. 4">{{cite web| url = http://www.mit.edu/~lrv/cornell/publications/radar%20principles.pdf |title=Doppler Effect and Moving Target Indication (MTI) Filtering|quote=Чланак о принципу рада радара|last=Varshney|first=Lav|date=29. 10. 2002|format=pdf|publisher=Syracuse Research Corporation|location=|language={{en| pages = 4}}|accessdate=19. 9. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120930071334/http://www.mit.edu/~lrv/cornell/publications/radar%20principles.pdf|archive-date=30. 9. 2012|url-status=dead|pages=4}}</ref>

{|  style="background:#fff; margin-left:10px; border-style:solid; border-width:2px; border-color:#0095b6; padding:8px; float:right; width:450px;"
|-
|[[Датотека:Doppler effect diagrammatic.png|400п]]
|-
|<center>Промена таласне дужине изазване са релативним<br /> кретањем извора.</center>
|-
|[[Датотека:Dopplerfrequenz.gif|400п]]
|-
|<center>Анимација илуструје Доплеровог ефекта, који [[аутомобил]] изазива у покрету, са звуком сирене. Интензитет звука расте при приближавању аутомобила уху посматрача, а при удаљавању опада. Ружичасти кругови су звучни таласи. Када се аутомобил креће лево од посматрача (прошао га), сваки следећи талас се емитује са позиције даље налево од претходног. Дакле, за посматрача испред аутомобила, сваки талас има мало мање времена да га достигне од претходног таласа. Таласи се „гомилају“, па је време између доласка два суседна смањено, дајући им већу учестаност. За посматрача са леђа аутомобила ''(десно)'', сваки талас траје нешто дуже време да га достигне од претходног. Таласи се размичу, па је време између доласка следећег благо повећано, дајући им нижу учестаност.<ref name="Доплер – ефекат"/></center>
|}
Поједностављено, за лако разумевање феномена, погодна је и следећа аналогија. Када се претпостави постојање два играча са лоптама, бацач и хватач. У случају када хватач стоји у месту, а бацач се креће и баца лопте хватачу у истим временским размацима између суседна два бацања. Претпоставља се, да се све бачене лопте увек крећу са константном брзином, на целој својој путањи. У случају када би ове обе особе стајале у месту, хватач би имао исто време између хватања две суседне лопте. Међутим, када се бацач креће у односу на хватача, ситуација је другачија. У току његовог приближавања хватачу, лопте би стизале са перманентним смањењем временског размака између две суседне. У тренутку њиховог најмањег растојања, тај временски размак између пристиглих лопти би био најкраћи. После тога тренутка, како растојање између играча расте, расло би и време између пристизања две суседне лопте. У аналогији са радаром, бацач лопти је „радарски одраз“, а хватач је радарски пријемник. Па се по тој аналогији мења и таласна дужина, при простирању таласа код релативном кретању циља (рефлектора) и пријемника, што је и илустровано на сликама десно. Дакле, релативна разлика у брзини између извора и једног посматрача је оно што изазива Доплеров ефекат.<ref name="Доплер радар">{{cite web|url=http://www.copradar.com/preview/chapt3/ch3d1.html |title=Doppler Radar |quote=Доплер радар | year=1999—2000. |format= |publisher=CopRadar.com — subsidiary of Sawicki Enterprises |location= |language={{en}}|accessdate=25. 9. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130115215049/http://copradar.com/preview/chapt3/ch3d1.html |archive-date=15. 1. 2013 |url-status=dead }}</ref>
У случају радара, брзина његових таласа је много већа него [[брзина звука]], па је и последична промена много мања. Савремена електроника, мерна и рачунарска технологија, боље региструју и обрађују ове промене него што је то у стању људско ухо, за звук. Брзине, као што су пар сантиметара у секунди, могу се Доплеровим ефектом веома лако измерити, а прецизност је много већа него код других метода. Практично сваки савремени радар користи овај принцип.

Радар са Доплеровим ефектом, користи ефекат промене учестаности таласа (-{f}-) са променом релативног положаја објекта (циља), за мерење његове брзине. Једначина, за тако дефинисан проблем, сагласна Доплеровом ефекту, гласи:
<math> f = \frac{v+v_r}{v-v_s}\cdot{f_0}\quad \longmapsto \quad\ v_s =\ v -\left(v + v_r\right)\cdot\frac{f_0}{f}</math>

Где је:
{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|
* <math>\ f_0</math> = референтна учестаност
* <math>\ f </math> = измењена учестаност
* <math>\ v = c_0</math> = брзина радарског таласа ([[брзина светлости]])
|
* <math>\ v_r</math> = радијална брзина посматрача (пријемника радара)
* <math>\ v_s</math> = радијална брзина циља
* — 
|}
Често се користе промене фазе повратног сигнала уместо промене учестаности. Треба подвући да је само радијална компонента брзине на располагању за мерење. Стога, када се објекат креће под правим углом, у односу на радарски зрак, не региструје се брзина, док ако су објекат и пријемник на заједничкој путањи кретања региструје се потпуна брзина.<ref name="Доплер радар"/><ref name="Доплеров ефекат">{{cite web|url=http://archive.ncsa.illinois.edu/Cyberia/Bima/doppler.html |title=The Doppler Effect |quote=Доплеров ефекат |date=|format= |publisher=illinois.edu |location= |language={{en}} |accessdate=25. 9. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120917120436/http://archive.ncsa.illinois.edu/Cyberia/Bima/doppler.html |archive-date=17. 9. 2012 |url-status=dead }}</ref><ref name="Ширење Доплер фреквенције">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/20.airborne/ab10.de.html |title=Spreizung der Dopplerfrequenz| quote = Ширење Доплер фреквенције |date=| format = |publisher=Radartutorial .eu | location = | language = {{de}} |accessdate=25. 9. 2012}}</ref>

=== Поларизација ===
Радар емитује сигнале у виду усмереног осцилирајућег таласа. Поларизација је облик равни у којој талас осцилује. Према облику равни и облику осциловања, у њој, постоји подела поларизације:
{{col-start}}
{{col-2}}
* По карактеристикама
** линеарна и
** случајна (насумична).
{{col-2}}
* По облику
** вертикална,
** хоризонтална,
** циркуларна (лева и десна) и
** елиптична.
{{Col-end}}
{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:Radar-polarisation5.svg|200п]]||[[Датотека:Circular.Polarization.Circularly.Polarized.Light Right.Handed.Animation.305x190.255Colors.gif|200п]]||[[Датотека:zirkulanim.gif|200п]]
|-
|<center>''Осветљење'' циља са хоризонталном и<br /> вертикалном поларизацијом. За овај<br /> облик циља, ефикаснија је хоризонтална.</center>||<center>Лева „циркуларна поларизација“.<br /> Код ње је кружно простирање<br /> радарских таласа.</center>||<center>Упоредно, све три врсте<br /> поларизације радарских таласа.

Кружна је у средини.</center>
|}
Вертикална и хоризонтална се одвијају у тим равнима. Циркуларна се кружно одвија у леву или у десну страну. Елиптична се добија са сабирањем сложених сигнала истих учестаности.

Циркуларна поларизација се користи за смањење утицаја влаге на простирање радарских таласа. Линеарна поларизација, користи се за површине метала, и помаже да се игнорише утицај влаге. Случајна (насумична) поларизација, користи се за фракталну површину, као што су стене или земљиште и користе се код навигационих радара.<ref name="Циркуларна поларизација">{{cite web| url = http://www.answers.com/topic/circular-polarization |title=Circular polarization| quote = Циркуларна поларизација |date=| format = |publisher=Answers| location = | language = {{en}} |accessdate=25. 9. 2012}}</ref><ref name="Поларизација">{{cite web|url=http://www.radartutorial.eu/06.antennas/an06.de.html |title=Polarisation| quote = Поларизација|date=| format = |publisher=Radartutorial .eu| location = | language = {{De}} |accessdate=26. 9. 2012}}</ref>

=== Карактеристике и фактори ремећења ===
==== Сноп, путања и домет радарског зрачења ====

[[Електромагнетско зрачење|Радарски зрак]] у [[вакуум]]у има линеарну, а у атмосфери закривљену путању услед варијација [[индекс преламања|индекса преламања]] [[ваздух]]а. Чак када се зрак паралелно емитује са земљином површином, он се удаљава изнад ње, због закривљености испод хоризонта. Осим тога, сигнал слаби од утицаја средине кроз који пролази, а зраци и цео њихов сноп деформишу свој облик.

Максимални домет конвенционалних радара може бити ограничен са више фактора:
* Линија видљивости, која зависи од њене висине изнад земље.
* Максимални „недвосмислени“ домет, који је одређен са могућношћу понављања учестаности импулса. То јест, када импулс путује дуж линије домета и врати се пре следећег емитованог пулса, то је „максимални недвосмислени домет“
* Осетљивост радара и снага повратног сигнала, обрачунати су у једначинама перформанси радара. У њима су укључени утицајни фактори губитака и смањења „уочљивости“, као што је [[радарски попречни пресек]] циља.
[[Датотека:Radar7.svg|центар|780п]]

==== Бука ====

У [[електроника|електроници]] [[Бука (радио)|бука]] се односи на електронски сигнал који је аналоган [[шум]]у у аудио систему. „Бука“ је интерни извор случајних промена у сигналу, који може бити генерисан од било које електронске компоненте. Обично се појављује као случајна варијација сабирања са нежељеним одјеком сигнала, добијеним у радарском пријемнику. Мања снага жељеног (корисног) сигнала, теже надјача и издваја се од „буке“ (слично покушавају да се чује шапат поред пролазећег воза). Фактор шума је мера „буке“ регистроване од пријемника, у односу на идеални пријем. Та разлика треба бити сведена на минимум.

„Буку“ (шум) генеришу насумичне термичке промене, чији је узрочник обично електроника. У електричном проводнику, дешавају се промене отпора и генерисање [[топлота|топлоте]], без обзира на примењени напон.

„Бука“ се такође генерише и из спољних извора и то најчешће из природне топлотне радијације око окружења приоритетног циља. Код модерних радарских система, због високих перформанси пријемника, унутрашња „бука“ је обично нивоа „буке“ спољашњег окружења или нешто мања. Изузетак је ако је радар у окружењу ведрог неба, када је хладније па се генерише врло мала спољашња топлотна „бука“.

Такође, појављује се варирање буке због проласка електрона, које зависи од односа -{1/f}-. Овај допринос буке много је мањи, од топлотне, када је учестаност велика. Стога, код импулсних радара, систем увек ради са променљивом учестаности, па се бира област најмање „буке“.

Средњи квадратни напон услед топлотне „буке“ <math>\ v_n</math>, генерисан из електричног отпора <math>\ R</math>, преко пропусног опсега <math>\ \Delta f </math>, дат је једначином:
{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|<math>\ v_{n}  = \sqrt{ 4 k_B T R \Delta f }</math>||<math>; \quad \iff \quad  \quad</math>||Где је:
* <math>\ k_B</math> = [[Болцманова константа]]
* <math>\ T</math> = температура у степенима [[Келвин]]а
|}
Да би се смањио ниво унутрашње топлотне „буке“, хладе се поједина електронска кола система радара. „Бука“ се може смањити и ако се сигнал подели преко више филтера за обраду сигнала импулсног Доплера, чиме се смањује његов ниво, сагласно броју филтера. Ова побољшања зависе од кохерентности решења.<ref name="Радар"/><ref name="Дефиниција буке">{{cite web| url = http://www.sengpielaudio.com/calculator-noise.htm |title=Thermal noise Johnson noise, Nyquist noise, and white noise | quote = Дефиниција буке |date=| format = |publisher=sengpielaudio.com | location = | language = {{en}} |accessdate=27. 9. 2012}}</ref>

==== Мешање ====
Радарски системи морају да превазиђу нежељене сигнале и да се фокусирају само на стварне циљеве од интереса за извршење задатка. Ови нежељени сигнали могу да потичу од унутрашњих и спољних пасивних и активних извора. Способност радарског система за превазилажење ових нежељених сигнала је да дефинише свој однос „сигнал-бука“ (-{SB}-). „Сигнал-бука“ је дефинисан као однос снаге сигнала (битне информације) и позадинске „буке“ (нежељени сигнал):<ref name="Дефиниција буке"/><ref name="=Однос снаге корисног сигнала и буке">{{cite web|url=http://www.answers.com/topic/signal-to-noise-ratio |title=Signal-to-noise ratio | quote = Однос снаге корисног сигнала и буке |date=| format = |publisher=answers.com| location = | language = {{en}} |accessdate=27. 9. 2012}}</ref>

:<math>\mathrm{SB} = \frac{P_\mathrm{signal}}{P_\mathrm{buka}},</math>

Више система се користе за изолацију сигнала стварног циља од околних нежељених сигнала (шума, односно буке). -{SB}- је мера, која се користи у науци и инжењерству, који пореди ниво жељеног сигнала са нивоом „буке“ у позадини. Као што је приказано, дефинише однос снаге сигнала и снаге шума. Однос већи од 1:1 показује више сигнала од буке. Док се -{SB}- често односи на електричне сигнале, може се применити и на било коју другу врсту сигнала.

