Изворни код странице Ом (јединица)

{{Infobox Unit
| name = Ом
| image = [[File:Leeds and Northrup one ohm standard resistance.jpg|240px]]
| caption = Лабораторијски стандардни отпорник од једног ома, око 1917.
| standard = [[SI derived unit|СИ изведена јединица]]
| quantity = [[Electrical resistance|Електрична отпорност]]
| symbol= Ω
| namedafter = [[Georg Ohm|Георг Ом]]
| extralabel = Изведена
| extradata = Ω = V/A
| units1 = [[SI base unit|СИ основне јединице]]
| inunits1 = [[kilogram|kg]]⋅[[metre|m]]<sup>2</sup>⋅[[second|s]]<sup>−3</sup>⋅[[ampere|A]]<sup>−2</sup>
}}

'''Ом''' је [[Међународни систем јединица|СИ]] [[сИ изведене јединице|изведена јединица]] [[електрични отпор|електричног отпора]] (изведена од [[ампер]]а и [[ват]]а). Симбол је [[грчко писмо|грчко]] велико слово [[Омега (слово)|омега]] (Ω). Ом је добио име по [[Георг Ом|Георгу Ому]], [[Немачка|немачком]] [[физика|физичару]] који је открио везу између [[Електрични напон|напон]]а и јачине [[Електрична струја|струје]], изражену у [[Омов закон|Омовом закону]].

По дефиницији из Омовог закона, [[справа]] има отпор од једног ома ако напон од једног волта изазива струју од једног ампера да тече (''R = V/I''). Исто тако, справа која троши један ват снаге са једним ампером струје која тече кроз ту справу има отпор од једног ома (''R = P/I''<sup>2</sup>).

Мера у омима је реципрочна мери у [[сименс (јединица)|сименс]]има, [[Међународни систем јединица|СИ]] јединици [[електрична проводност|електричне проводности]]. Реципрочна вредност ома се такође зове ''мо'', од '''ом'''а написаног уназад.

[[Комплексан број|Комплексна]] количина [[електрична импеданса|импедансе]] је генерализација отпора. Њен реални део је отпор, а имагинарни [[реактанса]]. Ради правилности, импеданса, отпор и реактанса имају јединицу ом.

Ом се од 1990. године одржава интернационално помоћу [[квантни Хол ефекат|квантног Хол ефекта]], где се користи конвенцијом утврђена вредност за [[фон Клицингова константа|фон Клицингову константу]]  установљену на осамнаестој [[Генерална конференција за тегове и мере|Генералној конференцији тежина и мера]] као

'''R<sub>{K-90}</sub>''' = 25812,807 Ω.

== Дефиниција ==
[[File:Electronic multi meter.jpg|thumb|Једна од функција многих типова [[multimeter|мултиметара]] је мерење отпора у омима.]]

Ом се дефинише као електрични отпор између две тачке проводника када је константна разлика потенцијала од једног [[волт]]а, примењена на ове тачке, производи у проводнику струју од једног [[ампер]]а, при чему проводник није седиште ниједне [[electromotive force|електромоторне силе]].<ref name="BIPM_SI8"/>

:<math>\Omega = \dfrac{\text{V}}{\text{A}} = \dfrac{1}{\text{S}} = \dfrac{\text{W}}{\text{A}^2} = \dfrac{\text{V}^2}{\text{W}} = \dfrac{\text{s}}{\text{F}} = \dfrac{\text{H}}{\text{s}} = \dfrac{\text{J} {\cdot} \text{s}}{\text{C}^2} = \dfrac{\text{kg} {\cdot} \text{m}^2}{\text{s} {\cdot} \text{C}^2} = \dfrac{\text{J}}{\text{s} {\cdot} \text{A}^2}=\dfrac{\text{kg}{\cdot}\text{m}^2}{\text{s}^3 {\cdot} \text{A}^2}</math>

у којој се појављују следеће јединице: [[волт]] (V), [[ампер]] (A), [[Siemens (unit)|сименс]] (S), [[watt|ват]] (W), [[секунда]] (s), [[фарад]] (F), [[Henry (unit)|хенри]] (H), [[joule|џул]] (Ј), [[coulomb|кулон]] (C), [[килограм]] (kg) и [[метар]] (m).

