Изворни код странице Пулсар

[[Датотека:Chandra-crab.jpg|десно|мини|250п|Композитна фотографија (комбинација оптичког и спектра X зрака) пулсара [[Месје 1|Ракове маглине]], показује како се околни гасови из маглине мешају под утицајем пулсаревог магнетног поља и зрачења.]]
[[Датотека:PIA18848-PSRB1509-58-ChandraXRay-WiseIR-20141023.jpg|мини|десно|250п|-{[[PSR B1509-58]]}- – [[Рендгенски зраци]] из [[Chandra X-ray Observatory|Чандра]] опсерваторије су приказани златном бојом; [[инфрацрвено зрачење|инфрацрвени]] са [[Wide-field Infrared Survey Explorer|-{WISE}-]] опсерваторије су приказани црвено, зелено и плаво.]]

'''Пулсари'''<ref>{{cite web|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/pulsar|title=Definition of PULSAR|website=www.merriam-webster.com}}</ref> су [[неутронска звезда|неутронске звезде]] пречника око 10 -{km}-,<ref>{{cite book |title=Handbook of Pulsar Astronomy |author1=Nora Roberts |author2=D. R. Lorimer |author3=M. Kramer |edition=illustrated, herdruk |publisher=Cambridge University Press |year=2005 |isbn=9780521828239 |page=249 |url=https://books.google.com/books?id=OZ8tdN6qJcsC}} [https://books.google.com/books?id=OZ8tdN6qJcsC&pg=PA249 Extract of page 249] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221116004442/https://books.google.com/books?id=OZ8tdN6qJcsC&pg=PA249 |date=2022-11-16 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/pulsar|title=Definition of PULSAR|website=www.merriam-webster.com}}</ref> који емитује снопове [[електромагнетско зрачење|електромагнетног зрачења]] из својих [[Poles of astronomical bodies#Magnetic poles|магнетних полова]].<ref>{{cite web|url=https://www.nasa.gov/feature/goddard/2019/nasa-s-nicer-delivers-best-ever-pulsar-measurements-1st-surface-map|title=NASA's NICER Delivers Best-ever Pulsar Measurements, 1st Surface Map|date=11 December 2019}}</ref> Налазе се у почетним фазама своје еволуције као неутронске звезде. Пулсари изузетно брзо ротирају; најбржим пулсарима за један је окрет потребно тек око 3 [[секунд|-{ms}-]]. Милисекундним пулсарима се називају они који ротирају брже од 100 пута у [[секунд]]и. -{PSR J1740-5340}- се окрене чак 274 пута у секунди. Пулсари у правцу осе свог [[магнетно поље|магнетног поља]] испуштају јако [[електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]], најчешће у облику радио-таласа, мада зрачење може бити уочљиво и у другим деловима спектра. Услед ротације и уског снопа радио-таласа понаша се као свемирски светионик. Фреквенција пулсирања поклапа са фреквенцијом ротације пулсара.

Периоди пулсара их чине веома корисним оруђем за астрономе. Посматрања пулсара у [[PSR B1913+16|систему бинарних неутронских звезда]] коришћена су да се индиректно потврди постојање [[гравитациони талас|гравитационог зрачења]]. Прве [[екстрасоларне планете]] откривене су око пулсара, [[PSR B1257+12]] 1992. Године 1983, откривени су одређени типови пулсара који су у то време премашивали тачност [[атомски часовник|атомских сатова]] у [[Pulsar clock|мерењу времена]].<ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/1983/02/09/us/pulsar-termed-most-accurate-clock-in-sky.html|title=PULSAR TERMED MOST ACCURATE 'CLOCK' IN SKY|last=Sullivan|first=Walter|publisher=The New York Times|website=NY Times|date=February 9, 1983|access-date=January 15, 2018}}</ref>

