Изворни код странице Одговор сет програмирање

{{Programming paradigms}}
'''Одговор сет програмирање (ОКП)''' је облик [[Декларативно програмирање|декларативног програмирања]] оријентисано ка тешким (пре свега [[НП-тешки проблеми|НП-тешко]]) [[Алгоритми претраживања|претраживањем проблема]]. Она се заснива на [[стабилни модел|стабилном моделу]] (одговор сет) семантичке [[логика програмирања|логике програмирања]]. У ОКПу, проблеми претраге се своде на рачунарске стабилне моделе, а'' одговор'' комплет ''решење'' - програми за генерисање стабилних модела се користе за обављање претраге. Рачунарски процес запослен у дизајну који за  многе одговоре поставља решење је унапређен у [[ДПЛЛ алгоритам]] и, у принципу, увек се завршава (за разлику од [[Prolog (programski jezik)|Пролог]] процене упита, што може довести до [[Бесконачна петља|бесконачне петље]]).

У општем смислу, ОКП обухвата све апликације одговора комплета представљања [[знање и коришћење|знања и коришћење]]{{sfn|Baral|2003|pp=}}<ref>{{Cite book|last=Gelfond |first1=Michael |chapter=Answer sets |editor1-first=Frank |editor1-last=van Harmelen |editor2-first=Vladimir |editor2-last=Lifschitz |editor3-first=Bruce |editor3-last=Porter |title=Handbook of Knowledge Representation |url=http://books.google.com/books?id=xwBDylHhJhYC&pg=PA285 |year=2008 |publisher=Elsevier |isbn=978-0-08-055702-1 |pages=285–316|archive-date=03. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303231241/http://www.depts.ttu.edu/cs/research/krlab/pdfs/papers/gel07b.pdf|url-status=}} [http://www.depts.ttu.edu/cs/research/krlab/pdfs/papers/gel07b.pdf as PDF] </ref> Пролог стила за процене упита за решавање проблема који се јављају у овим апликацијама.

== Историја ==
Метод [[планирања]] предложен 1993. године Димопоулос, Небел и Кохлер<ref>{{Cite book|first=Y. |last1=Dimopoulos|author2link=Bernhard Nebel |first2=B. |last2=Nebel|first3=J. |last3=Köhler|chapter=Encoding planning problems in non-monotonic logic programs |editor1-first=Sam |editor1-last=Steel|editor2-first=Rachid |editor2-last=Alami|title=Recent Advances in AI Planning: 4th European Conference on Planning, ECP'97, Toulouse, France, September 24–26, 1997, Proceedings |url=http://books.google.com/books?id=QSBoQgAACAAJ |year=1997|publisher=Springer |isbn=978-3-540-63912-1 |volume=1348 |series=Lecture notes in computer science: Lecture notes in artificial intelligence|pages=273–285}} [ftp://ftp.informatik.uni-freiburg.de/documents/papers/ki/dimopoulos-etal-ecp97.ps.gz as Postscript]</ref> је рани пример одговор сет програмирања. Њихов приступ се заснива на односу између планова и стабилних модела.<ref>{{cite book|last1=Subrahmanian|title=Logic Programming: Proceedings of the Twelfth International Conference on Logic Programming |first=V.S. |first2=C. |last2=Zaniolo|chapter=Relating stable models and AI planning domains |editor-first=Leon |editor-last=Sterling|chapterurl=http://books.google.com/books?id=vpGEyZWP1dYC&pg=PA233 |year=1995|publisher=MIT Press |isbn=978-0-262-69177-2|pages=233–247}}. [http://www.cs.ucla.edu/%7Ezaniolo/papers/iclp95.ps as Postscript]</ref> Соининен и Ниемела<ref>{{citation |first=T. |last=Soininen|first2=I. |last2=Niemelä|title=Formalizing configuration knowledge using rules with choices |number=TKO-B142 |institution=Laboratory of Information Processing Science, Helsinki University of Technology |year=1998|url=http://www.tcs.hut.fi/~ini/papers/sn-faanmr98.ps.gz |format=Postscript}}</ref> примењује оно што је данас познато као одговор сет програма на проблем конфигурације производа. Употреба одговора постављених решења за претрагу је идентификован као нова парадигма програмирања од Марека и Трусзцзински у новинама које су се појавиле у 25-година перспективе на парадигму логике програмирања објављене 1999.<ref>{{cite book|last1=Marek|title=The Logic programming paradigm: a 25-year perspective |first=V. |first2=M. |last2=Truszczyński|chapter=Stable models and an alternative logic programming paradigm |editor-first=Krzysztof R. |editor-last=Apt|url=http://books.google.com/books?id=GIhQAAAAMAAJ |year=1999|publisher=Springer |isbn=978-3-540-65463-6 |chapterurl=http://xxx.lanl.gov/pdf/cs/9809032 |format=PDF |ref={{harvid|Apt|1999}}. | pages = 169–181}}</ref> године и у [Ниемела 1999].<ref>{{cite journal|last1=Niemelä|title=Logic programs with stable model semantics as a constraint programming paradigm |first=I. |journal=Annals of Mathematics and Artificial Intelligence |volume=25 |year=1999|doi=10.1023/A:1018930122475 |url=http://users.ics.aalto.fi/ini/papers/lp-csp-long.ps.gz |format=Postscript,gzipped|pages=241–273}}</ref> Заиста, нова терминологија "Одговор комплет" уместо "стабилан модел" је први предложио Лифсцхитз<ref>{{cite paper|first=V. |last=Lifschitz|title=Action Languages, Answer Sets, and Planning |year=1999}} In {{harvnb|Apt|1999|pp=357–374}}</ref> у новинама се појављују у истом обиму ретроспективно Марек-Трусзцзинсковом папиру.