У горњој једначини -{P}- је просечна снага. Оба сигнала, снаге корисног и снаге шума морају да се мере на истим или еквивалентним тачкама у систему, а у оквиру истог пропусног опсега система. Ако се сигнали мере преко исте импедансе, онда се -{SB}- може добити израчунавањем односа квадрата њихових амплитуда:

:<math>\mathrm{SB} = \frac{P_\mathrm{signal}}{P_\mathrm{buka}} = \left(\frac{A_\mathrm{signal}}{A_\mathrm{buka}}\right)^2,</math>

Где однос амплитуда је квадратни корен од -{SB}-, може се нпр. односити и на сигнале напона. Многи сигнали имају веома широк динамички опсег, па се -{SB}- често изражава помоћу логаритамске скала децибела. У децибелима, -{SB}- је дефинисан однос снаге:

:<math>\mathrm{SB} = 10\ log_{10}\left(\frac{P_\mathrm{signal}}{P_\mathrm{buka}}\right) = P_\mathrm{signal,dB} - P_\mathrm{buka,dB},</math>
{|  style="float:left; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:#0095b6; padding:8px;"
|При коришћењу амплитуда, однос „сигнал-бука“ је:||<nowiki></nowiki><math>\mathrm{SB} = 10\ log_{10}\left(\frac{A_\mathrm{signal}}{A_\mathrm{buka}}\right)^2 = 20\ log_{10}\left(\frac{A_\mathrm{signal}}{A_\mathrm{buka}}\right),</math>
|}

{{-}}
Овај се појам понекад користи неформално, за однос корисних и лажних информација, или ирелевантних података у разговору. На пример, у отвореним форумима и другим скуповима. Када се одлута са теме, тада се те поруке сматрају као „шум“ (бука), који се меша са основним „сигналом“ (темом) одговарајуће расправе.<ref name="Дефиниција буке"/><ref name="=Однос снаге корисног сигнала и буке"/><ref name="Карактеристике буке">{{cite web| url = http://www.ieee.li/pdf/viewgraphs_mohr_noise.pdf |title=Tutorial Mohr on Receiver Noise Characterization, Insights & Surprises| quote = Карактеристике буке|last=Mohr|first=Richard J.|year=2010| format =pdf |publisher=Microwave Theory & Techniques Society | location = | language = {{en}} |accessdate=27. 9. 2012}}</ref>

==== Вишеструки сигнали (гужва) ====

„Гужва“ се дешава на таласима радио учестаности, када се одраз враћа од неважних циљева за кориснике радара. Ови циљеви обухватају природне објекте као што су [[Земља]], [[море]], падавине (киша, снег или град), [[песак]] од олује, животиње (нарочито птице), атмосферске турбуленције и друге атмосферске утицаје, одразе јоносфере и стазе метеора. „Гужва“ се може генерисати и од вештачких објеката као што су зграде и намерно, помоћу радарских ометача, као што су диполни антирадарски рефлектори (пасивна противрадарска заштита, станиолски листићи).<ref name="Ометање радара">{{cite web|url=http://www.radartutorial.eu/11.coherent/co04.en.html |title=Radar Clutter| quote = Ометање радара |date=| format = |publisher=Radartutorial .eu| location = | language = {{en}} |accessdate=1. 10. 2012}}</ref><ref name="Врсте сметњи">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/16.eccm/ja04.en.html |title=Electronic Interference| quote = Врсте сметњи |date=| format = |publisher=Radartutorial .eu | location = | language = {{en}} |accessdate=3. 10. 2012}}</ref>

[[Датотека:Сметање.svg|центар|450п]]

<center>'''<big>Шематски приказ врста ометања — „гужве“.</big>'''</center>
[[Датотека:Радарски циљеви и бука.svg|<center>Екран са приказом радарских<br /> циљева и „гужве“.</center>|десно|мини|200п]]

Некада „гужва“ може бити изазвана са дугачким радарским таласоводом, између радарског примопредајника и антене. У типичном концепту радара показивача позиције са ротирајућом антеном, то се обично манифестује као „сунце“ у центру екрана, пошто пријемник реагује на одраз од честица прашине и погрешне учестаности у таласоводу. Подешавањем тренутка између слања пулса, са одашиљача и фазе на пријемнику, генерално је могуће смањити појаву „сунца“ на показивачу, без утицаја на тачност опсега.<ref name="Врсте сметњи"/>

Док неки извори „гужве“ могу бити непожељни за неке апликације радара, као што су олујни облаци за задатке одбране од напада из ваздушног простора, исти су пожељни за метеоролошко праћење. „Гужва“ се сматра пасивним извором сметњи, јер се појављује само као одговор на сигнал послат од радара.<ref name="Врсте сметњи"/><ref name="Метеоролошки сервис">{{cite web|url=http://nws.noaa.gov/glossary/index.php?letter=h |title=National Weather Service |quote=Метеоролошки сервис |date=25. 6. 2009 |format= |publisher=National Oceanic and Atmospheric Administration |location= |language={{en}} |accessdate=1. 10. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121007140227/http://www.nws.noaa.gov/glossary/index.php?letter=h |archive-date=7. 10. 2012 |url-status=dead }}</ref>

Постоји неколико метода за откривање и неутралисање „гужве“. Многе од тих метода се ослањају на чињеницу да „гужва“ има тенденцију да се појављује при статичком режиму рада радара, који у принципу скенира. Стога, када се касније упореди са одразом при скенирању, жељени циљеви ће се појавити да се крећу, а сви стационарни одјеци тада се могу препознати и елиминисати као „гужва“. Велика „гужва“ се може смањити са коришћењем хоризонталне поларизације, док се киша и [[влага]] смањује са циркуларном поларизацијом. Код метеоролошких радара пожељан је супротан ефекат, тада је ефикасније користити линеарну поларизацију, због боље детекције падавина. Друге методе за превазилажење „гужве“ се састоје у настојању повећања односа „сигнал-бука“ (SB).<ref name="Студија и анализа сметњи">{{cite web| url = http://soma.mcmaster.ca/papers/Paper_16.pdf |title=Uncovering Nonlinear Dynamics—The Case Study of Sea Clutter|quote=Студија и анализа сметњи|last=Paper|first=Invited|date=|format=pdf|publisher=mcmaster|location=|language={{en}}|accessdate=1. 10. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20110827143252/http://soma.mcmaster.ca/papers/Paper_16.pdf|archive-date=27. 8. 2011|url-status=dead}}</ref> [[Датотека:Ометање морским таласима.png|<center>Екран са приказом радарског ометања, морским таласима.</center>|десно|мини|200п]]
Иако је у великом броју случајева, „гужва“ изазвана географским условима копна, што генерише стационарне сметње, често је и ефекат ветра на њихање дрвећа и слично узрок непожељном одразу. Из тих разлога, са увођењем Доплеровог ефекта се уочава тај помак на радарском одразу. У овим случајевима Доплеров ефекат је важан метод уклањања тих нежељених сигнала у делу њихове обраде. То је посебно важно за велики број радарских система изнад мора, када рефлексија радарских таласа садржи утицај покретних таласа (види се на слици).<ref name="Ометање радара"/><ref name="Метеоролошки сервис"/><ref name="Студија и анализа сметњи"/>

Константа односа лажних упозорења, открива се са заједничким обликом алгоритма, који се користе у радарским системима за детекцију одраза циља при сметњама и лажним сигналима. Пријемником се аутоматски подешава одржавање константног нивоа укупне видљиве „гужве“. Док то не помогне у откривању циљева, маскирана јача „гужва“ их окружује, то не помаже да се направи разлика са јаким осветљењем циља. У прошлости, радарска „аутоматска контрола“ је извођена електронски и под утицајем појачања целог радарског пријемника. Како су радари напредовали, прешло се на рачунарски софтвер за „аутоматску контролу“, који управља и утиче на добитак веће густине одраза, у специфичним ћелијама откривања.<ref name="Студија и анализа сметњи"/>

„Гужва“ такође може да потиче и од вишеструких одраза од истог циља, због рефлексије тла, атмосферских концентрација или јоносферске рефлексије / рефракције. Исто тако најезда великих јата [[птице|птица]] и [[Инсекти|инсеката]]. Овај тип „гужви“, посебно је непријатан, јер изгледају слике реалне, крећу се и понашају као и други стварни<br /> циљеви од интереса за откривање.
[[Датотека:Multipath propagation diagram en3.svg|<center>Рефлексија повратних (рефлектованих) [[Талас (физика)|таласа]], од других објеката у окружењу.</center>|десно|мини|200п]]Ти лажни циљеви су двојници, или како се називају „духови“ (види слику десно). У типичном сценарију, одраз авиона се вишеструко огледа са рефлексијом праве слике од земље испод, или облака изнад. На екрану се појављује као идентичан циљ поред реалног. Радар може да покуша да уједини те слике циља, подаци о висини циља су погрешни, или још горе њихова елиминација је немогућа. Ови проблеми се могу превазићи укључивањем основне мапе окружења радара и са елиминацијом рефлексије земље изнад одређене висине. У новијим системима контроле летења радарска опрема користи алгоритме за идентификацију лажних циљева, упоређујући тренутни повратни пулс, са суседним, као и стално рачунајући податке о положају радара и циља.<ref name="Студија и анализа сметњи"/>

[[Ветрогенератор]]и (ветрењаче) могу имати негативан утицај на рад радара и његову способност да прикаже радарску слику преко и поред ових објеката. Ово смањење ефикасности радара да испоручи исправне податке, може да утиче на погрешну временску прогнозу и на упозорење на опасност. За ову неповољну обману постоји више примера.<ref name="Ометање радара"/><ref name="Врсте сметњи"/><ref name="Метеоролошки сервис"/><ref name="Студија и анализа сметњи"/><ref name="Ометање радара са ветрењачама">{{cite web|url=http://www.roc.noaa.gov/windfarm/how_turbines_impact_nexrad.asp |title=HOW WIND TURBINES IMPACT THE NEXRAD DOPPLER WEATHER RADAR |quote=Ометање радара са ветрењачама |date=13. 5. 2009 |format= |publisher=Radar Operations Center |location= |language={{en}}|accessdate=1. 10. 2012 }}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

==== Намерно ометање ====
[[Датотека:Jamm01.gif|<center>Екран радара приказује ефекат активног ометача у фази од 210°.</center>|десно|мини|200п]]
[[Датотека:Диполи.jpg|<center>Диполи за пасивно ометање.</center>|десно|мини|200п]]
Ометање радара се односи на сигнале у облику радио учестаности, који потичу из спољњег извора, преносе се са учестаношћу радара и тиме се маскира циљ, који је од интереса за оператора (као што су сопствени авиони у ваздушном простору). Ометање може бити намерно, код ''електронског ратовања'', део је тактике. Ометање се сматра активним када се спољни извор меша са истом учестаношћу, а тај реметећи уређај је изван радарског система и уопште нема везе са његовим сигналима.<ref name="Намерно ометање ради маскирања циљева">{{cite web|url=http://www.radartutorial.eu/16.eccm/ja09.en.html |title=Concealment or Masking| quote = Намерно ометање ради маскирања циљева |date=| format = |publisher=Radartutorial .eu| location = | language = {{en}} |accessdate=2. 10. 2012}}</ref>

Активно ометање је проблематично за радар, пошто сигнал ометања путује само у једном смеру (од ометача на радарски пријемник), док радарски сигнал путује истим правцем два пута у оба смера (радар-циљ-радар) и због тога је значајно смањена снага тога повратног сигнала, који се враћа у радарски пријемник. Ометачки сигнал стога може бити много мање снаге од снаге предајника радара и да ефикасно замаскира циљ дуж линије вида од ометача до радара. Ометачу је додат ефекат који утиче на радар и уз друге линије „вида“, због споредних снопова које хвата радарски пријемник.<ref name="Електронско ратовање">{{cite web| url = http://www.h2g2.com/approved_entry/A637634 |title=Radar Countermeasures: Inverse Gain Jamming | quote = Електронско ратовање |date=21. 7. 2003| format = |publisher=h2g2.com| location = | language = {{en}} |accessdate=12. 10. 2012}}</ref>

Ометање може уопштено бити смањено са сужавањем бочног зрачења на мањи угао, а никада не може бити потпуно укинуто, када се радар директно суочава са ометачем који користи исту учестаност и поларизацију. Вишелинијско (бочно) ометање може се превазићи са смањењем примања бочних таласа, са пројектом антене радара и са коришћењем зрачења антене за откривање и непоштовање неважних сигнала. Друге технике за повећање отпорности радара против ометања користе се и стохастичке промене учестаности и поларизације.<ref name="Електронско ратовање"/><ref name="Радарске противмере">{{cite web| url = http://www.h2g2.com/approved_entry/A637535 |title=Radar Countermeasures: Range Gate Pull-Off | quote = Радарске противмере |date=21. 7. 2003| format = |publisher=h2g2.com | location = | language = {{en}} |accessdate=2. 10. 2012}}</ref>

Пасивно ометање је маскирање својих објеката (авиона, бродова) са облаком листића и трака станиола и влакана стаклене вуне, који се расипају у ваздушном простору у зони штићених циљева. Често се то користило у [[Други светски рат|Другом светском рату]], а и данас у софистицираним системима аутоматски избациваних дипола у облику ракетица (патрона).<ref name="Намерно ометање ради маскирања циљева"/>

Ометање је недавно постао проблем и за -{C}--опсег (5,66&nbsp;GHz), метеоролошких радара са већим учестаностима од 5,4 -{GHz}-, -{WiFi}--опсег.<ref name="Намерно ометање ради маскирања циљева"/>

== Обрада радарских сигнала ==

=== Мерење растојања ===

==== Техника мерења и ограничења ====

Један од начина мерења удаљености неког објекта може бити када се емитује кратак [[импулс]], и након тога измери потребно време за повратак његовог одбијеног сигнала од објекта. Удаљеност је једна половина укупног пута, који је сигнал прешао, а добија се када се [[брзина светлости]] помножи са половином времена путовања радарског зрака (због тога што сигнал треба да допре до објекта и да се врати назад до пријемника). Брзина сигнала је брзина светлости, што чини кретање у веома кратком времену. Због овог разлога прецизна мерења удаљености су била компликована док није уведена електроника високих могућности. Из тих разлога, старије генерације радара су били ограничених могућности и прецизности мерења, радили су у оквиру грешке од пар процената.<ref name="Пређени пут">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb07.de.html|title=Entfernungsbestimmung |quote=Пређени пут|date=|format=|publisher=Radartutorial .eu|location=|language={{De}}|accessdate=9. 10. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20121008003723/http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb07.de.html|archive-date=8. 10. 2012|url-status=dead}}</ref>
{| style="float:right; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:Radaroperation.gif|300п]]||[[Датотека:r min.png|200п]]
|-
|<center>Илустрација принципа мерења даљине циља.</center>|||<center>Минимално растојање за мерење.</center>
|}