== Историја посматрања ==
=== Откриће ===

Пулсари су откривени у лето 1967. године од стране тада студенткиње постдипломке [[Џослин Бел Бернел|Џоселин Бел]] ({{јез-енг|Jocelyn Bell}}) и њеног ментора професора [[Ентони Хјуиш|Ентонија Хјуиша]] ({{јез-енг|Antony Hewish}}). Док су проучавали помоћу [[радио-телескоп]]а [[квазар]]е, уочили су сасвим необичан радио-извор. Тај извор је зрачио краткотрајне радио-импулсе на [[таласна дужина|таласној дужини]] 3,7 m који су се строго периодично, сваких 1,33 секунде, понављали. Ускоро су била откривена још три таква иста извора, са другим, такође скоро секундним правилним периодима. Првобитно одбачено као [[електромагнетна интерференција|радио интерференција]] од стране њеног надзорника и развијача телескопа, [[Ентони Хјуиш]]а,<ref name="NYT-20210727">{{cite news |last=Proudfoot |first=Ben |title=She Changed Astronomy Forever. He Won the Nobel Prize For It - In 1967, Jocelyn Bell Burnell made an astounding discovery. But as a young woman in science, her role was overlooked. |url=https://www.nytimes.com/2021/07/27/opinion/pulsars-jocelyn-bell-burnell-astronomy.html |date=July 27, 2021 |work=[[The New York Times]] |accessdate=July 27, 2021 }}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=NDW9zKqvPJI|title = I Changed Astronomy Forever. He Won the Nobel Prize for It. &#124; 'Almost Famous' by Op-Docs|website = [[YouTube]]}}</ref> чињеница да су се сигнали увек појављивали на истој [[deklinacija (astronomija)|деклинацији]] и [[rektascenzija|ректасцензији]] убрзо је искључила земаљски извор.<ref name=HewishBell1967>Hewish, A., Bell, S. J., et al. "[https://www.researchgate.net/publication/32005350_Observation_of_a_Rapidly_Pulsating_Radio_Source Observation of a Rapidly Pulsating Radio Source] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210804173941/https://www.researchgate.net/publication/32005350_Observation_of_a_Rapidly_Pulsating_Radio_Source |date=2021-08-04 }}". ''Nature'', Volume 217, 1968 (pp. 709–713).</ref> Дана 28. новембра 1967. Бел и Хјуиш су помоћу брзог [[chart recorder|снимача]] тракастих дијаграма решили сигнале као низ импулса, равномерно распоређених сваких 1,337 секунди.<ref>{{cite journal |last1=Hewish |first1=A. |last2=Bell |first2=S. J. |last3=Pilkington |first3=J. D. H. |last4=Scott |first4=P. F. |last5=Collins |first5=R. A. |title=Observation of a Rapidly Pulsating Radio Source |journal=Nature |date=February 1968 |volume=217 |issue=5130 |pages=709–713 |doi=10.1038/217709a0 |bibcode=1968Natur.217..709H |s2cid=4277613 |url=https://www.nature.com/articles/217709a0 |language=en |issn=1476-4687}}</ref> Ниједан астрономски објекат ове природе никада раније није примећен. Дана 21. децембра, Бел је открила други пулсар, поништивши спекулације да би то могли бити сигнали који су на Земљу зрачени од стране [[ванземаљски живот|ванземаљске интелигенције]].<ref>{{cite journal|url=https://phys.org/news/2017-11-fifty-years-jocelyn-bell-pulsars.html|date=November 28, 2017|title=Fifty years ago, Jocelyn Bell discovered pulsars and changed our view of the universe| author=George Hobbs |author2=Simon Johnston|publisher=phys.org|access-date=August 4, 2021}}</ref><ref>Pranab Ghosh, ''Rotation and accretion powered pulsars''. World Scientific, 2007, p.&nbsp;2.</ref><ref>M. S. Longair, ''Our evolving universe''. CUP Archive, 1996, p.&nbsp;72.</ref><ref>M. S. Longair, ''High energy astrophysics, Volume 2''. Cambridge University Press, 1994, p.&nbsp;99.</ref>

Када су посматрања са другим телескопом потврдила емисију, елиминисали су било какве инструменталне ефекте. У овом тренутку, Бел је рекла за себе и Хјуиша да „нисмо заиста веровали да смо примили сигнале из друге цивилизације, али очигледно нам је та идеја пала на памет и нисмо имали доказ да је то потпуно природна радио емисија. То је интересантан проблем — ако неко мисли да је можда открио живот негде другде у универзуму, како одговорно објавити резултате?”<ref name="cosmic_search">{{cite web
 | url = http://www.bigear.org/vol1no1/burnell.htm
 | title = Little Green Men, White Dwarfs or Pulsars?
 | author = S. Jocelyn Bell Burnell
 | author-link = Jocelyn Bell Burnell
 | date = 1977
 | publisher = Cosmic Search Magazine
 | access-date = 2008-01-30
}} (after-dinner speech with the title of ''Petit Four'' given at the Eighth Texas Symposium on Relativistic Astrophysics; first published in ''Annals of the New York Academy of Science'', vol.&nbsp;302, pp.&nbsp;685–689, Dec. 1977).
</ref> Упркос томе, дали су надимак сигналу ''LGM-1'', за „[[little green men|мале зелене људе]]” ({{јез-енг|little green men}}, разигран назив за интелигентна [[ванземаљски живот|бића ванземаљског порекла]]).

