Изворни код странице Пјер де Ферма

{{Научник
| име = Пјер Ферма
| слика = Pierre de Fermat.jpg
| ширина_слике =
| опис_слике = 
| датум_рођења = {{Датум рођења|1601|8|17}}
| место_рођења = [[Бомон де Ломањ]]
| држава_рођења = [[Краљевина Француска|Француска]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1665|1|12|1601|8|17}}
| место_смрти = [[Кастр (Тарн)|Кастр]]
| држава_смрти = [[Краљевина Француска|Француска]]
| поље          = [[математика]], [[право]]
| институција = 
| школа = [[Универзитет у Орлеану]]
| студенти = 
| познат_по = [[Последња Фермаова теорема|последњој Фермаовој теореми]]
| награде = 
| напомене = 
}}

'''Пјер де Ферма''' ({{јез-фр|Pierre de Fermat}}; [[Бомон де Ломањ]], [[17. август]] [[1601]] — [[Кастр (Тарн)|Кастр]], [[12. јануар]] [[1665]]) био је [[Француска|француски]] [[математика|математичар]] и правник у [[тулуза|тулуском]] [[скупштина|парламенту]].<ref>{{cite web|title=Пјер де Ферма |url=https://www.mycity.rs/Matematika/410-godina-od-rodjenja-Pjera-De-Fermaa.html |website=mycity.rs |accessdate=17. 1. 2019}}</ref> Уз [[Рене Декарт|Декарта]], један је од најзначајнијих математичара Француске [[17. век]]а. 

Био је син трговца кожом. Студирао је на универзитетима у Тулузу, [[Орлеан]]у и [[Бордо]]у и завршио [[право]]. Још као студент показивао је несумњиви таленат за математику истакавши се [[1629]]. својом рестаурацијом [[Аполоније]]вог дела {{Јез-лат|Plane loci}} (у слободном преводу „Значајне тачке у равни“). Био је један од зачетника [[диференцијална једначина|диференцијалног рачуна]] са својим методом проналажења највећих и најмањих ордината кривих линија, аналогним тада још непознатом диференцијалном рачуну. Можда су још значајнија његова бриљантна истраживања у [[Теорија бројева|теорији бројева]]. Такође су нотабилни његови доприноси [[Аналитичка геометрија|аналитичкој геометрији]] и вероватноћи.<ref>{{cite web|title=А изгледало је лако |url=https://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=18723&Itemid=36 |website=unijasprs.org.rs |accessdate=17. 1. 2019}}</ref> Најпознатији је по свом [[Fermat's principle|Фермаовом принципу]] за ширење светлости и по својој [[Fermat's Last Theorem|Ферматовој последњој теореми]] у [[number theory|теорији бројева]], коју је описао у белешци на маргини копије [[Diophantus|Диофантове]] ''[[Arithmetica|Аритметике]]''. Он је био и адвокат при ''[[Parlement|Парламенту]]'' у [[Toulouse|Тулузу]], [[Француска]].<ref>[https://books.google.ca/books?id=59ITUOLbVkoC&pg=PA101&lpg=PA101&dq=%22French+lawyer%22+%22Pierre+de+Fermat%22&source=bl&ots=v-jtfjFWWj&sig=h9mle_FEkazDC83rNnAims3rbSY&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjlj5i8hu_WAhXDWRQKHcyzDZIQ6AEIZzAO#v=onepage&q=%22French%20lawyer&f=false W.E. Burns, The Scientific Revolution: An Encyclopedia, ABC-CLIO, 2001, p. 101]</ref>