:<math>\ R = \frac{{\ c_0}\cdot\ t}{2}</math>

Где су:
* <math>\ R</math> [m] = удаљеност од радара до места циља
* <math>\ c_0 \approx 3\cdot 10^8</math> [m/s] = брзина светлости

:<math>\left (c_0 = 299.792,458\right)\quad</math> [km/s]
* <math>\ t</math> [s] = [[време]]

У принципу, [[Радио-пријемник|пријемник]] не открије рефлектовани зрак све док се не врати емитовани сигнал из антене [[Радио-предајник|предајника]]. Коришћењем уређаја, који се назива [[дуплексер]] ({{јез-енг|duplexer}}), смењује се укључивање и спровођење радарских сигнала, емитовања и повратка од рефлексије, по унапред утврђеном временском редоследу. Одређена раздаљина је једнака половини резултата мерења дужине импулса, помножена са [[брзина светлости|брзином светлости]].<ref name="Минимална удаљеност">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb10.de.html | title =Minimale Messentfernung| quote =Минимална удаљеност|date =| format =| publisher =Radartutorial .eu| location =| language ={{De}}| accessdate=10. 10. 2012| archive-url =https://web.archive.org/web/20121022103419/http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb10.de.html| archive-date=22. 10. 2012|url-status=dead| df =}}</ref>

Радари који користе исту антену за емисију и пријем радарских таласа преко уређаја, који се назива дуплексер, обично имају смањену могућност за мерење малог растојања до циља (-{Rmin}-). То проистиче из чињенице да је тада велики пренос рефлектоване снаге [[Радио-пријемник|пријемника]], а који мора бити искључен током времена емисије радара, продужава неопходно време за прелазни процес. Из тих разлога је при мерењу мале удаљености између антене и циља (-{Rmin}-), је процес усложњен. Захтева се да емитујући пулс мора потпуно напустити антену и тек тада радарски систем може да пређе на пријем. Зато време емитовања (<math>\tau</math>) мора бити што је могуће краће, ако је циљ близу, али му је минимална вредност технички лимитирана. Време пребацивања (<math>t_{prebaciv.}</math>) са емисије на пријем, преко дуплексера, такође је утицајни фактор у једначини за минимално растојање:<ref name=" Максимална удаљеност">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb09.de.html | title =Maximale Messentfernung| quote =Максимална удаљеност|date =| format =| publisher =Radartutorial .eu| location =| language ={{De}}| accessdate=10. 10. 2012| archive-url =https://web.archive.org/web/20121022092637/http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb09.de.html| archive-date=22. 10. 2012|url-status=dead| df =}}</ref>

:<math>\ R_{min} = \frac{\ c_0\cdot\left (\tau + t_{prebaciv.}\right)}{2}</math> [m]

Пример, ако радар у контроли ваздушног саобраћаја има пренос импулса у времену од 1 микросекунди и време за опоравак од дуплексер 100 -{ns}-, онда је минимална удаљеност мерења 165 -{m}-.<ref name="Минимална удаљеност"/>

Слични услови су и за мерење максималне раздаљине. Следећи импулс се не шаље, док се не прими претходни повратни од циља, иначе пријемник не би могао регистровати разлику. У циљу максимизирања даљине мерења, проба се неколико поновљених вредности размака времена трајања између два суседна импулса, или реципрочно, понављају се учестаности импулса.

Ова два услова и захтева за мале и велике удаљености, међусобно су у супротности, то није лако међусобно помирити у једном радару. То је зато што је кратки импулс потребан за добро мерење минималне даљине, за што је потребно мање укупне енергије, а рефлектовани сигнал је слаб, те је са њим теже открити циљ. Због тога радари нису универзални, сваки користи посебан тип сигнала. Радари за велика растојања користе дуге импулсе са дугим временским размаком између њих а радари кратког домета користе краће импулсе са мањим временским размаком између њих. Овај образац дужине импулса и размака између њих је познат као учестаност, једна је од главних карактеристика сваког радара. Са савременом технологијом електронике, тај проблем је превазиђен, многи радари сада могу да промене своју учестаност, а са тиме и домет.<ref name=" Максимална удаљеност"/>

:<math>\ R_{max} = \frac{\ c_0\cdot\left (PRT - P_w\right)}{2}\quad \longmapsto \quad\ R_{max} \approx \frac{\ c_0\cdot\left (PRT - P_w\right)}{6,66}</math> [km]

У претходној једначини је брзина светлости (<math>\ c_0</math>), период понављања импулса (<math>PRT</math>) и величина импулса (<math>P_w</math>). Ако емитовање импулса траје око 1 -{µs}- и прође време до укључивања пријема више од 1.000 микросекунди, што је у овом разматрању занемарљиво и може се слободно игнорисати.

Домет, резолуција и карактеристике примљеног сигнала у односу на [[Бука (радио)|буку]] у великој мери зависе од облика импулса. Зато се импулс често модулише за постизање бољих перформанси, користећи технику познату као „компресија импулса“.<ref name=" Максимална удаљеност"/>

Даљину је могуће измерити и као функцију времена. У теорији радара, податак за јединицу дужине је миља и време за које је потребно да радарски импулс путује једну наутичку миљу је реперна временска јединица за мерење трајања одласка и повратка сигнала од циља. [[Наутичка миља]] има тачно 1.852 m, дељењем ове раздаљине са брзином светлости, а затим множењем резултата са 2 (два пута растојање), даје резултат од око 12,36 микросекунди.<ref name=" Максимална удаљеност"/>

==== Модулација учестаности ====
Други начин за мерење удаљености је базиран на [[Модулација учестаности|модулацији учестаности]]. Упоређивање [[Фреквенција|учестаности]] између два сигнала, много је прецизније, чак и са старијом [[електроника|електроником]], него помоћу мерења времена трајања емитовања одлазећег и пристизања повратног сигнала. Мерењем учестаности повратног сигнала и упоређивањем са оригиналом, може се лако уочити разлика међу њима.<ref name="Књига о радару"/><ref name="Радар модулисане фреквенције, континуалног таласа">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/02.basics/rp07.en.html |title=Frequency-Modulated Continuous-Wave Radar|quote=Радар модулисане фреквенције, континуалног таласа|date=|format=|publisher=Radartutorial .eu|location=|language={{en}}|accessdate=10. 10. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120528013731/http://www.radartutorial.eu/02.basics/rp07.en.html|archive-date=28. 5. 2012|url-status=dead}}</ref>

[[Датотека:Fmcw prinzip.svg|<center>Мерење удаљености циља, базиран на [[Модулација учесталости|модулацији учесталости]] повратног у односу на сигнал емисије.</center>|десно|мини|300п]]Ова техника се може користити код система, као што је радарски [[висиномер]] на авионима. У овим системима „носећи“ радарски сигнал је модулиране учестаности на предвидљив начин, типично варирајући горе и доле са [[синусни талас|синусним таласом]] на звучним учестаностима. Изворни сигнал се шаље са једне [[антена|антене]], а прима се рефлектовани на другој, која је типично лоцирана испод авиона, па се сигнали међусобно упоређују. Пошто се учестаност сигнала стално мења, за укупно време његовог путовања од емисије до рефлектованог повратка, што значи да се повратног преноса значајно промени на неку другу вредност. Интензитет те промене је већи за дуже време укупног трајања путовања радарског сигнала, тако да веће разлике у учестаностима значе и већу удаљеност циља. Интензитет промене је стога директно повезана са пређеним путем радарског сигнала и може да се прикаже на инструменту. Ова врста обраде сигнала је слична оној који се користи у [[Доплеров радар|Доплеровом радару]] за мерење [[брзина|брзине]]. Учесталост се генерално мења у линеарном моду, тако да постоје горње и доње вредности и скок приказа између промена у учестаности, у виду „зуба“. Ако се учесталост стално мења са временом, тада се учестаност ехо сигнала значајно разликује од емисије.

На слици десно је дијаграм у линеарном облику, где је разлика -{Δf}- пропорционална вредности одступања времена путовања -{Δt}- и величини удаљености до циља -{R}-. Када се одраз прими, учестаност, оба сигнала се могу упоредно анализирати. На основу добијених апсолутних вредности модулације, може се срачунати удаљеност до циља:<ref name="Књига о радару"/><ref name="Радар модулисане фреквенције, континуалног таласа"/>
{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|<math>\ R = \frac{{\ c_0}\cdot|\Delta t|}{2} = \frac{{\ c_0}\cdot|\Delta f|}{2\cdot\left(df/dt\right)}\quad</math>||<math>;\quad\iff \quad </math>||Где су:
* <math>\ R</math> [m] = удаљеност од радара до места циља
* <math>\ c_0 \approx 3\cdot 10^8</math> [m/s] = [[брзина светлости]]
* <math>\Delta t</math> [s] = измерена разлика у времену
* <math>df/dt</math> = промена учестаности по јединици времена
|}Предност овога система је у нижој цени, пошто може радити на ниским учестаностима, која се користи и у комерцијалном домену, као што је [[телевизија]]. У одређеном периоду технолошког развоја, системи са високом учестаности, били су далеко скупљи.

Земаљски радари, овог типа, користе мале [[Снага (физика)|снаге]] емитовања, са већим су опсегом [[фреквенција|учесталости]], што их значајно прикрива од откривања противника и омогућује корисну софтверску надоградњу. Веома су погодни за детекцију „уљеза“ са малим транспортним средствима (чамци и слично) и у случају прикривања кроз природно растиње.<ref name="Књига о радару"/><ref name="Радар модулисане фреквенције, континуалног таласа"/><ref name="Модулација учесталости">{{cite web|url=http://www.scribd.com/doc/6217907/Silicon-Labs-Fm-Tutorial |title=Frequency Modulation (FM) Tutorial | quote = Модулација учестаности | last = Der | first = Lawrence |date=| format = |publisher=scribd.com | location = | language = {{en}} |accessdate=10. 10. 2012}}</ref>

=== Мерење брзине ===
[[Датотека:Sonar Principle EN5.svg|''Радарско осветљење'' објекта и повратни, рефлектовани, континуални таласи.|десно|мини|200п]]Класична метода одређивања брзине, са мерењем пређеног пута за протекло време и поделом тих вредности, заснива се на дефиницији, да је иста изведена физичка величина из њих. [[Доплеров ефекат]] је директан метод мерења брзине, веома прецизан и брз, при чему радарски систем не захтева меморију. Принцип се заснива на промени [[Фреквенција|учестаности]] услед релативног кретања радара и објекта (циља), предмета детекције. За овај принцип неопходна је апликација уређаја „доплер радар“. Поред овог принципа постоје и други, са другим типовима радара. Доплеровим ефектом могуће је одредити само релативну брзину циља дуж линије вида од радара до њега. Она је једино и резултујућа када се поклапа линија вида и правци кретања објекта и радара. Свака од нормалних компоненти брзине циља на линију вида не може се одредити коришћењем само Доплеровог ефекта, али може бити одређена са допунским праћењем промене угла [[азимут]]а и [[елевација|елевације]] циља, током времена.<ref name="Доплер – ефекат"/><ref name="Доплеров ефекат"/>

Мерењем брзине циља, дуж линије вида радар – циљ и промене угаоне брзине азимута (код летелице и елевације) довољно је елемената за одређивање резултујуће брзине објекта. Код таквих савремених радарских система ову радњу срачунавања брзине, на основу измерених потребних свих параметара, прецизно извршава рачунар.

Са радарима, са континуалним таласом, без импулса, могуће је мерити резултујућу брзину циља, са слањем чистог сигнала<br /> познате учестаности. Овај тип радара и принцип мерења брзине, користи се у контроли друмског саобраћаја.<ref name="Доплер – ефекат"/><ref name="Доплеров ефекат"/>

=== Обрада сигнала Доплеровог импулса ===
[[Датотека:Pulse_doppler_signal_processing5.PNG|<center>Опсег дуж оса представља појединачне узорке узете између сваког предајног импулса. Опсег дуж оса представља сваки следећи предајни импулс, током којег се узима узорак. Процес претвара временски домен узорака у фреквентни. Ово се понекад назива „кревет“ (носач) за ексере.</center>|десно|мини|300п]]
Расподела растојања представља појединачне делове дужине, пређене између сваког преноса импулса. Расподела импулса представља сваки следећи, у току којег су узети узорци растојања. [[Брза Фуријеова трансформација]] је конвертовање временског домена узорака у спектар ''домен учестаности''.<ref name="Брза Фуријеова трансформација">{{cite web| url = http://ieeexplore.ieee.org/xpl/articleDetails.jsp?arnumber=1162805 |title=A new principle for fast Fourier transformation | quote =Брза Фуријеова трансформација |last=Brenner|first=N.|last2=Rader|first2=C.|date=јун 1976| format = |publisher=IEEE Xplore | location = | language = {{en}} |accessdate=12. 10. 2012}}</ref>

Обрада сигнала Доплеровог импулса укључује филтрирање [[фреквенција|учестаности]], у откривању процеса. Простор између сваког преноса импулса је подељен на опсег ћелија. Свака ћелија се независно филтрира, слично као процес који користи анализатор спектра да производи и приказује различите учестаности. Свака другачија удаљеност даје и другачији спектар. Ови спектри се користе за обављање процеса детекције. То је потребно да би се постигле прихватљиве перформансе у непријатељском окружењу које укључују временски услови, терен и електронско ометање.<ref name="Системска анализа">{{cite web| url = http://2010.telfor.rs/files/radovi/TELFOR2010_05_42.pdf |title=Системска анализа могућности примене делимично комплементарних Баркерових радарских сигнала у радару ПР-15| quote = Системска анализа |author=Слободан Симић и Алекса Зејак |date=новембар 2010.| format = pdf|publisher=Телекомуникациони форум ТЕЛФОР 2010| location = | language = {{sr}} |accessdate=11. 10. 2012}}</ref>

Обрада сигнала Доплеровог импулса има две намене. Основна намена је мерење амплитуде и учестаности свих рефлектованих сигнала са различитих удаљености.