[[File:Chart Showing Radio Signal of First Identified Pulsar.jpg|thumb|left|250px|Графикон на коме је [[Џослин Бел Бернел|Џоселин Бел]] прва препознала доказ пулсара, изложена у [[Cambridge University Library|библиотеци]] Универзитета Кембриџ]]
Тек када је други пулсирајући извор откривен на другом делу неба, „LGM хипотеза“ је потпуно напуштена.<ref>{{cite journal | journal = Science | date = 23 April 2004 | volume = 304 | issue = 5670 | page = 489 | last = Bell Burnell | first = S. Jocelyn | title = So Few Pulsars, So Few Females | url = https://archive.org/details/sim_science_2004-04-23_304_5670/page/489 | doi=10.1126/science.304.5670.489 | pmid=15105461| doi-access = free }}</ref> Њихов пулсар је касније назван [[ПСР Б1919+21|CP 1919]], а сада је познат по бројним ознакама укључујући PSR B1919+21 и PSR J1921+2153. Иако CP 1919 емитује у [[радио-таласи|радио таласним дужинама]], касније су откривени пулсари који емитују у таласним дужинама видљиве светлости, [[рендгенски зраци|рендгенским]] и [[гама зрачење|гама]] зрацима.<ref>Courtland, Rachel. "[https://www.newscientist.com/article/dn14968-first-pulsar-identified-by-its-gamma-rays-alone.html Pulsar Detected by Gamma Waves Only] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150702151221/http://www.newscientist.com/article/dn14968-first-pulsar-identified-by-its-gamma-rays-alone.html |date=2015-07-02 }}". ''New Scientist'', 17 October 2008.</ref>

Реч „пулсар” први пут се појавила у штампи 1968: {{cquote|„Потпуно нова врста звезде изашла је на видело 6. августа прошле године и астрономи су је назвали LGM (''Little Green Men''). Сада се сматра да је то нови тип између белог патуљка и неутронске [звезде]. Вероватно ће му бити дато име [улсар. Др А. Хјуиш ми је јуче рекао: '...сигуран сам да данас сваки радио телескоп гледа у пулсаре.'<ref>''Daily Telegraph'', 21/3, 5 March 1968.</ref>}}

Постојање неутронских звезда први су предложили [[Walter Baade|Валтер Баде]] и [[Fric Cviki|Фриc Цвики]] 1934. године, када су тврдили да би мала, густа звезда која се састоји првенствено од неутрона, настала из [[supernova|супернове]].<ref name="Baade1934">{{Cite journal | doi = 10.1103/PhysRev.46.76.2| title = Remarks on Super-Novae and Cosmic Rays| year = 1934| last1 = Baade | first1 = W.| last2 = Zwicky | first2 = F.| journal = Physical Review| volume = 46| issue = 1| page = 76|bibcode = 1934PhRv...46...76B | url = https://authors.library.caltech.edu/5999/1/BAApr34.pdf}}</ref> На основу идеје о очувању магнетног флукса из магнетних звезда главног низа, [[Lodewijk Woltjer|Лодевијк Волтјер]] је 1964. предложио да такве неутронске звезде могу да садрже магнетна поља од 10<sup>14</sup> to 10<sup>16</sup>&nbsp;[[Gauss (unit)|гауса]] (=10<sup>10</sup> to 10<sup>12</sup>&nbsp;[[тесла (јединица)|тесла]]).<ref name="Woltjer1964">{{Cite journal | last1 = Woltjer | first1 = L. | title = X-rays and Type I Supernova Remnants | doi = 10.1086/148028 | journal = Astrophysical Journal | volume = 140 | page = 1309 | year = 1964 | bibcode = 1964ApJ...140.1309W | url = http://articles.adsabs.harvard.edu/pdf/1964ApJ...140.1309W }}</ref> Године 1967, непосредно пре открића пулсара, [[Franco Pacini|Франко Пачини]] је сугерисао да би ротирајућа неутронска звезда са магнетним пољем емитовала зрачење, и чак је приметио да се таква енергија може пумпати у [[остаци супернове|остатак супернове]] око неутронске звезде, као што је [[Месје 1|Ракова маглина]].<ref name="Pacini1968">{{Cite journal | last1 = Pacini | first1 = F. | title = Energy Emission from a Neutron Star | url = https://archive.org/details/sim_nature-uk_1967-11-11_216_5115/page/n61 | doi = 10.1038/216567a0 | journal = Nature | volume = 216 | issue = 5115 | pages = 567–568 | year = 1967 |bibcode = 1967Natur.216..567P | s2cid = 4282721 }}</ref> Након открића првог пулсара, [[Thomas Gold|Томас Голд]] је независно предложио модел ротирајуће неутронске звезде сличан Пачинијевом, и експлицитно је тврдио да овај модел може да објасни пулсно зрачење које су приметили Бел Барнел и Хјуиш.<ref name="Gold1968">{{Cite journal| last1 = Gold | first1 = T.| title = Rotating Neutron Stars as the Origin of the Pulsating Radio Sources| journal = Nature| volume = 218| pages = 731–732| year = 1968| doi = 10.1038/218731a0| bibcode=1968Natur.218..731G | issue=5143| s2cid = 4217682}}</ref> 