== Одговор сет програмирање језик АнсПролог ==
[http://www.tcs.hut.fi/Software/smodels/lparse.ps Ларсе] је име програма који је првобитно настао као уземљење алата (фронт-енд) за одговор постављених решених [http://www.tcs.hut.fi/Software/smodels/ смодела]. Језик који Лпарсе прихвата се сада обично зове АнсПролог *,<ref>{{Cite thesis|type=Ph.D. |title=Superoptimisation: Provably Optimal Code Generation using Answer Set Programming |url=http://opus.bath.ac.uk/20352/1/UnivBath_PhD_2009_T_Crick.pdf |last=Crick |first=Tom |year=2009 |publisher=University of Bath |docket=20352 |accessdate=28. 11. 2015 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304035502/http://opus.bath.ac.uk/20352/1/UnivBath_PhD_2009_T_Crick.pdf |archivedate=4. 3. 2016 |url-status=dead }}</ref> скраћено од ''одговора сет програмирања у логици''.<ref>{{cite web|last=Davila|first=Rogelio|title=AnsProlog, an overview|url=http://www.rogeliodavila.com/Programacion%20Logica/PL%20Notas/AnsProlog%20Overview.ppt|format=PowerPoint|access-date=28. 11. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151208101817/http://www.rogeliodavila.com/Programacion%20Logica/PL%20Notas/AnsProlog%20Overview.ppt|archive-date=08. 12. 2015|url-status=dead}}</ref> Сада се користи на исти начин и у многим другим одговор сет решењима, укључујући [https://web.archive.org/web/20110717180541/http://assat.cs.ust.hk/ ассат], [http://www.cs.uni-potsdam.de/clasp/ копче], [http://www.cs.utexas.edu/users/tag/cmodels/ цмодела], [http://www.tcs.hut.fi/Software/gnt/ гНТ], [http://www.cs.uni-potsdam.de/nomore/ номоре++] и [http://www.cs.uky.edu/ai/pbmodels/ пбмодели]. ([http://www.dbai.tuwien.ac.at/proj/dlv/ длв] је изузетак, а синтакса АСП програма написана за ДЛВ је нешто другачија.)

АнсПролог програм се састоји од правила у облику<source lang="prolog">
<head> :- <body> .
</source>Симбол <code>:-</code> ("ако") је пао ако <code><тело></code> је празна; таква правила називају ''чињенице''. Најједноставнији тип Лпарсе правила су [[правила са ограничењима]].

