Изворни код странице Никола Коперник

{{Научник
| име = Никола Коперник
| слика = Copernicus.jpg
| ширина_слике =
| опис_слике = Никола Коперник, астроном
| датум_рођења = {{Датум рођења|1473|2|19}}
| место_рођења = [[Торуњ]]<ref name="Dzieje nauki polskiej"/><ref name="plato.stanford"/> 
| држава_рођења = [[Јагелонска ера|Јагелонска Пољска]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1543|5|24|1473|2|19}}
| место_смрти = [[Фромборк]]
| држава_смрти = [[Јагелонска ера|Јагелонска Пољска]]
| школа = [[Јагелонски универзитет]], [[Универзитет у Падови]], [[Универзитет у Болоњи]], [[Универзитет у Ферари]]
| поље              = [[теологија]], [[математика]], [[медицина]] и [[астрономија]]
| ментор = 
| институција = 
| академија = 
| студенти = 
| познат_по = [[хелиоцентрични систем|хелиоцентризму]]
| награде = 
| напомене = 
| потпис         = Nicolaus Copernicus signature (podpis Mikołaja Kopernika).svg
}}
[[Датотека:Apparent retrograde motion.gif|мини|десно|250п|Кретање [[Сунце|Сунца]] (жуто), [[Земља|Земље]] (плаво) и [[Марс]]а (црвено) према [[хелиоцентрични систем|хелиоцентричном систему]] (лево) и [[геоцентрични систем света|геоцентричном систему]] (десно).

Напомена: путање планета су кружнице према '''Коперниковом систему''' и путања Марса је две године (уместо стварних 1.88 [[година]]) због једноставности.]]
[[Датотека:De revolutionibus orbium coelestium.jpg|мини|десно|250п|Насловна страна другог издања Коперниковог д ла ''О кружењима небеских сфера'' ({{јез-лат|De revolutionibus orbium coelestium}}) штампаног [[1566]]. г. у [[Базел|Базелу]].]]
[[Датотека: Positional astronomy.svg|мини|десно|250п|Скица показује [[елонгација|елонгације]] ([[угао|углове]] између [[Сунце|Сунца]] и [[планета]]) с обзиром на положај [[Земља|Земље]] у односу на Сунце.]]

'''Никола Коперник''' ({{јез-лат|Nicolaus Copernicus}}, {{јез-пољ|Mikołaj Kopernik}}, {{јез-нем|Nikolaus Kopernikus}}, у младости {{јез-нем|Niklas Koppernigk}}; [[Торуњ]], [[19. фебруар]] [[1473]] — [[Фромборк]], [[24. мај]] [[1543]]) је био пољски астроном, математичар, правник, лекар и економиста, први научник који је формулисао хелиоцентрични модел свемирских тела.<ref name="Milosz37" /><ref name="Dzieje nauki polskiej">{{harvnb|Iłowiecki|1981|pp=40}}</ref><ref name="plato.stanford"/><ref name="psb4"/> Он је припадао реду [[исусовци|исусоваца]].

Од [[1491]]. до [[1494]]. године студирао је [[теологија|теологију]], [[математика|математику]], [[медицина|медицину]] и [[астрономија|астрономију]] у [[Краков]]у.<ref>[http://www.svetplus.com/vesti/24551/nikola-kopernik:-bez-njega-bi-svemir-bio-neshvacen „Nikola Kopernik: Bez njega bi svemir bio neshvaćen“], S. P., ''svetplus.com'', 19. februar [[2013]]. Pristupljeno [[3. decembar|3. decembra]] 2013.</ref> Од [[1496]]. до [[1504]]. године студирао је [[канонско право]] ([[Универзитет у Болоњи]]), [[астрономија|астрономију]] ([[Јагелонски универзитет]], Краков<ref name="psb4"/>) и медицину у [[Италија|Италији]]. После је био до [[1512]]. године [[лекар]] и секретар свом ујаку, вармијском бискупу<ref name="psb5"/> (''Вармија'', пољска црквена кнежевина на ушћу [[Висла|Висле]]), онда до краја свог живота је био свештеник у ''Фромборку'', где је на једној кули тврђаве, која је окруживала цркву, уредио [[опсерваторија|опсерваторију]] ([[Коперников торањ]]) с које је посматрао небеска кретања. На темељу тих посматрања, а и резултата до којих је дошао, написао је дело ''О кружењима небеских сфера'' ({{јез-лат|De revolutionibus orbium coelestium}}) у 6 књига, објављено у [[Нирнберг]]у [[1543]]. године, непосредно пред смрт.<ref>[http://www.virtualnigrad.com/Nikola_Kopernik-160-12718 „Nikola Kopernik“] {{Wayback|url=http://www.virtualnigrad.com/Nikola_Kopernik-160-12718 |date=20131113200315 }}, ''virtualnigrad.com''. Pristupljeno 3. decembra 2013.</ref> Ово дело је било револуционарна прекретница у [[астрономија|астрономији]], те је било подстицај капиталних открића [[Јохан Кеплер|Кеплера]] и [[Исак Њутн|Њутна]].<ref>[http://znanost.geek.hr/clanak/nikola-kopernik/ „Nikola Kopernik“], ''http://znanost.geek.hr'', [[25. januar]] [[2010]]. Pristupljeno 3. decembra 2013.</ref>

