Изворни код странице Плутонијум

{{infobox element
|name=Плутонијум
|number=94
|symbol=Pu
|abundance=
|abundance in earth's crust=
|abundance in oceans=
|abundance in solar system=
|left=[[нептунијум]]
|right=[[америцијум]]
|above=[[samarium|-{Sm}-]]
|below=(-{Uqo}-)
|category comment=
|group=Н/А
|period=7
|block=f
|appearance=сребрнасто бео, потамњује до тамно сиве на ваздуху
|image name=Plutonium3.jpg
|скуп=актиноид
|electrons per shell=2, 8, 18, 32, 24, 8, 2
|phase=
|phase comment=
|density gplstp=
|density gpcm3nrt=19,816
|density gpcm3nrt 2=
|density gpcm3mp=16,63
|melting point K=912,5
|melting point C=639,4
|melting point F=1182,9
|sublimation point K=
|sublimation point C=
|sublimation point F=
|boiling point K=3505
|boiling point C=3228
|boiling point F=5842
|triple point K=
|triple point kPa=
|critical point K=
|critical point MPa=
|heat fusion=2,82
|heat fusion 2=
|heat vaporization=333,5
|heat capacity=35,5
|vapor pressure 1=1756
|vapor pressure 10=1953
|vapor pressure 100=2198
|vapor pressure 1 k=2511
|vapor pressure 10 k=2926
|vapor pressure 100 k=3499
|vapor pressure comment=
|crystal structure=monoclinic
|electronegativity=1,28
|number of ionization energies=1
|ionization energy 1=584,7
|ionization energy 2=
|ionization energy 3=
|atomic radius=159
|atomic radius calculated=
|covalent radius=187±1
|Van der Waals radius=
|magnetic ordering=[[парамагнетичан]]
|magnetic ordering ref=
|electrical resistivity=
|electrical resistivity unit prefix=µ
|electrical resistivity at 0=1,460
|electrical resistivity at 20=
|thermal conductivity=6,74
|thermal conductivity 2=
|thermal diffusivity=
|thermal expansion=
|thermal expansion at 25=46,7
|speed of sound=2260
|speed of sound rod at 20=
|speed of sound rod at r.t.=
|magnetic susceptibility=
|magnetic susceptibility ref=
|tensile strength=
|Young's modulus=96
|Shear modulus=43
|Bulk modulus=
|Poisson ratio=0,21
|Mohs hardness=
|Vickers hardness=
|Brinell hardness=
|CAS number=7440-07-5
|isotopes=
{{infobox element/isotopes decay2 | link=Plutonium-238 | mn=238 | sym=Pu
|na=[[trace radioisotope|трагови]] | hl=87,74&nbsp;y
|dm1=[[spontaneous fission|СФ]] | de1=204.66{{sfn|Magurno|Pearlstein|1981|pp=835 ff}}
|pn1= | ps1=–
|dm2=[[alpha emission|α]] | de2=5.5 | link2=uranium-234 | pn2=234 | ps2=U}}
{{infobox element/isotopes decay2 | link=Plutonium-239 | mn=239 | sym=Pu
|na=трагови | hl=2,41×10<sup>4</sup>&nbsp;y
|dm1=СФ | de1=207.06 | pn1= | ps1=–
|dm2=α | de2=5.157 | link2=uranium-235 | pn2=235 | ps2=U}}
{{infobox element/isotopes decay2 | link=Plutonium-240 | mn=240 | sym=Pu
|na=трагови | hl=6500&nbsp;y
|dm1=СФ | de1=205.66 | pn1= | ps1=–
|dm2=α | de2=5.256 | link2=uranium-236 | pn2=236 | ps2=U}}
{{infobox element/isotopes decay2 | link=plutonium-241 | mn=241 | sym=Pu
|na=[[synthetic radioisotope|syn]] | hl=14&nbsp;y
|dm1=[[beta emission|β<sup>−</sup>]] | de1=0.02078 | link1=americium-241 | pn1=241 | ps1=Am
|dm2=СФ | de2=210.83 | pn2= | ps2=–
|dm3=[[beta emission|β]] | de3=– | link3=americium-241 | pn3=241 | ps3=Am}}
{{infobox element/isotopes decay2 | link=Plutonium-242 | mn=242 | sym=Pu
|na=syn | hl=3,73×10<sup>5</sup>&nbsp;y
|dm1=СФ | de1=209.47 | pn1= | ps1=–
|dm2=α | de2=4.984 | link2=uranium-238 | pn2=238 | ps2=U}}
{{infobox element/isotopes decay2 | link=Plutonium-244 | mn=244 | sym=Pu
|na=трагови | hl=8,08×10<sup>7</sup>&nbsp;y
|dm1=α | de1=4.666 | link1=uranium-240 | pn1=240 | ps1=U
|dm2=СФ | de2= | pn2= | ps2=– }}
|isotopes comment=
|naming=по [[Патуљаста планета|патуљастој планети]] [[Плутон]]у, који је именован по [[classical mythology|класичном]] богу подземља [[Плутон (бог)|Плутону]]
|discovered by=[[Глен Т. Сиборг]], [[Arthur Wahl|Артур Вал]], [[Joseph W. Kennedy|Џозеф Кенеди]], [[Edwin McMillan|Едвин Макмилан]]
|discovery date=1940–1
|QID=Q1102
}}

'''Плутонијум''' ('''-{Pu}-''', {{јез-лат|plutonium}}) је [[хемијски елемент]] из групе [[актиноиди|актиноида]].<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Име је добио по патуљастој планети [[Плутон]]у.

