Изворни код странице Проширени периодни систем

{{периодни систем (микро)|number=119|mark=Uue|title=Проширени периодни систем|caption=[[Унуненијум|Елемент&nbsp;119]] у 8.&nbsp;периоди&nbsp;/ 8.&nbsp;реду (уоквирен)<br />означава почетак теоретизација}}
{{сајдбар периодни систем 
| expanded =forms}}

'''Проширени периодни систем''' ({{јез-енгл|extended periodic table}}) [[теорија|теоретски]] је периодни систем са [[хемијски елемент|елементима]] после [[оганесон]]а са [[атомски број|редним бројем]]&nbsp;118 (после 7. {{nowrap|периоде/}}реда). Тренутно је познато и потврђено укупно седам [[Периода (периодни систем)|периода]] у [[периодни систем|периодном систему елемената]], који завршава елементом атомског броја&nbsp;[[Оганесон|118]] који комплетира седму периоду.

Ако се открије још елемената са већим атомским бројем од оног који има тренутно последњи откривени елемент, исти ће се смештати у додатне периоде које ће да прате форму садашњих, како би се илустровале [[периодични закони|законитости]] у својствима елемената које се периодично понављају. Очекује се да ће све периоде које се додају да садржавају више елемената него што их тренутно има седма периода, зато што је предвиђено постојање додатног такозваног ''[[g-блок|{{nowrap|-{g-}-блока}}]]'' у ком ће у свакој периоди да буде најмање 18&nbsp;елемената са делимично попуњеним {{nowrap|-{g-}-[[атомска орбитала|орбиталама]]}}.

[[Глен Т. Сиборг]] је [[1969]]. године предвидео постојање ''система са осам периода'' ({{јез-енгл|{{nowrap|eight-period}} table}}), у ком би требало да се нађе и поменути блок.<ref>{{cite web|url=http://www.lbl.gov/LBL-PID/Nobelists/Seaborg/65th-anniv/29.html |title=An Early History of LBNL |last=Seaborg |first=Glenn T. |authorlink=Глен Т. Сиборг |date=26. 8. 1996 |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101115025829/http://www.lbl.gov/LBL-PID/Nobelists/Seaborg/65th-anniv/29.html |archivedate=15. 11. 2010 |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://www.jstor.org/stable/3963006?seq=1#page_scan_tab_contents |title=Superheavy Elements |last=Frazier |first=K. |journal=Science News |doi=10.2307/3963006 |jstor=3963006 |volume=113 |issue=15 |year=1978 |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20160528034133/http://www.jstor.org/stable/3963006?seq=1%23fndtn-page_scan_tab_contents#page_scan_tab_contents |archivedate=28. 5. 2016 |url-status=live |df= |pages=236—238}}</ref> [[Међународна унија за чисту и примењену хемију|-{IUPAC}-]] дефинише елемент као ’постојећи’ ако му је време живота дуже од 10<sup>−14</sup>&nbsp;секунди, што је време потребно да [[атомско језгро|нуклеус]] формира [[електронски облак]].<ref>{{cite web|url=http://www.kernchemie.de/Transactinides/Transactinide-2/transactinide-2.html |title=Kernchemie<!-- |language=немачком--> |publisher=kernchemie.de |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303222840/http://www.kernchemie.de/Transactinides/Transactinide-2/transactinide-2.html |archivedate=3. 3. 2016 |url-status=live}}</ref> Ниједан елемент у овом блоку још увек није [[Хронологија открића хемијских елемената|синтетисан или пронађен у природи]].<ref>За [[Унбибијум|елемент&nbsp;122]] се априла 2008. године тврдило да постоји у природи, али ова тврдња је увелико проглашена погрешном. Погледајте:<br />
* {{cite web|url=http://www.rsc.org/chemistryworld/News/2008/May/02050802.asp |title=Heaviest element claim criticised |publisher=Rsc.org |date=2. 5. 2008 |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304042449/http://rsc.org/chemistryworld/News/2008/May/02050802.asp |archivedate=4. 3. 2016 |url-status=live}}</ref> Први елемент {{nowrap|-{g-}-блока}} би могло да има атомски број&nbsp;121, а према томе би његово [[Систематско именовање елемената|систематско име]] било [[унбиунијум]]. Елементи у овом блоку ће највероватније бити веома нестабилни по питању [[радиоактивност|радиоактивног распадања]] и имаће невероватно мало [[време полураспада|време полуживота]], с тим да постоји хипотеза да би елемент&nbsp;126 могло да се нађе на [[острво стабилности|острву стабилности]] које је отпорно на [[нуклеарна фисија|фисију]] али не и на [[алфа распад]]. Није сасвим јасно колико елемената има шансу да [[физика|физички]] постоји после острва стабилности, нити да ли ће 8.&nbsp;периода да буде комплетна односно хоће ли икако бити 9.&nbsp;периоде.

Према орбиталним апроксимацијама [[квантна механика|квантне механике]] по питању атомске структуре, {{nowrap|-{g-}-блок}} би одговарао елементима са делимично попуњеним {{nowrap|-{g-}-орбиталама}}, али ефекти [[спинорбитална интеракција|спинорбиталне интеракције]] поприлично смањују валидност орбиталних апроксимација за елементе са великим атомским бројем. Док у Сиборговој верзији додатне периоде тежи елементи прате узорак низа долазећи после лакших елемената, пошто у обзир нису узети [[релативистичка квантна хемија|релативистички ефекти]], модели у којима је урачунат и утицај релативистичких ефеката предвиђају нешто друго. [[Пека Пике]] и [[Б. Фрике]] користили су рачунарско моделовање да би израчунали позиције елемената до [[Атомски број|''-{Z}-'']]&nbsp;=&nbsp;184; открили су да ће неколико елемената вероватно одступати од [[Ауфбауев принцип#Правило распоређивања према Маделунговој енергији|Маделунговог правила]].<ref name="Fricke">{{cite journal|url=http://link.springer.com/article/10.1007%2FBF01172015?LI=true# |title=The continuation of the periodic table up to Z&nbsp;=&nbsp;172. The chemistry of superheavy elements |last=Fricke |first=B. |last2=Greiner |first2=W. |last3=Waber |first3=J. T. |journal=Theoretica chimica acta |publisher=Springer-Verlag |doi=10.1007/BF01172015 |volume=21 |issue=3 |year=1971 |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20130203143330/http://link.springer.com/article/10.1007/BF01172015?LI=true%23 |archivedate=3. 2. 2013 |url-status=live |df= |pages=235—260}}</ref><ref name="rsc.org">{{cite web|url=http://www.rsc.org/Publishing/ChemScience/Volume/2010/11/Extended_elements.asp |title=Extended elements: new periodic table |year=2010 |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304060013/http://www.rsc.org/Publishing/ChemScience/Volume/2010/11/Extended_elements.asp |archivedate=4. 3. 2016 |url-status=dead}}</ref>

[[Ричард Фајнман]] је истакао<ref name="Elert">{{cite web |url=http://physics.info/atomic-models/ |title=Atomic Models |last=Elert |first=G |work=The Physics Hypertextbook |date= |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160413164848/http://physics.info/atomic-models/ |archivedate=13. 04. 2016 |url-status=dead }}</ref> да поједностављена интерпретација [[теорија релативности|релативистичке]] [[Диракова једначина|Диракове једначине]] наилази на проблеме са електронским орбиталама када је ''-{Z}-''&nbsp;>&nbsp;1/α&nbsp;≈&nbsp;137 (подробније описано у одељцима испод), што указује на то да неутрални атоми не могу да постоје након [[унтрисептијум]]а те да периодни систем елемената заснован на електронским орбиталама тиме престаје у овој тачки. С друге стране, још ригорознијом анализом се добија да је лимит пак нешто већи&nbsp;— ''-{Z}-''&nbsp;≈&nbsp;173.

== Историја ==
Није познато докле би периодни систем могао да се настави после познатих 118&nbsp;елемената. [[Глен Т. Сиборг]] је тврдио да највећи могући елемент вероватно има атомски број мањи од ''-{Z}-''&nbsp;=&nbsp;130,<ref name="EB">{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/603220/transuranium-element |title=Transuranium element (chemical element) |last=Seaborg |first=Glenn T. |publisher=Encyclop&aelig;dia Britannica |year=2006 |accessdate=16. 3. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101130112151/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/603220/transuranium-element |archivedate=30. 11. 2010 |url-status=live}}</ref> док је [[Валтер Грајнер]] става да не постоји елемент са највећим атомским бројем односно да границе нема. Табела испод приказује једну могућност за изглед осме периоде, са распоредом елемената примарно заснованим на њиховој предвиђеној хемији.<ref name="rsc">{{cite web|url=http://www.rsc.org/chemistryworld/Issues/2010/November/ColumnThecrucible.asp |title=Would element&nbsp;137 really spell the end of the periodic table? Philip Ball examines the evidence |last=Ball |first=Philip |publisher=[[Краљевско хемијско друштво|Royal Society of Chemistry]] |work=Chemistry World |date=новембар 2010 |accessdate=28. 5. 2016}}</ref>

{{проширени периодни систем (Фрике, 32 колоне, компактни) |is-navbox=no}}

Сви ови хипотетички и неоткривени елементи се именију према стандарду [[систематско именовање елемената|систематског именовања елемената]] који прописује [[Међународна унија за чисту и примењену хемију]] (-{IUPAC}-), чиме се стварају генеричка имена за употребу све до момента када се елемент открије, потврди и добије званично име. Ова имена се обично не користе у литератури, а елементи се разлику само према свом атомском броју. Следствено томе, елемент&nbsp;164 углавном се не помиње као „унхексквадијум” ({{nowrap|-{IUPAC-}-ово}} систематско име), већ се само {{nowrap|каже/}}пише „елемент&nbsp;164” (или „164.&nbsp;елемент”); исто тако, иначе се не користи симбол „-{Uhq}-” већ се пише само „164”, „(164)” или „E164”.

До априла 2014. године, научници су покушали да синтетишу само елементе 119, 120, 122, 124, 126 и 127 ([[унуненијум]], [[унбинилијум]], унбибијум, унбиквадијум, унбихексијум и унбисептијум; редом).

Сматра се да су код елемента&nbsp;118 попуњене орбитале 1-{s}-, 2-{s}-, 2-{p}-, 3-{s}-, 3-{p}-, 3-{d}-, 4-{s}-, 4-{p}-, 4-{d}-, 4-{f}-, 5-{s}-, 5-{p}-, 5-{d}-, 5-{f}-, 6-{s}-, 6-{p}-, 6-{d}-, 7-{s}- и 7-{p}-, док су остале орбитале непопуњене. Једноставном екстраполацијом из [[Ауфбауев принцип|Ауфбауевог принципа]] могло би се предвидети да ће се у осмом реду орбитале попуњавати следећим редоследом: 8-{s}-, 5-{g}-, 6-{f}-, 7-{d}-, 8-{p}-; међутим, после елемента&nbsp;120, близина електронских љуски чини распоређивање елемената у једноставном систему проблематичним. Иако би се једноставном екстраполацијом периодног система, пратећи Сиборгову оригиналну концепцију, елементи након&nbsp;120. распоредили на следећи начин&nbsp;— елементи&nbsp;121—138 као суперактиноиди {{nowrap|-{g-}-блока}}, елементи&nbsp;139—152 као суперактиноиди {{nowrap|-{f-}-блока}}, елементи&nbsp;153—162 као прелазни метали, елементи&nbsp;163—166 као постпрелазни метали, елемент&nbsp;167 као халоген, елемент&nbsp;168 као племенити гас, елемент&nbsp;169 као алаклни метал те елемент&nbsp;170 као земноалкални метал — прорачунима [[Пол Дирак|Дирака]] и [[Владимир Фок|Фока]] ови елементи би се распоредили на нешто другачији начин&nbsp;— елементи&nbsp;121—142 као суперактиноиди {{nowrap|-{g-}-блока}}, елементи&nbsp;143—156 као суперактиноиди {{nowrap|-{f-}-блока}}, елементи&nbsp;157—166 као прелазни метали, елементи&nbsp;167—170 као постпрелазни метали, елемент&nbsp;171 као халоген, елемент&nbsp;172 као племенити гас.

{{anchor|Пикеов модел}}
Постоје и модели у којима елементи са већим атомским бројем не прате узорак који су успоставили лакши елементи. [[Пека Пике]], примера ради, користио је рачунарско моделовање да би израчунао позиције елемената до ''Z''&nbsp;=&nbsp;172 и открио је да се неколико елемената не налази на месту одређеном [[Ауфбауев принцип|правилом распоређивања према Маделунговој енергији]].<ref name="rsc.org"/> Пикеови прорачуни дају следећи редослед попуњавања електронских љуски (главних енергетских нивоа):
* 8-{s}-
* 5-{g}-
* прва два места нивоа 8-{p}-
* 6-{f}-
* 7-{d}-
* 9-{s}-
* прва два места нивоа 9-{p}-
* остатак нивоа 8-{p}-

Пике исто тако предвиђа да ће 8.&nbsp;периода да буде раздвојена у три дела:
* 8-{a}-, део са елементима нивоа 8-{s}-
* 8-{b}-, део са прва два елемента нивоа 8-{p}-
* 8-{c}-, део са елементима нивоа 7-{d}- и остатком елемената нивоа 8-{p}-<ref name="PT172">{{cite journal|url=http://pubs.rsc.org/en/Content/ArticleLanding/2011/CP/c0cp01575j#!divAbstract |title=A suggested periodic table up to Z&nbsp;≤&nbsp;172, based on {{nowrap|Dirac–Fock}} calculations on atoms and ions |last=Pyykkö |first=Pekka |authorlink=Пека Пике |journal=Physical Chemistry Chemical Physics |pmid=20967377 |doi=10.1039/c0cp01575j |bibcode=2011PCCP...13..161P |volume=13 |issue=1 |year=2011 |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160527074002/http://pubs.rsc.org/en/Content/ArticleLanding/2011/CP/c0cp01575j#!divAbstract |archivedate=27. 5. 2016 |url-status=live|pages=161—168}}</ref>

С друге стране, Фрике ''-{[[et al.]]}-'' је предвидео да ће проширени периодни систем да има највише 184&nbsp;елемента.<ref name="Fricke"/> Научници користе овај модел много чешће и исти је приказан изнад као основни формат проширеног периодног система.