Након [[2019 redefinition of the SI base units|редефинисања основних јединица СИ из 2019.]] године, у којој су ампер и килограм редефинисани у смислу [[Physical constant|основних константи]], на ом утиче веома мало скалирање у мерењу.

У многим случајевима отпор проводника је приближно константан унутар одређеног опсега напона, температура и других параметара. Они се називају [[linear|линеарним]] [[resistor|отпорницима]]. У другим случајевима отпор варира, као на пример у случају [[thermistor|термистора]], који показује снажну зависност његовог отпора од температуре.

У енглеском језику самогласник јединица са префиксом ''kiloohm'' и ''megaohm'' се обично изоставља, производећи ''kilohm'' и ''megohm''.<ref name="SI10-2002"/><ref name="Thompson-Taylor_2008"/><ref name="NIST_2016"/><ref name="Aubrecht-French-Iona_2012"/>

== Историја ==

Брзи успон електротехнологије у последњој половини 19. века створио је захтев за рационалним, кохерентним, доследним и међународним системом јединица за електричне величине. Телеграфистима и другим раним корисницима електричне енергије у 19. веку је била потребна практична стандардна јединица мере за отпор. Отпор се често изражавао као вишекратник отпора стандардне дужине телеграфских жица; различите агенције су користиле различите основе за стандард, тако да јединице нису биле лако заменљиве. Тако дефинисане електричне јединице нису биле кохерентан систем са јединицама за енергију, масу, дужину и време, што је захтевало да се фактори конверзије користе у прорачунима који повезују енергију или снагу са отпором.<ref name="Hunt_1994"/>

Предложени су различити стандарди артефаката као дефиниција јединице отпора. Године 1860. [[Werner Siemens|Вернер Сименс]] (1816–1892) објавио је предлог за поновљив стандард отпорности у [[Johann Christian Poggendorff|Погендорфовом]] ''[[Annalen der Physik und Chemie|Аналима физеке и хемије]]''.<ref name="Siemens_1860"/> Он је предложио стуб од чисте живе, пресека једног квадратног милиметра, дужине један метар: [[Siemens mercury unit|Сименсова јединица живе]]. Међутим, ова јединица није била кохерентна са другим јединицама. Један од предлога је био да се осмисли јединица заснована на живином стубу која би била кохерентна – заправо да се прилагоди дужина како би отпор био један ом. Нису сви корисници јединица имали ресурсе за извођење [[metrology|метролошких]] експеримената са потребном прецизношћу, тако да су били потребни радни стандарди који су појмовно засновани на физичкој дефиницији.