Плутонијум је [[радиоактиван]] [[метал]] из групе актиноида.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> први пут добијен и испитан од стране [[Сједињене Америчке Државе|америчког]] хемичара [[Глен Т. Сиборг|Глена Сиборга]] [[1941]]. године. Научници су искористили [[уранијум]], који су бомбардовали језгрима [[деутеријум]]а ([[изотоп]] [[водоник]]а). Плутонијум је веома реактиван. Ако дуго стоји на [[ваздух]]у прекрива се златним слојем оксида. Јавља се у 6 алотропских модификација и гради једињења у којима се јавља са четири [[оксидациони број|оксидациона броја]]. Познато је 15 изотопа плутонијума чије се [[релативна атомска маса|атомске масе]] крећу између 232 и 246. Због високог степена радиоактивности смртоносан је за [[човек]]а чак и у минималним количинама. Опаснији је од уранијума због мање критичне масе.

Према свом редном броју, он је најтежи елемент који се налази у природи. Међутим, у природи се налази само у траговима унутар веома старих стена. Трагови овог елемента се јављају међу [[руда]]ма уранијума. Веће количине овог елемента добијају се вештачки, претежно у атомским централама и реакторима. Као један од малобројних хемијских елемената подложних фисији, игра веома важну улогу за производњу [[нуклеарно оружје|нуклеарног оружја]]. На пример, основни реактивни материјал у атомској бомби [[Атомски напад на Хирошиму и Нагасаки|баченој 9. аугуста 1945.]] на [[Нагасаки]] био је плутонијум. Овај елемент настаје током рада нуклеарних реактора из [[уранијум]]ских шипки нуклеарног горива.

== Историја ==
[[Датотека:Pu,94.jpg|thumb|lijevo|150px|Плоча плутонијума на блоку од калцијум хлорида.]]
[[Datoteka:Plutonium3.jpg|thumb|lijevo|150px|Плутонијум]]

Плутонијум су открили амерички научници [[Глен Т. Сиборг]], [[Arthur Wahl|Артур Вал]], [[Joseph W. Kennedy|Џозеф Кенеди]], [[Michael Cefola|Мајкл Кефола]] и [[Edwin McMillan|Едвин Макмилан]]. Они су 14. децембра 1940. извели експеримент у [[циклотрон]]у, бомбардујући мету од уранијума <sup>238</sup>-{U}- атомима [[деутеријум]]а добивши тако [[изотоп]] <sup>238</sup>-{Pu}-. При том експерименту, најпре је направљен узорак <sup>238</sup>-{U}- у облику оксида -{U<sub>3</sub>O<sub>8</sub>}- у танком слоју на плочи од бакра. У овој реакцији емитована су два [[неутрон]]а. Укратко након тога, настао је [[нептунијум]] као међупроизвод, који се одмах распао на <sup>238</sup>-{Pu}-. Недвосмислени доказ о добијању елемента 94 дао је Архур Вал 23/24. фебруара 1941. године.<ref name="PhysRev69"/><ref name="PhysRev70"/>

:<math>\mathrm{^{238}_{\ 92}U\ +\ ^{2}_{1}D\ \longrightarrow \ ^{238}_{\ 93}Np\ +\ 2\ ^{1}_{0}n \quad;\quad ^{238}_{\ 93}Np\ \xrightarrow[2,117 \ d]{\beta^-} \ ^{238}_{\ 94}Pu}</math>

Други изотоп плутонијума добијен је бомбардовањем брзим неутронима:

:<math>\mathrm{^{238}_{\ 92}U\ +\ ^{1}_{0}n\ \longrightarrow \ ^{239}_{\ 92}U\ \xrightarrow[23,5 \ min]{\beta^-} \ ^{239}_{\ 93}Np\ \xrightarrow[2,3565 \ d]{\beta^-} \ ^{239}_{\ 94}Pu}</math>
: <small>Наведена времена су времена полураспада.</small>

Новооткривеном елементу је дато име у марту 1942. године по у то време најудаљенијој откривеној планети [[Плутон]]у, а која је опет добила име по [[Плутон (митологија)|истоименом божанству]] из римске митологије: ''…назван по планети која следи након Нептуна, а у аспекту ужасавајућег деловања плутонијумске атомске бомбе далеко више му одговара извођење из имена Плутона, божанства подземља''.{{sfn|Holleman|2007|p=1948}} Према томе, три дотад најтежа позната елемента, уранијум, нептунијум и плутонијум добили су имена према истоименим планетама: [[Уран]]у, [[Нептун]]у и Плутону. Прва мерљива количина плутонијума од око 4 -{µg}- добијена је у августу/септембру 1942. када ју је изоловала група научника [[Burris B. Cunningham|Барис Канингам]], Мајкл Кефола и [[Louis B. Werner|Луис Вернер]].<ref name="Cunningham"/> Откриће је држано у тајности током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Са првом производњом плутонијума у већем обиму отпочело се у оквирима америчког пројекта „Менхетн”. Прва експлозија атомске бомбе којој је сведочило човечанство био је тест „Тринити”, чија је основа био плутонијум <sup>239</sup>-{Pu}-, као и за бомбу ''Дебељко'' ({{en|Fat Man}}) која је у августу 1945. разорила јапански град Нагасаки. [[Joseph Gilbert Hamilton|Џозеф Хамилтон]] је изводио тестове на добровољцима, дајући им плутонијум, а због огромне отровности овог елемента данас су такви тестови забрањени.