{{проширени периодни систем (Пике, 50 колона, периоде 8—9)}}

== Предвиђена својства елемената осме периоде ==
Елемент&nbsp;118, [[оганесон]], последњи је елемент који је синтетисан. Следећа два елемента, [[унуненијум|елемент&nbsp;119]] и&nbsp;[[унбинилијум|120]], требало би да чине серију&nbsp;8-{s}- и буду [[алкални метал|алкални]] односно [[земноалкални метал]] (редом). После елемента&nbsp;120, очекује се да започне серија [[суперактиноид]]а, при чему ће {{nowrap|8-{s-}-електрони}} и попуњавање подљуски 8-{p}-<sub>1/2</sub>, 7-{d}-<sub>3/2</sub>, 6-{f}-<sub>5/2</sub> и 5-{g}-<sub>7/2</sub> да одређују хемију следећих елемената. Комплетни и тачни -{CCSD}-&nbsp;прорачуни за елементе после&nbsp;122. нису доступни због екстремне сложености ситуације: орбитале 5-{g}-, 6-{f}- и 7-{d}- би требало да имају отприлике исти енергетски ниво, а у региону где се налази елемент&nbsp;160&nbsp;— орбитале 9-{s}-, 8-{p}-<sub>3/2</sub> и 9-{p}-<sub>1/2</sub> такође би требало да имају приближно исту енергију. Као последица овога, електронске љуске ће се измешати тако да коцепт [[блок (периодни систем)|блока]] више не може да се ефективно примени, а поред тога резултат ће бити и сасвим нова хемијска својства која ће позиционирање ових елемената у периодном систему да учине готово немогућим. На пример, очекује се да ће елемент&nbsp;164 имати помешане карактеристике елемената [[10. група хемијских елемената|10]], [[12. група хемијских елемената|12]], [[14. група хемијских елемената|14]]. и [[племенити гас|18.&nbsp;групе]].<ref name="Haire"/>

=== Хемијска и физичка својства ===
==== Елементи нивоа 8-{s}- ====
{{главни чланак|Унуненијум|Унбинилијум}}
<div style="float: right; margin: 1px; font-size:85%;">
:{| class="wikitable"
|+ Нека предвиђена својства елемената&nbsp;119 и&nbsp;120<ref name="Fricke"/><ref name="Haire"/>
! Својство
! 119
! 120
|-
! [[Релативна атомска маса]]
| [322]
| [325]
|-
! [[Група (периодни систем)|Група]]
| [[Алкални метал|1]]
| [[Земноалкални метал|2]]
|-
! Валентна [[електронска конфигурација]]
| 8-{s}-<sup>1</sup>
| 8-{s}-<sup>2</sup>
|-
! Стабилна [[оксидационо стање|оксидациона стања]]
| '''1''', 3
| '''2''', 4
|-
! Прва [[енергија јонизације]]
| {{nowrap|437,1&nbsp;[[Џул по молу|-{kJ/mol}-]]}}
| {{nowrap|578,9&nbsp;-{kJ/mol}-}}
|-
! [[Метални радијус]]
| 260&nbsp;-{pm}-
| 200&nbsp;-{pm}-
|-
! [[Густина]]
| {{nowrap|3&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|7&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
|-
! [[Тачка топљења]]
| 0—30&nbsp; °C
| 680&nbsp; °C
|-
! [[Тачка кључања]]
| 630&nbsp; °C
| 1700&nbsp; °C
|}
</div>

Прва два елемента 8.&nbsp;периоде верује се да ће бити [[унуненијум]] и [[унбинилијум]], елементи&nbsp;119 и&nbsp;120. Њихове [[електронска конфигурација|електронске конфигурације]] требало би да имају попуњену {{nowrap|8-{s-}-орбиталу}}. Ова орбитала је релативистички стабилизована и скраћена, па би тако елементи&nbsp;119 и&nbsp;120 требало да буду више налик [[рубидијум]]у и [[стронцијум]]у него својим првим суседима изнад&nbsp;— [[францијум]]у и [[радијум]]у. Други ефекат релативистичке контракције {{nowrap|8-{s-}-орбитале}} је претпоставка да ће [[атомски радијус]]и ових двају елемената да буду отприлике исти као радијуси францијума и радијума. Требало би да се понашају као нормални [[алкални метал|алкални]] и [[земноалкални метал]], са уобичајеним +1 односно +2 [[оксидационо стање|стањем оксидације]] (редом), с тим да релативистичка дестабилизација {{nowrap|7-{p}-<sub>3/2</sub>-подљуске}} и релативно ниска [[енергија јонизације]] {{nowrap|7-{p}-<sub>3/2</sub>-електрона}} не искључују ни [[хипотеза|хипотезу]] о нешто већим оксидационим стањима ових елемената&nbsp;— могућа стања су и +3 односно +4 (редом).<ref name="Fricke"/><ref name="Haire">{{Cite book|url=http://link.springer.com/chapter/10.1007%2F1-4020-3598-5_14 |title=The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements |chapter=Transactinides and the future elements |last=Hoffman |first=Darleane C. |last2=Lee |first2=Diana M. |last3=Pershina |first3=Valeria |editor1-last=Morss |editor1-first= |editor2-last=Edelstein |editor2-first=Norman M. |editor3-last=Fuger |editor3-first=Jean |publisher=Springer Science+Business Media |location=Dordrecht, The Netherlands |isbn=978-1-4020-3555-5 |edition=III |year=2006 |accessdate=28. 5. 2016 |ref=CITEREFHaire2006 |archiveurl=https://archive.today/20160528032042/http://link.springer.com/chapter/10.1007/1-4020-3598-5_14 |archivedate=28. 5. 2016 |url-status=live }}</ref>

==== Суперактиноиди ====
Серија суперактиноида очекује се да ће да укључује {{nowrap|елементе&nbsp;121—157}}. У серији суперактиноида, љуске 7-{d}-<sub>3/2</sub>, 8-{p}-<sub>1/2</sub>, 6-{f}-<sub>5/2</sub> и 5-{g}-<sub>7/2</sub> требало би све да се попуне истовремено:<ref name="BFricke"/> овиме се стварају веома компликоване ситуације, компликоване у толикој мери да су потпуни и тачни -{CCSD}-&nbsp;прорачуни направљени само за елементе&nbsp;121 и&nbsp;122.<ref name="Haire"/> Први суперактиноид, [[унбиунијум]] (елемент&nbsp;121), требало би да буде [[Конгенер (хемија)|конгенер]] [[лантан]]а и [[актинијума]] те би тако требало да има слична својства каква имају и ови елементи:<ref>{{cite journal |url=http://scitation.aip.org/content/aip/journal/jcp/51/2/10.1063/1.1672054 |title=SCF {{nowrap|Dirac–Slater}} Calculations of the Translawrencium Elements |journal=The Journal of Chemical Physics |doi=10.1063/1.1672054 |bibcode=1969JChPh..51..664W |volume=51 |issue=2 |year=1969 |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150408025400/http://scitation.aip.org/content/aip/journal/jcp/51/2/10.1063/1.1672054 |archivedate=08. 04. 2015 |url-status=dead |pages=664—661 }}</ref> његовно главно оксидационо стање требало би да буде&nbsp;+3, мада близина енергетских нивоа валентних подљуски не искључује ни могућност неког већег оксидационог стања, баш као што је случај и са елементима&nbsp;119 и&nbsp;120.<ref name="Haire"/> Релативистичка стабилизација {{nowrap|8-{p-}-подљуске}} требало би да за резултат има {{nowrap|8-{s}-<sup>2</sup>&nbsp;8-{p}-<sup>1</sup>}} конфигурацију валентних електрона у основном стању за елемент&nbsp;121, за разлику од конфигурације -{ds}-<sup>2</sup> коју имају лантан и актинијум.<ref name="Haire"/> Предвиђено је да ће прва [[енергија јонизације]] овог елемента да буде {{nowrap|429,4&nbsp;-{kJ/mol}-}}, што је најмања вредност ове енергије у односу на све познате елементе осим [[алкални метал|алкалних метала]] [[калијум]]а, [[рубидијум]]а, [[цезијум]]а и [[францијум]]а; ова енергија јонизације је мања чак и од оне енергије коју би требало да има алкални метал 8.&nbsp;периоде унуненијум ({{nowrap|463,1&nbsp;-{kJ/mol}-}}). Слично елемнту&nbsp;121, следећи суперактиноид&nbsp;— унбибијум (елемент&nbsp;122)&nbsp;— могло би да буде конгенер [[церијум]]а и [[торијум]]а, са основних оксидационим стањем +4; овај елемент би, међутим, имао {{nowrap|7-{d}-<sup>1</sup>&nbsp;8-{s}-<sup>2</sup>&nbsp;8-{p}-<sup>1</sup>}} конфигурацију валентних електрона у свом основном стању, за разлику од торијумове {{nowrap|6-{d}-<sup>2</sup>&nbsp;7-{s}-<sup>2</sup>}} конфигурације. Следствено овоме, прва енергија јонизације елемента&nbsp;122 би била мања од оне торијума (-{Th}-:&nbsp;6,54&nbsp;[[електронволт|-{eV}-]]; -{Ubb}-:&nbsp;5,6&nbsp;-{eV}-), због веће лакоће јонизовања унбибијумовог {{nowrap|8-{p}-<sub>1/2</sub>-електрона}} него торијумовог {{nowrap|7-{s-}-електрона}}.<ref name="Haire"/>

Код неколико првих суперактиноида, енергије везивања додатих електрона предвиђа се да ће да буду довољно мале да ће ови елементи моћи да отпусте све своје валентне електроне; на пример, [[унбихексијум]] (елемент&nbsp;126), вероватно ће веома лако моћи да се доведе у&nbsp;+8 оксидационо стање; и већа оксидациона стања од овог могло би да буду могућа. За унбихексијум се такође предвиђа да ће моћи да се доведе и у још доста других стања оксидације; недавни прорачуни показују да је постојање стабилног [[флуорид|монофлуорида]]&nbsp;-{UbhF}- могуће, а настао би међуделовањем при везивању између {{nowrap|5-{g-}-[[атомска орбитала|орбитале]]}} унбихексијума и {{nowrap|2-{p-}-орбитале}} [[флуор]]а.<ref name="Jacoby">{{cite journal|url=http://pubs.acs.org/cen/news/84/i10/8410notw9.html |title={{nowrap|As-yet-unsynthesized}} superheavy atom should form a stable diatomic molecule with fluorine |last=Jacoby |first=Mitch |journal=Chemical & Engineering News |doi=10.1021/cen-v084n010.p019a |volume=84 |issue=10 |year=2006 |accessdate=14. 1. 2008 |archiveurl=https://archive.today/20120715094148/http://pubs.acs.org/cen/news/84/i10/8410notw9.html |archivedate=15. 7. 2012 |url-status=dead |df= |pages=19}}</ref> Остала предвиђена оксидациона стања укључују +2, +4 и +6; очекује се да ће +4 да буде најчешће оксидационо стање унбихексијума.<ref name="BFricke"/> Присутност електрона у {{nowrap|-{g-}-орбиталама}}, које не постоје у електронској конфигурацији основног стања било ког тренутно познатог елемента, требало би да омогући тренутно непознатим [[орбитална хибридизација|хибридним орбиталама]] да се формирају и утичу на хемију суперактиноида на потпуно нови начин, мада одсутност {{nowrap|-{g-}-електрона}} код познатих елемената чини предвиђање њихове хемије доста тежим.<ref name="Fricke"/>

<div style="margin:0 auto; font-size:85%;"><!-- Маргина не може бити дефинисана као »margin:0 auto; 1px;«. На енглеској Википедији је изворно писало »margin:0 auuto; 1px;«, што значи да је бот прчкао или је неко заборавио нешто... Мислим да се сада »1px;« игнорише а да »auto« ради за десну и леву маргину. -->
:{| class="wikitable"
|+ Нека предвиђена једињења суперактиноида (-{X}-&nbsp;=&nbsp;[[халоген]])<ref name="PT172"/><ref>{{cite journal |url=http://cat.inist.fr/?aModele=afficheN&cpsidt=6658522 |title=On the electronic structure of 5g<sup>1</sup>&nbsp;complexes of element&nbsp;125: a {{nowrap|quasi-relativistic}} {{nowrap|MS-Xα}} study |last=Makhyoun |first=M. A. |journal=Journal de Chimie Physique et de {{nowrap|Physico-Chimie}} Biologique |publisher=EDP Sciences |location=Les Ulis, France (1903–2000) |volume=85 |issue=10 |date=октобар 1988 |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160528032512/http://cat.inist.fr/?aModele=afficheN&cpsidt=6658522 |archivedate=28. 05. 2016 |url-status=dead |pages=917—924 |df= }}</ref>
!
! 121
! 122
! 123
! 124
! 125
! 126
! 132
! 142
! 143
! 144
! 145
! 146
! 148
! 153
! 154
! 155
! 156
! 157
|-
! Једињење
| -{UbuX}-<sub>3</sub>
| -{UbbX}-<sub>4</sub>
| -{UbtX}-<sub>5</sub>
| -{UbqX}-<sub>6</sub>
| -{UbpX}-<sub>6</sub><br />-{UbpO}-{{sup sub|2+|2}}
| -{UbhF}-<br />-{UbhF}-<sub>6</sub><br />-{UbhO}-<sub>4</sub>
|
| -{UqbX}-<sub>4</sub><br />-{UqbX}-<sub>6</sub>
| -{UqtF}-<sub>6</sub>
| -{UqqX}-<sub>6</sub><br />-{UqqO}-{{sup sub|2+|2}}<br />-{UqqF}-<sub>8</sub><br />-{UqqO}-<sub>4</sub>
| -{UqpF}-<sub>6</sub>
|
| -{UqoO}-<sub>6</sub>
|
|
|
|
|
|-
! Аналогије
| -{[[лантан|La]]X}-<sub>3</sub><br />-{[[актинијум|Ac]]X}-<sub>3</sub>
| -{[[церијум|Ce]]X}-<sub>4</sub><br />-{[[торијум|Th]]X}-<sub>4</sub>
|
|
| -{[[нептунијум|Np]]O}-{{sup sub|2+|2}}
|
|
| [[торијум тетрафлуорид|-{ThF}-<sub>4</sub>]]
|
| [[уранијум хексафлуорид|-{UF}-<sub>6</sub>]]<br />[[уранил|-{UO}-{{sup sub|2+|2}}]]<br />-{[[плутонијум|Pu]]F}-<sub>8</sub><br />-{PuO}-<sub>4</sub>
|
|
| [[уранијум хексоксид|-{UO}-<sub>6</sub>]]
|
|
|
|
|
|-
! Оксидациона стања
| 3
| 4
| 5
| 6
| 6
| 1, 2, 4, 6, 8
| 6
| 4, 6
| 6, 8
| 3, 4, 5, 6, 8
| 6
| 8
| 12
| 3
| 0, 2
| 3, 5
| 2
| 3
|}
</div>{{clear}}