== Биографија ==
Ферма је рођен 1607. године у [[Beaumont-de-Lomagne|Бомон де Ломању]], Француска. Вила из касног 15. века у којој је рођен Ферма сада је музеј. Он је био из [[Gascony|Гаскоње]], где је његов отац Доминик Ферма био богати трговац кожом и служио је три једногодишња мандата као један од четири конзула Бомон де Ломања. Његова мајка је била Клер де Лонг.<ref name="birthyear">{{Cite web|url=https://www.maa.org/press/periodicals/convergence/when-was-pierre-de-fermat-born|title=When Was Pierre de Fermat Born? {{!}} Mathematical Association of America|website=www.maa.org|access-date=2017-07-09|archive-date=11. 10. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161011045650/https://www.maa.org/press/periodicals/convergence/when-was-pierre-de-fermat-born|url-status=}}</ref> Пјер је имао једног брата и две сестре и сматра се да је одрастао у месту у коме је рођен.

Он је похађао [[University of Orléans|Универзитет у Орлеану]] од 1623. године и дипломирао је грађанско право 1626. године, пре него што се преселио у [[Bordeaux|Бордо]]. У Бордоу је започео своја прва озбиљна математичка истраживања, а 1629. је једном од тамошњих математичара поклонио копију своје рестаурације [[Apollonius of Perga|Аполонијеве]] ''[[Apollonius of Perga#De Locis Planis|De Locis Planis]]''. Свакако, у Бордоу је био у контакту са [[Jean de Beaugrand|Бограном]] и за то време је произвео важан рад о [[maxima and minima|максимумима и минимумима]] који је дао [[Étienne d'Espagnet|Етјену д'Еспању]] који је делио математичка интересовања са Фермаом. Тамо је био под великим утицајем дела [[François Viète|Франсоа Виета]].

Године 1630, купио је функцију [[councilor|саветника]] у [[Parlement de Toulouse|парламенту]] Тулуза, једном од Високих судова у Француској, и положио је заклетву Великом већу у мају 1631. Ову функцију је обављао до краја живота. Ферма је тиме стекао право да промени своје име из Пјер Ферма у Пјер де Ферма. Ферма се 1. јуна 1631. оженио Луизом де Лонг, четвртом рођаком његове мајке Клер де Ферма (рођене де Лонг). Фермаови су имали осморо деце, од којих је петоро преживело до пунолетства: Клеман-Самјуел, Жан, Клер, Кетрин и Луиз.<ref>{{cite web | title=Fermat, Pierre De | url=https://www.encyclopedia.com/people/science-and-technology/mathematics-biographies/pierre-de-fermat | website=www.encyclopedia.com | access-date = 25. 01. 2020}}</ref><ref>{{cite web | last1 = Davidson | first1 = Michael W. | title=Pioneers in Optics: Pierre de Fermat | url=https://micro.magnet.fsu.edu/optics/timeline/people/fermat.html | website=micro.magnet.fsu.edu | access-date = 25. 01. 2020}}</ref><ref>{{cite web | title=Pierre de Fermat's Biography | url=https://www.famousscientists.org/pierre-de-fermat/ | website=www.famousscientists.org | access-date = 25. 01. 2020}}</ref>

Течно је говорио шест језика ([[French language|француски]], [[Латински језик|латински]], [[Occitan language|окцитански]], класични грчки, [[Italian language|италијански]] и [[Spanish language|шпански]]), Ферма је био хваљен због својих писаних стихова на неколико језика и жељно је тражен његов савет у вези са изменама грчких текстова. Већину свог рада је комуницирао у виду писмима пријатељима, често са мало или без доказа својих теорема. У неким од ових писама својим пријатељима, истраживао је многе фундаменталне идеје рачуна пре [[Isaac Newton|Њутна]] или [[Gottfried Wilhelm Leibniz|Лајбница]]. Ферма је био школовани правник који је математику чинио више хобијем него професијом. Ипак, дао је значајан допринос [[analytical geometry|аналитичкој геометрији]], вероватноћи, теорији бројева и рачуну.<ref>{{Cite book|title=Essential Calculus: Early Transcendental Functions|last1=Larson|first1=Ron|last2=Hostetler|first2=Robert P.|last3=Edwards|first3=Bruce H.|publisher=Houghton Mifflin|year=2008|isbn=978-0-618-87918-2|location=Boston|pages=159}}</ref> Тајновитост је била уобичајена у европским математичким круговима у то време. То је природно довело до приоритетних спорова са савременицима као што су [[René Descartes|Декарт]] и [[John Wallis|Волис]].<ref name=ball>{{Cite book| last = Ball | first = Walter William Rouse | title = A short account of the history of mathematics | publisher = General Books LLC | year = 1888 | isbn = 978-1-4432-9487-4}}</ref>