Још једна корисна конструкција укључена у том језику је избор. На пример, правило избора.
<source lang="prolog">
{p,q,r}.
</source>каже: одаберите произвољно који од атома ''p,q,r'' ће се укључити у стабилан модел. Лпарсе програм који садржи овај избор правила и нема других правила има 8 стабилни модела-произвољних подскупова {''p,q,r''}. Дефиниција стабилног модела је генерализована на програмима са избором правила.<ref>{{cite book|last1=Niemelä|title=Logic Programming and Nonmonotonic Reasoning: 5th International Conference, LPNMR '99, El Paso, Texas, USA, December 2–4, 1999 Proceedings |first=I. |first2=P. |last2=Simons|first3=T. |last3=Soinenen|chapter=Stable model semantics of weight constraint rules |editor1-first=Michael |editor1-last=Gelfond|editor2-first=Nicole |editor2-last=Leone|editor3-first=Gerald |editor3-last=Pfeifer|chapterurl=http://books.google.com/books?id=Abj-OpFeDjQC&pg=PA317 |year=2000|publisher=Springer |isbn=978-3-540-66749-0 |series=Lecture notes in computer science: Lecture notes in artificial intelligence |volume=1730|pages=317–331}}. [http://www.tcs.hut.fi/~ini/papers/nss-lpnmr99-www.ps.gz as Postscript]</ref> Цхоице правила могу се третирати као скраћеница за [[пропозицијска формула под стабилним моделима семантике|пропозицијски формула под стабилним моделима семантике]].<ref>{{cite journal|last1=Ferraris|title=Weight constraints as nested expressions |first=P. |first2=V. |last2=Lifschitz|journal=Theory and Practice of Logic Programming |volume=5 |issue=1-2 |year=2005|doi=10.1017/S1471068403001923 |url=http://arxiv.org/pdf/cs/0312045 |format=PDF|pages=45–74}}</ref> На пример, избор правило изнад може се посматрати као скраћеница за повезаност три "[[искључен средњи]]" формула:
: <math>(p\lor\neg p)\land(q\lor\neg q)\land(r\lor\neg r).</math>
Језик лпарсе нам омогућава и да пише "приморавају" Избор правила, као што су<source lang="prolog">
1{p,q,r}2.
</source>Ово правило каже: изабрати најмање 1 од атома ''p,q,r,'' али не више од 2. Смисао овог правила под стабилним моделима семантике се представљају [[пропозиционална формула|пропозиционалном формулом]]
: <math>(p\lor\neg p)\land(q\lor\neg q)\land(r\lor\neg r)</math>

:: <math>\land\,(p\lor q\lor r)\land\neg(p\land q\land r).</math>
Кардиналност границе се могу користити у телу правила, као на пример:<source lang="prolog">
:- 2{p,q,r}.
</source>Додавање овог ограничења на Лпарсе програм елиминише стабилне моделе који садрже најмање 2 атома ''p,q,r''. Смисао овог правила може бити представљен пропозиционалном формулом
:: <math>\neg((p\land q)\lor(p\land r)\lor(q\land r)).</math>
Променљиве (ВЕЛИКИМ СЛОВИМА, као у [[Prolog (programski jezik)|Пролог]]) се користи у Лпарсе да скрате колекције правила која следе исти образац, као и да скрате збирке атома у истом правилу. На пример, Лпарсе програм
<source lang="prolog">
p(a). p(b). p(c).
q(X) :- p(X), X!=a.
</source>има исто значење као<source lang="prolog">
p(a). p(b). p(c).
q(b). q(c).
</source>Програм<source lang="prolog">
p(a). p(b). p(c).
{q(X):-p(X)}2.
</source>је скраћеница за<source lang="prolog">
p(a). p(b). p(c).
{q(a),q(b),q(c)}2.
</source>''низ'' је облика:
<source lang="prolog">
<Predicate>(start..end)
</source>где су почетак и крај стални цењени аритметички изрази. Распон је систем знакова пречица која се углавном користи за дефинисање нумеричких домена у компатибилном начин. На пример, чињеница<source lang="prolog">
a(1..3).
</source>је пречица за<source lang="prolog">
a(1). a(2). a(3).
</source>Распон се такође може користити у органима правилника са истом семантиком.