Код следећих суперактиноида, оксидациона стања би требало да постану нижа. До елемента&nbsp;132, предоминантно најстабилније стање оксидације ће да буде само&nbsp;+6; ова вредност се даље смањује на&nbsp;+3 и&nbsp;+4 до елемента&nbsp;144, а на крају серије суперактиноида износиће само&nbsp;+2 (могуће је да буде чак и&nbsp;0), због тога што је {{nowrap|6-{f-}-љуска}}&nbsp;— која се попуњава у овој тачки&nbsp;— дубоко унутар електронског облака те су 8-{s}- и {{nowrap|8-{p}-<sub>1/2</sub>&nbsp;електрони}} прејако везани да би били хемијски активни. {{nowrap|5-{g-}-љуска}} би требало да се попуни код елемента&nbsp;144, а {{nowrap|6-{f-}-љуска}} око елемента&nbsp;154; у овом региону суперактиноида, {{nowrap|8-{p}-<sub>1/2</sub>-електрони}} везани су толико јако да више хемијски уопште нису активни, тако да само неколико електрона може да учествује у хемијским реакцијама. Прорачуни Фрикеа ''-{et al.}-'' предвиђају да ће код елемента&nbsp;154 {{nowrap|6-{f-}-љуска}} да буде пуна и да не постоји -{d-}-електронских или других [[таласна функција|таласних функција]] ван хемијски неактивних 8-{s}- и {{nowrap|8-{p}-<sub>1/2</sub>&nbsp;љуски}}. Резултат овога је веома велика [[реактивност (хемија)|нереактивност]] елемента&nbsp;154, у толикој мери да би овај елемент могао да има својства слична онима племенитих гасова.<ref name="Fricke"/><ref name="Haire"/>

Слично [[лантаноидна контракција|лантаноидној и актиноидној контракцији]], требало би да постоји и суперактиноидна контракција у серијама суперактиноида када [[јонски радијус]]и суперактиноида постану мање него што се очекује. Код [[лантаноид]]а, контракција је око 4,4&nbsp;-{pm}- по елементу; код [[актиноид]]а, контракција је око 3&nbsp;-{pm}- по елементу. Контракција је већа код лантаноида него код актиноида због веће локализације 4-{f}-&nbsp;таласне функције у односу на 5-{f}-&nbsp;таласну функцију. Успоредбе са таласним функцијама спољашњих електрона лантаноида, актиноида и суперактиноида воде до предвиђања контракције од око 2&nbsp;-{pm}- по елементу из групе суперактиноида; иако је ово мање од контракција код лантаноида и актиноида, укупан ефекат је већи због чињенице да 32&nbsp;електрона попуњавају дубоко „укопане” 5-{g}-&nbsp;и {{nowrap|6-{f}-&nbsp;љуске}}, уместо само 14&nbsp;електрона који попуњавају 4-{f}-&nbsp;односно {{nowrap|5-{f}-&nbsp;љуску}} код лантаноида и актиноида (редом).<ref name="Fricke"/>

[[Пека Пике]] је ове суперактиноиде поделио у три серије: {{nowrap|5-{g-}-серију}} (елементи&nbsp;{{nowrap|121—138}}), {{nowrap|8-{p}-<sub>1/2</sub>-серију}} (елементи&nbsp;{{nowrap|139—140}}) и {{nowrap|6-{f-}-серију}} (елементи&nbsp;{{nowrap|141—155}}), с тим да је напоменуо да ће да буде веома много преклапања између енергетских нивоа и да би 6-{f}-, 7-{d}- или {{nowrap|8-{p}-<sub>1/2</sub>&nbsp;орбитале}} такође могло да се попуне већ код првих атома или јона суперактиноида. Он такође очекује да ће се суперактиноиди понашати више налик „супер[[лантаноид]]има”, у смислу да ће {{nowrap|5-{g-}-електрони}} да буду углавном хемијски неактивни, слично као што само један или два {{nowrap|4-{f-}-електрона}} код лантаноида икада буду јонизована у хемијским једињењима. Он такође предвиђа и да би могућа оксидациона стања суперактиноида могло да буду веома велика у {{nowrap|6-{f-}-серији}}, са вредностима и до&nbsp;+12 код елемента&nbsp;148.<ref name="PT172"/>

Као пример крајњих суперактиноида, за елемент&nbsp;156 очекује се да ће првенствено имати оксидационо стање&nbsp;+2. Његова прва енергија јонизације требало би да буде око 395,6&nbsp;{{nowrap|-{kJ/mol}-}}, а метални радијус требало би да износи око 170&nbsp;пикометара. Претпоставља се да је реч о веома тешком металу, густине око 26&nbsp;{{nowrap|-{g/cm}-<sup>3</sup>}}. Релативна атомска маса овог елемента требало би да има вредност око 445&nbsp;-{u}-.<ref name="Fricke"/>

==== 7-{d}- прелазни метали ====
Очекује се да ће прелазни метали у 8.&nbsp;периоди да буду елементи&nbsp;{{nowrap|157—166}}. Иако су 8-{s}-&nbsp;и {{nowrap|8-{p}-<sub>1/2</sub>&nbsp;електрони}} код ових елемената везани тако јако да не би требало да постоји могућност учествовања у хемијским реакцијама, верује се да ће 9-{s}-&nbsp;и {{nowrap|9-{p}-<sub>1/2</sub>&nbsp;нивои}} да буду лако доступни за хибридизацију, тако да ће ови елементи и даље да се понашају хемијски слично као и њихови лакши [[хомологија (хемија)|хомолози]] у периодном систему (иста оксидациона стања) за разлику од ранијих предвиђања када се мислило да ће прелазни метали 8.&nbsp;периоде да имају главна оксидациона стања за два мања од својих лакших конгенера.<ref name="Fricke"/><ref name="Haire"/>

Племенити метали ове серија прелазних метала се не очекује да ће да буду племенити као што су то њихови лакши хомолози, и то због одсуства спољашње {{nowrap|-{s-}-љуске}} за пружање отпора те такође због тога што је {{nowrap|7-{d-}-љуска}} оштро подељена у две подљуске услед релативистичких ефеката. Резултат овога је мања прва енергија јонизације код 7-{d}- прелазних метала у односу на њихове лакше конгенере.<ref name="Fricke"/><ref name="Haire"/><ref name="BFricke"/>

Прорачуни предвиђају да би {{nowrap|7-{d-}-електрони}} елемента&nbsp;164 (унхексквадијум) требало да веома лако учествују у хемијским реакцијама, тако би унхексквадијум требало да има стабилна оксидациона стања +6&nbsp;и +4&nbsp;поред нормалног +2&nbsp;стања [[водени раствор|водених раствора]] са јаким [[лиганд]]има. Унхексквадијум би тако требало да буде у могућности да формира једињења као што су -{Uhq}-([[карбонил|-{CO}-]])<sub>4</sub>, -{Uhq}-([[фосфор трифлуорид|-{PF}-<sub>3</sub>]])<sub>4</sub> (оба [[тетраедарска молекуларна геометрија|тетраедарска]]) и -{Uhq}-([[цијанид|-{CN}-]]){{sup sub|2−|2}} ([[линеарна молекуларна геометрија|линеарно]]), што је веома различито понашање у односу на [[олово]] чији би унхексквадијум био тежи [[хомологија (хемија)|хомолог]] када не би било релативистичких ефеката. Без обзира на ово, дивалентно стање би било оно основно код водених раствора, а унхексквадијум(-{II}-) требало би да се понаша сличније олову него унхексквадијуму(-{IV}-) и унхексквадијуму(-{VI}-).<ref name="Haire"/><ref name="BFricke">{{cite journal|url=http://www.researchgate.net/publication/225672062_Superheavy_elements_a_prediction_of_their_chemical_and_physical_properties |title=Superheavy elements: a prediction of their chemical and physical properties |last=Fricke |first=Burkhard |journal=Recent Impact of Physics on Inorganic Chemistry |doi=10.1007/BFb0116498 |volume=21 |year=1975 |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150418085701/http://www.researchgate.net/publication/225672062_Superheavy_elements_a_prediction_of_their_chemical_and_physical_properties |archivedate=18. 4. 2015 |url-status=live|pages=89—144}}</ref>

Унхексквадијум би требало да буде [[тврдоћа|меки]] метал попут живе, а метални унхексквадијум би требало да има високу тачку топљења како је предвиђено да ће да се веже [[ковалентна веза|ковалентно]]. Такође се очекује да ће да буде мека [[Луисове киселине и базе|Луисова киселина]] и да има [[Арландсов параметар мекоће]] близу 4&nbsp;[[electronvolt|-{eV}-]]. Исто тако би требало да има и неких сличности са [[оганесон]]ом, као и са другим елементима 12.&nbsp;групе.<ref name="Haire"/> Унхексквадијум би требало да буде умерено или мање него умерено реактиван, са првом енергијом јонизације која би требало да буде око {{nowrap|685&nbsp;-{kJ/mol}-}}, упоредива са оном [[молибден]]а.<ref name="Fricke"/><ref name="BFricke"/> Услед [[лантаноидна контракција|лантаноидне, актиноидне и суперактиноидне контракције]], унхексквадијум би требало да има метални радијус од само 158&nbsp;[[пикометар|-{pm}-]], што је веома близу вредности радијуса много лакшег [[магнезијум]]а, упркос томе што се очекивало да ће унхексквадијумова атомска тежина да буде око 474&nbsp;[[јединица атомске масе|-{u}-]], око 19,5&nbsp;пута више од тежине магнезијума.<ref name="Fricke"/> Овај мали радијус и велика тежина условљавају даља предвиђања да ће елемент да има екстремно велику густину од око {{nowrap|46&nbsp;-{g·cm}-<sup>−3</sup>}}, што је два пута више од [[осмијум]]а који је тренутно са {{nowrap|22,61&nbsp;-{g·cm}-<sup>−3</sup>}} најгушћи познати елемент; унхексквадијум би требало да буде други најгушћи елемент међу прва 172&nbsp;елемента у периодном систему, зато што ће његов сусед унхекстријум (елемент&nbsp;163) да буде још гушћи&nbsp;— {{nowrap|47&nbsp;-{g·cm}-<sup>−3</sup>}}.<ref name="Fricke"/> Метални унхексквадијум би требало да буде поприлично стабилан, зато што су 8-{s}-&nbsp;и 8-{p}-<sub>1/2</sub>&nbsp;електрони „укопани” веома дубоко у електронску кору и само су {{nowrap|7-{d-}-електрони}} доступни за везивање. Унхексквадијум као метал би требало да има веома велику [[кохезивна енергија|кохезивну енергију]] ([[енталпија]] кристализације) због својих ковалентних веза, што ће највероватније да за резултат има високу тачку топљења.<ref name="BFricke"/>

Теоријски интерес у хемију унхексквадијума је увелико мотивисан теоретским предвиђањима да ће&nbsp;— поготово као изотоп&nbsp;<sup>482</sup>-{Uhq}- (са 164&nbsp;[[протон]]а и 318&nbsp;[[неутрон]]а)&nbsp;— овај елемент да буде у центру хипотетског другог [[острво стабилности|острва стабилности]] (у центру првог се налази [[бакар]], односно изотопи <sup>291</sup>-{Cn}-, <sup>293</sup>-{Cn}- и <sup>296</sup>-{Cn}- за које се очекује да ће имати полуживоте који се мере вековима или миленијумима).<ref name="Kratz">{{cite conference|url=http://tan11.jinr.ru/pdf/06_Sep/S_1/02_Kratz.pdf |title=The Impact of Superheavy Elements on the Chemical and Physical Sciences |last=Kratz |first=J. V. |conference=4<sup>th</sup>&nbsp;International Conference on the Chemistry and Physics of the Transactinide Elements |date=5. 9. 2011 |accessdate=6. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303220747/http://tan11.jinr.ru/pdf/06_Sep/S_1/02_Kratz.pdf |archivedate=3. 3. 2016 |url-status=dead}}</ref><ref name="eurekalert.org">{{cite web|url=http://www.eurekalert.org/pub_releases/2008-04/acs-nse031108.php |title=Nuclear scientists eye future landfall on a second 'island of stability' |publisher=EurekAlert |date=6. 4. 2008 |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160312113039/http://www.eurekalert.org/pub_releases/2008-04/acs-nse031108.php |archivedate=12. 3. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="link.springer.com">{{cite journal|url=http://link.springer.com/article/10.1007%2FBF01406719/lookinside/000.png |title=Investigation of the Stability of Superheavy Nuclei around ''Z''&nbsp;=&nbsp;114 and ''Z''&nbsp;=&nbsp;164 |last=Grumann |first=Jens |last2=Mosel |first2=Ulrich |last3=Fink |first3=Bernd |last4=Greiner |first4=Walter |journal=Zeitschrift für Physik |publisher=Institut für Teoretische Phyisik der Universität Frankfurt a. M |location=Frankfurt a. M., Germany |doi=10.1007/BF01406719 |volume=228 |date=11. 8. 1969 |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20130929212738/http://link.springer.com/static-content/lookinside/920/art%253A10.1007%252FBF01406719/000.png |archivedate=29. 9. 2013 |url-status=dead |df= |pages=228, 371—386 }}</ref>

Елементи&nbsp;165 (унхекспентијум) и&nbsp;166 (унхексхексијум), последња два 7-{d}-&nbsp;прелазна метала, требало би да се понашају слично као [[алкални метал|алкални]] и [[земноалкални метал]] при својим оксидационим стањима&nbsp;+1 и&nbsp;+2 (редом). {{nowrap|9-{s-}-електрони}} требало би да имају енергије јонизације упоредиве са онима {{nowrap|3-{s-}-електрона}} [[натријум]]а и [[магнезијум]]а, услед релативистичких ефеката који изазивају много јаче везивање {{nowrap|9-{s-}-електрона}} него што би се то предвидело нерелативистичким прорачунима. Елементи&nbsp;165 и&nbsp;166 требало би да имају уобичајена стања оксидације&nbsp;+1 и&nbsp;+2 (редом), мада су енергије јонизације {{nowrap|7-{d-}-електрона}} довољно мале да допусте већа оксидациона стања као што је&nbsp;+3 за елемент&nbsp;165 односно мање вероватно оксидационо стање&nbsp;+4 за елемент&nbsp;166 (слично елементима лакше 12.&nbsp;групе).<ref name="Fricke"/><ref name="Haire"/>