[[Anders Hald|Андерс Халд]] пише да су „Основе Фермаове математике биле класичне грчке расправе комбиноване са Виетиним [[new algebra|новим алгебарским]] методама.“<ref>{{cite journal|last= Faltings|first= Gerd|author-link= Gerd Faltings|issue= 7|journal= [[Notices of the American Mathematical Society]]|mr= 1335426|pages= 743–746|title= The proof of Fermat's last theorem by R. Taylor and A. Wiles|url= https://www.ams.org/notices/199507/faltings.pdf|date= |volume= 42|date= 1995}}</ref>

== Велика Фермаова теорема ==
Де Ферма је познат по својој [[Последња Фермаова теорема|Великој Фермаовој теореми]], која се још зове и [[Последња Фермаова теорема]] и каже:

Једначина <math>x^n + y^n = z^n \,</math>
нема целобројних решења за <math>n > 2 \,</math>, ''осим тривијалних са 0 и 1.''

Када је преминуо, у његовој заоставштини је на маргини [[Диофант]]ове књиге ''Аритметика'' пронађен запис у коме Ферма тврди како је пронашао елегантан доказ за ово тврђење, али да су маргине дате књиге сувише мале да би доказ на њима извео. Наредних 300 година математичари широм света су покушавали да нађу овакав доказ, и у томе су успели тек крајем [[20. век]]а. Проблем је решен уз употребу „тешке артиљерије“ из теорије алгебарских кривих и [[теорија група|теорије група]]. Велику Фермаову теорему доказао је [[Ендру Вајлс]] [[1993]]. године, међутим испоставило се да је доказ имао неколико слабости, па је Вајлс уз помоћ колеге Ричарда Тејлора те слабости отклонио и доказ је коначно објављен [[1995]]. године.

== Оцена његовог рада ==
Заједно са [[René Descartes|Ренеом Декартом]], Ферма је био један од два водећа математичара прве половине 17. века. Према [[Peter L. Bernstein|Питеру Л. Бернштајну]], у својој књизи ''Против богова'' из 1996. године, Ферма је „био математичар ретке моћи. Он је био независни проналазач [[analytic geometry|аналитичке геометрије]], допринео је раном развоју рачуна, истраживао је тежину земље, а радио је на преламању светлости и оптици. У току, како се показало, проширене преписке са [[Blaise Pascal|Блезом Паскалом]], дао је значајан допринос теорији вероватноће. Али Фермаово крунско достигнуће било је у теорији бројева."<ref name=Bernstein>{{cite book | last = Bernstein | first = Peter L. | title = Against the Gods: The Remarkable Story of Risk | publisher = John Wiley & Sons | year = 1996 | pages = [https://archive.org/details/againstgodsremar00pete_0/page/61 61–62] | isbn = 978-0-471-12104-6 | url-access = registration | url = https://archive.org/details/againstgodsremar00pete_0/page/61 }}</ref>

Што се тиче Фермаовог рада на анализи, [[Isaac Newton|Исак Њутн]] је написао да су његове сопствене ране идеје о рачуну произашле директно из „Фермаовог начина цртања тангента.“<ref name=Simmons>{{cite book | last = Simmons | first = George F.|title= Calculus Gems: Brief Lives and Memorable Mathematics | url = https://archive.org/details/calculusgemsbrie0000simm | url-access = registration | publisher = Mathematical Association of America | year = 2007 | page = [https://archive.org/details/calculusgemsbrie0000simm/page/98 98] | isbn = 978-0-88385-561-4}}</ref>