''Условно буквално'' има облик:
<source lang="prolog">
p(X):q(X)
</source>Уколико продужење q је {к (а1); к (а2); ...; q (aN)}, горе услов је семантички еквивалент писању p (а1), p(А2), ..., p(aN) на месту стања. На пример
<source lang="prolog">
q(1..2).
a :- 1 {p(X):q(X)}.
</source>је скраћеница за<source lang="prolog">
q(1). q(2).
a :- 1 {p(1), p(2)}.
</source>

== Стварање стабилних модела ==
Да бисте пронашли стабилан модел Лпарсе програма који се налазе у датотеци<code><имефајла></code> користимо команду<source lang="bash">
% lparse <filename> | smodels
</source>Опција 0 налаже смоделсу да пронађе све стабилне моделе програма. На пример, ако датотека теста садржи правила
<source lang="prolog">
1{p,q,r}2.
s :- not p.
</source>онда команда<source lang="bash">
% lparse test | smodels 0
</source>производи излаз<source lang="text">
Одговор: 1
Stable Model: q p Одговор: 2
Stable Model: p Одговор: 3
Stable Model: r p Одговор: 4
Stable Model: q s Одговор: 5
Stable Model: r s Одговор: 6
Stable Model: r q s
</source>

== Примери АСП програма ==

=== Графикон бојења ===
Н-бојење графикона Г је функција боја \ из свог сета темена до'' {1,...,n} ''таква да'' боје'' (х) ≠ ''боје''(у) за сваки пар суседних темена x, y . Желимо да користимо АСП да пронађу н-боју датог графа (или утврди да не постоји).

Ово се може остварити коришћењем следећи програм Лпарсе:<source lang="prolog">
c(1..n).
1 {color(X,I) : c(I)} 1 :- v(X).
:- color(X,I), color(Y,I), e(X,Y), c(I).
</source>Линија 1 дефинише бројеве 1,..., n да буду боје. Према правилу избора у линији 2, јединствене боје требало би да буде додељен сваком темену x. Ограничење у реду 3 забрањује додељивање исте боје теменима x и у ако постоји нешто што их повезује.

Ако комбинујемо ову слику са дефиницијом ''G'', као што су
<source lang="prolog">
v(1..100). % 1,...,100 are vertices
e(1,55). % there is an edge from 1 to 55
. . .
</source>и имају смоделс на њему, са нумеричким вредностима n наведеног на командној линији, онда су атоми облика ''боје (''...,...'')'' у излазу смоделс ће представљати n-бојење <math>G</math>.

Програм у овом примеру илуструје "генерише-и-тест" организацију која се често налази у једноставним АСП програмима. Правило избора описује скуп "могућих решења" - једноставно надскуп скупа решења датог проблема претраге. Након тога следи ограничење, које елиминише сва потенцијална решења која нису прихватљива. Међутим, процес претрага запослен смоделс и други одговор постављених решења се не заснива на суђењу и грешкама.

=== Велика клика ===
Клика у графу је скуп парова суседних темена. Следећи лпарсе програм проналази клику величину ≥ n у датом графику, или утврди да не постоји:
<source lang="prolog">
n {in(X) : v(X)}.
:- in(X), in(Y), v(X), v(Y), X!=Y, not e(X,Y), not e(Y,X).
</source>Ово је још један пример који генерише-и-тест организацију. Правило избора у линији 1 "ствара" сви скупови који се састоје од ≥ n темена. Ограничење у линији 2 "Веедс од" сетове који нису клике.

=== Хамилтонијан циклус ===
[[Хамилтонов пут|Хамилтонов циклус]] у [[режија графика|режији графика]] је [[циклус]] који пролази кроз свако темене графика тачно једанпут. Следећи Лпарсе програм може да се користи да пронађе Хамилтонов циклус у датом усмереном графику ако постоји; претпостављамо да 0 једна од теменима.
<source lang="prolog">
{in(X,Y)} :- e(X,Y).

:- 2 {in(X,Y) : e(X,Y)}, v(X).
:- 2 {in(X,Y) : e(X,Y)}, v(Y).

r(X) :- in(0,X), v(X).
r(Y) :- r(X), in(X,Y), e(X,Y).

:- not r(X), v(X).
</source>Правило избора у линији 1 "генерише" све подскупове скупа ивица. Три ограничења "веед оут" Подскупови које нису Хамилтонов циклус. Последњи од њих користи помоћни предикат ''r(x)''("x је доступан од 0") да забрани темена који не задовољавају овај услов. Овај предикат је рекурзивно дефинисан у редовима 4 и 5.

Овај програм је пример општије "генерисати, дефинишу и тест" организације: укључује дефиницију помоћним предикатима који нам помаже да елиминишемо сва "лоша" потенцијална решења.