Чак и пре открића плутонијума, у Немачкој је [[Carl Friedrich von Weizsäcker|Карл Фридрих фон Вајцекер]] наговијестио да је у нуклеарним реакторима могућ настанак новог елемента ''ека-''ренијума (тј. <sup>239</sup>-{Eka Re}-).<ref name="museumgeh"/> Осим њега, [[Friedrich Georg Houtermans|Фридрих Георг Хоутерманс]] је такође 1942. предвидео теоретско постојање неког трансуранијумског елемента у свом тајном извјештају. Међутим у оквирима [[Нацистичка Њемачка|нацистичког]] уранијумског пројекта, према данашњим сазнањима, до краја Другог светског рата није дошло до синтезе плутонијума.<ref name="heiswurf"/>

== Особине ==
=== Физичке ===
При нормалним условима температуре и притиска, плутонијум је сребрнасто-сјајни тешки метал, веома велике густине (19,86 -{g/cm}-<sup>3</sup>{{sfn|Holleman|2007|p=2149}}). Као и сви актиноиди, он такође постоји само у виду [[радиоактивност|радиоактивних]] изотопа. Он се загрејава сам од себе, тако да на пример 100 грама плутонијума емитује око 0,2 [[ват]]а топлоте (односи се на изотоп <sup>239</sup>-{Pu}-).<ref name="Greenwood"/> У поређењу с другим металима, плутонијум је врло слаб проводник топлоте и [[електрична струја|електричне струје]]. Метал се кристализује независно од температуре у укупно шест [[Алотропске модификације|алотропских модификација]]. Оне се једним делом знатно разликују по својој густини. На собној температури стабилна модификација -{α-Pu}- је [[моноклински кристални систем|моноклинска]]. Код плутонијума при вишим температурама јавља се врло редак случај аномалије густине, јер она расте при преласку из δ' модификације у ε модификацију. При његовом топљењу, слично као код [[вода|воде]], густина му расте.<ref name="fas_00818006"/> Истопљени плутонијум има највишу [[вискозност]] од свих елемената у течном стању.<ref name="kernchemiede"/> Међутим, и поред неуобичајено високе [[магнетна сусцептибилност|магнетне сусцептибилности]] за метале и тенденције усмеравања при ниским температурама, плутонијум не показује усмеравање у широким распонима температуре па се стога може сматрати да је парамагнетичан.<ref name="fas_00818006"/> Ипак, тачна мерења омета стално одавање топлоте узроковано радиоактивним распадом плутонијума <sup>239</sup>-{Pu}-. Из истог разлога немогуће је постићи температуре плутонијума блиске апсолутној нули.

:{| class="wikitable"
|+Модификација при атмосферском притиску
|-- 
! Опис<br>фазе
! Стабилан у <br>температурном подручју
! Густина (температура)
! [[Кристални систем]]
! [[Бравеова решетка]]
! Просторна група
|--
| -{α-Pu}-<ref name="alfaPu"/>
| 0 [[Kelvin|-{K}-]] – 395 -{K}-
| -{19,77 g/cm³ (293 K)}-
| [[Monoklinski kristalni sistem|моноклински]]
| примитивна
| -{''P''2<sub>1</sub>''/m''}- (бр. 11)
|--
| -{β-Pu}-<ref name="betaPu"/>
| -{395 K – 479 K}-
| -{17,7 g/cm³ (395 K)}-
| моноклински
| центрирана по бази
| -{''I''2''/m''}- (бр. 12 поз. 3)
|--
| -{γ-Pu}-<ref name="5fseriesWHZ"/>
| -{479 K – 592 K}-
| -{17,14 g/cm³ (479 K)}-
| [[Ромбична кристална система|орторомгични]]
| плошно центрирана
| -{''Fddd''}- (бр. 70)
|--
| -{δ-Pu}-<ref name="deltaPu"/>
| -{592 K – 730 K}-
| -{15,9 g/cm³ (592 K)}-
| моноклински
| центрирана по бази
| -{''Cm''}- (бр. 8)
|--
| -{δ'-Pu}-<ref name="deltaprim"/>
| -{730 K – 749 K}-
| -{16,0 g/cm³ (730 K)}-
| [[Тетрагонални кристални систем|тетрагонални]]
| просторно центрирана
| -{''I''4''/mmm''}- (бр. 139)
|--
| -{ε-Pu}-<ref name="mardonpg"/>
| -{749 K – 914 K}-
| -{16,5 g/cm³ (749 K)}-
| [[Кубични кристални систем|кубнни]]
| просторно центрирана
| -{''Im''<math>\bar{3}</math>''m''}-
|--
| течни<ref name="lide"/>
| -{914 K – 3503 K}-
| -{16,63 g/cm³ (914 K)}-
| —
| —
| —
|}

Осим наведених, познате су и модификације при високом притиску, које се добију из -{α-Pu}- при притиску изнад 40 -{GPa}-, а кристализирају се у просторној групи -{''P''}-6<sub>3</sub>.<ref name="daboss"/>

=== Хемијске ===
[[Датотека:Plutonium in solution.jpg|thumb|150px|left|Разна оксидациона стања плутонијума у воденим растворима]]

Плутонијум је неплеменити, веома реактивни [[метал (хемија)|метал]]. Изложен ваздуху, брзо реагује с [[кисеоник]]ом и влагом. При томе метал постаје мат и превлачи се тамним, плаво-црним слојем оксида, док дужим стајањем на ваздуху ствара се тамнији, сиво-зелени, прашкасти слој оксида који лако скида.<ref name="brauer">{{Cite book|author=Georg Brauer|title=Handbuch der Präparativen Anorganischen Chemie|volume=2|edition=3|publisher=Enke|location=Stuttgart|year=1978|isbn=3-432-87813-3|page=1293}}</ref> При загрејавању, метал реагује са већином [[неметал]]а и водом. Међутим на собној температури, плутонијум не нападају ни базини раствори, нити [[вода]]. У концентрираној [[азотна киселина|азотној киселини]] он није растворљив због пасивизације своје површине.<ref name="Greenwood"/> Плутонијум се раствара у [[хлороводонична киселина|хлороводоничној]] и азотној киселини али уз додатак флуорида. У том случају, јони флуорида се поништавају и онемогућавају пасивизирање метала које се иначе јавља нападањем чисте азотне киселине. Хемијске особине плутонијума углавном су сличне као и код осталих актиноида. Као и код већине ових елемената, његове хемијске особине су под знатним утицајем његове снажне радиоактивности, а због загрејавања метала и емитовања јаког радиоактивног зрачења, његове везе са другим елементима врло лако пуцају.