== Референце ==
{{reflist|}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{cite book | last = Weil | first = André  | title = Number Theory: An approach through history From Hammurapi to Legendre | url = https://archive.org/details/numbertheoryappr0000weil | publisher = Birkhäuser | year = 1984 |isbn =978-0-8176-3141-3}}
* {{cite journal | author=Barner, Klaus | title=Pierre de Fermat (1601?–1665): His life besides mathematics | journal=Newsletter of the European Mathematical Society |date=December 2001 |pages=12–16}}
* {{cite book
 | author=Mahoney, Michael Sean
 | author-link= Michael Sean Mahoney
 | title=The mathematical career of Pierre de Fermat, 1601–1665
 | url=https://archive.org/details/mathematicalcare0000maho_v3t6
 | publisher=Princeton University Press
 | year=1994
 | isbn=978-0-691-03666-3}}
* {{cite book|last=Singh|first=Simon|author-link=Simon Singh|title=Fermat's Last Theorem|publisher=Fourth Estate Ltd|year=2002|isbn=978-1-84115-791-7|title-link=Fermat's Last Theorem (book)}}
* {{Citation |last=Golomb |first=S. W. |title=On the sum of the reciprocals of the Fermat numbers and related irrationalities |journal=Canadian Journal of Mathematics |date=January 1, 1963 |volume=15 |pages=475–478 |doi=10.4153/CJM-1963-051-0 |s2cid=123138118 }}
* {{Citation |last1=Grytczuk |first1=A. |last2=Luca |first2=F. |last3=Wójtowicz |first3=M. |year=2001 |title=Another note on the greatest prime factors of Fermat numbers |journal=Southeast Asian Bulletin of Mathematics |volume=25 |issue=1 |pages=111–115 |doi=10.1007/s10012-001-0111-4 |s2cid=122332537 }}
* {{citation |last=Guy |first=Richard K. |author-link=Richard K. Guy |title=Unsolved Problems in Number Theory |year=2004 |edition=3rd |publisher=[[Springer Verlag]] |series=Problem Books in Mathematics |volume=1 |location=New York |isbn=978-0-387-20860-2 |pages=A3, A12, B21 |url=https://www.springer.com/mathematics/numbers/book/978-0-387-20860-2?otherVersion=978-0-387-26677-0 }}
* {{citation |last1=Křížek |first1=Michal |last2=Luca |first2=Florian |last3=Somer |first3=Lawrence |title=17 Lectures on Fermat Numbers: From Number Theory to Geometry |year=2001 |series=CMS books in mathematics |volume=10 |publisher=Springer |location=New York |isbn=978-0-387-95332-8 |url=https://www.springer.com/mathematics/numbers/book/978-0-387-95332-8 }} - This book contains an extensive list of references.
* {{Citation |last1=Křížek |first1=Michal |last2=Luca |first2=Florian |last3=Somer |first3=Lawrence |year=2002 |title=On the convergence of series of reciprocals of primes related to the Fermat numbers |journal=Journal of Number Theory |volume=97 |issue=1 |pages=95–112 |doi=10.1006/jnth.2002.2782 |doi-access=free }}
* {{Citation |last=Luca |first=Florian |year=2000 |title=The anti-social Fermat number |journal=American Mathematical Monthly |volume=107 |issue=2 |pages=171–173 |doi=10.2307/2589441 |url=http://www.maa.org/publications/periodicals/american-mathematical-monthly/american-mathematical-monthly-february-2000 |jstor=2589441 }}
* {{Citation |last=Ribenboim |first=Paulo |author-link=Paulo Ribenboim |year=1996 |title=The New Book of Prime Number Records |publisher=Springer |location=New York |edition=3rd |isbn=978-0-387-94457-9 |url=https://www.springer.com/mathematics/numbers/book/978-0-387-94457-9 }}