=== Зависност анализе ===
У [[Obrada prirodnih jezika|обради природних језика]], [[Raščlanjivanje|зависност заснована на рашчлањавању]] може бити формулисана као АСП проблем.<ref>{{Cite web|url=http://loqtek.com/?id=course_pars&sec=1 |title=Dependency parsing |accessdate=28. 11. 2015 |archive-url=https://archive.today/20150415155632/http://loqtek.com/?id=course_pars&sec=1 |archive-date=15. 4. 2015 |url-status=dead }}</ref> Следећи код парсира латинску реченицу '''Puella pulchra in villa linguam latinam discit '''"лепа девојка учи латински у вили". Синтакса дрво је изражена од стране лука предиката који представљају зависност између речи осуде. Израчуната структура је линеарно наредно укорењено стабло.
<source lang="prolog">
% ********** input sentence **********
word(1, puella). word(2, pulchra). word(3, in). word(4, villa). word(5, linguam). word(6, latinam). word(7, discit).
% ********** lexicon **********
1{ node(X, attr(pulcher, a, fem, nom, sg));
   node(X, attr(pulcher, a, fem, nom, sg)) }1 :- word(X, pulchra).
node(X, attr(latinus, a, fem, acc, sg)) :- word(X, latinam).
1{ node(X, attr(puella, n, fem, nom, sg));
   node(X, attr(puella, n, fem, abl, sg)) }1 :- word(X, puella).
1{ node(X, attr(villa, n, fem, nom, sg));
   node(X, attr(villa, n, fem, abl, sg)) }1 :- word(X, villa).
node(X, attr(linguam, n, fem, acc, sg)) :- word(X, linguam).
node(X, attr(discere, v, pres, 3, sg)) :- word(X, discit).
node(X, attr(in, p)) :- word(X, in).
% ********** syntactic rules **********
0{ arc(X, Y, subj) }1 :- node(X, attr(_, v, _, 3, sg)), node(Y, attr(_, n, _, nom, sg)).
0{ arc(X, Y, dobj) }1 :- node(X, attr(_, v, _, 3, sg)), node(Y, attr(_, n, _, acc, sg)).
0{ arc(X, Y, attr) }1 :- node(X, attr(_, n, Gender, Case, Number)), node(Y, attr(_, a, Gender, Case, Number)).
0{ arc(X, Y, prep) }1 :- node(X, attr(_, p)), node(Y, attr(_, n, _, abl, _)), X < Y.
0{ arc(X, Y, adv) }1 :- node(X, attr(_, v, _, _, _)), node(Y, attr(_, p)), not leaf(Y).
% ********** guaranteeing the treeness of the graph **********
1{ root(X):node(X, _) }1.
:- arc(X, Z, _), arc(Y, Z, _), X != Y.
:- arc(X, Y, L1), arc(X, Y, L2), L1 != L2.
path(X, Y) :- arc(X, Y, _).
path(X, Z) :- arc(X, Y, _), path(Y, Z).
:- path(X, X).
:- root(X), node(Y, _), X != Y, not path(X, Y).
leaf(X) :- node(X, _), not arc(X, _, _).
</source>

== Поређење имплементација ==
Рани системи, као што су Смоделс, Половни одустајање да пронађу решења. Као теорија и пракси [[САТ проблем|Булов САТ решавача]] развијао, један број АСП солверс изграђене су на врху САТ решавача, укључујући Ассат и Цмоделс. Ово претворена АСП формулу у САТ пропозицијама, примењено САТ солвер, а затим решења конвертује у АСП форми. Новији системи, као што су копча, користите хибридни приступ, користећи алгоритме сукобом-дривен инспирисане САТ, без пуно претварање у Боолеан логичкој-форми. Ови приступи омогућавају значајно побољшања перформанси, често реда величине, преко раније помацима алгоритама.

[http://potassco.sourceforge.net/ Потассцо] пројекат делује као кишобран за многе системе испод, укључујући копчу, уземљење система (''гринго''), постепене системе (''ицлинго''), ограничења решења (''цлингцон''), [[Језик дејства|акциони језик]] до АСП компајлера (''цоала''), дистрибуирани МПИ имплементације (''цласпар'') , и многи други.