<div style="float: center; margin: 1px; font-size:85%;">
:{| class="wikitable"
|+ Нека предвиђена својства 7-{d}- прелазних метала (-{X}-&nbsp;=&nbsp;[[халоген]])<br />{{nobold|метални радијуси и густине су прве апроксимације;<ref name="Fricke"/><ref name="PT172"/><ref name="Haire"/><br />највише аналогна група је дата прва, а после ње следе остале сличне групе<ref name="BFricke"/>}}
! Својство
! 157
! 158
! 159
! 160
! 161
! 162
! 163
! 164
! 165
! 166
|-
! [[Релативна атомска маса]]
| [448]
| [452]
| [456]
| [459]
| [463]
| [466]
| [470]
| [474]
| [477]
| [481]
|-
! [[Група (периодни систем)|Група]]
| [[3. група хемијских елемената|3]]<br />(5)
| [[4. група хемијских елемената|4]]<br />(6)
| [[5. група хемијских елемената|5]]<br />(7)
| [[6. група хемијских елемената|6]]<br />(8)
| [[7. група хемијских елемената|7]]<br />(9)
| [[8. група хемијских елемената|8]]<br />(10)
| [[9. група хемијских елемената|9]]<br />(11)
| [[10. група хемијских елемената|10]]<br />(12,&nbsp;14,&nbsp;18)
| [[11. група хемијских елемената|11]]<br />(1,&nbsp;13)
| [[12. група хемијских елемената|12]]<br />(2,&nbsp;14)
|-
! Валентна [[електронска конфигурација]]
| 7-{d}-<sup>3</sup>
| 7-{d}-<sup>4</sup>
| 7-{d}-<sup>4</sup>&nbsp;9-{s}-<sup>1</sup>
| 7-{d}-<sup>5</sup>&nbsp;9-{s}-<sup>1</sup>
| 7-{d}-<sup>6</sup>&nbsp;9-{s}-<sup>1</sup>
| 7-{d}-<sup>7</sup>&nbsp;9-{s}-<sup>1</sup>
| 7-{d}-<sup>8</sup>&nbsp;9-{s}-<sup>1</sup>
| 7-{d}-<sup>10</sup>
| 7-{d}-<sup>10</sup>&nbsp;9-{s}-<sup>1</sup>
| 7-{d}-<sup>10</sup>&nbsp;9-{s}-<sup>2</sup>
|-
! Стабилна [[оксидационо стање|оксидациона стања]]
| '''3'''
| '''4'''
| '''1'''
| '''2'''
| '''3'''
| '''4'''
| '''5'''
| '''2''', '''4''', '''6'''
| '''1''', '''3'''
| '''2'''
|-
! Прва [[енергија јонизације]]
| {{nowrap|453,5&nbsp;-{kJ/mol}-}}
| {{nowrap|521,0&nbsp;-{kJ/mol}-}}
| {{nowrap|337,7&nbsp;-{kJ/mol}-}}
| {{nowrap|424,5&nbsp;-{kJ/mol}-}}
| {{nowrap|472,8&nbsp;-{kJ/mol}-}}
| {{nowrap|559,6&nbsp;-{kJ/mol}-}}
| {{nowrap|617,5&nbsp;-{kJ/mol}-}}
| {{nowrap|685,0&nbsp;-{kJ/mol}-}}
| {{nowrap|521,0&nbsp;-{kJ/mol}-}}
| {{nowrap|627,2&nbsp;-{kJ/mol}-}}
|-
! [[Метални радијус]]
| 163&nbsp;-{pm}-
| 157&nbsp;-{pm}-
| 152&nbsp;-{pm}-
| 148&nbsp;-{pm}-
| 148&nbsp;-{pm}-
| 149&nbsp;-{pm}-
| 152&nbsp;-{pm}-
| 158&nbsp;-{pm}-
| 250&nbsp;-{pm}-
| 200&nbsp;-{pm}-
|-
! [[Густина]]
| {{nowrap|28&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|30&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|33&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|36&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|40&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|45&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|47&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|46&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|7&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|11&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
|}
</div>

==== {{сидро|Елементи 165—172}}Елементи 167—172 ====
Следећих шест елемената периодног система требало би да буде последњих шест елемената главне групе пре краја периодног система код ''-{Z}-''&nbsp;=&nbsp;173.<ref name="PT172"/> Код елемената&nbsp;{{nowrap|167—172}}, 9-{p}-<sub>1/2</sub> и 8-{p}-<sub>3/2</sub> љуске ће да буду попуњене. [[Ајгенвредности и ајгенвектори|Ајгенвредности]] њихових енергија су тако близу једна другој да се понашају као једна комбинована {{nowrap|-{p-}-љуска}}, налик {{nowrap|не-релативистичким}} 2-{p}-&nbsp;и 3-{p}-&nbsp;љускама. Према томе, [[ефекат инертног пара]] се не појављује и најчешћа оксидациона стања елемената&nbsp;{{nowrap|167—170}} требало би да буду +3, +4, +5 и +6 (редом). Елемент&nbsp;171 (унсептунијум) очекује се да ће да покаже неке сличности са [[халоген]]има, и то у разним оксидационим стањима у распону од&nbsp;−1 до&nbsp;+7, с тим да би његова физичка својства требало да буду ближа онима метала. Његов електронски афинитет требало би да буде 3,0&nbsp;[[електронволт|-{eV}-]], допуштајући му да формира -{HUsu}-, аналогију водониковом [[халид]]у. Јон -{Usu}-<sup>−</sup> очекује се да ће да буде [[HSAB теорија|мека база]], упоредива са [[јодид]]ом (-{I}-<sup>−</sup>). Елемент&nbsp;172 (унсептбијум) требало би да буде [[племенити гас]] са хемијским понашањем сличним оном које има [[ксенон]], зато што њихове енергије јонизације треба да буду веома сличне (-{Xe}-:&nbsp;1170,4&nbsp;{{nowrap|-{kJ/mol}-}}; {{not a typo|-{Usb}-}}:&nbsp;1090,3&nbsp;{{nowrap|-{kJ/mol}-}}). Једина главна разлика између ових елемената је у томе што се очекује да ће елемент&nbsp;172, за разлику од ксенона, да буде [[течност|течан]] или [[чврсто агрегатно стање|чврст]] на [[стандардни услови за температуру и притисак|стандардној температури и притиску]] због своје веома веће атомске тежине.<ref name="Fricke"/> Унсептбијум би требало да буде јака [[Луисове киселине и базе|Луисова киселина]] која ће да формира флуориде и оксиде, слично као и ксенон који је лакши конгенер овог елемента.<ref name="BFricke"/> Због ове аналогије елемената&nbsp;{{nowrap|165—172}} са [[2. периода хемијских елемената|2]].&nbsp;и [[3. периода хемијских елемената|3.&nbsp;периодом]], Фрике ''-{et al.}-'' је био мишљења да ће они да формирају девету периоду периодног система, док ће са осмом периодом да граниче код племенитог метала&nbsp;— елемента&nbsp;164. Ова девета и финална периода би била слична другој и трећој периоди по томе што не би садржавала ниједан од прелазних метала.<ref name="BFricke"/>

<div style="float: center; margin: 1px; font-size:85%;">
:{| class="wikitable"
|+ Нека предвиђена својства елемената&nbsp;{{nowrap|167—172}}, последњих елемената главне групе периодног система<br />{{nobold|метални или ковалентни радијуси и густине су прве апроксимације;<ref name="Fricke"/><ref name="Haire"/><br />највише аналогна група је дата прва, а после ње следе остале сличне групе<ref name="BFricke"/>}}
! Својство
! 167
! 168
! 169
! 170
! 171
! 172
|-
! [[Релативна атомска маса]]
| [485]
| [489]
| [493]
| [496]
| [500]
| [504]
|-
! [[Група (периодни систем)|Група]]
| [[13. група хемијских елемената|13]]
| [[14. група хемијских елемената|14]]
| [[15. група хемијских елемената|15]]
| [[16. група хемијских елемената|16]]
| [[Халоген|17]]
| [[Племенити гас|18]]
|-
! Валентна [[електронска конфигурација]]
| 9-{s}-<sup>2</sup>&nbsp;9-{p}-<sup>1</sup>
| 9-{s}-<sup>2</sup>&nbsp;9-{p}-<sup>2</sup>
| 9-{s}-<sup>2</sup>&nbsp;9-{p}-<sup>2</sup>&nbsp;8-{p}-<sup>1</sup>
| 9-{s}-<sup>2</sup>&nbsp;9-{p}-<sup>2</sup>&nbsp;8-{p}-<sup>2</sup>
| 9-{s}-<sup>2</sup>&nbsp;9-{p}-<sup>2</sup>&nbsp;8-{p}-<sup>3</sup>
| 9-{s}-<sup>2</sup>&nbsp;9-{p}-<sup>2</sup>&nbsp;8-{p}-<sup>4</sup>
|-
! Стабилна [[оксидационо стање|оксидациона стања]]
| '''3'''
| '''4'''
| '''5'''
| '''6'''
| '''−1''', '''3''', '''7'''
| '''0''', '''4''', '''6''', '''8'''
|-
! Прва [[енергија јонизације]]
| {{nowrap|617,5&nbsp;-{kJ/mol}-}}
| {{nowrap|723,6&nbsp;-{kJ/mol}-}}
| {{nowrap|800,8&nbsp;-{kJ/mol}-}}
| {{nowrap|887,7&nbsp;-{kJ/mol}-}}
| {{nowrap|984,2&nbsp;-{kJ/mol}-}}
| {{nowrap|1090,3&nbsp;-{kJ/mol}-}}
|-
! [[Метални радијус|Метални]] или [[ковалентни радијус]]
| 190&nbsp;-{pm}-
| 180&nbsp;-{pm}-
| 175&nbsp;-{pm}-
| 170&nbsp;-{pm}-
| 165&nbsp;-{pm}-
| 220&nbsp;-{pm}-
|-
! [[Густина]]
| {{nowrap|17&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|19&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|18&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|17&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|16&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
| {{nowrap|9&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>}}
|}
</div>

==== {{сидро|.22Eka-superactinides.22}}После елемента 172 ====
Одмах после елемента&nbsp;172 (унсептбијум, последњи елемент 8.&nbsp;периоде), први племенити гас након [[оганесон]]а (последњи елемент 7.&nbsp;периоде), оригинално се очекивали да би друга дуга прелазна серија као што су [[суперактиноид]]и требало да започне, попуњавајући 6-{g}-, 7-{f}-, 8-{d}- и можда 6-{h}-&nbsp;љуску. Ови електрони би били веома слабо везани, што за резултат има вероватно лако достизање екстремно високих оксидационих стања.<ref name="BFricke"/> Елемент&nbsp;184 (уноктквадијум) значајно је био на мети у раним предвиђањима, како се оригинално спекулисало да ће 184 да буде протонски магични број.<ref name="Fricke"/><ref name="BFricke"/><ref name="Penneman">{{cite journal|title=Speculations on the chemistry of superheavy elements such as ''Z''&nbsp;=&nbsp;164 |last=Penneman |first=R. A. |last2=Mann |first2=J. B. |last3=Jørgensen |first3=C. K. |journal=Chemical Physics Letters |doi=10.1016/0009-2614(71)80054-4 |bibcode=1971CPL.....8..321P |volume=8 |issue=4 |date=фебруар 1971|pages=321—326}}</ref>

Међутим, ове екстраполације ће мало вероватно да се испуне, због тога што се назире крај периодног система код ''Z''&nbsp;=&nbsp;173.<ref name="PT172"/>

Код елемента&nbsp;173 (унсепттријум), последњи електрон би требало да уђе у {{nowrap|6-{g}-<sub>7/2</sub>-подљуску}}.<ref name="BFricke1977">{{cite journal|url=http://kobra.bibliothek.uni-kassel.de/bitstream/urn:nbn:de:hebis:34-2008071622807/1/Fricke_Dirac_1977.pdf |title={{nowrap|Dirac–Fock–Slater}} calculations for the elements ''Z''&nbsp;=&nbsp;100, fermium, to ''Z''&nbsp;=&nbsp;173 |last=Fricke |first=Burkhard |journal=Recent Impact of Physics on Inorganic Chemistry |doi=10.1016/0092-640X(77)90010-9 |bibcode=1977ADNDT..19...83F |volume=19 |year=1977 |accessdate=25. 2. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160527042430/http://kobra.bibliothek.uni-kassel.de/bitstream/urn:nbn:de:hebis:34-2008071622807/1/Fricke_Dirac_1977.pdf |archivedate=27. 5. 2016 |url-status=dead|pages=83—192}}</ref>

=== Крај периодног система ===
Број физички могућих елемената је непознат. Најнижа процена је да би периодни систем могло да се заврши недуго након [[острво стабилности|острва стабилности]],<ref name="EB"/> које ће како се очекује да има центар на ''-{Z}-''&nbsp;=&nbsp;126, јер су проширење периодног система и табела нуклида ограничени протонским и неутронским [[нуклеарна линија капи|линијама капи]] ({{јез-енгл|drip lines}});<ref>{{cite journal|last=Cwiok |first=S. |last2=Heenen |first2={{nowrap|P.-H.}} |last3=Nazarewicz |first3=W. |title=Shape coexistence and triaxiality in the superheavy nuclei |journal=Nature |doi=10.1038/nature03336 |bibcode=2005Natur.433..705C |pmid=15716943 |volume=433 |issue=7027 |year=2005|pages=705—709}}</ref> неки, попут Валтера Грајнера, предвиђају да можда неће бити краја периодном систему.<ref name="rsc"/> Друга предвиђања краја периодног система укључују ''-{Z}-''&nbsp;=&nbsp;128 ([[Џон Емсли]]) и ''-{Z}-''&nbsp;=&nbsp;155 ([[Алберт Казан]]).<ref name="emsley"/>

==== Фајнманијум и елементи изнад атомског броја 137 ====
[[Ричард Фајнман]] је истакао<ref name="Elert"/> да поједностављена интерпретација [[теорија релативности|релативистичке]] [[Диракова једначина|Диракове једначине]] наилази на проблеме са електронским орбиталама када је ''-{Z}-''&nbsp;>&nbsp;1/α&nbsp;≈&nbsp;137 (подробније описано у одељцима испод), што указује на то да неутрални атоми не могу да постоје након [[унтрисептијум]]а те да периодни систем елемената заснован на електронским орбиталама тиме престаје у овој тачки. С друге стране, још ригорознијом анализом се добија да је лимит пак нешто већи&nbsp;— ''-{Z}-''&nbsp;≈&nbsp;173.

===== Боров модел =====
[[Боров модел]] наилази на тешкоће код атома са атомским бројем већим од&nbsp;137; што се тиче брзине електрона у [[атомска орбитала|1-{s}-&nbsp;електронској орбитали]] (''-{v}-''), иста је дата као:

:<math>v = Z \alpha c \approx \frac{Z c}{137,036}</math>

где је ''-{Z}-'' [[атомски број]], а ''α'' [[константа фине структуре]] (мера јачине електромагнетних интеракција).<ref>{{cite book|title=Quantum Physics of Atoms, Molecules, Solids, Nuclei and Particles |last=Eisberg |first=R. |last2=Resnick |first2=R. |publisher=[[:en:John Wiley & Sons|Wiley]] |id=|year=1985}}</ref> Према овој апроксимацији, било који елемент са атомским бројем већи од&nbsp;137 захтевао би да његови {{nowrap|1-{s-}-електрони}} путују брже од [[брзина светлости|брзине светлости]] (''-{c}-''). Стога је нерелативистички Боров модел очигледно нетачан када би се применио на један такав елемент.