Године 1968, [[Richard V.&nbsp;E. Lovelace|Ричард В. Е. Лавлејс]] је са сарадницима открио период <math>P \approx 33</math>&nbsp;ms пулсара [[Crab Pulsar|Ракове маглине]] користећи [[Aresibo (teleskop)|Аресибо опсерваторију]].<ref name="Lovelace1969">[https://ui.adsabs.harvard.edu/abs/1969Natur.221..453C/abstract ''Crab nebula pulsar NP 0532''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20201119213323/https://ui.adsabs.harvard.edu/abs/1969Natur.221..453C/abstract |date=2020-11-19 }} 1969,  J. M. Comella, H. D. Craft, R. V. E. Lovelace, J. M. Sutton, G. L. Tyler Nature 221 (5179), 453–454.</ref><ref name="Lovelace1969a">[https://ui.adsabs.harvard.edu/abs/1969Natur.222..231L/abstract ''Digital Search Methods for Pulsars''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210420104139/https://ui.adsabs.harvard.edu/abs/1969Natur.222..231L/abstract |date=2021-04-20 }} 1969, R. V. E. Lovelace, J. M. Sutton, E. E. Salpeter Nature 222 (5190), 231–233.</ref> Откриће [[Crab pulsar|пулсара Рака]] дало је потврду модела пулсара ротирајуће неутронске звезде.<ref name="LovelaceTyler2012">[http://articles.adsabs.harvard.edu/pdf/2012Obs...132..186L ''On the discovery of the period of the Crab Nebula pulsar''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210602075540/http://articles.adsabs.harvard.edu/pdf/2012Obs...132..186L |date=2021-06-02 }} R. V. E. Lovelace and G. L. Tyler 2012, The Observatory, 132, 186.</ref> Период тог пулсара од 33 [[секунд|милисекунде]] био је прекратак да би био у складу са другим предложеним моделима за емисију пулсара. Штавише, пулсар Рак је назван тако јер се налази у центру Ракове маглине, у складу са предвиђањем Бадеа и Цвикија из 1933. године.<ref name="Lyne1998_pp1-7">Lyne & Graham-Smith, pp.&nbsp;1–7 (1998).</ref> Године 1974, Антони Хјуиш и [[Мартин Рајл]], који су развили револуционарне радио-телескопе, постали су први астрономи који су добили [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]], а [[Шведска краљевска академија наука|Краљевска шведска академија наука]] је истакла да је Хјуиш одиграо „одлучујућу улогу у откривању пулсара“.<ref name="nobel1974">{{cite web | url= https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1974/press.html | title= Press Release: The Nobel Prize in Physics 1974 | access-date= 2014-01-19 | date = 15 October 1974}}</ref> Значајне контроверзе су повезане са чињеницом да је Хјуиш добио награду, док Белова, која је до првобитног открића дошла док је била његов докторант, није. Белова не изражава горчину по овом питању, подржавајући одлуку одбора за Нобелову награду.<ref>Bell Burnell, S. Jocelyn. [http://www.bigear.org/vol1no1/burnell.htm "Little Green Men, White Dwarfs, or Pulsars?"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190607075821/http://www.bigear.org/vol1no1/burnell.htm |date=2019-06-07 }}. Annals of the New York Academy of Science, vol.&nbsp;302, pp.&nbsp;685–689, Dec. 1977.</ref>