Ово користи метеоролошки радар за мерење радијалних брзина ветра и процентуалне падавине у јединици запремине [[ваздух]]а. Повезано је са рачунарским системом, који генерише електронску метеоролошку мапу, у реалном времену. Метеоролошки радар користи мале учестаности. За њега захтеви нису строги, као за војне системе, пошто поједини сигнали обично не морају да буду раздвојени. Мање је софистицирано филтрирање захтева од радара за контролу лета.<ref name="Брза Фуријеова трансформација"/>
 
Друга намена је обезбеђење потребне способности за побољшање перформанси за војне потребе, за борбу у ваздуху изнад и испод хоризонта (поглед горе / поглед доле). Такође се користи и на земљи за контролу саобраћаја. Обрада сигнала Доплеровог импулса повећава максимални домет, користећи мање зрачење у окружењу авиона, [[пилот]]а, [[брод]]а, посаде, пешадије, и артиљерије. Рефлексија терена, воде, и метеоролошке падавине праве јаче сигнале него што рефлектују авиони и ракете. Брзо кретање циља (летелица) омогућава радарско прикривање и са допунским коришћењем разних техничких мера и употребом „стелт“ технологије, повећава се шанса за преживљавање и победу у борби. Обрада сигнала Доплеровог импулса садржи више софистицираних електронских принципа филтрирања за безбедно елиминисање ове врсте слабости. Ово захтева коришћење средње учестаности за обнављање импулса са уређајем који има велике динамичке могућности. Војне апликације захтевају средње учестаности за обнављање импулса који спречава лако откривање, а опсег резолуције за идентификују и прави избор свих рефлектованих сигнала. Радијално кретање је обично повезано са Доплеровим импулсом за производњу сигнала за закључавање, које не може бити сигнал ометача радара. Обрада сигнала Доплеровог импулса такође се користи и за производњу звучних сигнала за упозорење на идентификовану опасност.<ref name="Системска анализа"/><ref>{{cite web| url = http://www.mit.edu/~lrv/cornell/publications/Ground%20Surveillance%20Radars%20and%20Military%20Intelligence.pdf |title=Ground Surveillance Radars and Military Intelligence|publisher=Syracuse Research Corporation; Massachusetts Institute of Technology|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100922174712/http://www.mit.edu/~lrv/cornell/publications/Ground%20Surveillance%20Radars%20and%20Military%20Intelligence.pdf|archivedate=22. 9. 2010}}</ref>

=== Одређивање положаја циља ===
==== Азимут ====
{{Главни чланак|Азимут}}
[[Азимут]] је правац, дефинисан углом у хоризонталној равни, у [[Сферни координатни систем|сферном координатном систему]].

Радаром се одређује бочни и вертикални угао положаја циља, кроз размену послатих и примљених података, са преносом [[Електромагнетско зрачење|енергије зрачења]] преко [[антена|антене]]. За ово фокусирање на ове податке, користи се усмерена [[антена]]. Она је са високом концентрацијом зрачења. Угао мерења је могуће зато што антена има тачно податак правца за тачку из којег добија ехо сигнала. Ови углови се могу мерити у хоризонталној и вертикалној равни. Тачност мерења усмерености антене, повећава се са повећањем њене геометрије.<ref name="Одређивање правца">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb08.de.html|title=Richtungsbestimmung |quote=Одређивање правца|date=|format=|publisher=Radartutorial .eu|location=|language={{en}}|accessdate=14. 10. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20111103001345/http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb08.de.html|archive-date=3. 11. 2011|url-status=dead}}</ref><ref name="Навигација">{{cite web | url = http://www.nautisches.com/navigation.html | title = Grundlagen der Navigation | quote = Навигација | date =  | format =  | publisher = nautisches.com | location =  | language = {{De}} | accessdate = 14. 10. 2012 | archive-date = 14. 08. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120814082243/http://www.nautisches.com/navigation.html | url-status =  }}</ref>

При овом мерењу радари раде са веома високим [[фреквенција|учестаностима]]. Разлози су:
* линеарно квази-оптичко простирање ових таласа,
* високе резолуције (мање таласне дужине, мањи детаљи се могу уочавати) и
* веће учестаности, не искључују мање са истом антеном, те је добитак код антене.<ref name="Одређивање правца"/>

Радарска антена ротира хоризонтално, да се прошири подручје надгледања са радаром. Овај пун угао ротације, може да се подели на вредности од 0 до 360°. Референтни смер је географски [[север]], одакле се мери угао од 0° па до 360°. Повећање стране прираста величине угла је у смеру казаљке на сату (смер ротације и антене). Угао азимута је у смеру казаљке на сату у односу на правац кретања циља. Циљ може бити брод или ваздухоплов, што су најчешћи примери презентације.<ref name="Одређивање правца"/><ref name="Навигација"/>

За прецизно одређивање угла азимута мора се одредити репер, правац севера. Старији радари су морали одређивати тај правац са магнетним уређајем. Модернији радари решавају овај проблем са сателитском везом, са системом ''-{GPS}-''.<ref name="Одређивање правца"/><ref name="Навигација"/><ref name="Азимут">{{cite web|url=http://dictionary.reference.com/browse/azimuth |title=azimuth| quote = Азимут |date=| format = |publisher=dictionary.com| location = | language = {{en}} |accessdate=12. 9. 2012}}</ref>
{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:beta.gif|300п]]||[[Датотека:Amplitudes 3.svg|400п]]
|-
|<center>Дефиниција угла азимута.</center>||<center>Расподела амплитуде повратног сигнала показује највећу<br /> вредност у центру антене.</center> 
|}

==== Елевација ====
{{Главни чланак|Елевација}}
Угао [[Елевација|елевације]] се обично обележава са грчким словом <big>ε</big> (епсилон). Представља угао између хоризонталне равни и праве линије, која спаја антену са циљем, мереним у вертикалној равни. Та вертикална раван се сече са хоризонталном у правој линији, која представља крак завршетка угла [[азимут]]а. Референтни смер угла елевације, је хоризонтална раван (<big>ε</big> = 0°), расте са ширењем кракова изнад хоризонталне равни. Краци угла елевације се секу у тачки која се поклапа са антеном радара. Према томе, вредност угла елевације изнад хоризонталне равни је позитивна, а испод негативна (види слику десно).<ref name="Навигација"/><ref name="Мерење угла елевације">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb11.de.html |title=Messung des Höhenwinkels|quote=Мерење угла елевације|date=|format=|publisher=Radartutorial .eu|location=|language={{en}}|accessdate=12. 9. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20111103001937/http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb11.de.html|archive-date=3. 11. 2011|url-status=dead}}</ref>

Угао елевације се мери са зрачењем антене са уским зрацима, која се вертикално ротира (скенира), механички или електронски. Из тренутног положаја антене узимају се подаци за угао елевације. Код технолошки старијих радара, ове податке је преузимала посебна радарска опрема, која се зове радио висиномер и рачуната је висина лета од измереног угла елевације и удаљености антене до циља.

Данас, савремени тродимензионални ваздухопловни радари, све те податке аутоматски снимају, обрађују и приказују. У ваздушном саобраћају је контрола са дводимензионалним радаром, у хоризонталној равни, а по висини са секундарним радаром.<ref name="Навигација"/><ref name="Мерење угла елевације"/>
{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:elevation angle9.png|450п]]||
|-
|<center>Дефиниција угла елевације.</center>||<br />
|}

==== Прорачун висине циља ====
[[Датотека:Visina3.png|Одређивање висине лета, елевацијом.|десно|мини|200п]]
За одређивање висине летелице (типичног циља за радар) основа је троугао приказан на слици:
:<math>\ H = R\cdot\sin {\epsilon} </math>

На основу реалног положаја циља, у ваздушном простору, у односу на површину [[земља|земље]], мора висина да се коригује због различите густине ваздушних слојева у атмосфери. Кроз њих се [[Електромагнетско зрачење|електромагнетни таласи]] различито преламају, а и закривљеност површине Земље је разлог за корекцију. Прорачун висине циља не може се свести само на [[тригонометријске функције|тригонометријску функцију]], на основу карактеристичног [[троугао|троугла]], већ егзактније се морају узети у обзир и наведени утицаји. Оба наведена фактора учествују у прорачуну параметара висине, при коришћењу радарских система. Егзактније се може обрачунати утицај закривљености Земље:<ref name="Књига о принципима радара"/><ref name="Прорачун висине циља">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb12.de.html | title =Berechnung der Zielhöhe| quote =Прорачун висине циља|date =| format =| publisher =Radartutorial .eu| location =| language ={{De}}| accessdate=13. 10. 2012| archive-url =https://web.archive.org/web/20120515225814/http://www.radartutorial.eu/01.basics/rb12.de.html| archive-date=15. 5. 2012|url-status=dead| df =}}</ref> [[Датотека:height5.gif|Утицај закривљености Земље.|десно|мини|400п]]

{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|<math>\ H = R\cdot\sin {\epsilon} + \frac{R^2}{2\cdot r_e}</math>||<math>;\quad\iff \quad </math>||Где су:
* <math>\ H</math> = висина циља од земље
* <math>\ R</math> = најкраћа удаљеност до циља
* <math>\ \epsilon</math> = угао елевације
* <math>\ r_e </math> = радијус Земље (око 6.370 -{km}-)
|}

На слици десно, види се геометријска зависност. Троугао између тачака: у центру [[Земља|Земље]], локације радара и положаја авиона у ваздушном простору. На основу тригонометријске функције дотичних троуглова, следе једначине:<ref name="Књига о принципима радара"/><ref name="Прорачун висине циља"/>
:<math>\ R^2 = {r_e}^2 + \left(r_e + H\right)^2 - 2r_e\left(r_e + H\right)\cdot\cos \alpha</math>

Под претпоставком да је [[Земља]] сфера може се извести из угла α део њеног обима. То се једноставно израчунава са односом података за цео обим Земље.
:<math>\ 360^0\cdot R_{topogr} = \alpha\cdot 2\pi\cdot r_e</math>

Овај начин одређивања дела обима Земље може бити коришћен као апроксимација (у овом случају, међутим, и даље није укључен утицај преламања) и сматра се да одражава ''топографску удаљеност''.

У пракси је простирање електромагнетних таласа под утицајем рефракције, то јест пренос радарског снопа није подударан страницама троугла. Његове странице су закривљене због утицаја:<ref name="Прорачун висине циља"/>
* учесталости,
* атмосферског притиска,
* температуре и
* влажности ваздуха.

За приближно израчунавање износа, узимајући у обзир рефракцију, често се у пракси користи као еквивалент радијуса Земље вредност 4/3 · <big>r<sub>e</sub> ≈</big> 8.500 -{km}-. Додатни корективни фактор може да буде унет накнадно у рачунар.

Као илустрација, за радар са ознаком -{PRW-16}-, користи се формула за израчунавање висине уоченог циља:<ref name="Прорачун висине циља"/>

[[Датотека:Једначина за висину лета.PNG|центар|650п]]

Делове ове формуле представљају:

<math>\color{Sepia}1.</math> Вредност без утицаја закривљености Земље.

<math>\color{OrangeRed}2.</math> Утицај закривљености Земље на висину циља, за еквивалент њеног радијуса од 8.500 -{km}-.

<math>\color{OliveGreen}3.</math> Утицај рефракције у атмосфери

<math>\color{ProcessBlue}4.</math> Ниво [[Бука (радио)|буке]], као мере температурног коефицијента.

=== Смањење ефекта интерференције ===

Са обрадом сигнала у радарским системима, смањује се ефекат ометања радара. Обрада сигнала технички укључује индикацију покретне мете, обраду сигнала Доплеровог импулса, рачунски обрађену детектовану покретну мету, повезаност са споредним радаром за надгледање циљева у простору, простор-време за адаптацију обраде и праћења циља пре детектовања. Понављана константа за лажни аларм и дигитални модел терена обрађује се и користи у оквиру ''гужве'' окружења.