Већина система подржава варијабле, већ само посредно, тако што би приморало уземљење, помоћу уземљења система као што је Лпарсе или странац као предњи крај. Потреба за уземљење може проузроковати експлозију комбинаторног клаузула; дакле, системи који обављају он-тхе-фли уземљење можда има предност.

{| class="wikitable"
|-
! colspan="3" | Платформа
! colspan="5" | Функција
!| Механика
|-
! style="background:#ffdead;" | Име
! style="background:#ffdead;" | OS
! style="background:#ffdead;" | Лиценца
! style="background:#ffdead;" | Променљива
! style="background:#ffdead;" | Функција симбола
! style="background:#ffdead;" | Експлицитни сетови
! style="background:#ffdead;" | Експлицитне листе
! style="background:#ffdead;" | Дисјунктивна (избор правила) подршка
!
|-
|{{rh}}|{{cite web|author=|title=ASPeRiX|url=http://www.info.univ-angers.fr/pub/claire/asperix/|date=|access-date=28. 11. 2015|archive-date=08. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161108121331/http://www.info.univ-angers.fr/pub/claire/asperix/|url-status=}}
|[[Линукс|Linux]]
|[[ГНУ-ова општа јавна лиценца|GPL]]
|{{да}}
|
|
|
|{{не}}
| уземљење у лету
|-
|{{rh}}|[https://web.archive.org/web/20110717180541/http://assat.cs.ust.hk/ ASSAT]
|[[Соларис (оперативни систем)|Solaris]]
|[[Бесплатан софтвер]]
|
|
|
|
|
|САТ основа решења
|-
|{{rh}}|[http://www.cs.uni-potsdam.de/clasp/ Clasp Answer Set Solver]
|[[Линукс|Linux]], [[Mac OS]], [[Microsoft Windows|Windows]]
|[[ГНУ-ова општа јавна лиценца|GPL]]
|{{да}} у Цлингу
|{{да}}
|{{не}}
|{{не}}
|{{да}}
| постепени, САТ решење инспирисан (НоГоод, конфликт-дривен)
|-
|{{rh}}|[http://www.cs.utexas.edu/users/tag/cmodels/ Cmodels]
|[[Линукс|Linux]], [[Соларис (оперативни систем)|Solaris]]
|[[ГНУ-ова општа јавна лиценца|GPL]]
|Захтева уземљење
|
|
|
|{{да}}
| постепени, САТ решење инспирисан (НоГоод, конфликт-дривен)
|-
|{{rh}}|[[DLV]]
|[[Линукс|Linux]], [[Mac OS]], [[Microsoft Windows|Windows]]<ref name="dlvsystem.com">{{cite web|url=http://www.dlvsystem.com |title=DLV System company page |publisher=DLVSYSTEM s.r.l. |accessdate=16. 11. 2011}}</ref>
|free for academic and non-commercial educational use, and for non-profit organizations<ref name="dlvsystem.com" />
|{{да}}
|{{да}}
|{{не}}
|{{не}}
|{{да}}
|Не компатибилан Лпарс
|-
|{{rh}}|[http://www.mat.unical.it/dlv-complex/ DLV-Complex]
|[[Линукс|Linux]], [[Mac OS]], [[Microsoft Windows|Windows]]
|[[Бесплатан софтвер|Freeware]]
|
|{{да}}
|{{да}}
|{{да}}
|{{да}}
| изграђен на врху [[ДЛВ]] - Не компатибилан Лпарс
|-
|{{rh}}|[http://www.tcs.hut.fi/Software/gnt/ GnT]
|[[Линукс|Linux]]
|[[ГНУ-ова општа јавна лиценца|GPL]]
|Захтева уземљење
|
|
|
|{{да}}
| изграђен на врху смодела
|-
|{{rh}}|[http://www.cs.uni-potsdam.de/nomore/ nomore++]
|[[Линукс|Linux]]
|[[ГНУ-ова општа јавна лиценца|GPL]]
|
|
|
|
|
| комбиновани буквално + правилно - основа
|-
|{{rh}}|[http://www.cs.uni-potsdam.de/platypus/ Platypus]
|[[Линукс|Linux]], [[Соларис (оперативни систем)|Solaris]], [[Microsoft Windows|Windows]]
|[[ГНУ-ова општа јавна лиценца|GPL]]
|
|
|
|
|
| дистрибуира, мулти-тхреадед номоре ++ смоделс
|-
|{{rh}}|[http://www.cs.uky.edu/ai/pbmodels/ Pbmodels]
|[[Линукс|Linux]]
|?
|
|
|
|
|
|[[Псеудо-булово]] решење на бази
|-
|{{rh}}|[http://www.tcs.hut.fi/Software/smodels/ Smodels]
|[[Линукс|Linux]], [[Mac OS]], [[Microsoft Windows|Windows]]
|[[ГНУ-ова општа јавна лиценца|GPL]]
|Захтева уземљење
|{{не}}
|{{не}}
|{{не}}
|{{не}}
|
|-
|{{rh}}|{{cite web|author=|title=Smodels-cc|url=http://www.nku.edu/~wardj1/Research/smodels_cc.html|date=|access-date=28. 11. 2015|archive-date=15. 11. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151115171208/http://www.nku.edu/~wardj1/Research/smodels_cc.html|url-status=}}
|[[Линукс|Linux]]
|?
|Захтева уземљење
|
|
|
|
|САТ решење засновано; смодела в / конфликтним тачкама
|-
|{{rh}}|[http://www.cs.utexas.edu/users/tag/sup/ Sup]
|[[Линукс|Linux]]
|?
|
|
|
|
|
|САТ решење на основи
|}