===== Релативистичка Диракова једначина =====
[[Теорија релативности|Релативистичка]] [[Диракова једначина]] даје енергију основног стања као:

:<math>E=\frac{m c^2}{\sqrt{1+\frac{Z^2 \alpha^2}{n-(j+1/2)+\sqrt{(j+1/2)^2-Z^ 2\alpha^2}}}},</math>

где је ''-{m}-'' маса електрона у мировању. За ''-{Z}-''&nbsp;>&nbsp;137, таласна функција Дираковог основног стања је осцилаторна, уместо да је ограничена, те тако нема празнине између позитивних и негативних енергетских спектара (као у [[Клајнов парадокс|Клајновом парадоксу]]).<ref>{{cite book|title=Relativistic Quantum Mechanics |url=https://archive.org/details/relativisticquan0000bjor |last=Bjorken |first=J. D. |last2=Drell |first2=S. D. |publisher=[[:en:McGraw-Hill|{{nowrap|McGraw-Hill}}]] |id=|year=1964}}</ref> Тачнији прорачуни, узимајући у обзир ефекте ограничене величине језгра, указују на то да енергија везивања прво прелази 2''-{mc}-''<sup>2</sup> за ''-{Z}-''&nbsp;>&nbsp;''-{Z}-''<sub>cr</sub>&nbsp;≈&nbsp;173. За ''-{Z}-''&nbsp;>&nbsp;''-{Z}-''<sub>cr</sub>, ако унутрашња орбитала (1-{s}-) није попуњена, [[електрично поље]] језгра [[стварање парова|вукло]] би електроне из [[вакуум]]а, што би даље резултовало у [[позитронска емисија|спонтаној емисији позитрона]].<ref>Погледајте и референце у следећем извору поред самог примарног извора:<br />
* {{cite journal|title=Resource Letter QEDV-1: The QED vacuum |last=Greiner |first=W. |last2=Schramm |first2= S. |journal=[[:en:American Journal of Physics|American Journal of Physics]] |volume=76 |doi=10.1119/1.2820395 |year=2008|pages=509}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://science.sciencemag.org/content/340/6133/734 |title=Observing Atomic Collapse Resonances in Artificial Nuclei on Graphene |last=Wang |first=Yang |last2=Wong |first2=Dillon |last3=Shytov |first3=Andrey V. |last4=Brar |first4=Victor W. |last5=Choi |first5=Sangkook |last6=Wu |first6=Qiong |last7=Tsai |first7={{nowrap|Hsin-Zon}} |last8=Regan |first8=William |last9=Zettl |first9=Alex |last10=Kawakami |first10=Roland K. |last11=Louie |first11=Steven G. |last12=Levitov |first12=Leonid S. |last13=Crommie |first13=Michael F. |journal=Science |doi=10.1126/science.1234320 |bibcode=2013Sci...340..734W |pmid=23470728 |arxiv=1510.02890 |volume=340 |issue=6133 |date=10. 5. 2013 |accessdate=6. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160324162105/http://science.sciencemag.org/content/340/6133/734 |archivedate=24. 3. 2016 |url-status=live|pages=734—737}}</ref> Прецизни детаљи о томе шта се дешава атомима са ''-{Z}-''&nbsp;>&nbsp;173 још увек нису познати, али вероватно не би требало да опстану довољно дуго као такви да би се могли сматрати елементима.<ref name="rsc"/><ref>{{cite web |url=http://dspace.mah.se/bitstream/handle/2043/12984/superheavy.pdf;jsessionid=33F3540C9C9D1F1DE1B09F722D1A96BA?sequence=2 |title=Are MCDF calculations 101% correct in the superheavy elements range? |last=Indelicato |first=Paul |last2=Bieroń |first2=Jacek |last3=Jönsson |first3=Per |website=dspace.mah.se |publisher= |year=2016 |accessdate=31. 10. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161029114521/http://dspace.mah.se/bitstream/handle/2043/12984/superheavy.pdf;jsessionid=33F3540C9C9D1F1DE1B09F722D1A96BA?sequence=2 |archivedate=29. 10. 2016 |url-status=dead }}</ref>

=== Нуклеарна својства ===
Прво [[острво стабилности]] очекује се да ће имати центар код {{nowrap|[[унбибијум]]а-306}} (са 122&nbsp;протона и 184&nbsp;неутрона),<ref name="Kratz"/> а друго очекује се да ће имати центар код {{nowrap|[[унхексквадијум]]а-482}} (са 164&nbsp;протона и 318&nbsp;неутрона).<ref name="eurekalert.org"/><ref name="link.springer.com"/> Ово друго острво стабилности би требало додатно да повећа стабилност елемената&nbsp;{{nowrap|152—168}}; с друге стране, због прекомерно јачих сила електромагнетне репулзије које се морају савладати јаком силом на овом другом острву, вероватно је да ће језгра око овог региона постојати као резонанце и неће бити у стању да се држе на окупу довољно дуго времена. Такође је могуће да неки суперактиноиди између ових серија можда заправо неће постојати јер су предалеко од обају острва, у којем случају би периодни систем веома вероватно завршио око ''Z''&nbsp;=&nbsp;130 уместо 173, са нуклеарним својствима која одређују крај пре електронских својстава.<ref name="BFricke"/>

Прорачуни према [[Хартри—Фоков метод|Хартри—Фок]]—Богољубовом методу користећи нерелативистичку Скирмеову интеракцију предвиђају да ће ''-{Z}-''&nbsp;=&nbsp;126 да буде [[модел нуклеарне љуске|затворена протонска љуска]]. У овом региону периодног система, ''-{N}-''&nbsp;=&nbsp;184 и ''-{N}-''&nbsp;=&nbsp;196 предвиђени су као затворене неутронске љуске. Према томе, најважнији изотопи <sup>310</sup>-{Ubh}- и <sup>322</sup>-{Ubh}-, могло би да имају дуже животе од осталих изотопа. Унбихексијум, који има [[магични број (физика)|магични број]] [[протон]]а, предвиђено је да ће да буде стабилнији од осталих елемената у овом региону и можда ће да има [[нуклеарни изомер|нуклеарних изомера]] са веома дугим [[време полураспада|полуживотима]].<ref name="emsley2"/>

=== Електронске конфигурације ===
У табели испод су приказане очекиване електронске конфигурације елемената&nbsp;{{nowrap|118—173}}. После елемента&nbsp;122, нема доступних комплетних прорачуна па се стога подаци из ове табеле морају сматрати привременима.<ref name="BFricke"/><ref name="BFricke1977"/>

:{| class="wikitable"
! colspan="3" | [[Хемијски елемент]] !! [[Хемијска серија]] !! Предвиђена [[електронска конфигурација]]<ref name="Haire"/><ref name="BFricke"/><ref name="BFricke1977"/><ref>{{cite journal |url=http://www.primefan.ru/stuff/chem/nefedov.pdf |title=Electronic Configurations and the Periodic Table for Superheavy Elements |last=Nefedov |first=V. I. |last2=Trzhaskovskaya |first2=M. B. |last3=Yarzhemskii |first3=V. G. |journal=Physical Chemistry |publisher=Pleiades Publishing, Inc |doi=10.1134/S0012501606060029 |issn=0012-5016 |volume=408 |issue=2 |year=2006 |accessdate=13. 10. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161013113837/http://www.primefan.ru/stuff/chem/nefedov.pdf |archivedate=13. 10. 2016 |url-status=dead |pages=149—151 }}</ref>
|- style="background:#c0ffff;"
|| 118 || '''-{Og}-''' || [[Оганесон]] || [[Племенити гас]] || [-{Rn}-] 5-{f}-<sup>14</sup> 6-{d}-<sup>10</sup> 7-{s}-<sup>2</sup> 7-{p}-<sup>6</sup>
|- style="background:#f66;"
|| 119 || '''-{Uue}-''' || [[Унуненијум]] || [[Алкални метал]] || [-{Og}-] 8-{s}-<sup>1</sup>
|- style="background:#ffdead;"
|| 120 || '''-{Ubn}-''' || [[Унбинилијум]] || [[Земноалкални метал]] || [-{Og}-] 8-{s}-<sup>2</sup>
|- style="background:#d1ddff;"
|| 121 || '''-{Ubu}-''' || Унбиунијум || [[Суперактиноид]] || [-{Og}-] 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=1|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 122 || '''-{Ubb}-''' || Унбибијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 7-{d}-<sup>1</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=1|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 123 || '''-{Ubt}-''' || Унбитријум || Суперактиноид || [-{Og}-] 6-{f}-<sup>2</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=1|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 124 || '''-{Ubq}-''' || Унбиквадијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 6-{f}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=1|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 125 || '''-{Ubp}-''' || Унбипентијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>1</sup> 6-{f}-<sup>2</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 126 || '''-{Ubh}-''' || Унбихексијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>2</sup> 6-{f}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=1|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 127 || '''-{Ubs}-''' || Унбисептијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>3</sup> 6-{f}-<sup>2</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 128 || '''-{Ubo}-''' || Унбиоктијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>4</sup> 6-{f}-<sup>2</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 129 || '''-{Ube}-''' || Унбиенијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>4</sup> 6-{f}-<sup>3</sup> 7-{d}-<sup>1</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=1|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 130 || '''-{Utn}-''' || Унтринилијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>5</sup> 6-{f}-<sup>3</sup> 7-{d}-<sup>1</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=1|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 131 || '''-{Utu}-''' || Унтриунијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>6</sup> 6-{f}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 132 || '''-{Utb}-''' || Унтрибијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>7</sup> 6-{f}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 133 || '''-{Utt}-''' || Унтритријум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>8</sup> 6-{f}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 134 || '''-{Utq}-''' || Унтриквадијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>8</sup> 6-{f}-<sup>4</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 135 || '''-{Utp}-''' || Унтрипентијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>9</sup> 6-{f}-<sup>4</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 136 || '''-{Uth}-''' || Унтрихексијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>10</sup> 6-{f}-<sup>4</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 137 || '''-{Uts}-''' || Унтрисептијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>11</sup> 6-{f}-<sup>4</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 138 || '''-{Uto}-''' || Унтриоктијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>12</sup> 6-{f}-<sup>3</sup> 7-{d}-<sup>1</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 139 || '''-{Ute}-''' || Унтриенијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>13</sup> 6-{f}-<sup>2</sup> 7-{d}-<sup>2</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 140 || '''-{Uqn}-''' || Ункваднилијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>14</sup> 6-{f}-<sup>3</sup> 7-{d}-<sup>1</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 141 || '''-{Uqu}-''' || Унквадунијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>15</sup> 6-{f}-<sup>2</sup> 7-{d}-<sup>2</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 142 || '''-{Uqb}-''' || Унквадбијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>16</sup> 6-{f}-<sup>2</sup> 7-{d}-<sup>2</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 143 || '''-{Uqt}-''' || Унквадтријум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>17</sup> 6-{f}-<sup>2</sup> 7-{d}-<sup>2</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 144 || '''-{Uqq}-''' || Унквадквадијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>17</sup> 6-{f}-<sup>2</sup> 7-{d}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 145 || '''-{Uqp}-''' || Унквадпентијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>3</sup> 7-{d}-<sup>2</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 146 || '''-{Uqh}-''' || Унквадхексијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>4</sup> 7-{d}-<sup>2</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 147 || '''-{Uqs}-''' || Унквадсептијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>5</sup> 7-{d}-<sup>2</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 148 || '''-{Uqo}-''' || Унквадоктијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>6</sup> 7-{d}-<sup>2</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 149 || '''-{Uqe}-''' || Ункваденијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>6</sup> 7-{d}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 150 || '''-{Upn}-''' || Унпентнилијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>7</sup> 7-{d}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 151 || '''-{Upu}-''' || Унпентунијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>8</sup> 7-{d}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 152 || '''-{Upb}-''' || Унпентбијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>9</sup> 7-{d}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 153 || '''-{Upt}-''' || Унпенттријум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>10</sup> 7-{d}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 154 || '''-{Upq}-''' || Унпентквадијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>11</sup> 7-{d}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1ddff;"
|| 155 || '''-{Upp}-''' || Унпентпентијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>12</sup> 7-{d}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1dfff;"
|| 156 || '''-{Uph}-''' || Унпентхексијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>13</sup> 7-{d}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#d1dfff;"
|| 157 || '''-{Ups}-''' || Унпентсептијум || Суперактиноид || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>3</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#ffc0c0;"
|| 158 || '''-{Upo}-''' || Унпентоктијум || [[Прелазни метал]] || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>4</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#ffc0c0;"
|| 159 || '''-{Upe}-''' || Унпентенијум || Прелазни метал || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>4</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}} 9-{s}-<sup>1</sup>
|- style="background:#ffc0c0;"
|| 160 || '''-{Uhn}-''' || Унхекснилијум || Прелазни метал || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>5</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}} 9-{s}-<sup>1</sup>
|- style="background:#ffc0c0;"
|| 161 || '''-{Uhu}-''' || Унхексунијум || Прелазни метал || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>6</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}} 9-{s}-<sup>1</sup>
|- style="background:#ffc0c0;"
|| 162 || '''-{Uhb}-''' || Унхексбијум || Прелазни метал || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>7</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}} 9-{s}-<sup>1</sup>
|- style="background:#ffc0c0;"
|| 163 || '''-{Uht}-''' || Унхекстријум || Прелазни метал || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>8</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}} 9-{s}-<sup>1</sup>
|- style="background:#ffc0c0;"
|| 164 || '''-{Uhq}-''' || Унхексквадијум || Прелазни метал || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>10</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#ffc0c0;"
|| 165 || '''-{Uhp}-''' || Унхекспентијум || Прелазни метал || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>10</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}} 9-{s}-<sup>1</sup>
|- style="background:#ffc0c0;"
|| 166 || '''-{Uhh}-''' || Унхексхексијум || Прелазни метал || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>10</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}} 9-{s}-<sup>2</sup>
|- style="background:#ccc;"
|| 167 || '''-{Uhs}-''' || Унхекссептијум || [[Постпрелазни метал]] || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>10</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}} 9-{s}-<sup>2</sup> 9-{p}-{{su2|p=1|b=1/2}}
|- style="background:#ccc;"
|| 168 || '''-{Uho}-''' || Унхексоктијум || Постпрелазни метал || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>10</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}} 9-{s}-<sup>2</sup> 9-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#ccc;"
|| 169 || '''-{Uhe}-''' || Унхексенијум || Постпрелазни метал || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>10</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}} 8-{p}-{{su2|p=1|b=3/2}} 9-{s}-<sup>2</sup> 9-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#ccc;"
|| 170 || '''-{Usn}-''' || Унсептнилијум || Постпрелазни метал || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>10</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}} 8-{p}-{{su2|p=2|b=3/2}} 9-{s}-<sup>2</sup> 9-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#ccc;"
|| 171 || '''-{Usu}-''' || Унсептунијум || Постпрелазни метал || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>10</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}} 8-{p}-{{su2|p=3|b=3/2}} 9-{s}-<sup>2</sup> 9-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#c0ffff;"
|| 172 || '''{{not a typo|-{Usb}-}}''' || Унсептбијум || [[Племенити гас]] || [-{Og}-] 5-{g}-<sup>18</sup> 6-{f}-<sup>14</sup> 7-{d}-<sup>10</sup> 8-{s}-<sup>2</sup> 8-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}} 8-{p}-{{su2|p=4|b=3/2}} 9-{s}-<sup>2</sup> 9-{p}-{{su2|p=2|b=1/2}}
|- style="background:#c6dd9d;"
|| 173 || '''-{Ust}-''' || Унсепттријум || — || [{{not a typo|-{Usb}-}}] 6-{g}-<sup>1</sup>
|}

== Покушаји да се синтетишу још увек неоткривени елементи ==
Пројекти да се направи 8.&nbsp;периода елемената укључивали су покушаје синтетисања елемената 119, 120, 122, 124, 126 и 127. До сада, ниједан од ових покушаја синтетисања није био успешан.