* {{Citation |last=Robinson |first=Raphael M. |title=Mersenne and Fermat Numbers |journal=Proceedings of the American Mathematical Society |volume=5 |issue=5 |year=1954 |pages=842–846 |doi=10.2307/2031878 |jstor=2031878 |doi-access=free }}
* {{citation |last=Yabuta |first=M. |journal=Fibonacci Quarterly |pages=439–443 |title=A simple proof of Carmichael's theorem on primitive divisors |url=http://www.fq.math.ca/Scanned/39-5/yabuta.pdf |volume=39 |year=2001 }}
* {{citation | last1 = Gauss  | first1 = Carl Friedrich | last2 = Clarke | first2 = Arthur A. (translated into English)  | title = Disquisitiones Arithemeticae (Second, corrected edition) | publisher = [[Springer Publishing|Springer]]
| location = New York | date = 1986 | isbn = 0-387-96254-9}}
* {{citation | last1 = Gauss  | first1 = Carl Friedrich | last2 = Maser | first2 = H. (translated into German)  | title = Untersuchungen uber hohere Arithmetik (Disquisitiones Arithemeticae & other papers on number theory) (Second edition) | publisher = Chelsea | location = New York | date = 1965 | isbn = 0-8284-0191-8}}
* {{citation |last1 = Hardy |first1 = G. H. |last2 = Wright |first2 = E. M. |title = An Introduction to the Theory of Numbers (Fifth edition) |publisher  = [[Oxford University Press]] |location = Oxford |date = 1980 |isbn = 978-0-19-853171-5 |url-access = registration |url = https://archive.org/details/introductiontoth00hard }}
* {{citation | last1 = Ireland  | first1 = Kenneth | last2 = Rosen  | first2 = Michael | title = A Classical Introduction to Modern Number Theory (Second edition) | publisher = [[Springer Science+Business Media|Springer]] | location = New York | date = 1990 | isbn = 0-387-97329-X}}
* {{citation | last1 = Landau | first1 = Edmund | title = Elementary Number Theory | publisher = Chelsea | location = New York | date = 1966}} 
* Breger, H. (1994) {{cite journal|author= |title=The mysteries of adaequare: a vindication of Fermat |journal=|date=|volume=46|issue=3|pages=193–219}}, [[Archive for History of Exact Sciences]] .
* {{citation|title=The Historical Development of the Calculus|last1=Edwards|first1=C. H. Jr.|publisher=Springer|year=1994}}
* [[Enrico Giusti|Giusti, E.]] (2009) "Les méthodes des maxima et minima de Fermat", Ann. Fac. Sci. Toulouse Math. (6) 18, Fascicule Special, 59–85.
* {{citation|title=The Changing Concept of Change: The Derivative from Fermat to Weierstrass|last=Grabiner|first=Judith V.|journal=Mathematics Magazine|volume=56|number=4|date= September 1983|pages=195–206|doi=10.2307/2689807|jstor=2689807|url=https://scholarship.claremont.edu/pitzer_fac_pub/118}}
* {{citation|title=A History of Mathematics: An Introduction|last=Katz|first=V.|publisher=Addison Wesley|year=2008}}
* Stillwell, J.(2006) ''Yearning for the impossible. The surprising truths of mathematics'', page 91, [[A K Peters, Ltd.]], Wellesley, MA.
* [[André Weil|Weil, A.]], Book Review: The mathematical career of Pierre de Fermat. Bulletin of the American Mathematical Society 79 (1973), no. 6, 1138–1149.
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{MacTutor Biography|id=Fermat}}

{{Подножје|Биографија}}

{{СОРТИРАЊЕ:Ферма, Пјер де}}
[[Категорија:Рођени 1601.]]
[[Категорија:Умрли 1665.]]
[[Категорија:Француски математичари]]