Постоји неколико техника да би се смањио ефекат интерференције између сигнала радара, других извора и ометача. Генерално, ове технике могу бити категоризоване као техничка разноликост простора, учесталости, времена и фазе, схватајући да је спектар генерално само у ''фреквентном домену''. У принципу, приликом дељења у овом домену, друге различитости технике могу да помогну да се ублаже сметње, са разменом података, јер различитост обухвата све четири димензије.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.wimaxforum.org/sites/wimaxforum.org/files/document_library/WMF-M14-002-v01_WiMAX_Radar_Mitigation_Whitepaper.pdf |title=Смањење ефекта интерференције |date= |website= |publisher= |access-date=24. 9. 2011 |archive-date=18. 10. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111018051526/http://www.wimaxforum.org/sites/wimaxforum.org/files/document_library/WMF-M14-002-v01_WiMAX_Radar_Mitigation_Whitepaper.pdf |url-status= }}</ref><ref>{{cite web |author= |url=http://www.geophysical.com/Documentation/WhitePapers/ASNT2009-Feiginetal.pdf |title=Утицај објеката |date= |website= |publisher= |access-date=24. 9. 2011 |archive-date=04. 09. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110904103740/http://www.geophysical.com/Documentation/WhitePapers/ASNT2009-Feiginetal.pdf |url-status= }}</ref>
== Подсистеми радара ==
[[Датотека:Radar_composantes5.svg|Комплетан радарски систем.|десно|мини|400п]]
Радар сачињавају компоненте:
* [[Антена]], преко које се емитују генерисани и примају рефлектовани (повратни) сигнали.
* [[Предајник]] генерише радарске сигнале у [[магнетрон]]у, а обликује их у модулатору.
* [[Таласовод]] повезује предајник и антену.
* [[Дуплексер]] служи за пребацивање везе између антене и предајника и истовремено антене и пријемника.
* [[Пријемник]] прима препознати облик жељеног сигнала (импулса). Оптималан пријемник може бити пројектован са коришћењем упарених [[филтер]]а.
* Електронско рачунарски део, [[софтвер]]ски и управљачки подржава све уређаје и контролише антену у скенирању простора.
* Периферици и везе према крајњим корисницима.<ref name="Компоненте радара">{{cite web|url=http://www.h2g2.com/approved_entry/A743852 |title=Radar Technology — The Main Components| quote = Компоненте радара |date=14. 7. 2003| format = |publisher=h2g2.com| location = | language = {{en}} |accessdate=2. 10. 2012}}</ref><ref name="Делови радара">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/06.antennas/an02.de.html | title =Navigationshilfe| quote =Делови радара|date =| format =| publisher =radartutorial.eu| location =| language ={{De}}| accessdate=3. 10. 2012| archive-url =https://web.archive.org/web/20121017142233/http://www.radartutorial.eu/06.antennas/an02.de.html| archive-date=17. 10. 2012|url-status=dead| df =}}</ref><ref name="Блок шема">{{cite web|url=http://www.radartutorial.eu/08.transmitters/tx05.de.html |title=Pseudokohärentes Radar |quote=Блок шема |date=|format= |publisher=radartutorial.eu |location= |language={{De}}|accessdate=13. 10. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121018023815/http://www.radartutorial.eu/08.transmitters/tx05.de.html |archive-date=18. 10. 2012 |url-status=dead }}</ref>

=== Антена ===
{{Главни чланак|Антена}}
Радио-сигнали, емитовани из извора, без усмерења се шире у свима правцима равномерно, а [[антена|антенским]] „огледалом“, усмерено се простиру у снопу према циљу. Повратне, рефлектоване сигнале, према антени, [[пријемник]] региструје у ужем снопу, у истом правцу и супротном смеру циљ – антена. На овај начин радар лако одређује правац, у коме се налази циљ. Усмеравањем снопа зрачења, постиже се рационалност, где је велики део генерисане [[енергија|енергије]] усмерен према циљу, без расипања у свим правцима, као код неусмереног зрачења.<ref name="Радар"/><ref name="Књига о принципима радара"/><ref name="Антена">{{cite web| url = http://www.h2g2.com/approved_entry/A644302 |title=Radar Technology — Antennae| quote = Антена |date=14. 7. 2003| format = |publisher=h2g2.com| location = | language = {{en}} |accessdate=2. 10. 2012}}</ref> Ипак, не може се идеално сва енергија усмерити у основни сноп зрачења.<ref name="Књига о принципима радара"/><ref name="Радарска антена">{{cite web|url=http://www.radartutorial.eu/06.antennas/an05.en.html |title=Antenna Characteristics | quote = Радарска антена |date=| format = |publisher=Radartutorial .eu | location = | language = {{en}} |accessdate=3. 10. 2012}}</ref><ref name="Технологија антене">{{cite web|url=http://www.radartutorial.eu/druck/Book3.pdf |title=Book 3: “Antennae Techniques” | quote = Технологија антене |date=| format = pdf|publisher=Radartutorial| location = | language = {{en}} |accessdate=28. 10. 2012}}</ref> [[Датотека:Ks3.svg|<center>Антенски образац у поларним координатама.</center>|десно|мини|200п]]
[[Датотека:Ks2.svg|200п|десно|<center>Исти антенски образац у квадратним координатама.</center>]][[Датотека:Aperture.big.jpg|<center>Антена усмерава радарски сноп кроз само један узак отвор (прозор) у сфери.</center>|десно|мини|200п]]
Независно од употребе да ли је [[антена]] за емитовање или пријем, битна јој је карактеристика ефикасности усмерења у основни сноп. Неке антене су веома усмерене, односно, више енергије се преносе у жељеном правцу него у нежељеном. Однос између количине енергије усмерен у жељеном правцу у односу на усмерену енергију у нежељеном правцу је добитак (ефикасност). Иста је ефикасност (добитак) антене у отпремној и пријемној улози, ако је заједничке намене. Енергија зрачења из антене формира поље, по одређеном обрасцу зрачења. Интензитет ове енергије се мери на различитим угловима на константној удаљености од антене. Облик овог обрасца зависи од типа и конструкције антене, која се користи.<ref name="Књига о принципима радара"/><ref name="Радарска антена"/><ref name="Технологија антене"/>

За графички приказ овог обрасца, користе се два различита типа графикона, у поларним и правоугаоним координатама. Графикон у поларним координатама је веома погодан за проучавање обрасца зрачења. У поларном координатном систему, вредности се налазе на концентричним круговима, различитог радијуса, у односу на ротирајућу осу (приказано на првој слици десно).

Главни „режањ“ је регион око правца максималног зрачења (обично регион који је -3 -{dB}- при врху главног снопа). На датој слици је главни сноп усмерен према северу.<ref name="Радарска антена"/><ref name="Технологија антене"/>

Бочни „режњевима“ (снопови) су мањи, који су одмакнути од главног снопа. Овим нежељеним „режњевима“ је обично зрачење у нежељеним правцима и они никада не могу бити потпуно елиминисани. Ниво бочних „режњева“ (или однос бочних режњева) је важан параметар, користи се за карактеризацију обрасца зрачења. То је максимална вредност тих споредних снопова, удаљених од главног, а изражава се у децибелима. Један нежељени „режањ“ је задњи, он је део обрасца зрачења који се простире супротно (уназад) од главног снопа.

Други графикон десно, показује образац зрачења у нормалним координатама, за исти извор. Настао је пресликавањем поларног, тако што су вредности са радијуса концентричних кругова пренете на ординату (вертикална оса), у паровима, лево и десно у односу на основни „режањ“, а угаони помак између радијуса је нанет на апсцисну осу (хоризонтална). Мерне скале у графиконима могу бити линеарне или логаритамске. За анализу обрасца зрачења антена, користи се као поједностављен графикон.<ref name="Радарска антена"/>

Једна од најзначајнијих карактеристика обрасца зрачења антене је угаони опсег (ширина главног снопа), у којем се налази најмање половина од максималне снаге. Угаони опсег је сегмент великог „режња“, ограничен страницама јачине од око -3 -{dB}-, у пределу максималне јачине поља. Угаони опсег, у графикону поларног система, је угаони сегмент између два радијуса интензитета -3 -{dB}-, а у нормалном координатном систему је поље између две координате исте такве вредности, у оквиру главног снопа. Угаони опсег је сноп ширине, са ознаком Θ (или угао φ). Ширина снопа Θ је тачно угао између 2 црвене линије, у сликама десно.

Ефективан антенски отвор је Ае, то је површна пресека усмереног снопа, свих сферних површина кроз који пролази (види слику десно). Кроз те „прозоре“ (отворе) се емитује или прима радарски сигнал. То је кључни параметар, који карактерише рад антене. Ефикасност те области се дефинише следећим односом (коришћен је и у поглављу „Математичка дефиниција параметара радара“):<ref name="Књига о принципима радара"/><ref name="Радарска антена"/><ref name="Технологија антене"/>
{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|<math>\ G = \frac{4\pi\cdot A_{e}}{\lambda^2} \iff  \ A_e = \ K_a\cdot A</math>||<math>;\quad\iff \quad </math>||Где су:
* <math>\ \lambda = </math> таласна дужина
* <math>\ A_{e} = </math> ефективни антенски отвор
* <math>\ A = </math> стварна површина антене
* <math>\ K_a = </math> ефикасност антенског отвора
|}

Ефикасност антенског отвора зависи од расподеле зрачења кроз њега. Ако је расподела линеарна онда је Ка = 1. Ова висока ефикасност је праћена релативно високим нивоом споредних снопова (режњева), добијених линеарном расподелом зрачења. Дакле, антене са више практичних нивоа споредних снопова има антенски отвор мање ефикасности од један (Ае < А).<ref name="Радарска антена"/>

Антена је један од најугроженијих делова радара:
* Користи електромагнетну [[енергија|енергију]] радарске (радио) учестаности предајника и распоређује ту [[Снага (физика)|снагу]] у одређеном правцу и смеру.
* Усмерава узан сноп таласа по правцу и смеру, са довољном тачношћу и резолуцијом, што је основа за мерење високе тачности.
[[Датотека:SPS-10 radar antenna on a Knox class frigate.jpg|Антена осматрачког радара.|десно|мини|200п]]
* Брзо ажурира примљене повратне податке од циља. Зато у случају механичког скенирања, угаоне брзине механичког закретања антене морају бити довољно велике. Овај захтев је тешко механички испунити, за услове постизања велике поузданости да не дође до чешћих кварова. Поготово, што за веће опсеге учестаности антена има веће димензије и [[маса|масу]], односно [[момент инерције]] па и већа кинетичка оптерећења.<ref name="Технологија антене"/>

Антена је пројектована за извршавање ових задатака у свим временским условима. Због тога се често користе заштитне конструкције, са којима се обезбеђују разумни, стабилни и услови њене заштите.

Конструкција и концепција антена има директан утицај на перформансе радара.

С обзиром на захтеве, најчешћа су два основна типа радарских антена у употреби:
* сателитске (параболични рефлектор) и
* антене са фазном решетком.<ref name="Радар"/><ref name="Књига о принципима радара"/><ref name="Антена"/><ref name="Технологија антене"/>

==== Параболични рефлектор ====
 [[Датотека:parabol1.png|Рефлектор одбија све зраке паралелно са својом осом.|десно|мини|200п]]
[[Датотека:Horizontal2.svg|<center>Образац зрачења реалне сателитске антене, у поларним координатама, са логаритамском скалом.</center>|десно|мини|200п]]
Модернији системи користе антену сличну тањиру, са изводницама [[парабола|параболе]]. Служи за усмеравање снопа емитованог таласа, обично, уједно и за пријем рефлектованог снопа. Често иста антена комбинује обе функције, са две вредности радарске учестаности, како би се омогућило аутоматско управљање и заштита радара.<ref name="Радар"/><ref name="Антена"/><ref name="Технологија антене"/>

Параболични рефлектори могу бити са симетричним или са деформисаним изводницама:
* Симетричне параболичне антене производе уски сноп таласа, у облику „оловке“ у обе координатне осе „-{X}-“ и „-{Y}-“ и самим тим имају већи учинак. Савремени импулсно-доплерски метеоролошки радар користи симетричну антену, да би ефикасно извршио детаљно запреминско скенирање атмосфере.<ref name="Облици зрачења">{{cite web|url=http://www.h2g2.com/approved_entry/A743780 |title=Radar Antenna Beam Shapes | quote = Облици зрачења |date=14. 7. 2003| format = |publisher=h2g2.com| location = | language = {{en}} |accessdate=4. 10. 2012}}</ref>
* Деформисане параболичне антене производе уски сноп у једној димензији и релативно широк сноп у другој. Ова функција је корисна ако се циљ открива преко широког опсега углова и ако је то важније од локације циља у три димензије. Радари за дводимензионални назор највише користе овакве антене са уским снопом по [[азимут]]у и са широким по [[елевација|елевацији]]. Ова конфигурација омогућава сноп радара оператеру да открије авиона на посебном азимуту али на великом распону висина. Насупрот томе, посебни радари користе антену са уским вертикалним снопом и са широким по азимуту, за откривање авиона на одређеним висинама, али са малом прецизношћу по азимуту .<ref name="Радар"/><ref name="Антена"/><ref name="Технологија антене"/>

Сателитске антене, најчешће се користе у радарској технологији и то по облику симетричне параболичне. Конструктивно су округли рефлектори, део параболоида, обично је од метала, често је само мрежа у металном кружном оквиру. Отвори у мрежи морају бити мањи од λ/10. Овај ''рефлектор'' представља огледало за електромагнетне таласе.<ref name="Параболични рефлектор">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/06.antennas/an10.de.html|title=Parabolantennen | quote = Параболични рефлектор |date=| format = |publisher=Radartutorial .eu| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2012}}</ref>

У складу са законима оптике и геометрије, овај ''рефлектор'' одбија све зраке паралелно са својом осом и они тако напуштају његову унутрашњу површину. ''Рефлектор'' одбија ове зраке са фазним помаком од 180°, испред себе у равански талас формиран од паралелних зрака. Тако да зраци пристижу до одређеног авиона (или других објеката), вертикално на његову силуету. Графички десно је приказано усмеравање за идеалним обликом округлог рефлектора (антене) радара. Овај емитује врло узак сноп, као „оловка“. Ако рефлектор има деформисан елиптичан облик, онда производи и одговарајући облик снопа.