Године 1861, [[Josiah Latimer Clark|Латимер Кларк]] (1822–1898) и сер [[Charles Tilston Bright|Чарлс Брајт]] (1832–1888) представили су рад на састанку [[British Association for the Advancement of Science|Британске асоцијације за унапређење науке]]<ref>{{cite journal |first1=Latimer|last1=Clark|author1-link=Josiah Latimer Clark |first2=Sir Charles|last2=Bright |author2-link=Charles Tilston Bright |title=Measurement of Electrical Quantities and Resistance|journal=[[The Electrician]]|date=9 November 1861|volume=1|issue=1|pages=3–4|url=https://books.google.com/books?id=7BdbAAAAYAAJ&q=ohma&pg=PA3|access-date=27 February 2014}}</ref> у коме су предложили да се успоставе стандарди за електричне јединице и предложили називе за ове јединице изведене из имена еминентних филозофа, 'Ома', 'Фарада' и 'Волте'. [[British Association for the Advancement of Science|BAAS]] је 1861. именовао комисију укључујући [[James Clerk Maxwell|Максвела]] и [[William Thomson, 1st Baron Kelvin|Томсона]] да извештава о стандардима електричног отпора.<ref>{{cite conference | title = Report of the Thirty-First Meeting of the British Association for the Advancement of Science; held at Manchester in September 1861 | date = September 1861 | pages=xxxix–xl | url = https://www.biodiversitylibrary.org/item/93052#page/44/mode/2up }}</ref> Њихови циљеви су били да осмисле јединицу погодне величине, као део комплетног система за електрична мерења, кохерентну са јединицама за енергију, стабилну, поновљиву и засновану на француском метричком систему.<ref>{{cite conference
|title=Provisional Report of the Committee appointed by the British Association on Standards of Electrical Resistance
|date=September 1862
|conference= Thirty-second Meeting of the British Association for the Advancement of Science
|first1 =A. |last1 = Williamson |author1-link = Alexander William Williamson
|first2 =C. |last2 = Wheatstone |author2-link = Charles Wheatstone
|first3 =W. |last3 = Thomson |author3-link = William Thomson, 1st Baron Kelvin
|first4 =W. H. |last4 = Miller |author4-link = William Hallowes Miller
|first5 =A. |last5 = Matthiessen |author5-link = Augustus Matthiessen
|first6 =Fleeming |last6 = Jenkin |author6-link = Fleeming Jenkin
|publisher= John Murray
|location= London
|pages = 125–163
|url= https://www.biodiversitylibrary.org/page/29361871#page/192/mode/2up
|access-date= 27 February 2014}}</ref> У трећем извештају комитета, 1864, јединица отпора се помиње као „јединица Б.А., или Омад“.<ref>{{cite conference
|title=Report of the Committee on Standards of Electrical Resistance
|date=September 1864
|conference= Thirty-fourth Meeting of the British Association for the Advancement of Science
|first1 =A. |last1 = Williamson |author1-link = Alexander William Williamson
|first2 =C. |last2 = Wheatstone |author2-link = Charles Wheatstone
|first3 =W. |last3 = Thomson |author3-link = William Thomson, 1st Baron Kelvin
|first4 =W. H. |last4 = Miller |author4-link = William Hallowes Miller
|first5 =A. |last5 = Matthiessen |author5-link = Augustus Matthiessen
|first6 =Fleeming |last6 = Jenkin |author6-link = Fleeming Jenkin
|first7 =Charles |last7 = Bright |author7-link =Charles Tilston Bright
|first8 =James Clerk |last8 = Maxwell |author8-link = James Clerk Maxwell
|first9 =Carl Wilhelm |last9 = Siemens |author9-link = Carl Wilhelm Siemens
|first10 = Balfour |last10 = Stewart |author10-link = Balfour Stewart
|first11 = James Prescott |last11 = Joule |author11-link = James Prescott Joule
|first12 = C. F. |last12 = Varley|author12-link = C. F. Varley
|publisher= John Murray
|location= London
|page = Foldout facing page 349
|url= https://www.biodiversitylibrary.org/item/93072#page/434/mode/1up
|access-date= 27 February 2014}}</ref> До 1867. јединица се називала једноставно ''ом''.<ref>{{cite conference
|title=Report of the Committee on Standards of Electrical Resistance
|date=September 1867
|conference= Thirty-seventh Meeting of the British Association for the Advancement of Science
|first1 = A. |last1 = Williamson |author1-link = Alexander William Williamson
|first2 = C. |last2 = Wheatstone |author2-link = Charles Wheatstone
|first3 = W. |last3 = Thomson |author3-link = William Thomson, 1st Baron Kelvin
|first4 = W. H. |last4 = Miller |author4-link = William Hallowes Miller
|first5 = A. |last5 = Matthiessen |author5-link = Augustus Matthiessen
|first6 = Fleeming |last6 = Jenkin |author6-link = Fleeming Jenkin
|first7 = Charles |last7 = Bright |author7-link =Charles Tilston Bright
|first8 = James Clerk |last8 = Maxwell |author8-link = James Clerk Maxwell
|first9 = Carl Wilhelm |last9 = Siemens |author9-link = Carl Wilhelm Siemens
|first10 = Balfour |last10 = Stewart |author10-link = Balfour Stewart
|first11 = C. F. |last11 = Varley|author11-link = C. F. Varley
|first12 = G. C. |last12 = Foster 
|first13 = Latimer |last13 = Clark |author13-link = Josiah Latimer Clark
|first14 = D. |last14 = Forbes 
|first15 = Charles |last15 = Hockin 
|first16 = James Prescott |last16 = Joule |author16-link = James Prescott Joule
|publisher= John Murray
|location= London
|page = 488
|url= https://www.biodiversitylibrary.org/item/93115#page/578/mode/1up
|access-date= 27 February 2014}}</ref>

B.A. ом је требало да буде 10<sup>9</sup> ЦГС јединица, али је због грешке у прорачунима дефиниција била за 1,3% премала. Грешка је била значајна за припрему радних стандарда.