== Теорија ==

[[Датотека:Pulsar schematic.svg|мини|десно|250п|Скица једног пулсара са приказаном осом ротације и осом магнетног поља]]

Зрачење пулсара се објашњава као сноп зрачења који се усмери према [[Сунчев систем|Сунчевом систему]], једанпут после сваке ротације неутронске звезде. Овакав ротирајући сноп се објашњава неподударањем осе ротације и осе магнетног поља пулсара. Зрачење које примимо одашиљу магнетни полови пулсара у правцу осе магнетног поља. Како магнетни полови такође ротирају, ако се Земља нађе у једном тренутку у правцу осе магнетног поља, ми ћемо примити то зрачење и видети пулсар.<ref name="aj141_5_165" />

Вероватноћа да се Земља нађе у таквом положају није велика. Што значи да постоје многе неутронске звезде које ми не видимо као пулсаре, јер се њихова оса магнетног поља ни у једном тренутку не нађе у нашем правцу. Што значи да је сваки пулсар и неутронска звезда, али није свака неутронска звезда пулсар, јер за то је потребно и да испушта зрачење у правцу Сунчевог система.

Извор енергије овог зрачења је ротациона енергија пулсара. [[Електрон]]и услед јаког магнетног поља се крећу спирално у односну на линије силе поља и добијају велике брзине, чак брзине близу [[брзина светлости|брзине светлости]]. При тако великим брзинама електрон ослободи фотон икс или гама зрака на рачун своје [[кинетичка енергија|кинетичке енергије]] и самим тим успори (ово зрачење је познато као [[синхротронско зрачење]]). Што значи да се енергија губи временом услед зрачења, тј. да пулсари полако успоравају и смањују брзину ротације. Милисекундни, који су најбржи тренутно познати пулсари су вероватно убрзани кад им се повећао [[момент импулса|угаони момент]] услед прилива нове материје на њих. Највероватније су они чланови [[dvojne i višestruke zvezde|двојног система]] са [[crveni džin|црвеним џином]] чија материја полако пада на површину пулсара и убрзава га до више од стотину ротација у секунди.

Магнетно поље једног пулсара је око 100 [[милијарда|милијарди]] пута јаче од Земљиног магнетног поља.

Око једног пулсара је откривена прва [[екстрасоларне планете|вансоларна планета]]. Касније се видело да постојање [[планета|планете]] око пулсара није толико ретко.

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="aj141_5_165">{{Cite journal|last=Abt | first=Helmut A. | title=The Age of the Local Interstellar Bubble | journal=The Astronomical Journal | volume=141 | issue=5 |date=мај 2011 | doi=10.1088/0004-6256/141/5/165 | bibcode=2011AJ....141..165A |pages=165}}</ref>