Сателитска антена има углавном ротационо симетричан образац зрачења високе ефикасности, високих карактеристика емитовања и пријема рефлектованих таласа, са релативно малим је бочним „режњевима“.<ref name="Параболични рефлектор"/>

Ефикасност параболичне антене G<sub>tanjir</sub>, може се поуздано одредити са коришћењем апроксимације:
[[Датотека:Parabol2.png|<center>Образац зрачење параболичне антене.</center>|десно|мини|500п]]
:<math>\ G_{tanjir} \approx \frac{160^2}{\theta_{Az}\cdot\theta_{El}}</math>

Где је:
* <math>\ \theta_{Az}</math> = половина угла снопа у хоризонталној равни (азимута)
* <math>\ \theta_{El}</math> = половина угла снопа у вертикалној равни (елевације)<ref name="Параболични рефлектор"/>

==== Облици скенирања ====
* Примарно скенирање је техника у којој се главни сноп зрачења помера у циљу прекривања одређеног угаоног простора. то може бити кружно и угаоно секторско скенирање.
* Секундарно скенирање је техника где се антена „храни“ (напаја) са помереним произведеним снопом зрака за скенирање, примери укључују конусна скенирања, скенирање једносмерних сектора, пребацивање „режња“.
* „Палмер скенирање“ је техника која се реализује са скенирањем зрака померањем главне антене (тела) и са напајањем. „Палмер скенирање“ је комбинација основног и секундарног скенирања.<ref name="Радар"/><ref name="Конусно скенирање">{{cite web | url = http://www.radartutorial.eu/06.antennas/an23.en.html | title = The Conical Scan | quote = Конусно скенирање | date =  | format =  | publisher = radartutorial.eu | location =  | language = {{en}} | accessdate = 5. 10. 2012 | archive-date = 05. 02. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120205010737/http://www.radartutorial.eu/06.antennas/an23.en.html | url-status =  }}</ref><ref name="Технологија антене"/>

==== Антена са прорезима ====
{{Главни чланак|Антена са прорезима}}
[[Датотека:Slottedwaveguide.jpg|150п|Сегмент антене са прорезима за 2,4 -{GHz}-.|десно|мини|120п]]
[[Антена са прорезима]] нема рефлектор, али пројекат јој је компактан и ефикасан. Електронски је подесива тако што емитује електромагнетну енергију директно кроз отворе, низом прекидача [[диода]]. Систем прореза на сегментима усмеравају електромагнетне таласе, слично као параболични рефлектори. Поларизација антене са прорезима је линеарна. Прорези са својом величином, обликом и дубином, конструктивно су различити и од утицаја су на подешавање перформанси антене.<ref name="Технологија антене"/><ref name="Пројекат антене са прорезима">{{cite web| url = http://web.eecs.umich.edu/~saraband/KSIEEE/01391134.pdf |title=Design of Reconfigurable Slot Antennas | quote = |date=| format =pdf |publisher=| location = | language = {{en}} |accessdate=4. 10. 2012}}</ref><ref name="Антена са прорезима">{{cite web|url=http://www.antenna-theory.com/antennas/aperture/slot.php |title=Slot Antennas | quote = Антена са прорезима |year=2010| format = |publisher=antenna-theory.com | location = | language = {{en}} |accessdate=5. 10. 2012}}</ref><ref name="Антена са прорезима таласовода">{{cite web | url = http://www.antenna-theory.com/antennas/aperture/slottedWaveguide.php | title = Slotted Waveguide Antennas | quote = Антена са прорезима таласовода | date =  | format =  | publisher = antenna-theory.com | location =  | language = {{en}} | accessdate = 5. 10. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20121025063024/http://www.antenna-theory.com/antennas/aperture/slottedWaveguide.php | archive-date = 25. 10. 2012 | url-status = dead }}</ref>

Овај тип антена је посебно погодан за надгледање, скенирање хоризонталне површине (по [[азимут]]у, где вертикални захтеви по елевацији могу да остану константни. Има предности у односу на параболичне, у нижој цени и безопасном излагању ветру, због чега је погодна за примену на броду, зоне аеродрома и надзор лука. Користи се као антена за радаре у микроталасној апликацији.<ref name="Антена са прорезима таласовода"/>

За поређење са параболичним типом антене емитујући рог, на крају сегмента, усмерава конусни сноп излазне енергије према прорезу, а из њега је усмерен у уски сноп.

Рефлектована енергија од циља следи обрнути пут и усмерена је кроз прорезе на пријемник.

Прорези морају бити израђени са великом прецизношћу, пошто одређују радну таласну дужину. За један сантиметар таласне дужине, рефлектор утиче са одступањем у тачности израде прореза са једним или два милиметра. Прорези на антени су заштићени са микроталасним пропустљивим (провидним) материјалом, што их визуелно прикрива.<ref name="Пројекат антене са прорезима"/><ref name="Антена са прорезима"/><ref name="Антена са прорезима таласовода"/>

Синтеза релативног положаја отвора на антени и резултата података о положају покретног циља, после процесирања, гледано из једног истог извора који се креће са познатом брзином, има широку примену у ваздухопловним радарским системима на авионима. Са снимљеним подацима о релативном кретању између [[антена|антене]] и циља у простору, обезбеђује се промена посебних дугорочних кохерентних сигнала, који дају финију резолуцију слике података (''синтетички отвори радара''; {{јез-енг|Synthetic aperture radar}}). Овај принцип је примењен код радара беспилотне летелице [[MQ-1 предатор|MQ-1 Предатор]].<ref name="Радар предатора">{{cite web|url=http://www.fas.org/irp/program/collect/tesar.htm |title=TESAR (Tactical Endurance Synthetic Aperture Radar)| quote = Радар предатора |date=| format = |publisher=fas.org| location = | language = {{en}} |accessdate=16. 10. 2012}}</ref>

==== Антена с фазним низом ====
{{Главни чланак|Фазирана антенска решетка}}
[[Датотека:PAVE PAWS Radar Clear AFS Alaska.jpg|Савремени радар на бази [[антена с фазним низом]]. Радар за рано откривање [[Интерконтинентална балистичка ракета|балистичког ракетног напада]], [[Аљаска]], [[Сједињене Америчке Државе]] .|десно|мини|200п]]
Други наведени метод управљања са процесом скенирања, остварује се [[Антена фазног низа|антеном с фазним низом]]. То је антена са више сличних низова елемената решетке, у једној плочи - фазираној антенској решетки. За контролу већег простора, користи се више таквих сличних елемената, распоређених на одговарајући начин. Радари, антеном с фазним низом, не захтевају механичко померање, за угаоно закретање зрака по [[азимут]]у и [[елевација|елевацији]] (скенира).<ref name="Електронско скенирање">{{cite web|url=http://www.h2g2.com/approved_entry/A743799 |title=Phased Array Antennae | quote = Електронско скенирање |date=14. 7. 2003| format = |publisher=h2g2.com| location = | language = {{de}} |accessdate=5. 10. 2012}}</ref> Фаза сигнала је померена, за сваки елеменат низа решетке антене, појединачно за угао од '''Δφ''', тако да је сноп појачан и усмерен у жељеном правцу, а поништен у свима другим.<ref name="Технологија антене"/><ref name="Speisungssysteme">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/06.antennas/an15.de.html|title=Speisungssysteme | quote =Speisungssysteme|date=| format = |publisher=Radartutorial .eu| location = | language = {{de}} |accessdate=15. 10. 2012}}</ref> У случају да нема међусобног фазног помака напајања елемената низова решетке, радарски сноп је усмерен нормално у односу на плочу антене (види слику доле). Наизменичним укључивањем напајања, без и са фазним помаком, добија се угаоно померање радарског снопа. Овако се зрак може угаоно померати (скенира) са угаоном брзином и на хиљаде степени у секунди, што је довољно брзо да „радарско осветљење“ прати многе појединачне циљеве и при томе периодично врши широку претрагу простора. Антенска плоча може да се подели на два и више сегмената са међусобним фазним померањем напајања. Ако се ти елементи међусобно синхронизују у редном низу фазно помереног напајања, остварује се укупни већи угао кретања снопа, односно угаоног простора радарског претраживања.<ref name="Електронско скенирање"/><ref name="Технологија антене"/><ref name="Passive Antennen">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/08.transmitters/tx15.de.html |title=Passive Antennen|quote=Passive Antennen|date=|format=|publisher=Radartutorial .eu|location=|language={{De}}|accessdate=15. 10. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20121022075155/http://www.radartutorial.eu/08.transmitters/tx15.de.html|archive-date=22. 10. 2012|url-status=dead}}</ref><ref name="Антена за електронско скенирање">{{cite web | url = http://www.radartutorial.eu/06.antennas/an14.de.html | title = Phased Array Antennen | quote = Антена за електронско скенирање | date =  | format =  | publisher = Radartutorial .eu | location =  | language = {{De}} | accessdate = 15. 10. 2012 | archive-date = 22. 10. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20121022074517/http://www.radartutorial.eu/06.antennas/an14.de.html | url-status =  }}</ref> Међутим, уским снопом се не може ефикасно управљати са углом претраживања изван одређене границе, у односу на раван низа, само једне плоче. Теоријски је то ограничење до 120°. За потпуну покривеност простора од 360°, потребно је више таквих плоча антена, адекватно распоређених у простору. Сасвим је довољно поставити три плоче, по једну на сваку страницу троугласте пирамиде (види слику). На овај начин се постиже, електронским скенирањем, кружно кретање усмереног зрака, сличним ефектом као механичко обртање антене за 360°. Антена с фазним низом има велику предност, пошто нема механичког кретања, [[инерција|инерције]], погона, па ни извора кварова. Ове плоче могу бити далеко веће површине, па су и такве антене веће ефикасности.
{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:txrxmodules.svg|460п]]||[[Датотека:phased array (1).png|280п]]
|-
|<center>Блок шема модула предајник / пријемник,<br /> антене са електронским скенирањем.<ref name="Aktive Antennen">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/08.transmitters/Aktive%20Antennen.de.html |title=Aktive Antennen| quote =Aktive Antennen|date=| format = |publisher=.radartutorial| location = | language = {{de}} |accessdate=3. 9. 2016}}</ref></center>||<center>Приказ функције емисије радара са<br />фазираном антенском решетком.<ref name="Anordnungsmöglichkeiten">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/06.antennas/Phased%20Array%20Antennen.de.html|title=Anordnungsmöglichkeiten | quote =Anordnungsmöglichkeiten|date=| format = |publisher=radartutorial| location = | language = {{de}} |accessdate=3. 9. 2016}}</ref></center> 
|}

[[Датотека:aktive_antenne.jpg|Авионска радарска антена с фазним низом (електронским скенирањем).|десно|мини|200п]]
Антена с фазним низом, коришћена је од најранијих година употребе радарских система, још у [[Други светски рат|Другом светском рату]], али ограничења тадашњег нивоа [[електроника|електронике]] условљавала су малу тачност. Првобитно су се користиле у системима за ракетну одбрану. Сада су „срце“ [[брод]]ског борбеног система „Егис“, као и ракетног система [[MIM-104 Патриот]], и све више се користе и у другим областима због одсуства покретних делова, што их чини поузданим. Конструктивно дозвољавају много већу ефективну површину плоче антене, што је корисно код [[ловачки авион|борбених авиона]] са ограниченим простором у носном делу трупа, који је у старијој технологији механичког скенирања конструктивно условљавао још мању ефективну површину, због обавезног слободног простора за угаоно кретање.<ref name="Електронско скенирање"/><ref name="Технологија антене"/>

Сталним падом цене електронике и због великих предности, радари, који су опремљени антеном с фазним низом, постали су све чешћи у оперативној употреби. Скоро сви модерни војни радарски системи су засновани на антенама с фазним низом, где се мали додатни трошак у почетној инвестицији брзо надокнади са повећаном поузданошћу и мањим трошковима одржавања система без покретних делова. Традиционална конструкција са механичким померањем антене, у функцији скенирања, још увек је у широкој употреби, првенствено у надзору ваздушног саобраћаја, код метеоролошких радара и у сличним системима, где је одлучујући фактор мања почетна инвестиција.
{{-}}
{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:Normalan snop.PNG|200п]] || [[Датотека:Zakrenut snop.PNG|200п]]||[[Датотека:if3.gif|200п]]
|}
<center>Илустрација промене угла емитованих зрака, случај нормално на фазирану антенску решетку, могућности промене угла и анимација скенирања.</center>

{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:sp tra.svg|350п]]||[[Датотека:sp ref.png|350п]]
|}
<center>Приказ емисије и пријема сигнала, са фазираном антенском решетком.</center>

Радари, који имају антену с фазним низом, погодни су за употребу на [[ловачки авион|борбеним авионима]], пошто имају већи домет, а истовремено могу да прате више циљева. Први авион са радаром, који је имао антену с фазним низом, био је [[B-1B Ленсер]]. Први серијски [[ловачки авион]] са радаром, који имају антену с фазним низом, јесте [[МиГ-31]]. [[МиГ-31|МиГ-31М]], са радаром ''Заслон'', антеном са фазним низом, сматра се најмоћнијим [[Ловачки авион|ловцем]] на свету.<ref name="Електронско скенирање"/><ref name="Технологија антене"/><ref name="Speisungssysteme"/><ref name="Антена за електронско скенирање"/><ref name="МиГ-31">{{cite web| url = http://www.milavia.net/aircraft/mig-31/mig-31.htm |title=Mikoyan-Gurevich MiG-31 Foxhound | quote = МиГ-31 | year=2002—2011| format = |publisher=MILAVIA | location = | language = {{en}} |accessdate=15. 10. 2012}}</ref>

=== Предајник ===
[[Датотека:Mag02-5.svg|Општи тип [[магнетрон]]а.|десно|мини|200п]] [[Предајник]] радара производи кратке импулсе, велике [[фреквенција|учесталости]] и [[Снага (физика)|снаге]]. Радарски предајник обавезно испуњава карактеристике:
* Потребну енергију електромагнетних таласа, за захтеване перформансе импулса.
* Одговарајући пропусни опсег -{HF}- (високе учесталости).
* Произведену снагу -{HF}-, са довољном стабилношћу учесталости, како би се омогућила даља обрада сигнала.
* Лако модулисање облика импулса, према захтевима.
* Ефикасан, поуздан, лаган, велики животни век и мале трошкове.