=== Унуненијум ===
Синтетисање унуненијума први пут је покушано [[1985]]. године бомбардовањем мете {{nowrap|[[ајнштајнијум]]а-254}} јонима {{nowrap|[[калцијум]]а-48}} у акцелератору ''-{superHILAC}-'' на [[Универзитет Калифорније (Беркли)|Берклију]] ([[Калифорнија]]):

:{{nuclide|einsteinium|254}} + {{nuclide|calcium|48}} → {{nuclide|ununennium|302}}* → нема атома

Ниједан атом није идентификован, што је довело до ограничавања [[нуклеарни ударни пресек|ударног пресека]] на 300&nbsp;[[барн|-{nb}-]].<ref>{{cite journal|title=Search for superheavy elements using <sup>48</sup>Ca + <sup>254</sup>Es<sup>g</sup> reaction|journal=Physical Review C|year=1985|doi=10.1103/PhysRevC.32.1760|volume=32|issue=5|bibcode = 1985PhRvC..32.1760L|last=Lougheed|first=R.|last2=Landrum|first2=J.|last3=Hulet|first3=E.|last4=Wild|first4=J.|last5=Dougan|first5=R.|last6=Dougan|first6=A.|last7=Gäggeler|first7=H.|last8=Schädel|first8=M.|last9=Moody|first9=K.|display-authors=1|pages=1760—1763}}</ref> Каснији прорачуни сугеришу да ударни пресек 3-{n}-&nbsp;реакције (која би за резултат имала <sup>299</sup>-{Uue}- и три неутрона као продукте) заправо био шесто хиљада пута мањи од ове горње границе, на 0,5&nbsp;-{pb}-.<ref>{{cite journal|arxiv=0803.1117|doi=10.1016/j.nuclphysa.2008.11.003|title=Production of heavy and superheavy nuclei in massive fusion reactions|year=2009|last=Feng|first=Z.|journal=Nuclear Physics A|volume=816|last2=Jin|first2=G.|last3=Li|first3=J.|last4=Scheid|first4=W.|bibcode=2009NuPhA.816...33F|pages=33}}</ref>

Унуненијум је најлакши неоткривени елемент; био је често предмет експеримената синтетисања немачких и руских тимова последњих година.<ref>{{cite web|url=http://www.sputniknews.com/science/20110326/163220518.html|title=Russian physicists plan to synthesize element 119 of periodic system|date=26. 3. 2011|work=sputniknews.com|access-date=06. 05. 2017|archive-date=10. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160310003305/http://sputniknews.com/science/20110326/163220518.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://sputniknews.com/voiceofrussia/2010/04/07/6122018/|title=Element 117 synthesized on Russian atom smasher|date=7. 4. 2010|publisher=The Voice of Russia|accessdate=4. 10. 2015|quote=The Dubna team are now upgrading their smasher ahead of attempts to synthesize Elements 119 and 120 in a series of experiments before 2012.|archive-url=https://web.archive.org/web/20151002044636/http://sputniknews.com/voiceofrussia/2010/04/07/6122018/|archive-date=2. 10. 2015|url-status=dead}}</ref> Руски експерименти су спровођени 2011. године, а резултати нису објављени, што значи да ниједан атом унуненијума није био идентификован. Од априла до септембра 2012, покушано је да се синтетишу изотопи <sup>295</sup>-{Uue}- и <sup>296</sup>-{Uue}- бомбардовањем мете {{nowrap|[[берклијум]]а-249}} {{nowrap|[[титанијум]]ом-50}} (у {{ill|de|GSI Хелмхолц центар за истраживање тешких јона|GSI Helmholtzzentrum für Schwerionenforschung|-{GSI}- Хелмхолц центру за истраживање тешких јона}} у [[Дармштат]]у).<ref name="economist">[http://www.economist.com/node/21554502 „Modern alchemy: Turning a line”]. ''[[Економист|The Economist]]''. 12. 5. 2012.</ref><ref name="Khuyagbaatar">[http://asrc.jaea.go.jp/soshiki/gr/chiba_gr/workshop2/&Khuyagbaatar.pdf „Superheavy Element Search Campaign at TASCA”]. J. Khuyagbaatar.</ref> На основу теоријски предвиђеног ударног пресека, очекивало се да ће атом унуненијума бити синтетисан унутар пет месеци од почетка експеримента.<ref name="Zagrebaev">{{cite journal|title=Future of superheavy element research: Which nuclei could be synthesized within the next few years?|url=http://nrv.jinr.ru/pdf_file/J_phys_2013.pdf|last=Zagrebaev|first=Valeriy|last2=Karpov|first2=Alexander|last3=Greiner|first3=Walter|year=2013|journal=Journal of Physics|volume=420|publisher=IOP Publishing Ltd|doi=10.1088/1742-6596/420/1/012001|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151003154020/http://nrv.jinr.ru/pdf_file/J_phys_2013.pdf|archivedate=3. 10. 2015|url-status=live|pages=012001}}</ref>

:{{nuclide|berkelium|249}} + {{nuclide|titanium|50}} → {{nuclide|ununennium|299}}* → {{nuclide|ununennium|296}} + 3 {{su2|b=0|p=1}}{{SubatomicParticle|neutron}}
:{{nuclide|berkelium|249}} + {{nuclide|titanium|50}} → {{nuclide|ununennium|299}}* → {{nuclide|ununennium|295}} + 4 {{su2|b=0|p=1}}{{SubatomicParticle|neutron}}

Првобитно је планирано да се експеримент настави новембра 2012,<ref>[https://www-win.gsi.de/tasca12/program/contributions/TASCA12_Duellmann.pdf „Search for element 119: Christoph E. Düllmann for the ''TASCA E119'' collaboration”] {{Wayback|url=https://www-win.gsi.de/tasca12/program/contributions/TASCA12_Duellmann.pdf |date=20160304094201 }}</ref> а прекинут је накратко да би се искористила <sup>249</sup>-{Bk}- мета и потврдила синтеза [[тенесин]]а (тада променивши пројектиле у <sup>48</sup>-{Ca}-).<ref name="Yakushev"/> Ова реакција између <sup>249</sup>-{Bk}- и <sup>50</sup>-{Ti}- предвиђена је као најпожељнија практична реакција за формацију унуненијума,<ref name="Khuyagbaatar"/> пошто је поприлично асиметрична<ref name="Zagrebaev"/> али такође и доста хладна.<ref name="Yakushev"/> (Реакција између <sup>254</sup>-{Es}- и <sup>48</sup>-{Ca}- би била ефикаснија, али припремање милиграмских количина <sup>254</sup>-{Es}- за мету је веома тешко.)<ref name="Zagrebaev"/> Како год, неопходна промена из „сребрног метка” <sup>48</sup>-{Ca}- у <sup>50</sup>-{Ti}- мења очекивани принос унуненијума за око двадесет, пошто је принос увелико зависан од асиметрије фузијске реакције.<ref name="Zagrebaev"/>

Због предвиђених кратких полуживота, тим -{GSI}- је користио нову „брзу” електронику којом је могуће регистровати распаде унутар микросекунди.<ref name="Khuyagbaatar"/> Ниједан атом унуненијума није био идентификован, што имплицира ограничење ударног пресека на 70&nbsp;-{fb}-.<ref name="Yakushev"/> Предвиђени стварни ударни пресек је око 40&nbsp;-{fb}-, што је на границама тренутне технологије.<ref name="Zagrebaev"/>

Тим {{ill|ru|Обједињени институт за нуклеарна истраживања|Объединённый институт ядерных исследований|Обједињеног института за нуклеарна истраживања}} у [[Дубна|Дубни]] планира да у новом комплексу за експерименте [[2019]]. године започне нова експериментисања синтезе унуненијума и унбинилијума користећи реакције <sup>249</sup>-{Bk}-+<sup>50</sup>-{Ti}- и <sup>249</sup>-{Cf}-+<sup>50</sup>-{Ti}-.<ref name="exp2019-1">{{cite web|url=http://www.jinr.ru/posts/scientists-will-begin-experiments-on-the-synthesis-of-element-119-in-2019/ |title=Scientists will begin experiments on the synthesis of element 119 in 2019 |author=<!--Not stated--> |date=28. 9. 2016 |website=www.jinr.ru |publisher=JINR |accessdate=31. 3. 2017 |quote=“The discovery of elements 115, 117 and 118 is an accomplished fact; they were placed in the periodic table, though still unnamed and will be confirmed only at the end of the year. The D.I. Mendeleev Periodic Table is not infinite. In 2019, scientists will begin the synthesis of elements 119 and 120 which are the first in the 8th period,” said S.N. Dmitriev.}}</ref><ref name="exp2019-2">{{cite conference|url=http://www.epj-conferences.org/articles/epjconf/pdf/2016/26/epjconf-NS160-08001.pdf |title=Status and perspectives of the Dubna superheavy element factory |last=Dmitriev |first=Sergey |last2=Itkis |first2=Mikhail |last3=Oganessian |first3=Yuri |year=2016 |conference=Nobel Symposium NS160 – Chemistry and Physics of Heavy and Superheavy Elements |doi=10.1051/epjconf/201613108001}}</ref> Јапански тим -{[[RIKEN]]}- такође планира да покуша са овим елементима отприлике у исто време, користећи <sup>248</sup>-{Cm}- мете и <sup>248</sup>-{Cm}-+<sup>51</sup>-{V}- и <sup>248</sup>-{Cm}-+<sup>54</sup>-{Cr}- реакције.<ref name="Oganessian">{{cite news|url=https://www.chemistryworld.com/what-it-takes-to-make-a-new-element/1017677.article|title=What it takes to make a new element|newspaper=Chemistry World|accessdate=3. 12. 2016}}</ref>

=== Унбинилијум ===
Након успешног добијања [[оганесон]]а 2006. године реакцијом између [[калифорнијум-249|<sup>249</sup>-{Cf}-]] и [[калцијум-48|<sup>48</sup>-{Ca}-]], тим -{JINR}- у Дубни почео је да спроводи сличне експерименте у нади да ће створити унбинилијум (елемент&nbsp;120) из језгра [[гвожђе-58|<sup>58</sup>-{Fe}-]] и [[плутонијум-244|<sup>244</sup>-{Pu}-]].<ref>{{cite news|url=https://www.llnl.gov/str/April07/pdfs/04_07.4.pdf|title=A New Block on the Periodic Table|date=април 2007|publisher=Lawrence Livermore National Laboratory|accessdate=18. 1. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080528130457/https://www.llnl.gov/str/April07/pdfs/04_07.4.pdf|archive-date=28. 05. 2008|url-status=dead}}</ref> За изотопе унбинилијума се предвиђа да ће имати полуживоте алфа распада у редовима микросекунди.<ref name="prc08ADNDT08">{{cite journal|journal=Physical Review C|volume=77|year=2008|title=Search for long lived heaviest nuclei beyond the valley of stability |last=Chowdhury |first=P. Roy |last2=Samanta |first2=C. |last3=Basu |first3= D. N.|doi=10.1103/PhysRevC.77.044603|bibcode = 2008PhRvC..77d4603C|issue=4|arxiv = 0802.3837|pages=044603}}</ref><ref name="sciencedirect1">{{cite journal|journal=Atomic Data and Nuclear Data Tables |volume=94|year=2008|title=Nuclear half-lives for α-radioactivity of elements with 100&nbsp;≤&nbsp;Z&nbsp;≤&nbsp;130|last=Chowdhury|first=R. P.|last2=Samanta|first2=C.|last3=Basu|first3=D.N.|doi=10.1016/j.adt.2008.01.003|bibcode = 2008ADNDT..94..781C|issue=6|arxiv = 0802.4161|pages=781—806}}</ref> Марта и априла 2007, синтеза унбинилијума је покушана у центру -{JINR}- тако што је бомбардована мета {{nowrap|[[плутонијум]]-244}} јонима {{nowrap|[[гвожђе|гвожђа]]-58}}.<ref>{{cite web|url=http://wwwinfo.jinr.ru/plan/ptp-2007/e751004.htm |title=Synthesis of New Nuclei and Study of Nuclear Properties and Heavy-Ion Reaction Mechanisms |last=Itkis |first=M. G. |last2=Oganessian |first2=Yu. Ts. |year=2007 |website=jinr.ru |publisher=Joint Institute for Nuclear Research |accessdate=23. 9. 2016}}</ref> Прва анализа је открила да нема произведених атома елемента&nbsp;120, а граница је дата као 400&nbsp;[[барн|-{fb}-]] за [[нуклеарни ударни пресек|ударни пресек]] при посматраној енергији.<ref>{{cite journal|journal=Phys. Rev. C|volume=79|year=2009|title=Attempt to produce element 120 in the <sup>244</sup>Pu+<sup>58</sup>Fe reaction|doi=10.1103/PhysRevC.79.024603|last=Oganessian|first=Yu. Ts.|last2=Utyonkov|first2=V.|last3=Lobanov|first3=Yu.|last4=Abdullin|first4=F.|last5=Polyakov|first5=A.|last6=Sagaidak|first6=R.|last7=Shirokovsky|first7=I.|last8=Tsyganov|first8=Yu.|last9=Voinov|first9=A.|issue=2 |bibcode = 2009PhRvC..79b4603O|display-authors=8 |pages=024603}}</ref>

:{{nuclide|plutonium|244}} + {{nuclide|iron|58}} → {{nuclide|unbinilium|302}}* → нема атома

Руски тим је планирао да унапреди своја одељења пре него што поново покуша реакцију.<ref name="Duellmann">{{cite web |url=https://fias.uni-frankfurt.de/fileadmin/fias/common/PDF/Colloquium/Duellmann_FIAS-Kolloquium.pdf |title=Superheavy Element Research News from GSI and Mainz |last=Düllmann |first=Christoph E. |publisher=Frankfurt Institute of Advanced Studies &#91;Johannes Gutenberg University Mainz; GSI Helmholtzzentrum für Schwerionenforschung GmbH, Darmstadt; Helmholtz Institute Mainz&#93; |work=FIAS Colloquium |location=Frankfurt, Germany |date=20. 10. 2011 |accessdate=7. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160706171938/https://fias.uni-frankfurt.de/fileadmin/fias/common/PDF/Colloquium/Duellmann_FIAS-Kolloquium.pdf |archivedate=06. 07. 2016 |url-status=dead }}</ref>