Овај елемент може да гради цели низ једињења у којима се може налазити у [[оксидационо стање|оксидационим стањима]] од +3 до +7, што значи да плутонијум заједно с нептунијем гради највиша оксидациона стања међу свим актиноидима. Најстабилнији је у оксидационом стању +4. У воденим растворима, [[јон]]и плутонијума имају карактеристичне боје. Тако на пример јон -{Pu}-<sup>3+</sup> је љубичаст, јон -{Pu}-<sup>4+</sup> смеђ, -{Pu<sup>V</sup>O<sub>2</sub><sup>+</sup>}- розе боје, -{Pu<sup>VI</sup>O<sub>2</sub><sup>2+</sup>}- наранџаст, а -{Pu<sup>VII</sup>O<sub>2</sub><sup>3+</sup>}- зелен.{{sfn|Holleman|2007|p=1956}}

=== Изотопи ===
До данас је измерено и испитано 20 [[изотоп]]а и 15 [[нуклеарни изомер|нуклеарних изомера]] плутонијума, чији масени бројеви се крећу од 228 до 247.<ref name="nubase"/> [[Време полураспада|Времена полураспада]] се крећу од 37 · 10<sup>−12</sup> секунди за изомер -{<sup>236''m''1</sup>Pu}- до око 80 милиона година за изотоп <sup>244</sup>-{Pu}-. „Најдуговјечнији” изотопи са временима полураспада дужим од 11 дана имају масене бројеве између 236 и 244. Једини изузетак међу њима је <sup>243</sup>-{Pu}- чије време полураспада износи краће од 5 сати.<ref name="nubase"/> Неки од изотопа се сматрају почетним тачкама за одређене радиоактивне ланце распада.

* Изотоп '''<sup>236</sup>-{Pu}-''' се распада преко ''торијумовог низа''. Он има [[време полураспада]] од 2,858 године,<ref name="nubase"/> а распада се α-распадом на свој „међупроизвод”, изотоп <sup>232</sup>-{U}-, који се даље са временом полураспада од 68,9 година опет распада на <sup>228</sup>-{Th}-, што представља главни низ распада. Овај изотоп се добија у веома малим количинама у нуклеарним реакторима који раде на бази уранијума.
* Изотоп '''<sup>237</sup>-{Pu}-''' путем [[Електронски захват|захвата електрона]] током времена полураспада од 45,2 дана<ref name="nubase"/> претвара се у изотоп [[нептунијум]]а <sup>237</sup>-{Np}- са вероватноћом од 99,9958%, што представља главну полазну тачку ''нептунијумовог низа''. Осталих 0,0042% атома овог изотопа распада се α-распадом до уранијума <sup>233</sup>-{U}-, који се такође распада ''нептунијумовим низом''.
* '''<sup>238</sup>-{Pu}-''' је изотоп који се распада α-распадом са временом полураспада од 87,7 година.<ref name="nubase"/> Најпре прелази у уранијум <sup>234</sup>-{U}- те се даље распада низом распада ''[[уранијум-радијумов низ|уранијум-радијумовим низом]]''.
* '''<sup>239</sup>-{Pu}-''' је најчешће произведени изотоп плутонијума. Има време полураспада од 24.110 година<ref name="nubase"/> и претежно се распада емитујући α-зраке до уранијума <sup>235</sup>-{U}-. Даљи распад одвија се путем ''уранијум-актинијумовог низа'', за природну радиоактивност, почев од изотопа <sup>235</sup>-{U}-. Само 3 · 10<sup>−10</sup> % атома овог изотопа распада се [[спонтани распад|спонтаним распадом]].
* Изотоп '''<sup>240</sup>-{Pu}-''' с временом полураспада од 6.564 године<ref name="nubase"/> распада до <sup>236</sup>-{U}- емитујући α-зрачење. Тај изотоп уранијума се распада с временом полураспада од 23,4 милиона година до природног изотопа [[торијум]]а <sup>232</sup>-{Th}-. Даљи распад одвија се дуж ''торијумовог низа''.
* Изотоп '''<sup>241</sup>-{Pu}-''' се често означава као почетак [[нептунијумов низ|нептунијумовог низа]], јер (при продужењу низа) се налази пре нептунијума. Он се распада са временом полураспада од 14,35 година<ref name="nubase"/> и вероватноћом од 99,9975% путем β-распада на изотоп [[америцијум]]а <sup>241</sup>-{Am}-, док се с вероватноћом од само 0,0025% распада α-распадом на уранијум <sup>237</sup>-{U}-. Даље се америцијум <sup>241</sup>-{Am}- α-распадом и уранијум<sup>237</sup>-{U}- распадају до истог дугоживећег изотопа нептунијума <sup>237</sup>-{Np}-.
* Плутонијум '''<sup>242</sup>-{Pu}-''' се распада истим ланцем распада као и изотоп <sup>238</sup>-{Pu}-. Међутим, док <sup>238</sup>-{Pu}- долази у низ распада као споредни ланац на <sup>234</sup>-{U}-, изотоп <sup>242</sup>-{Pu}- стоји још више пре уранијума <sup>238</sup>-{U}-. Плутонијум <sup>242</sup>-{Pu}- се распада α-распадом на <sup>238</sup>-{U}-, представљајући почетак природног уранијум-радијумовог низа. Са временом полураспада од 375 хиљада година,<ref name="nubase"/> <sup>242</sup>-{Pu}- је најдуговечнији изотоп плутонијума након <sup>244</sup>Pu.
* '''<sup>243</sup>-{Pu}-''' има релативно краће време полураспада од 4,956 сати.<ref name="nubase"/> Овај изотоп најпре β-зрачењем прелази у америцијум <sup>243</sup>-{Am}-, који даље прелази у нептунијум <sup>239</sup>-{Np}- а овај даље се распада на плутонијум <sup>239</sup>-{Pu}-. На тај начин овај изотоп представља продужетак уранијум-актинијумовог низа.
* Изотоп плутонијума '''<sup>244</sup>-{Pu}-''' сматра се јединим изотопом плутонијума који се, условно, може пронаћи у природи.<ref name="PU244"/> Његово време полураспада је веома дуго и износи око 80 милиона година.<ref name="nubase"/> Он је почетна тачка торијумовог низа, а који се због тога понегде зове и ''плутонијум-торијумов низ''. Изотоп <sup>244</sup>-{Pu}- се распада α-распадом на <sup>240</sup>-{U}-, овај двоструким β-распадом преко нептунијума <sup>240</sup>-{Np}- до <sup>240</sup>-{Pu}-, а овај опет се путем даљњег двоструког α-распада преко <sup>236</sup>-{U}- до торијума <sup>232</sup>-{Th}-. Након изотопа торијума следи распад дуж торијумовог низа.