Језгро предајника радара је појачало, а постоје различите могућности производње електромагнетне енергије:
* Принцип само-осциловања осцилатора, као што је [[магнетрон]], који је напајан са импулсима високог напона. Модулатор обезбеђује ове импулсе високог напона за напајање предајника.
* Други систем је генератор таласа импулса, који се генеришу и преносе са малом снагом, а потом се доводе у појачало где се обезбеди потребна енергија. У већини случајева, радари са антенама с фазним низом користе овај принцип.<ref name="Предајник">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/08.transmitters/tx04.de.html | title =Radarsender Übersicht| quote =Предајник|date =| format =| publisher =Radartutorial .eu| location =| language ={{De}}| accessdate=17. 10. 2012| archive-url =https://web.archive.org/web/20121018024008/http://www.radartutorial.eu/08.transmitters/tx04.de.html| archive-date=18. 10. 2012|url-status=dead| df =}}</ref>

==== Магнетрон ====
{{Главни чланак|Магнетрон}}
[[Датотека:Resonant_Cavity_Magnetron_Diagram5.svg|Цртеж пресека магнетрона.|десно|мини|200п]]
[[Магнетрон]] је развијен [[1921]]. године, као моћна микроталасна [[електронска цијев|електронска цев]] [[предајник]]а. Почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]] је усавршен, а представљен је јавности, [[1940]]. године.<ref name="Историја магнетрон">{{cite web|url=http://histru.bournemouth.ac.uk/Oral_History/Talking_About_Technology/radar_research/the_magnetron.html |title=The Magnetron| quote = Историја магнетрон |date=| format = |publisher=Radar Recollections — A Bournemouth University / CHiDE / HLF project | location = | language = {{en}} |accessdate=17. 10. 2012}}</ref>

Функција магнетрона, заснива се на брзини модулације електрона у одвојеном пролазном простору. Магнетрону су стога додате пролазне цеви, са контролом временског трајања. Он је само-побуђујући [[Elektronski oscilator|осцилатор]], који ради на другачији начин од [[електронска цијев|електронских цеви]] са линеарним снопом, као што су ТВ, или цеви [[појачивач]]а. Јако електромагнетно поље, усмерено је под правим углом на сваки сегмент магнетрона (у облику крста), намењено је да произведе велику снагу радара. Магнетрон, код старијих издања, звао се „осцилатор са проточним пољем“.<ref name="Магнетрон">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/08.transmitters/tx08.de.html|title=Magnetron | quote =Магнетрон |date=| format = |publisher=Radartutorial .eu | location = | language = {{De}} |accessdate=17. 10. 2012}}</ref>

Магнетрон је заправо [[диода]], јер не користи мреже за контролу. Састоји се од масивног блока од [[бакар|бакра]], који је повезан као [[анода]]. У центру блока (аноде) је отвор за довод напајања грејача, у центру цилиндричне [[катода|катоде]], индиректно грејани оксид емитује високу електромагнетну енергију. Довод мора бити довољно велики и стабилан да би грејач био у катоди у сталном положају. У блоку (аноди) уклопљене су 8 до 20 комора, које су резонантне шупљине и делују као кохерентни извори за кашњење (фазно померање). Ови резонатори имају уске прорезе,<br /> са којима се повезује простор између аноде и катоде.<ref name="Магнетрон"/>

{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:mag06.gif|180п]]||[[Датотека:resonantcavity.gif|180п]]||[[Датотека:mag07.png|180п]]
|-
|<center>Густина модулисаног протока<br />ротирајуће емисије електрона.</center>||<center>Интеракција између<br /> дупље и ротирајуће<br /> емисије електрона.</center>||<center>Путања једног електрона.</center>
|}

==== Модулатор ====
 [[Датотека:Amfm3-en-de.gif|Послати сигнали ниске учесталости (први горе) могу се направити са [[Модулација|модулацијом]] од радио-таласа -{AM}- или -{FM}-.|десно|мини|200п]] [[Модулација|Модулатор]] служи да одреди тачан тренутак протока високог напона кроз цев, за стварање услова за генерисање кратког импулса, велике снаге [[предајник]]а радара. За генерисање -{RF}- кратког импулса постоје две концепције конструкције радарског модулатора:
* Високонапонски прекидач, за некохерентни унос осцилирајуће снаге. Овај модулатор, састоји се од генератора импулса високог напона, и високонапонског прекидача. Са њима се стварају кратки импулси снаге, са којима се напајају коморе [[магнетрон]]а, посебан тип [[вакуум]] цеви, које конвертују -{DC}- (обично пулсирајућа) у микроталасе. Ова технологија је позната као пулсирајућа снага. На овај начин, преноси се пулс од -{RF}- зрачења, сводећи га на жељену дефиницију, и обично са врло кратким трајањем.
* Хибридно мешање таласног облика напајања генератора и побуђивача, за комплексан, али кохерентан облик таласа. Овај таласни облик може бити генерисан од стране мале снаге / ниског напона улазног сигнала. У овом случају радарски предајник мора да поседује [[појачавач]] снаге. На овај начин, преносни импулс је унутар модулисани импулс и радарски [[пријемник]] мора углавном да користи технику „компресије импулса“.

Уређај који врши модулацију сигнала за емитовање је модулатор, а уређај који обавља инверзну операцију модулације примљеног сигнала, познат је као демодулатор (детектор).<ref name="Модулатор">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/08.transmitters/tx06.de.html|title=Modulator|quote=Модулатор|date=|format= |publisher=Radartutorial .eu|location=|language={{De}}|accessdate=17. 10. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20121022102338/http://www.radartutorial.eu/08.transmitters/tx06.de.html|archive-date=22. 10. 2012|url-status=dead}}</ref><ref name="Кохерентан радар">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu//08.transmitters/tx10.en.html | title =Fully Coherent Radar| quote =Кохерентан радар|date =| format =| publisher =| location =| language ={{De}}| accessdate=17. 10. 2012| archive-url =https://web.archive.org/web/20120719094822/http://www.radartutorial.eu/08.transmitters/tx10.en.html| archive-date=19. 7. 2012|url-status=dead| df =}}</ref><ref name="Метод модулације">{{cite web|url=http://www.woerter.at/dud/stuff/modulationsverfahren.pdf |title=Modulationsverfahren zur Sprachübertragung| quote = Метод модулације |last=Wörter|first=Florian B.|date=| format =pdf |publisher=woerter.at | location = | language = {{De}} |accessdate=17. 10. 2012|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060625084247/http://www.woerter.at/dud/stuff/modulationsverfahren.pdf|archivedate=25. 6. 2006}}</ref> [[Датотека:PPI-400x375px.gif|Радарски приказ на екрану.|десно|мини|200п]]

=== Приказ на екрану ===

Током употребе радара развијао се и његов приказивач ({{јез-енг|Plan Position Indicator}}, скраћено -{PPI}-).

На слици је приказана класична варијанта, систем панорамског приказивања на екрану, из периода осамдесетих година прошлог века. Овај концепт се још увек користи код многих радара и омогућава приказ информација у облику [[карта (мапа)|мапе]]. Код стационарних радарских уређаја, [[север]]на страна мапе је дефинисана као горња страна на екрану приказивача.

На [[брод]]овима или [[ваздухоплов]]има, у овом представљању, могуће је само преко допунских [[навигација|навигацијских]] уређаја приказати апсолутну оријентацију према северу. Недостаје приказ правца кретања брода или ваздухоплова, односно релативна оријентација екрана.

Међутим, он је добра основа као решење са својом мапом, за презентацију радарских сигнала за велике савремене [[рачунар]]ске екране.<ref name="Приказ на екрану">{{cite web| url = http://www.radartutorial.eu/12.scopes/sc10.de.html |title=Der Radarschirm „PPI-Scope” | quote = Приказ на екрану |date=| format = |publisher=Radartutorial .eu| location = | language = {{De}} |accessdate=6. 10. 2012}}</ref>

{{-}}

=== Опсег учестаности ===
Традиционални називи опсега учесталости, настали су као шифроване ознаке у [[Други светски рат|Другом светском рату]] и још увек се тако користе у [[војска]]ма и [[ваздухопловство|авијацији]] широм света. Ови називи су прихваћени у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] од стране IEEE организације и у међународној употреби од -{ITU}- организације. Већина земаља је додатно регулисала ово питање и разграничила делове опсега за војну и цивилну употребу. Остали корисници радио спектра, као што су дифузна индустрија и индустрија за електронска ометања ({{јез-енг|Electronic Countermeasures — ECM}}), замениле су традиционалне војне ознаке са својим властитим системима.<ref name="Радио учестаности">{{cite web| url = http://www.radioing.com/eengineer/bands.html |title=IEEE Standard Radar Band Nomenclature| quote = Радио учестаности |date=| format = |publisher=radioing.com | location = | language = {{en}} |accessdate=17. 10. 2012}}</ref>

{| border="2" style="margin:auto;"  cellpadding="2"
| colspan="4" style="text-align:center;"|<div class="NavHead" style="background:skyBlue; text-align:center; font-size:130%;">'''Опсег радарских учестаности'''<ref name="Радио учестаности"/><ref name="Радарски опсези">{{cite web |url=http://www.everythingweather.com/weather-radar/bands.shtml |title=radar bands |quote=Радарски опсези |date= |format= |publisher= |location= |language={{en}} |accessdate=17. 10. 2012 |archive-url=https://www.webcitation.org/693ryFtsj?url=http://www.everythingweather.com/weather-radar/bands.shtml |archive-date=10. 7. 2012 |url-status=dead }}</ref><ref name="Дефиниција учесталости">{{cite web| url = http://www.vlf.it/frequency/bands.html |title=Definition of frequency bands (VLF, ELF… etc.) | quote = Дефиниција учесталости |last=Stimac|first=Tomislav|date=| format = |publisher=vlf.it | location = | language = {{en}} |accessdate=17. 10. 2012}}</ref><ref name="Термини и дефиниције">{{cite web|url=http://vsesnip.com/Data1/26/26803/index.htm|title=ГОСТ 24375-80* Радиосвязь. Термины и определения|quote=Термини и дефиниције|date=|format=|publisher=vsesnip.com|location=|language={{en}}|accessdate=17. 10. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120221035413/http://vsesnip.com/Data1/26/26803/index.htm|archive-date=21. 02. 2012|url-status=dead}}</ref>
|- style="background:skyBlue;"
| <center>'''Назив опсега'''</center>
| <center>'''Учесталост'''</center>
| <center>'''Таласна дужина'''</center>
| <center>'''Напомене'''</center>
|-
|[[Висока учестаност|HF]]||3–30 [[Херц|MHz]]||10–100 [[метар|m]]||Поморски радарски системи, „високе учесталости“.
|-
|P||< 300&nbsp;MHz||1 m+||„P“ за старије, примењивали су се ретроспективно за системе старијих радара.
|-
|[[Ултракратки таласи|VHF]]||30–300&nbsp;MHz||1–10 m||Веома дугачак опсег, за продирање у земљу; „врло високе учесталости“.
|-
|[[Ултра високе учестаности|UHF]]||300–1000&nbsp;MHz||0.3–1 m||Веома великог домета, као системи раног упозоравања, продор при земљи, продор кроз лишће; „ултра висока учесталост“.
|-
|[[L опсег|L]]||1–2 [[Гигахерц|GHz]]||15–30 [[центиметар|cm]]||Великог домета, за контролу ваздушног саобраћаја и ваздушног простора; -{„L“}- значи дугачко.
|-
|[[S опсег|S]]||2–4&nbsp;GHz||7,5–15&nbsp;cm||Умерени домет надзора, за контролу ваздушног саобраћаја, великог домета, за [[Метеорологија|метеоролошке]], поморске радаре; -{„S“}- значи кратки.
|-
|[[C опсег|C]]||4–8&nbsp;GHz||3,75–7,5&nbsp;cm||Сателитски предајници; компромис између -{„X“}- и -{„S“}- опсега, за метеоролошке радаре и за дуг домет праћења.
|-
|[[X опсег|X]]||8–12&nbsp;GHz||2,5–3,75&nbsp;cm||Вођење ракета, поморске радаре, метеоролошке, мапирање средње резолуције и подземни надзор. У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] у уском распону се користи за [[aerodrom|аеродромске]] радаре. За праћење на малим растојањима. Ова учесталост је била тајна за време [[Други светски рат|Другог светско рата]].
|-
||[[Ku band|K<sub>u</sub>]]||12–18&nbsp;GHz||1,67–2,5&nbsp;cm||Висока резолуција.
|-
|[[K опсег|K]]||18–24&nbsp;GHz||1,11–1,67&nbsp;cm||Са немачког ''Курз'', што значи „кратко“; ограничена употреба због апсорпције од стране водене паре. К опсег се користи за откривање облака у метеорологији, и од стране полиције за регистровање пребрзе вожње у друмском саобраћају.
|-
|[[Ka опсег|K<sub>a</sub>]]||24–40&nbsp;GHz||0,75–1,11&nbsp;cm||За мапирање, надзор аеродрома кратког домета; са учесталости изнад К опсега, користи Фото радар, за покретање камере која снима регистарске таблице аутомобила у прекршају у саобраћају.
|-
|mm||40–300&nbsp;GHz||7,5&nbsp;mm – 1&nbsp;mm ||Милиметарски опсег, подељен је у подгрупе,. које се обележавају са више слова.
|-
|[[V опсег|V]]||40–75&nbsp;GHz||4,0–7,5&nbsp;mm ||Јако га апсорбује атмосферски кисеоник, који се рефлектује на 60&nbsp;GHz.
|-
|[[W band|W]]||75–110&nbsp;GHz||2,7–4,0&nbsp;mm||Користи се као визуелни сензор високе резолуције за експериментална аутономна возила, метеоролошка посматрања и снимања.
|-
|[[Ultra-wideband|UWB]]||1,6–10,5&nbsp;GHz||18,75&nbsp;cm – 2,8&nbsp;cm||Користи за преко границе радара и за системе слика.
|}