Дана 21. септембра 1881, ''[[International Electrical Congress|Congrès internationale des électriciens]]'' (међународна конференција електричара) дефинисала је ''практичну'' јединицу ома за отпор, на основу [[CGS]] јединица, користећи живин стуб од 1 квадратних mm у пресеку, приближно 104,9 cm дужине на 0&nbsp;°C,<ref>{{cite web |url=http://ethw.org/System_of_Measurement_Units#Evolution_of_Electromagnetic_System_of_Units|title=System of measurement units|website=Engineering and Technology History Wiki|access-date=13 April 2018}}</ref> слично апарату који је предложио Сименс.

''Законски'' ом, поновљиви стандард, дефинисан је на међународној конференцији електричара у Паризу 1884. године као отпор живиног стуба одређене тежине и дужине 106&nbsp;cm; ово је била компромисна вредност између Б.А. јединице (еквивалентно 104,7&nbsp;cm), Сименсове јединице (100&nbsp;cm по дефиницији) и ЦГС јединице. Иако се назива „правним“, овај стандард није усвојен ни у једном националном законодавству. „Међународни“ ом је препоручен једногласном резолуцијом на [[International Electrical Congress|Међународном конгресу електротехнике]] 1893. у Чикагу.<ref name=eb11-p742/> Јединица је заснована на ому једнаком 10<sup>9</sup> јединица отпора [[CGS|Ц.Г.С.]] система електромагнетних јединица. Међународни ом је представљен отпором који се нуди непроменљивој електричној струји у стубу живе константне површине попречног пресека дужине 106,3&nbsp;cm, масе 14,4521 грама и 0&nbsp;°C. Ова дефиниција је постала основа за правну дефиницију ома у неколико земаља. Ову дефиницију су 1908. године усвојили научни представници неколико земаља на Међународној конференцији о електричним јединицама и стандардима у Лондону.<ref name=eb11-p742>{{cite EB1911|wstitle= Units, Physical |volume= 27 | pages = 738&ndash;745; see page 742| quote= An Electrical Congress was held in Chicago, U.S.A. in August 1893, to consider......and at the last one held in London in October 1908 were finally adopted|last1= Fleming |first1= John Ambrose |author-link= John Ambrose Fleming }}</ref> Стандард живиног стуба је одржан до [[General Conference on Weights and Measures|Генералне конференције за тегове и мере]] 1948. године, на којој је ом редефинисан у апсолутним терминима уместо као стандард артефакта.

== Види још ==
*[[Омов закон]]