Априла 2007, тим -{GSI}- у Дармштату покушао је направити унбинилијум користећи {{nowrap|[[уранијум]]-238}} и {{nowrap|[[никл]]-64}}:<ref name="Duellmann"/>

:{{nuclide|uranium|238}} + {{nuclide|nickel|64}} → {{nuclide|unbinilium|302}}* → нема атома

Ниједан атом није детектован, а граница дата као 1,6&nbsp;[[барн|-{pb}-]] на ударном пресеку за посматрану енергију. -{GSI}- је поновио експеримент три пута са већом осетљивошћу: април—мај 2007, јануар—март 2008. и септембар—октобар 2008; све три пута резултати су били негативни, а граница за ударни пресек 90&nbsp;-{fb}-.<ref name="Duellmann"/>

Јуна и јула 2010, и поново 2011, након унапређења опреме да би се могле користити радиоактивније мете, научници из центра -{GSI}- покушали су са више асиметричном фузијском реакцијом:<ref name="Duellmann"/>

:{{nuclide|curium|248}} + {{nuclide|chromium|54}} → {{nuclide|unbinilium|302}}* → нема атома

Очекивало се да ће промена реакције упеторостручити вероватноћу синтетисања унбинилијума,<ref>{{cite web|url=https://www.gsi.de/de/work/forschung/nustarenna/nustarenna_divisions/she_physik/research/super_heavy_elements/future_projects.htm |title=Searching for the island of stability |author=GSI |date=|website=www.gsi.de |publisher=GSI |accessdate=23. 9. 2016}}</ref> пошто је принос такве реакције у јакој корелацији са асиметричношћу исте.<ref name="Zagrebaev"/> Три повезана сигнала била су уочена тако да се поклапају са предвиђеним енергијама алфа распада <sup>299</sup>-{Ubn}- и његове [[продукт распада|ћерке]] <sup>295</sup>-{Og}-, као и експериментално одређене познате енергије распада његове унуке <sup>291</sup>[[ливерморијум|-{Lv}-]]. Међутим, животи ових могућих распада били су много дужи него што се очекивало, а резултати нису могли да буду потврђени.<ref name="Hoffman">{{cite web |url=https://jphysplus.iop.org/2015/10/02/weighty-matters-sigurd-hofmann-on-the-heaviest-of-nuclei/ |title=Weighty matters: Sigurd Hofmann on the heaviest of nuclei |last=Adcock |first=Colin |date=2. 10. 2015 |website=JPhys+ |publisher=''Journal of Physics G: Nuclear and Particle Physics'' |accessdate=23. 9. 2016 |archive-date=18. 07. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230718025533/https://jphysplus.iop.org/2015/10/02/weighty-matters-sigurd-hofmann-on-the-heaviest-of-nuclei/ |url-status= }}</ref><ref>{{cite journal|last=Hofmann |first=Sigurd |date=август 2015 |title=Search for Isotopes of Element 120 on the Island of SHN |journal=Exotic Nuclei |doi=10.1142/9789814699464_0023|isbn=978-981-4699-45-7|pages=213—224}}</ref><ref name="Hofmann2016">{{cite journal|last=Hofmann |first=S. |last2=Heinz |first2=S. |last3=Mann |first3=R. |last4=Maurer |first4=J. |last5=Münzenberg |first5=G. |last6=Antalic |first6=S. |last7=Barth |first7=W. |last8=Burkhard |first8=H. G. |last9=Dahl |first9=L. |last10=Eberhardt |first10=K. |last11=Grzywacz |first11=R. |last12=Hamilton |first12=J. H. |last13=Henderson |first13=R. A. |last14=Kenneally |first14=J. M. |last15=Kindler |first15=B. |last16=Kojouharov |first16=I. |last17=Lang |first17=R. |last18=Lommel |first18=B. |last19=Miernik |first19=K. |last20=Miller |first20=D. |last21=Moody |first21=K. J. |last22=Morita |first22=K. |last23=Nishio |first23=K. |last24=Popeko |first24=A. G. |last25=Roberto |first25=J. B. |last26=Runke |first26=J. |last27=Rykaczewski |first27=K. P. |last28=Saro |first28=S. |last29=Scheidenberger |first29=C. |last30=Schött |first30=H. J. |last31=Shaughnessy |first31=D. A. |last32=Stoyer |first32=M. A. |last33=Thörle-Popiesch |first33=P. |last34=Tinschert |first34=K. |last35=Trautmann |first35=N. |last36=Uusitalo |first36=J. |last37=Yeremin |first37=A. V. |year=2016 |title=Review of even element super-heavy nuclei and search for element 120 |journal=The European Physics Journal A |volume=2016 |issue=52 |doi=10.1140/epja/i2016-16180-4}}</ref>

У августу и октобру 2011, други тим у центру -{GSI}- користећи одељење -{TASCA}- покушао је нову, још асиметричнију реакцију:<ref name="Duellmann"/>

:{{nuclide|californium|249}} + {{nuclide|titanium|50}} → {{nuclide|unbinilium|299}}* → нема атома

Због асиметричности,<ref>{{cite journal|last=Siwek-Wilczyńska |first=K. |last2=Cap |first2=T. |last3=Wilczyński |first3=J. |date=април 2010 |title=How can one synthesize the element ''Z''&nbsp;=&nbsp;120? |journal=International Journal of Modern Physics E |volume=19 |issue=4 |doi=10.1142/S021830131001490X|pages=500}}</ref> реакција између <sup>249</sup>-{Cf}- и <sup>50</sup>-{Ti}- предвиђена је као најпожељнија практична реакција за синтетисање унбинилијума, иако је поприлично хладна. Ниједан атом унбинилијума није идентификован, што значи да се имплицира лимит ударног пресека од 200&nbsp;-{fb}-.<ref name="Yakushev">{{cite web|url=http://asrc.jaea.go.jp/soshiki/gr/chiba_gr/workshop3/&Yakushev.pdf |title=Superheavy Element Research at TASCA |last=Yakushev |first=A. |year=2012 |website=asrc.jaea.go.jp |accessdate=23. 9. 2016}}</ref> Јенс Фолкер Крац је предвидео да ће стварни максимални ударни пресек за производњу унбинилијума било којом од ових реакција да буде око 0,1&nbsp;-{fb}-;<ref name="Kratz"/> успоредбе ради, светски рекорд за најмањи ударни пресек успешне реакције било је 30&nbsp;-{fb}- за реакцију <sup>209</sup>-{Bi}-(<sup>70</sup>-{Zn}-,-{n}-)<sup>278</sup>[[нихонијум|-{Nh}-]],<ref name="Zagrebaev"/> а Крац је предвидео максимални ударни пресек од 20&nbsp;-{fb}- за производњу суседног унуненијума.<ref name="Kratz"/> Ако су ова предвиђања тачна, онда ће синтетисање унуненијума да буде на границама тренутне технологије, а синтетисање унбинилијума захтевало би нове методе.<ref name="Kratz"/>

Тим {{ill|ru|Обједињени институт за нуклеарна истраживања|Объединённый институт ядерных исследований|Обједињеног института за нуклеарна истраживања}} у [[Дубна|Дубни]] планира да у новом комплексу за експерименте [[2019]]. године започне нова експериментисања синтезе унуненијума и унбинилијума користећи реакције <sup>249</sup>-{Bk}-+<sup>50</sup>-{Ti}- и <sup>249</sup>-{Cf}-+<sup>50</sup>-{Ti}-.<ref name="exp2019-1"/><ref name="exp2019-2"/> Јапански тим -{[[RIKEN]]}- такође планира да покуша са овим елементима отприлике у исто време, користећи <sup>248</sup>-{Cm}- мете и <sup>248</sup>-{Cm}-+<sup>51</sup>-{V}- и <sup>248</sup>-{Cm}-+<sup>54</sup>-{Cr}- реакције.<ref name="Oganessian"/>

=== Унбибијум ===
Први покушај синтетисања унбибијума извео је [[1972]]. године [[Георгиј Флеров|Флеров]] ''-{et al.}-'' у [[:ru:Объединённый институт ядерных исследований|{{nowrap|-{JINR-}-у}}]], користећи врућу фузијску реакцију:<ref name="emsley"/>

:{{nuclide|uranium|238}} + {{nuclide|zinc|66}} → {{nuclide|unbibium|304}}* → нема атома

Ниједан атом није детектован, а измерен је приносни лимит од 5&nbsp;[[барн|-{mb}-]] (5.000.000.000&nbsp;[[барн|-{pb}-]]). Тренутни резултати (види [[флеровијум]]) показали су да је осетљивост овог експеримента била премала, најмање 6&nbsp;редова величине мања.

Године 2000, {{ill|de|GSI Хелмхолц центар за истраживање тешких јона|GSI Helmholtzzentrum für Schwerionenforschung|-{GSI}- Хелмхолц центар за истраживање тешких јона}} извео је веома сличан експеримент са веома већом осетљивошћу:<ref name="emsley"/>

:{{nuclide|uranium|238}} + {{nuclide|zinc|70}} → {{nuclide|unbibium|308}}* → нема атома

Ови резулати указују да синтетисање таквих тежих елемената остаје значајан изазов те да ће даља побољшања јачине зрака и експерименталне ефикасности да буду неопходна. Осетљивост би требало да буде повећана на 1&nbsp;[[барн|-{fb}-]].

Други неуспешан покушај да се синтетише унбибијум изведен је [[1978]]. године у {{nowrap|-{GSI-}-ју}}, где је природни [[ербијум]] као мета бомбардован јонима [[ксенон-136|{{nowrap|ксенона-136}}]]:<ref name="emsley"/>

:{{nuclide|erbium|''nat''}} + {{nuclide|xenon|136}} → {{SimpleNuclide2|unbibium|298,300,302,303,304,306}}* → нема атома

Два покушаја из [[1970е|{{nowrap|1970-их}}]] да се синтетише унбибијум покренута су након истражвања којим се испитивало да ли би супертешки елементи можда могли да се појављују у природи.<ref name="emsley"/>
Неколико експеримената је изведено у периоду [[2000]]—[[2004]]. година у Флеровској лабораторији за нуклеарне реакције, а испитивале су се [[нуклеарна фисија|фисијске]] карактеристике заједничког језгра <sup>306</sup>-{Ubb}-. Две нуклеарне реакције су коришћене, и то <sup>248</sup>-{Cm}-&nbsp;+&nbsp;<sup>58</sup>-{Fe}- и <sup>242</sup>-{Pu}-&nbsp;+&nbsp;<sup>64</sup>-{Ni}-.<ref name="emsley"/> Резултати су открили како језгра попут ових пролазе фисију углавном избацујући језгро са [[модел нуклеарне љуске|затвореном љуском]] као што је то <sup>132</sup>-{Sn}- (''-{Z}-''&nbsp;=&nbsp;50, ''-{N}-''&nbsp;=&nbsp;82). Такође је откривено да је принос за {{nowrap|фузијско-фисијска}} путања слична код пројектила <sup>48</sup>-{Ca}- и <sup>58</sup>-{Fe}-, што указује на будућу употребу пројектила <sup>58</sup>-{Fe}- при формацији супертешких елемената.<ref>Погледајте годишње извештаје Флеровске лабораторије (2000—2004), која можете да нађете овде:<br />
* {{cite web |url=http://www1.jinr.ru/Reports/Reports_eng_arh.html |title=Annual Reports. Archive (PDF) |publisher=Joint Institute for Nuclear Research |year=1998—2013 |accessdate=7. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160512195040/http://www1.jinr.ru/Reports/Reports_eng_arh.html |archivedate=12. 05. 2016 |url-status=dead }}</ref>

=== Унбиквадијум ===
У низу експеримената, научницу у {{nowrap|-{GANIL-}-у}} су покушавали да измере директну и одложену фисију заједничког језгра елемената са ''-{Z}-''&nbsp;=&nbsp;114, 120 и 124, тако да се испитају ефекти [[нуклеарна љуска|љуске]] у овом региону и одреди следећа сферична протонска љуска. Ово се ради зато што се добијањем комплетних нуклеарних љуски (или, еквивалентно, добијањем [[магични број (физика)|магичног броја]] [[протона]] или [[неутрон]]а) осигурава већа стабилност језгра ових супертешких елемената, тиме се приближавајући све ближе [[острво стабилности|острву стабилности]]. Године 2006, са комплетним резултатима објављеним 2008, тим је омогућио увид у резултате из реакција која је укључивала бомбрадовање природног [[германијум]]а као мете јонима [[уранијум]]а:

:{{nuclide|uranium|238}} + {{nuclide|germanium|''nat''}} → {{SimpleNuclide2|unbiquadium|308,310,311,312,314}}* → ''фисија''

Тим је објавио да је био у могућности да идентификује фисију заједничког једињења са полуживотима >&nbsp;10<sup>−18</sup>&nbsp;-{s}-. Овај резултат сугерише да је стабилизациони ефекат код ''-{Z}-''&nbsp;=&nbsp;124 јак и упућује на следећу протонску љуску код ''-{Z}-''&nbsp;>&nbsp;120, не код ''-{Z}-''&nbsp;=&nbsp;114 како се претходно мислило. Заједничко језгро је слаба комбинација [[нуклеон]]а који се још увек нису распоредили у нуклеарне љуске. Нема унутрашњу структуру и заједно га држе једино силе сударања између мете и пројектилског језгра. Процењује се да је потребно око 10<sup>−14</sup>&nbsp;-{s}- да се нуклеони распореде у нуклеарне љуске, када заједничко једињење постаје [[нуклид]], а овај број [[Међународна унија за чисту и примењену хемију|-{IUPAC}-]] користи као минимални [[време полураспада|полуживот]] који поједини изотоп мора да има да би био препознат као откривен. Тако се {{nowrap|-{GANIL-}-ови}} експерименти не броје као отркиће елемента&nbsp;124.<ref name="emsley"/>

=== Унбихексијум ===
Први и једини покушај да се синтетише унбихексијум, који је био неуспешан, изведен је [[1971]]. године у [[Церн]]у од стране [[Рене Бимбо|Ренеа Бимбоа]] и [[Џон М. Александер|Џона М. Александера]] користећи врућу [[нуклеарна фузија|фузијску]] реакцију:<ref name="emsley"/>

:{{nuclide|thorium|232}} + {{nuclide|krypton|84}} → {{nuclide|unbihexium|316}}* → нема атома

Високоенергетска [[алфа честица]] била је посматрана и узимана као могући доказ синтетисања унбихексијума. Недавно истраживање сугерише да је ово веома мало вероватно јер је осетљивост експеримената спроведених 1971. била неколико редова јачине нижа у односу на вредности које се данас сматрају адекватнима.