== Референце ==
{{извори|refs=
<ref name="PhysRev69">{{Cite journal|author=G. T. Seaborg |author2= E. McMillan |author3= J. W. Kennedy |author4= A. C. Wahl|title=Radioactive Element 94 from Deuterons on Uranium|journal=Physical Review|volume=69|number=7–8|year=1946|page=366–367|doi=10.1103/PhysRev.69.367}}</ref>
<ref name="PhysRev70">{{Cite journal |author= J. W. Kennedy |author2= G. T. Seaborg |author3= E. Segrè |author4= A. C. Wahl|title=Properties of Element 94|journal=Physical Review|volume=70|number=7–8|year=1946|pages=555–556|doi=10.1103/PhysRev.70.555}}</ref>
<ref name="Cunningham">{{Cite journal|author=B. B. Cunningham |author2= L. B. Werner|title=The First Isolation Of Plutonium|journal=Journal of the American Chemical Society|volume=71|number=5|year=1949|pages=1521–1528|doi=10.1021/ja01173a001}}</ref>
<ref name="museumgeh">{{Cite web |url=http://www.deutsches-museum.de/archiv/archiv-online/geheimdokumente/forschungszentren/wien-heidelberg-strassburg/weizsaecker-energie-aus-u238/ |title=Carl Friedrich von Weizsäcker: Eine Möglichkeit der Energiegewinnung aus Uran 238, 17. Juli 1940 |publisher=Deutsches Museum |work=Geheimdokumente zum deutschen Atomprogramm 1938–1945 |pristupdatum=13. 12. 2016}}</ref>
<ref name="heiswurf">{{Cite web |author=Markus Becker |url=http://www.spiegel.de/wissenschaft/mensch/nuklear-forensik-heisenberg-wuerfel-verraet-details-ueber-hitlers-atomprogramm-a-614227.html |title=Nuklear-Forensik: "Heisenberg-Würfel" verrät Details über Hitlers Atomprogramm |work=Spiegel Online |datum=19. 3. 2009 |pristupdatum=13. 12. 2016}}</ref>
<ref name="Greenwood">{{Cite book|author=Norman N. Greenwood |author2= Alan Earnshaw|title=Chemie der Elemente|edition=1|publisher=VCH Verlagsgesellschaft|location=Weinheim|year=1988|isbn=3-527-26169-9}}</ref>
<ref name="fas_00818006">{{Cite web|url=http://www.fas.org/sgp/othergov/doe/lanl/pubs/00818006.pdf|title=Plutonium: An Element at odds with itself|publisher=Los Alamos Science|year=2000|number=26|format=pdf|pristupdatum=19. 10. 2017}}</ref>
<ref name="kernchemiede">{{Cite web|url=http://www.kernchemie.de/Actinides/Plutonium/plutonium.html|website=kernchemie.de|title=Plutonium – Element mit vielen Facetten|language=de|pristupdatum=19. 10. 2017}}</ref>
<ref name="alfaPu">{{Cite journal|author=W. H. Zachariasen |author2= F. H. Ellinger|title=The Crystal Structure of alpha Plutonium Metal|journal=Acta Cryst.|volume=16|year=1963|pages=777–783|doi=10.1107/S0365110X63002012}}</ref>
<ref name="betaPu">{{Cite journal|author=W. H. Zachariasen |author2= F. H. Ellinger|title=The Crystal Structure of beta Plutonium Metal|journal=Acta Cryst.|volume=16|year=1963|pages=369–375|doi=10.1107/S0365110X63000992}}</ref>
<ref name="5fseriesWHZ">{{cite journal|author=W. H. Zachariasen|title=Crystal Chemical Studies of the 5f-Series of Elements. XXIV. The Crystal Structure and Thermal Expansion of γ-Plutonium|journal=Acta Cryst.|volume=8|year=1955|pages=431–433|doi=10.1107/S0365110X55001357}}</ref>
<ref name="deltaPu">{{Cite journal|author=K. T. Moore |author2= P. Söderlind |author3= A. J. Schwartz |author4= D. E. Laughlin|title=Symmetry and Stability of δ Plutonium: The Influence of Electronic Structure|journal=Physical Review Letters|volume=96|number=20|year=2006|pages=206402/1–206402/4|doi=10.1103/PhysRevLett.96.206402}}</ref>
<ref name="deltaprim">F. H. Ellinger: ''[https://www.osti.gov/scitech/biblio/4388211 Crystal structure of delta' plutonium and the thermal expansion characteristics of delta, delta' and epsilon plutonium]'', u: ''Journal of Metals.'' 8, 1956, str. 1256–1259.</ref>
<ref name="mardonpg">J. B. Ball, J. A. Lee, P. G. Mardon, J. A. L. Robertson: ''Determination de quelques proprietes physiques du plutonium metal.'' u: ''Memoires Scientifiques de la Revue de Metallurgie.'' 57, 1960, str. 49–56.</ref>
<ref name="lide">{{Cite book|editor=David R. Lide|title=CRC Handbook of Chemistry and Physics|year=2009|url=https://archive.org/details/crchandbookofche00boca|edition=90|publisher=CRC Press/Taylor and Francis|location=Boca Raton, FL|chapter=Magnetic Susceptibility of the Elements and Inorganic Compounds|pages=4-145|isbn=9781420090840}}</ref>
<ref name="daboss">{{Cite journal|author=S. Dabos-Seignon |author2= J. P. Dancausse |author3= R. Gering |author4= S. Heathman |author5= U. Benedict|title=Pressure induced phase transition in α-Pu|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-alloys-and-compounds_1993-01-11_190_2/page/n116 |journal=Journal of Alloys and Compounds|volume=190|year=1993|pages=237–242|doi=10.1016/0925-8388(93)90404-B}}</ref>
<ref name="nubase">{{Cite journal|author=G. Audi |author2= O. Bersillon |author3= J. Blachot |author4= A. H. Wapstra|title=The NUBASE evaluation of nuclear and decay properties|publisher=Nuclear Physics A.|volume=729|year=2003|pages=105–110|url=http://amdc.in2p3.fr/nubase/Nubase2003.pdf|format=pdf|doi=10.1016/S0375-9474(97)00482-X|date=|journal=|access-date=11. 2. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110720233206/http://amdc.in2p3.fr/nubase/Nubase2003.pdf |archive-date=20. 7. 2011 |url-status=dead}}</ref>
<ref name="PU244">{{Cite journal|author=D. C. Hoffman |author2= F. O. Lawrence |author3= J. L. Mewherter |author4= F. M. Rourke|title=Detection of Plutonium-244 in Nature|url=https://archive.org/details/sim_nature-uk_1971-11-19_234_5325/page/n28 |journal=Nature|volume=234|year=1971|pages=132–134|doi=10.1038/234132a0}}</ref>
}}