== Референце ==
{{Reflist|refs=
<ref name="BIPM_SI8">[http://www.bipm.org/utils/common/pdf/si_brochure_8_en.pdf BIPM SI Brochure: Appendix 1, p. 144]</ref>
<ref name="Hunt_1994">{{cite journal |author-last=Hunt |author-first=Bruce J. |title=The Ohm Is Where the Art Is: British Telegraph Engineers and the Development of Electrical Standards |journal=Osiris |date=1994 |volume=9 |series=2 |pages=48–63 |url=https://liberalarts.utexas.edu/hps/publications/index.php |access-date=2014-02-27 |doi=10.1086/368729|s2cid=145557228|url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140308030456/https://webspace.utexas.edu/huntbj/1994-Ohm-Osiris.pdf |archive-date=2014-03-08}}</ref>
<ref name="NIST_2016">{{cite web |title=NIST Guide to the SI |id=Special Publication 811 |date=2016-08-25 |publisher=[[National Institute of Standards and Technology]] (NIST), Physical Measurement Laboratory |at=Chapter 9: Rules and Style Conventions for Spelling Unit Names, 9.3: Spelling unit names with prefixes |publication-place=Gaithersburg, Maryland, USA |url=https://www.nist.gov/pml/special-publication-811/nist-guide-si-chapter-9-rules-and-style-conventions-spelling-unit-names |access-date=2021-01-31 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210131024623/https://www.nist.gov/pml/special-publication-811/nist-guide-si-chapter-9-rules-and-style-conventions-spelling-unit-names |archive-date=2021-01-31}} [http://physics.nist.gov/Pubs/SP811/sec09.html]</ref>
<ref name="Thompson-Taylor_2008">{{cite book |title=Guide for the Use of the International System of Units (SI) |chapter=Chapter 9.3 Spelling unit names with prefixes |author-first1=Ambler |author-last1=Thompson |author-first2=Barry N. |author-last2=Taylor |date= 2008 |edition=2nd corrected printing, 2008 |id={{CODEN|NSPUE3}}. NIST Special Publication 811 |publisher=[[National Institute of Standards and Technology]], U.S. Department of Commerce |location=Gaithersburg, Maryland, USA |url=https://physics.nist.gov/cuu/pdf/sp811.pdf |access-date=2021-01-31 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20210131024615/https://physics.nist.gov/cuu/pdf/sp811.pdf |archive-date=2021-01-31 |quote=Reference [[#SI10-2002|[6]]] points out that there are three cases in which the final vowel of an SI prefix is commonly omitted: megohm (not megaohm), kilohm (not kiloohm), and hectare (not hectoare). In all other cases in which the unit name begins with a vowel, both the final vowel of the prefix and the vowel of the unit name are retained and both are pronounced.}} (85 pages)</ref>
<ref name="SI10-2002">{{cite book |title=IEEE/ASTM SI 10-2002: IEEE/ASTM Standard for Use of the International System of Units (SI): The Modern Metric System. |others=SASB/SCC14 - SCC14 - Quantities, Units, and Letter Symbols |date=2002-12-30 |url=https://standards.ieee.org/standard/SI10-2002.html}}</ref>
<ref name="Aubrecht-French-Iona_2012">{{cite journal |author-first1=Gordon J. |author-last1=Aubrecht II |author-first2=Anthony P. |author-last2=French |author-first3=Mario  |author-last3=Iona |date=2012-01-20 |title=About the International System of Units (SI) Part IV. Writing, Spelling, and Mathematics |journal=[[The Physics Teacher]] |volume=50 |issue=2 |doi=10.1119/1.3677278 |bibcode=2012PhTea..50...77A |pages=77–79}}</ref>
<ref name="Siemens_1860">{{cite journal |author-first=Werner |author-last=Siemens |author-link=Werner Siemens |periodical=[[Annalen der Physik und Chemie]] |title=Vorschlag eines reproducirbaren Widerstandsmaaßes |volume=186 |issue=5 |date=1860 |pages=1–20 |language=de |doi=10.1002/andp.18601860502 |bibcode=1860AnP...186....1S |url=https://zenodo.org/record/1423670}}</ref>
}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{GreenBook3rd}}
* {{GreenBook2nd}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commons category|Ohm}}
* [http://www.fh-nuernberg.de/institutionen/bibliothek/bibsuche/texte_online_aufrufen/historische_buecher_der_gso_fh/werke_von_georg_simon_ohm/ Scanned books of Georg Simon Ohm at the library of the University of Applied Sciences Nuernberg]
* [http://www.bipm.fr/en/si/si_brochure/ Official SI brochure]
* [http://physics.nist.gov/Pubs/SP811/contents.html NIST Special Publication 811]
* [http://www.sizes.com/units/ohm.htm History of the ohm at sizes.com] {{Wayback|url=http://www.sizes.com/units/ohm.htm |date=20160513224050 }}
* [http://seaus.free.fr/spip.php?article964 History of the electrical units.]

{{СИ јединице}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:СИ изведене јединице]]
[[Категорија:Јединице за електрични отпор]]