== Види још ==
* [[Уобичајена логика]]
* [[Логика програмирања]]
* [[Не-монотона логика]]
* [[Prolog (programski jezik)|Пролог]]
* [[Стабилна модел семантика]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|first1=Y. |last1=Dimopoulos|author2link=Bernhard Nebel |first2=B. |last2=Nebel|first3=J. |last3=Köhler|chapter=Encoding planning problems in non-monotonic logic programs |editor1-first=Sam |editor1-last=Steel|editor2-first=Rachid |editor2-last=Alami|title=Recent Advances in AI Planning: 4th European Conference on Planning, ECP'97, Toulouse, France, September 24–26, 1997, Proceedings |url=http://books.google.com/books?id=QSBoQgAACAAJ |year=1997|publisher=Springer |isbn=978-3-540-63912-1 |volume=1348 |series=Lecture notes in computer science: Lecture notes in artificial intelligence|pages=273–285}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Gelfond |first1=Michael |chapter=Answer sets |editor1-first=Frank |editor1-last=van Harmelen |editor2-first=Vladimir |editor2-last=Lifschitz |editor3-first=Bruce |editor3-last=Porter |title=Handbook of Knowledge Representation |url=http://books.google.com/books?id=xwBDylHhJhYC&pg=PA285 |year=2008 |publisher=Elsevier |isbn=978-0-08-055702-1 |pages=285–316|archive-date=03. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303231241/http://www.depts.ttu.edu/cs/research/krlab/pdfs/papers/gel07b.pdf|url-status=}} [http://www.depts.ttu.edu/cs/research/krlab/pdfs/papers/gel07b.pdf as PDF] 
* {{Cite book| ref=harv|last1=Baral|first1=Chitta|title=Knowledge Representation, Reasoning and Declarative Problem Solving |url=http://books.google.com/books?id=iTS4ZdEpGZQC |year=2003|publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-81802-5|pages=}}

{{Литература крај}}
== Спољашње везе ==
* {{cite web|author=|title=Прва АСП Систем Конкуренција|url=http://asparagus.cs.uni-potsdam.de/contest/|date=|access-date=28. 11. 2015|archive-date=23. 02. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080223132705/http://asparagus.cs.uni-potsdam.de/contest/|url-status=}}
* [http://www.cs.kuleuven.be/~dtai/events/ASP-competition/index.shtml Друга АСП Конкуренција]
* [http://www.mat.unical.it/aspcomp2011/ Трећа АСП Конкуренција]
* [http://www.mat.unical.it/aspcomp2013 Четврта АСП Конкуренција]
* [http://www.cs.uni-potsdam.de/platypus/ Платипус]
* [http://www.kr.tuwien.ac.at/staff/tkren/deb.html Мноштво одговора постављених решења пакована за Дебиан / Убунту]
* [http://www.cs.uni-potsdam.de/clasp/ Копча Одговор сет Решење]

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Програмске парадигме]]