== Утицај на животну средину ==
{{Главни чланак|Утицај радарског зрачења на здравље|Електронска цев|Рендгенски зраци}}
[[Датотека:RK5836.JPG|мини|десно|[[Клистрон]], електронска цев.]]
Радарско зрачење је [[електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]] и један је од облика [[нејонизујуће зрачење|нејонизујућег зрачења]] које нема довољну енергију [[фотон]]а (јер је мања од 12,4 eV) да би извршили јонизацију у биолошком материјалу али и поред тога својим дејством, [[фреквенција|учесталости]] од реда 100&nbsp;kHz (300&nbsp;kHz) до 300&nbsp;GHz, може имати негативан утицај по здравље човека и његову животну средину, што почива на бројним епидемиолошким опажањима и истраживањима.<ref name="Уредба">{{cite web| url = http://www.hamradio.hr/download/RF_neionizirajuce_zracenje.pdf |title=RF – nejonizirajuće zračenje, mjerenje i efekti | quote = Уредба|last=Prlić|first=Ivica|last2=Mihić|first2=Marija Surić| last3 = Bodlović | first3 = ðani |date=| format = pdf|publisher=Institut za medicinska istraživanja i medicinu rada | location = | language = {{hr}} |accessdate=19. 10. 2012}}</ref>

Старије генерације радара, са [[електронска цијев|цевном]] електроником, били су велики загађивачи [[јонизујуће зрачење|јонизујућим зрачењем]], јер су секундарно емитовали [[рендгенски зраци|рендгенско зрачење]], што је имало штетан утицај на здравље људи, који су дуже време боравили у окружењу ових уређаја. [[Електронска цијев|Електронске цеви]], у загрејаном стању, емитују [[Рендгенски зраци|рендгенске зраке]]. Оне су у ствари биле мали [[Рендген (медицина)|рендгени]], од чијег зрачења су чланови посаде тих радара побољевали, са трагичним последицама.<ref name="X зраци">{{cite web|url=http://hesperia.gsfc.nasa.gov/sftheory/xray.htm|title=What are Hard X-Rays?|quote=X зраци|date=|format=|publisher=nasa.gov|location=|language={{en}}|accessdate=17. 10. 2012|archive-date=21. 07. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110721050138/http://hesperia.gsfc.nasa.gov/sftheory/xray.htm|url-status=}}</ref>

Радарски зраци су усмерени у узан главни сноп, који се простире од [[антена|антене]] до циља, а део рефлектованих у обрнутом смеру, од циља до антене, значајно смањене снаге. Поред главног снопа, од антене се нежељено формирају бочни и задњи „режањ“, мање снаге. Изван усмереног снопа, радарско зрачење може делимично да се шири услед дефракције, али на већим удаљеностима од антене. Зраци дефракције су занемарљиво мале снаге и нису густо усмерени. Ово зрачење, расипање рефлектованих зрака од осветљеног објекта и од режњева од антене „загађују“ животну средину електромагнетним таласима.<ref name="Радарска антена"/>

Главни сноп радарског зрачења обично је тако подешен и усмерен да не долази у директан контакт с људима. Означавањем заштитних зона, (у којима се ограничава кретања људи у време рада радара), применом бројних мера активне и пасивне заштите и и сталном едукацијом и провером обучености посада радара, у највећем броју случајева искључена је могућност да се корисници радара нађу у правцу радарског снопа зрачења (изузев код неправилног руковања, неисправности опреме или у току одржавања радара када су оператери или руковаоци радара и мехатроничари у обавези да носе прописану заштитну опрему). Савремени радари раде са смањеном снагом електромагнетног зрачења, која је усклађена са позитивним законским прописима, а и због потребе прикривања од непријатељских [[сензор]]а. На основу овога, не би требало да постоји већи утицај радарског зрачења на здравље људи у кругу већем од 200 -{m}-, пошто радарски сноп изван овог простора нема утицај по здравље људи. Мали радари који се користе у војсци, за откривање ''живе силе'' (пешадија) и за контролу друмског саобраћаја, имају веома малу или занемарљиву снагу и специфичан принцип рада, у оквиру су лимитираних стандарда [[Европска унија|Европске уније]].<ref name="Радарска антена"/><ref name="Електромагнетно зрачење">{{cite web| url = http://www.bfs.de/en/elektro/hff/grundlagen.html |title=Basic Principles, Definitions|quote=Електромагнетно зрачење|date=|format=|publisher=|location=|language={{De}}|accessdate=18. 10. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20130708074744/http://www.bfs.de/en/elektro/hff/grundlagen.html|archive-date=8. 7. 2013|url-status=dead}}</ref>

У званичном саопштењу Агенције за ракетну одбрану САД као потенцијална опасност по живи свет и околину наводе се могућа штетна дејства радарског зрачења, велике учесталости и снаге, моћних [[плутајући радар X-опсега|плутајућих радара X-опсега]] у системима противваздухопловне одбране Америке, постављених на плутајућим платформама уз морску обалу, због; „потенцијалне опасности да ометају летење авиона, рад аутомобила, [[пејсмејкер]]а и других електронских имплантаната уграђених у тело човека као и других електронских уређаја при њиховом излагању радарском снопу. Званичници морнарице САД су такође признали да ови радари могу да изазову активирање електроупаљача експлозивних средстава, ваздушних сигурносних јастука у аутомобилима и катапултирање [[Избациво седиште|избацивих седишта]] у војним авионима“.{{Напомена|Радарска платформа се контролише 20 пута месечно, по 10 до 20 минута, на дозу зрачења у време док је на привезу у луци, како би се избегла прекорачења.<ref name="Ракетни системи на Хавајима"/>}}</center><ref name="Ракетни системи на Хавајима">{{cite web| url = http://the.honoluluadvertiser.com/article/2003/Mar/09/ln/ln04a.html#Anchor-49575 |title=Hawai'i could get missile-tracking radar| quote = Ракетни системи на Хавајима | last = Cole | first = William |date=9. 3. 2003| format = |publisher=honoluluadvertiser.com| location = | language = {{en}} |accessdate=19. 10. 2012}}</ref>
{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:NEXRAD NETWORK.jpg|300п]]||[[Датотека:Sbx 050701 001.jpg|350п]]
|-
|<center>Шема радарске мреже САД илуструје „загађеност“<br /> животне средине радарским зрачењем.</center>||<center> [[Плутајући радар X-опсега]], на [[Хаваји]]ма.
|}
На основу немачког савезног „Закона о контроли загађивања (26. -{BImSchV}-)“ и „Правилника о откривању метода за ограничавање електромагнетских поља“, направљена је препорука Савету Европске уније (1999/519/-{EC}-) о дозвољеним референтним вредностима електромагнетног зрачења, за све врсте извора, а услови и ограничења коришћења извора радарског зрачења, одређени су и цењени према њиховом корисном доприносу и потенцијалном ризику штетног утицаја на животну средину.<ref name="Уредба"/> У оквиру тога обухваћени су и радари, као извори емитовања електромагнетног зрачења, за које су прописане посебне референтне вредности приказане у наредној табели.<ref name="Електромагнетно зрачење"/>

{| border="2" style="margin:auto;"  cellpadding="2"
| colspan="6" style="text-align:center;"|<div class="NavHead" style="background:skyBlue; text-align:center; font-size:130%;">'''Дозвољене референтне величине карактеристика електромагнетног зрачења радара'''<ref name="Електромагнетно зрачење"/>
|- style="background:skyBlue;<big>"</big>
| <center>'''Извор'''</center>
| <center>'''Учесталост'''</center>
| <center>'''Типична снага преноса'''</center>
| <center>'''Удаљеност од антене [[предајник]]а<br /> / типичан износ изложености'''</center>
| <center>'''Референтна вредност ЕУ'''</center>
| <center>'''Ограничење (26. -{BImSchV}-)'''</center>
|-
|У ваздухопловима
(цивилним и војним) *
|1&nbsp;GHz -<br /> 10&nbsp;GHz
|0,2&nbsp;kW — 2,5 MW
|
|43,5 — 61 V/m bzw.

5 — 10 W/m², додатно ограничење од вршних вредности
|43,5 — 61 V/m (одговара
5 — 10 W/m²), додатно ограничење од вршних вредности
|-
|rowspan="3"|Метеоролошки
|rowspan="2"|1&nbsp;GHz -<br /> 10&nbsp;GHz
|0,1 — 0,25 MW 
|100 m у правцу главног снопа
/ 10 W/m²
|43,5 — 61 V/m bzw. 5 — 10 W/m², додатно ограничење од вршних вредности 
|43,5 —  61 V/m (одговара 5 — 10 W/m², додатно ограничење од вршних вредности
|-
|
|1&nbsp;km у правцу главног снопа  / 0,1 W/m²
|
|
|-
| colspan="5"|<center>Ограничења су истакнута на јавним местима</center>
|-
|rowspan="3"|За контролу саобраћаја
|rowspan="2"|9&nbsp;GHz -<br />35&nbsp;GHz 
| перформансе
0,5 — 100&nbsp;mW
|3 m / 0,25 W/m²
|61 V/m bzw. 10 W/m²
|
|-
|
|10 m / < 0,01 W/m²
|
|
|-
| colspan="5"|<center>Ограничења су истакнута на јавним местима</center>
|-
| colspan="6"|<center>'''<big>*</big> Доза [[Рендгенски зраци|рендгенског зрачења]], које проистиче из моћних радарских система, када се користе заштитне облоге, своди се на занемарљив степен.'''</center>          
|}

[[Датотека:Derecho 08May09 mesonet 320x240.ogv|Видео метеоролошки радарски приказ.|десно|мини|260п]]

== Види још ==
* [[Sekundarni radar|Секундарни радар]]
* [[Радио]]
* [[Модулација]]
* [[Доплеров ефекат]]
* [[Антена]]
* [[Утицај радарског зрачења на здравље]]
* [[Нејонизујуће зрачење]]

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Fölsing|first=Albrecht|title=Heinrich Hertz: eine Biographie| url = http://books.google.com/books?id=oyEgAQAAIAAJ|year=1997 |publisher=Hoffmann und Campe|isbn=978-3-455-11212-2|pages=275}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Page|first=Robert Morris|title=The Origin of Radar| url = http://books.google.com/books?id=Wu8NAQAAIAAJ|year=1962 |publisher=Anchor Books|pages=66}}
* {{Cite book| ref=harv|url=http://books.google.rs/books?id=69kDAAAAMBAJ&pg=PA26&dq=Popular+Science+1933+plane+%22Popular+Mechanics%22&hl=en&ei=YmMmTp_ZMszksQLn1cziCw&sa=X&oi=book_result&ct=result&redir_esc=y#v=onepage&q&f=true |title=Towers Flash Radio Beams to Detect Warplanes}}
* {{Cite book| ref=harv|url=http://books.google.rs/books?id=bygDAAAAMBAJ&pg=PA29&hl=en#v=onepage&q&f=false |title= Popular Science}}
* {{Cite book| ref=harv| last = Magazines | first = Hearst |title=Popular Mechanics| url = http://books.google.com/?id=x98DAAAAMBAJ&pg=PA844|year=1935—12 |publisher=Hearst Magazines| language = {{en}}|id=|pages=844}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Watson|first= Raymond C., Jr.|title=Radar Origins Worldwide: History of Its Evolution in 13 Nations Through World War II| url = http://books.google.com/?id=g-rQQgAACAAJ|year=2009 |publisher=Trafford Publishing| language = {{en}}|isbn=978-1-4269-2111-7|pages=}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=8JmaMlkiBoA Радар: Трка за превласт и предност у ратовању (ТВ Историја - Званични канал)] 
* [https://rutube.ru/video/8c3293ce05b4f47f48c14dc5457e2c1d/ Радар Небо-М: Ловац на "стелт" летелице (Телевизија Звезда - Званични рутјуб канал)] 
* [https://rutube.ru/video/c15b0a51439c1b803260c8530695d737/ Радар за рана упозорења од балистичког атомског напада (Телевизија Звезда - Званични рутјуб канал)] 
* [https://www.youtube.com/watch?v=e4VgWQg30YY&t=429s Америчка посада увежбава се на радарском систему за рана упозорења од Руског балистичког атомског напада (Званични јутјуб канал Америчке војске)] 
* [http://www.vectorsite.net/ttradar.html Introduction To Radar Technology]
* [https://web.archive.org/web/20090130031901/http://tfcbooks.com/tesla/contents.htm Теслини проналасци]
* [https://web.archive.org/web/20140425222809/http://www.radartutorial.eu/ Радар Технологија]
* [https://web.archive.org/web/20121225074629/http://www.metamaterials.net/ Metamaterials & Радар Invisibility]
* {{cite web|author= |url=http://www.nasa.gov/mission_pages/Mini-RF/multimedia/feature_ice_like_deposits.html |title=НАСА радар на северном полу |date= |website= |publisher= |access-date=}} {{Wayback|url=http://www.nasa.gov/mission_pages/Mini-RF/multimedia/feature_ice_like_deposits.html |date=20150921013327 }}
* [http://translate.google.com/#de|sr|Nichtlineares Радар са антеном са синтетичким отвором]
* [http://www.radartutorial.eu/05.bistatic/bs02.de.html Садржај поглавља]
* [http://www.kelm.ftn.uns.ac.rs/literatura/jnzz/ZastitaNJZ.pdf Nejonizujuće zračenje i načela zaštita.] {{Wayback|url=http://www.kelm.ftn.uns.ac.rs/literatura/jnzz/ZastitaNJZ.pdf |date=20160304120746 }}

{{Подножје|Ваздухопловство}}
{{Сјајан чланак}}

[[Категорија:Радар| ]]
[[Категорија:Телекомуникације]]
[[Категорија:Навигација]]
[[Категорија:Мерни инструменти]]