== Литература ==
{{Литература|30em|indent=yes}}
* {{cite book
|title = Understanding Physics
|last = Asimov
|first = Isaac
|authorlink = Isaac Asimov
|chapter = Nuclear Reactors
|date = 1988
|isbn = 0-88029-251-2
|location=New York| publisher = Barnes & Noble Publishing
|ref=harv
}}
* {{cite book
|last = Bernstein
|first=Jeremy
|date=2007
|title=Plutonium: a History of the World's most Dangerous Element
|url = https://archive.org/details/plutoniumhistory0000bern
|location=Washington, D.C.| publisher=Joseph Henry Press
|isbn=978-0-309-10296-4
|oclc=76481517
|ref=harv
}}
* {{cite book
|last = Clark
|first=Ronald
|authorlink = Ronald W. Clark
|title = The Birth of the Bomb: The Untold Story of Britain's Part in the Weapon That Changed the World
|url = https://archive.org/details/bwb_KS-776-003
|date = 1961
|location=London| publisher=Phoenix House
|oclc=824335
|ref=harv
}}
* {{cite book
|title = Concise Encyclopedia Chemistry
|url = https://archive.org/details/conciseencyclope00eagl
|last = Eagleson
|first = Mary
|location=Berlin| publisher = Walter de Gruyter
|isbn = 978-3-11-011451-5
|date = 1994
|ref=harv
}}
* {{cite book
|title = Nature's Building Blocks: An A–Z Guide to the Elements
|last = Emsley
|first = John| publisher = Oxford University Press
|year = 2001
|location = Oxford (UK)
|isbn = 0-19-850340-7
|chapter = Plutonium
|ref = CITEREFEmsley2001
}}
* {{cite book
 |title       = The Manhattan Project: Making the Atomic Bomb
 |publisher   = United States Department of Energy
 |id          = DOE/MA-0001-01/99
 |location    = Oak Ridge
 |last        = Gosling
 |first       = F. G.
 |url         = http://www.cfo.doe.gov/me70/manhattan/publications/DE99001330.pdf
 |date        = 1999
 |accessdate=15. 2. 2009
 |isbn        = 0-7881-7880-6
 |ref         = harv
 |url-status     = dead
 |archiveurl  = https://web.archive.org/web/20090224204033/http://www.cfo.doe.gov/me70/manhattan/publications/DE99001330.pdf
 |archivedate=24. 2. 2009
 |df          = mdy-all
}}
* {{cite book
|last = Greenwood
|first = N. N.
|last2=Earnshaw|first2=A.
 |title = Chemistry of the Elements
|edition = 2nd| publisher = Butterworth-Heinemann
|location = Oxford (UK)
|year = 1997
|isbn = 0-7506-3365-4
|ref = CITEREFGreenwood1997}}
* {{cite book
|last = Heiserman
|first = David L.
|title = Exploring Chemical Elements and their Compounds
|url = https://archive.org/details/exploringchemica01heis
|location = New York (NY)
|year = 1992| publisher = TAB Books
|isbn = 0-8306-3018-X
|chapter = Element 94: Plutonium
|pages = [https://archive.org/details/exploringchemica01heis/page/337 337]–340
|ref = CITEREFHeiserman1992
}}
* {{cite book
|last=Hoddeson
|first=Lillian
|first2=Paul W.
|last2=Henriksen
|first3=Roger A.
|last3=Meade
|first4=Catherine L.
|last4=Westfall
|title=Critical Assembly: A Technical History of Los Alamos During the Oppenheimer Years, 1943–1945
|url=https://archive.org/details/criticalassembly0000unse_u2h0
|location=New York| publisher=Cambridge University Press
|date=1993
|isbn=0-521-44132-3
|oclc=26764320
|ref=harv
}}
* {{cite book
|last=Hunner|first=Jon
|title=Inventing Los Alamos
|date=2004
|isbn=978-0-8061-3891-6
|ref=harv
}}
* {{cite book
|title=Canadian Research Reactors
|last=Hurst |first=D. G.
|last2=Ward |first2=A. G.| publisher= Atomic Energy of Canada Limited
|url=http://www.scintillators.ru/booc/criticality/reports/ref_066.pdf
|accessdate=6. 2. 2015
|date=1956
|location=Ottawa
|oclc=719819357
|ref=harv
}}
* {{cite book
|url=https://books.google.com/?id=L79odes2ihEC&pg=PA73
|title=Nuclear Energy
|last=Jha |first=D. K.| publisher=Discovery Publishing House
|date=2004
|isbn=81-7141-884-8
|ref=harv
}}
* {{cite book
|last1=Kaku
|first1=Michio
|first2=Jennifer
|last2=Trainer
|title=Nuclear Power, Both Sides: The Best Arguments for and Against the Most Controversial Technology| publisher=W. W. Norton & Company
|date=1983
|url=https://books.google.com/books?id=7A9A9BSk0eUC&lpg=PA77&pg=PA77#v=onepage&q=ralph%20nader%20microgram%20plutonium&f=false
|accessdate=8. 12. 2013