}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{cite book
|author = Lorimer, Duncan R.
|author2 = Kramer, Michael
| title = Handbook of Pulsar Astronomy
|date=2004
| publisher = Cambridge University Press
|isbn = 978-0-521-82823-9
| url = https://books.google.com/books/about/Handbook_of_pulsar_astronomy.html?id=OZ8tdN6qJcsC
|ref= Lorimer2004}}
* {{cite web
 |author       = Lorimer, Duncan R.
 |url          = http://relativity.livingreviews.org/Articles/lrr-2008-8/
 |title        = Binary and Millisecond Pulsars
 |date         = 2008
 |ref          = Lorimer2008
 |accessdate=14. 12. 2011
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20120315040749/http://relativity.livingreviews.org/Articles/lrr-2008-8/
 |archive-date=15. 3. 2012
 |url-status=dead
 |df           = 
}}
* {{cite book
|author = Lyne, Andrew G.
|author2 = Graham-Smith, Francis
| title = Pulsar Astronomy
| publisher = Cambridge University Press
|date=1998
|isbn = 978-0-521-59413-4
| url = https://books.google.com/books?id=AK9N3zxL4ToC|ref= Lyne1998}}
* {{cite book
| title = Pulsars
|author = Manchester, Richard N.
|author2 = Taylor, Joseph H.
|date=1977
| publisher = W. H. Freeman and Company
|isbn = 978-0-7167-0358-7
| url = https://books.google.com/books/about/Pulsars.html?id=tcFlQgAACAAJ|ref= Manchester1977}}
* {{cite journal
|author = Stairs, Ingrid H
| title = Testing General Relativity with Pulsar Timing
| journal  = Living Reviews in Relativity 
| volume  = 6 
| issue  = 1 
|pages=5 
|year=2003|ref= Stairs2003| doi  = 10.12942/lrr-2003-5 
| pmid  = 28163640 
| pmc  = 5253800 
| bibcode  = 2003LRR.....6....5S 
| arxiv  = astro-ph/0307536 
}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Pulsars}}
{{Литература|30em}}
* -{[http://www.aip.org/history/mod/ A Pulsar Discovery] {{Wayback|url=http://www.aip.org/history/mod/ |date=20071003093545 }} - the detection of the first optical pulsar from the American Institute of Physics. Includes audio and teachers guides.}-
* -{[http://www.bbc.co.uk/dna/h2g2/A882218 The Discovery of Pulsars] on [[H2G2]]}-
* -{"[https://web.archive.org/web/20120324071011/http://www.sciencenews.org/view/generic/id/44540/title/Pinning_down_a_pulsar%E2%80%99s_age Pinning Down a Pulsar’s Age]". ''Science News''.}-
* -{"[http://www.astronomynow.com/090610Astronomicalwhirlingdervisheshidetheiragewell.html Astronomical whirling dervishes hide their age well] {{Wayback|url=http://www.astronomynow.com/090610Astronomicalwhirlingdervisheshidetheiragewell.html |date=20130215071600 }}". ''Astronomy Now''.}-
* -{[https://web.archive.org/web/20080227232705/http://www.einstein-online.info/de/images/einsteiger/pulsar.gif Animation of a Pulsar]. ''Einstein.com,'' 17 January 2008.}-
* -{[http://www.jodcast.net/archive/200706/20070601-jodcast-interview-high.mp3 Discovery of Pulsars]: Interview with Jocelyn Bell Burnell. Jodcast, June 2007 ([http://www.jodcast.net/archive/200706/20070601-jodcast-interview-low.mp3 Low Quality Version]).}-
* -{[http://www.astronomycast.com/astronomy/stars/compact-objects/ep-158-pulsars/ Audio: Cain/Gay – Astronomy Cast. Pulsars – Nov 2009]}-
* {{cite simbad|title=PSR B1919+21 }}
* -{Australia National Telescope Facility: [http://www.atnf.csiro.au/research/pulsar/psrcat/ Pulsar Catalogue]}-
* -{Johnston, William Robert. "[http://www.johnstonsarchive.net/relativity/binpulstable.html List of Pulsars in Binary Systems]." Johnston Archive, 22 March 2005.}-
* -{Staff Writers. "[http://www.spacedaily.com/reports/Scientists_Can_Predict_Pulsar_Starquakes.html Scientists Can Predict Pulsar Starquakes]." ''Space Daily,'' 7 June 2006.}-
* -{Staff Writers. "[http://www.spacedaily.com/reports/XMM_Newton_Makes_New_Discoveries_About_Old_Pulsars_999.html XMM-Newton Makes New Discoveries About Old Pulsars]." ''Space Daily,'' 27 July 2006.}-
* -{Than, Ker. "[http://www.space.com/scienceastronomy/060727_dead_stars.html Hot New Idea: How Dead Stars Go Cold]." ''Space.com,'' 27 July 2006.}-
* -{"New Kind of Pulsar Discovered"[http://www.cosmosmagazine.com/news/2260/new-kind-pulsar-discovered] {{Wayback|url=http://www.cosmosmagazine.com/news/2260/new-kind-pulsar-discovered |date=20081021083513 }}. Cosmos Online.}-
* -{"Astronomers discover the first white dwarf pulsar in history" [http://www.zmescience.com/science/news-science/white-dwarf-pulsar-discovered/]. zmescience.com.}-
{{Литература крај}}

{{Нормативна контрола}}
{{Портал бар|Астрономија}}

[[Категорија:Звезде]]