=== Унбисептијум ===
Унбисептијум је имао један пропали покушај [[синтетички елемент|синтетисања]], и то [[1978]]. године у дармштатском акцелератору -{UNILAC}- бомбардовањем природног [[тантала]] као мете јонима [[ксенон]]а:<ref name="emsley"/>

:{{nuclide|tantalum|''nat''}} + {{nuclide|xenon|136}} → {{SimpleNuclide2|unbiseptium|316,317}}* → нема атома

== Могућа појава у природи ==
Група коју је предводио [[Амнон Маринов]] на [[Хебрејски универзитет у Јерусалими|Хебрејском универзитету у Јерусалиму]], [[24. април]]а [[2008]]. године тврдила је да је пронашла појединачне атоме {{nowrap|унбибијума-292}} код депозита [[торијум]]а који се налазе у природи са заступљеношћу између 10<sup>−11</sup> и 10<sup>−12</sup>, у односу на торијум.<ref name="arxiv"/> Тврдња Маринова ''-{et al.}-'' била је искритикована од стране дела научне заједнице, а Маринов каже да је чланак доставио часописима ''[[Природа (часопис)|Природа]]'' ({{јез-енгл|Nature}}) и [[Физика природе]] ({{јез-енгл|Nature Physics}}) али су га одбацила без слања на детаљну проверу.<ref>{{cite web |url=http://rsc.org/chemistryworld/News/2008/May/02050802.asp |title=Heaviest element claim criticised |publisher=[[Краљевско хемијско друштво|Royal Society of Chemistry]] |work=Chemical World |date=2. 5. 2008 |accessdate=6. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304042449/http://rsc.org/chemistryworld/News/2008/May/02050802.asp |archivedate=04. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref> Тврдило се и да су атоми {{nowrap|унбибијума-292}} [[супердеформација|супердеформисани]] или [[хипердеформација|хипердеформисани]] [[нуклеарни изомер|изомери]], са полуживотом од најмање 100&nbsp;милиона година.<ref name="emsley">{{cite book|url=http://www.amazon.com/Natures-Building-Blocks-Z-Elements/dp/0199605637 |title=Nature's Building Blocks: An {{nowrap|A–Z}} Guide to the Elements |last=Emsley |first=John |publisher=Oxford University Press |location=New York, NY |isbn=978-0-19-960563-7 |edition=N |year=2011 |accessdate=6. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160606045259/http://www.amazon.com/Natures-Building-Blocks-Z-Elements/dp/0199605637 |archivedate=6. 6. 2016 |url-status=live|pages=588}}</ref>

Критика технике, претходно коришћене у наводном идентификовању лакших [[торијум]]ових изотопа масеном спектрометријом,<ref name="thorium">{{cite journal|url=https://arxiv.org/ftp/nucl-ex/papers/0605/0605008.pdf |title=Existence of {{nowrap|long-lived}} isomeric states in {{nowrap|naturally-occurring}} {{nowrap|neutron-deficient}} Th isotopes |journal=Phys. Rev.&nbsp;C |doi=10.1103/PhysRevC.76.021303 |bibcode=2007PhRvC..76b1303M |arxiv=nucl-ex/0605008 |volume=76 |issue=2 |page=021303(R) |last=Marinov |first=A. |last2=Rodushkin |first2=I. |last3=Kashiv |first3=Y. |last4=Halicz |first4=L. |last5=Segal |first5=I. |last6=Pape |first6=A. |last7=Gentry |first7=R. V. |last8=Miller |first8=H. W. |last9=Kolb |first9=D. |last10=Brandt |first10=R. |year=2007 |accessdate=6. 6. 2016 |archiveurl= |archivedate=|deadurl=}}</ref> објављена је [[2008]]. године у часопису ''Физички преглед&nbsp;C'' ({{јез-енгл|Physical Review&nbsp;C}}).<ref>{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/235469363_Comment_on_Existence_of_long-lived_isomeric_states_in_naturally-occurring_neutron-deficient_Th_isotopes |title=Comment on 'Existence of {{nowrap|long-lived}} isomeric states in {{nowrap|naturally-occurring}} {{nowrap|neutron-deficient}} Th isotopes' |last=Barber |first=R. C. |last2=De Laeter |first2=J. R. |journal=Phys. Rev.&nbsp;C |doi=10.1103/PhysRevC.79.049801 |bibcode=2009PhRvC..79d9801B |volume=79 |issue=4 |year=2009 |accessdate=6. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160606041319/https://www.researchgate.net/publication/235469363_Comment_on_Existence_of_long-lived_isomeric_states_in_naturally-occurring_neutron-deficient_Th_isotopes |archivedate=6. 6. 2016 |url-status=live|pages=049801}}</ref> Оповргавање од стране Маринове групе изашло је у истом часопису после претходно објављеног коментара.<ref>{{cite journal|url=http://journals.aps.org/prc/abstract/10.1103/PhysRevC.79.049802 |title=Reply to "Comment on 'Existence of {{nowrap|long-lived}} isomeric states in {{nowrap|naturally-occurring}} {{nowrap|neutron-deficient}} Th isotopes'" |journal=Phys. Rev.&nbsp;C |doi=10.1103/PhysRevC.79.049802 |bibcode=2009PhRvC..79d9802M |volume=79 |issue=4 |last=Marinov |first=A. |last2=Rodushkin |first2=I. |last3=Kashiv |first3=Y. |last4=Halicz |first4=L. |last5=Segal |first5=I. |last6=Pape |first6=A. |last7=Gentry |first7=R. V. |last8=Miller |first8=H. W. |last9=Kolb |first9=D. |last10=Brandt |first10=R. |year=2009 |accessdate=6. 6. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20160606042239/http://journals.aps.org/prc/abstract/10.1103/PhysRevC.79.049802 |archivedate=6. 6. 2016 |url-status=live |df= |pages=049802}}</ref>

Понављањем екперимента са торијумом користећи супериорни метод акцелераторске масене спектрометрије (-{AMS}-) нису успели да се потврде резултати, упркос 100&nbsp;пута бољој осетљивости.<ref>{{cite journal|url=http://arxiv.org/abs/0907.0126 |title=Search for {{nowrap|long-lived}} isomeric states in {{nowrap|neutron-deficient}} thorium isotopes |last=Lachner |first=J. |last2=Dillmann |first2=I. |last3=Faestermann |first3=T. |last4=Korschinek |first4=G. |last5=Poutivtsev |first5=M. |last6=Rugel |first6=G. |journal=Phys. Rev.&nbsp;C |doi=10.1103/PhysRevC.78.064313 |bibcode=2008PhRvC..78f4313L |arxiv=0907.0126 |volume=78 |issue=6 |year=2008 |accessdate=6. 6. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20160606042930/http://arxiv.org/abs/0907.0126 |archivedate=6. 6. 2016 |url-status=live |df= |pages=064313}}</ref> Овај резултат значајно доводи у питање резултате Маринове групе по питању њихових тврдњи дуговечних изотопа [[торијум]]а,<ref name="thorium"/> [[рендгенијум]]а<ref name="roentgenium">{{cite journal|url=http://www.phys.huji.ac.il/~marinov/publications/Au_paper_IJMPE_73.pdf |title=Existence of {{nowrap|Long-Lived}} Isotopes of a Superheavy Element in Natural Au |last=Marinov |first=A. |last2=Rodushkin |first2=I. |last3=Pape |first3=A. |last4=Kashiv |first4=Y. |last5=Kolb |first5=D. |last6=Brandt |first6=R. |last7=Gentry |first7=R. V. |last8=Miller |first8=H. W. |last9=Halicz |first9=L. |last10=Segal |first10=I. |journal=[[:en:International Journal of Modern Physics E|International Journal of Modern Physics&nbsp;E]] |publisher=[[:en:World Scientific Publishing Company|World Scientific Publishing Company]] |doi=10.1142/S021830130901280X |bibcode=2009IJMPE..18..621M |arxiv=nucl-ex/0702051 |volume=18 |number=3 |year=2009 |accessdate=12. 2. 2012 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140714210340/http://www.phys.huji.ac.il/~marinov/publications/Au_paper_IJMPE_73.pdf |archivedate=14. 7. 2014 |url-status=dead |df= |pages=621—629}}</ref> и [[унбибијум]]а.<ref name="arxiv">{{cite journal|url=https://arxiv.org/ftp/arxiv/papers/0804/0804.3869.pdf |title=Evidence for a {{nowrap|long-lived}} superheavy nucleus with atomic mass number ''A''&nbsp;=&nbsp;292 and atomic number ''Z''&nbsp;=&nbsp;~122 in natural Th |last=Marinov |first=A. |last2=Rodushkin |first2=I. |last3=Kolb |first3=D. |last4=Pape |first4=A. |last5=Kashiv |first5=Y. |last6=Brandt |first6=R. |last7=Gentry |first7=R. V. |last8=Miller |first8=H. W. |journal=International Journal of Modern Physics&nbsp;E |doi=10.1142/S0218301310014662 |bibcode=2010IJMPE..19..131M |arxiv=0804.3869 |volume=19 |year=2008 |accessdate=6. 6. 2016 |archiveurl= |archivedate=|deadurl=|pages=131—140}}</ref> И даље је могуће да трагови унбибијума можда постоје само у неким узорцима торијума, мада је могућност за ово веома мала.<ref name="emsley"/>

Године [[1976]]. сугерисано је да би [[примордијални елемент|примордијални]] супертешки елементи (пре свега [[ливерморијум]], [[унбиквадијум]], [[унбихексијум]] и [[унбисептијум]]) могло да буду узрок необјашњеној радијацијској штети код минерала. Ово је покренуло многа истраживања од 1976. до [[1983]]. године, с циљем да се у природи открију поменути елементи. Неки су тврдили да су детектовали алфа честице са правим енергијама да се изазове посматрана штета, подржавајући постојање ових елемената, док су неки тврдили да није био успешног детектовања.

Могућа распрострањеност примордијалних супертешких елемената на Земљи, у овом моменту, упитна је. Чак и ако је потврђено да су изазвали радијацијску штету веома давно, можда су се до данас распали тако да постоје само у траговима, а можда су и потпуно ишчезли.<ref name="emsley2">{{cite book|url=http://www.amazon.com/Natures-Building-Blocks-Z-Elements/dp/0199605637 |title=Nature's Building Blocks: An {{nowrap|A–Z}} Guide to the Elements |last=Emsley |first=John |publisher=Oxford University Press |location=New York, NY |isbn=978-0-19-960563-7 |edition=N |year=2011 |accessdate=6. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160606045259/http://www.amazon.com/Natures-Building-Blocks-Z-Elements/dp/0199605637 |archivedate=6. 6. 2016 |url-status=live|pages=592}}</ref>

== У популарној култури ==
Серијал ''Ич'' ({{јез-енгл|Itch}}) енглеског радијског водитеља Сајмона Маје прати причу дечака по имену Ичингам Лофте, који је открио унбихексијум (елемент&nbsp;126). У књизи се елемент константно помиње као „126” и (фиктивно) веома је радиоактиван. Предложено је (у измишљеној причи) да му се да име „лофтенгијам” ({{јез-енгл|lofteinghiam}}).<ref>{{cite web|url=http://itchingham.co.uk/ |title=Itch&nbsp;– Element Hunter |publisher=itchingham.co.uk |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160401083326/http://itchingham.co.uk/ |archivedate=1. 4. 2016 |url-status=dead }}</ref>

== Види још ==
* [[Табела изотопа (комплетна)]]
* [[Хипернуклеус]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|url=http://link.springer.com/chapter/10.1007%2F1-4020-3598-5_14 |title=The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements |chapter=Transactinides and the future elements |last=Hoffman |first=Darleane C. |last2=Lee |first2=Diana M. |last3=Pershina |first3=Valeria |editor1-last=Morss |editor1-first= |editor2-last=Edelstein |editor2-first=Norman M. |editor3-last=Fuger |editor3-first=Jean |publisher=Springer Science+Business Media |location=Dordrecht, The Netherlands |isbn=978-1-4020-3555-5 |edition=III |year=2006 |accessdate=28. 5. 2016 |ref=CITEREFHaire2006 |archiveurl=https://archive.today/20160528032042/http://link.springer.com/chapter/10.1007/1-4020-3598-5_14 |archivedate=28. 5. 2016 |url-status=live }}
* {{Cite book|ref=harv|url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/0470845015.cu0044/abstract |title=Encyclopedia of Computational Chemistry |chapter=Superheavy Elements&nbsp;– Chemistry and Spectroscopy |last=Kaldor |first=U. |doi=10.1002/0470845015.cu0044 |isbn=978-0-470-84501-1 |year=2005 |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160528032929/http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/0470845015.cu0044/abstract |archivedate=28. 5. 2016 |url-status=live}}
* {{Cite book|ref=harv|url=http://www.goodreads.com/book/show/12592952-the-periodic-table |title=A Very Short Introduction to the Periodic Table |last=Scerri |first=Eric |publisher=Oxford University Press, Oxford |isbn=978-0-19-958249-5 |year=2011 |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160528033049/http://www.goodreads.com/book/show/12592952-the-periodic-table |archivedate=28. 5. 2016 |url-status=live}}
* {{cite journal|url=http://www.annualreviews.org/doi/abs/10.1146/annurev.ns.18.120168.000413 |title=Elements Beyond&nbsp;100, Present Status and Future Prospects |last=Seaborg |first=G. T. |journal=Annual Review of Nuclear Science |doi=10.1146/annurev.ns.18.120168.000413 |bibcode=1968ARNPS..18...53S |volume=18 |year=1968 |accessdate=28. 5. 2016 |archiveurl=https://archive.today/20160528033255/http://www.annualreviews.org/doi/abs/10.1146/annurev.ns.18.120168.000413 |archivedate=28. 5. 2016 |url-status=live |df= |pages=53—152}}

== Спољашње везе ==
* {{cite web |url=http://www.uky.edu/~holler/html/g.html |title=Images of {{nowrap|g-orbitals}} |last=Holler |first=Jim |publisher=University of Kentucky |access-date=27. 05. 2016 |archive-date=11. 02. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210211062623/http://www.uky.edu/~holler/html/g.html |url-status= }}
* {{cite web |url=http://jeries.rihani.com/ |title=The extended periodic table of the elements |last=Rihani |first=Jeries A |access-date=27. 05. 2016 |archive-date=16. 09. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200916103905/http://jeries.rihani.com/ |url-status= }}
* {{cite web|url=http://www.ericscerri.com |title=Eric Scerri's website for the elements and the periodic table |last=Scerri |first=Eric}}

{{проширени периодни систем (Фрике, 32 колоне, компактни)|state=collapsed}}
{{навигација периодни систем}}
{{нормативна контрола}}
{{Портал бар|Хемија}}
{{Subject bar|d=yes}}

[[Категорија:Периодни систем]]