|ref=harv
|isbn=9780393301281
}}
* {{cite book
|url=https://books.google.com/?id=8r8NAAAAQAAJ&pg=PA456
|title=plutonium 1965
|last=Kay |first=A. E.| publisher=Taylor & Francis
|date=1965
|ref=harv
}}
* {{cite book
|title = Handbook of Chemistry and Physics
|editor-first = David R.
|editor-last=Lide
|edition = 87th
|date = 2006| publisher = CRC Press, Taylor & Francis Group
|location = Boca Raton
|isbn = 0-8493-0487-3
|ref = harv
}}
* {{cite book
|url=https://www-nds.iaea.org/publications/indc/indc_usa_0085_II.pdf
|editor1-last=Magurno |editor1-first=B. A.
|editor2-last=Pearlstein |editor2-first=S.
|title=Proceedings of the conference on nuclear data evaluation methods and procedures. BNL-NCS 51363.
|volume=II| publisher=[[Brookhaven National Laboratory]]
|place=Upton
|date=1981
|accessdate=6. 8. 2014
|ref=harv
}}
* {{cite book
|title = Physics for Radiation Protection
|last = Martin
|first = James E.
|date = 2000| publisher = Wiley-Interscience
|isbn = 0-471-35373-6
|ref=harv
}}
* {{cite book
 |url          = http://library.lanl.gov/cgi-bin/getfile?00314607.pdf
 |accessdate   = 6. 2. 2015
 |title        = A Review of Criticality Accidents
 |id           = LA-13638
 |publisher    = Los Alamos National Laboratory
 |location     = Los Alamos
 |date         = 2000
 |last1        = McLaughlin
 |first1       = Thomas P.
 |last2        = Monahan
 |first2       = Shean P.
 |last3        = Pruvost
 |first3       = Norman L.
 |ref          = harv
 |archive-date = 18. 01. 2017
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20170118111722/http://library.lanl.gov/cgi-bin/getfile?00314607.pdf
 |url-status   = 
}}
* {{cite book
|title = The Encyclopedia of the Chemical Elements
|url = https://archive.org/details/encyclopediaofch00hamp| publisher = Reinhold Book Corporation
|location = New York (NY)
|year = 1968
|editor = Clifford A. Hampel
|last = Miner
|first = William N.
|last2=Schonfeld|first2=Fred W.
|chapter = Plutonium
|pages = [https://archive.org/details/encyclopediaofch00hamp/page/540 540]–546
|ref = CITEREFMiner1968
|lccn = 68029938
}}
* {{cite book
|url=https://books.google.com/?id=W3FnEOg8tS4C&pg=PA169
|title=Nuclear forensic analysis
|last=Moody |first=Kenton James
|last2=Hutcheon |first2=Ian D.
|last3=Grant |first3=Patrick M.| publisher=CRC Press
|date=2005
|isbn=0-8493-1513-1
|ref=harv
}}
* {{cite book
|last = Rhodes
|first = Richard
|authorlink=Richard Rhodes
|date = 1986
|title = The Making of the Atomic Bomb
|isbn = 0-671-65719-4| publisher = Simon & Schuster
|location = New York
|ref = harv
|title-link = The Making of the Atomic Bomb
}}
* {{cite book
 |last1=Seaborg |first1=G. T.
 |last2=Seaborg |first2=E.
 |date=2001
 |title=Adventures in the Atomic Age: From Watts to Washington
 |url=https://archive.org/details/adventuresinatom00seab |publisher=Farrar, Straus and Giroux
 |isbn=0-374-29991-9
 |ref=harv
}}
* {{cite book
 |first=Morty |last=Sklar
 |title=Nuke-Rebuke: Writers & Artists Against Nuclear Energy & Weapons
 |series=The Contemporary anthology series
 |date=1984
 |publisher=The Spirit That Moves Us Press
 |ref=harv
}}
* {{cite book
|title=SIPRI Yearbook 2007: Armaments, Disarmament, and International Security
|author=Stockholm International Peace Research Institute
|authorlink=Stockholm International Peace Research Institute| publisher=Oxford University Press
|date=2007
|isbn=978-0-19-923021-1
|url=https://books.google.com/?id=2M0C6SERFG0C&pg=PA567
|ref=harv
}}
* {{cite book
|title=Plentiful Energy: The Story of the Integral Fast Reactor, the Complex History of a Simple Reactor Technology, with Emphasis on Its Scientific Basis for Non-specialists
|url=https://archive.org/details/plentifulenergys0000till
|last=Till
|first=C. E.
|last2=Chang
|first2=Y. I.
|isbn=978-1-4663-8460-6
|date=2011| publisher=Charles E. Till and Yoon Il Chang
|ref=harv
}}
* {{cite book
|title = History of 100-B Area| publisher = Westinghouse Hanford Company
|location = Richland, Washington
|id = WHC-EP-0273
|last = Wahlen
|first = R. K.
|date = 1989
|url = http://www.hanford.gov/doe/history/files/HistoryofBArea.pdf
|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090327001116/http://www.hanford.gov/doe/history/files/HistoryofBArea.pdf
|archivedate=27. 3. 2009
|accessdate=15. 2. 2009
|ref=harv
}}
* {{cite book
|last = Welsome
|first = Eileen
|title = The Plutonium Files: America's Secret Medical Experiments in the Cold War| publisher = Random House
|date = 2000
|location = New York
|isbn = 0-385-31954-1
|ref=harv
}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{cite web
 |url             = http://alsos.wlu.edu/qsearch.aspx?browse=science/Plutonium
 |title           = Alsos Digital Library for Nuclear Issues - Plutonium
 |publisher       = [[Washington and Lee University]]
 |access-date=15. 2. 2009
 |archive-url     = https://web.archive.org/web/20090203184521/http://alsos.wlu.edu/qsearch.aspx?browse=science%2FPlutonium
 |archive-date=3. 2. 2009
 |url-status        = dead
 |df              = mdy-all
}}
* {{cite web
|url = http://www.llnl.gov/csts/publications/sutcliffe/
|archiveurl = https://web.archive.org/web/20060929015050/http://www.llnl.gov/csts/publications/sutcliffe/
|archivedate=29. 9. 2006
|title = A Perspective on the Dangers of Plutonium
|first = W. G.
|last = Sutcliffe
|display-authors=etal
 |publisher = [[Lawrence Livermore National Laboratory]]
|date = 1995
}}
* {{cite web| url = http://www.globalsecurity.org/wmd/library/report/crs/97-564.htm
|title = Nuclear Weapons: Disposal Options for Surplus Weapons-Usable Plutonium
|first = C. M.
|last = Johnson
|last2=Davis|first2=Z.S.
 |work = CRS Report for Congress # 97-564 ENR
|date = 1997
|accessdate=15. 2. 2009
}}
* {{cite web
|url = http://www.ieer.org/fctsheet/pu-props.html
|title = Physical, Nuclear, and Chemical, Properties of Plutonium| publisher = [[IEER]]
|date = 2005
|accessdate=15. 2. 2009
}}
* {{cite web
|url = http://www.msm.cam.ac.uk/phase-trans/2006/Plutonium/Plutonium.html
|title = Plutonium crystallography
|last = Bhadeshia
|first = H.
}}
* {{cite journal
|url = http://discovermagazine.com/2005/nov/end-of-plutonium
|title = End of the Plutonium Age
|last = Samuels
|first = D.
|journal = Discover Magazine
|volume = 26|issue = 11
|date = 2005
}}
* {{cite web
 |url         = https://fas.org/nuke/intro/nuke/plutonium.htm
 |title       = Plutonium production
 |publisher   = [[Federation of American Scientists]]
 |first       = J.
 |last        = Pike
 |author2     = Sherman, R.
 |date        = 2000
 |accessdate=15. 2. 2009
 |url-status     = dead
 |archiveurl  = https://web.archive.org/web/20090203203853/http://www.fas.org/nuke/intro/nuke/plutonium.htm
 |archivedate=3. 2. 2009
 |df          = mdy-all
}}
* {{cite web
|url = http://nuclearweaponarchive.org/Library/Plutonium/
|title = Plutonium Manufacture and Fabrication
}}
* {{cite web
|url = http://www.nuclearfiles.org/menu/key-issues/nuclear-energy/issues/world-plutonium-inventories-ong.htm
|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140805165417/http://www.nuclearfiles.org/menu/key-issues/nuclear-energy/issues/world-plutonium-inventories-ong.htm
|archivedate=5. 8. 2014
|title = World Plutonium Inventories| publisher = Nuclear Files.org
|first = C.
|last = Ong
|date = 1999
|accessdate=15. 2. 2009
}}
* {{cite journal
|url = https://fas.org/sgp/othergov/doe/lanl/pubs/number26.htm
|title = Challenges in Plutonium Science
|journal = Los Alamos Science
|volume = I & II|issue = 26
|date = 2000
|accessdate=15. 2. 2009
}}
* {{cite web| publisher = [[Royal Society of Chemistry]]
|url=http://www.rsc.org/images/CIIE_plutonium_48kbps_tcm18-121120.MP3
|title=Plutonium
|accessdate=6. 2. 2015
}}
* {{cite web
|url=http://www.periodicvideos.com/videos/094.htm
|title=Plutonium
|series=[[The Periodic Table of Videos]]| publisher=University of Nottingham
|accessdate=6. 2. 2015
}}

{{Периодни систем елемената 2}}
{{Пројекат Менхетн}}
{{Нуклеарна технологија}}
{{подножје}}

[[Категорија:Плутонијум| ]]
[[Категорија:Карциногени]]
[[Категорија:Пројекат Менхетн]]
[[Категорија:Синтетички елементи]]