Коперников или [[хелиоцентрични систем]] заснива се на тврдњама да се [[Земља]] окреће око своје осе и да кружи око [[Сунце|Сунца]].<ref>[http://www.zivotopis.hr/biografija/nikola-kopernik/ „Никола Коперник - биографија“] {{Wayback|url=http://www.zivotopis.hr/biografija/nikola-kopernik/ |date=20130523040203 }}, ''-{zivotopis.hr}-''. Приступљено 3. децембра 2013.</ref><ref name="ReferenceA" /> Ове тврдње су ускоро биле прихваћене у научним круговима,<ref>[[Edward Rosen]], {{cite book|author= |chapter=Copernicus, Nicolaus |title=[[Encyclopedia Americana]] |location= |publisher= |year=1986|isbn=978-0-7172-0117-4|pages=755-56}}, International Edition, volume 7, Danbury, Connecticut, Grolier Incorporated. </ref> али су уједно изазвале узбуну у круговима Католичке цркве,<ref name="Kobe"/> па је папа [[1616]]. ово Коперниково дело забранио, тј. ставио на [[Index librorum prohibitorum|Списак забрањених књига]], све до [[1822]]. године. Ваља рећи и да су и протестантске цркве (нпр. [[калвинизам]]) биле против хелиоцентричног система, а да га је и одбацивао немали део научника тога доба (нпр. [[Франсис Бејкон|Френсис Бекон]]) због корелације с мерењима која није, у то доба, била боља од геоцентричног или [[Геоцентрични систем света|Птолемејевог система]].<ref>{{Cite web|url=https://www.enciklopedija.hr/clanak/kopernik-nikola|title=Kopernik, Nikola - Hrvatska enciklopedija|website=www.enciklopedija.hr|access-date=2024-01-28}}</ref>

Никола Коперник покопан је у [[саборна црква|катедрали]] у Фромборку на северу Пољске. Међутим, све до [[2005]]. године тачно место његовог укопа није било познато, а те године га је утврдио [[археологија|археолог]] Јерзи Гасовски, што је касније и потврђено идентификацијом. Дана 23. маја [[2010]]. Коперник је поновно покопан у истој катедрали, али уз заслужену свечаност и на познатом месту.<ref>[http://novine.novilist.hr/Default.asp?WCI=Rubrike&WCU=285A285B2863285D2863285A2858285928582863289B289E28912892288D289C28632863285C2861285C285E285F286028632863286328592863W Novi list o ponovnom pokopu Nikole Kopernika]</ref>

[[Датотека:De Revolutionibus manuscript p9b.jpg|мини|250п|[[Хелиоцентрични систем|Хелиоцентрични модел]] [[сунчев систем|соларног система]] у Коперниковом рукопису]]

== Коперников систем ==
Никола Коперник је на самом крају свога живота објавио дело ''О кружењима небеских сфера'' ({{јез-лат|De revolutionibus orbium coelestium}}) у којем заговара [[хелиоцентрични систем|хелиоцентрични модел свемира]], тј. онај у којем је [[Сунце]], а не [[Земља]], постављена у његово средиште.<ref name="ReferenceA">{{cite journal|last1=Gingerich |first1=O |title= Did Copernicus Owe a Debt to Aristarchus?|journal= Journal for the History of Astronomy.|date=1985 |volume=16|issue=1|pages=37–42|doi= 10.1177/002182868501600102|bibcode= 1985JHA....16...37G}}</ref> Коперник је променио и [[календар]] због померања пролетне тачке услед [[прецесија|прецесије]] (померања Земљине обртне осе). Такође, утврђује постојање троструког кретања Земље: њену ротацију око осе, револуцију (кретање Земље око Сунца) и прецесију Земљине осе.<ref name="psb7"/> Остале се планете, сматра Коперник, крећу по [[кружница]]ма око Сунца, а [[Месец]] не сматра планетом. Иако је избегао прогон и [[Инквизиција|инквизицију]], јер му је капитално дело штампано пред крај живота, његово дело распламсало је жестоке расправе, сукобе и промене.<ref>[http://ahyco.uniri.hr/povijestfizike/renesansa_mehanika.htm] Ivan Supek: "Povijest fizike", ahyco.uniri.hr, 2014.</ref>

Никола Коперник је био врстан [[математика|математичар]] и посматрач. Хелиоцентрични систем је приказао као математички заокружену и утемељену [[теорија|теорију]], која се оправдала резултатима посматрања. Изведене таблице кретања [[планета]] и [[Месец]]а веома су се тачно остваривале. Коперник је раскинуо са суштином [[Клаудије Птолемеј|Птоломејевог]] [[геоцентрични систем света|геоцентричног система]]. Земљу је сврстао у једнаки ред с другим планетама. Урадио је то тако што је у представи Птолемејевог система заменио места Земље (заједно с Месечевом стазом) и Сунца. Земља је трећа по реду планета у систему у коме  средишње место заузима Сунце ([[Сунчев систем]]). [[Звезде]] су одмакнуте на врло велике даљине. С редоследом планета повезана су и кретања. Дневно кретање неба растумачено је обртањем Земље око властите осе, а годишње кретање неба и Сунца обилажењем Земље око Сунца. Постојало је и треће кретање, [[прецесија|прецесијско]] кретање Земљине осе које је много лакше уградити у тај систем него у геоцентрични, али које сам Коперник није до краја схватио.

Тврдњама [[античка Грчка|старогрчких]] [[Филозофија|филозофа]] да гломазна Земља мора бити непокретна супротстављене су противтврдње исте нарави: ако се Земља не би могла кретати око Сунца, како би се тек онда могла кретати бесконачна [[сфера]] звезда око мале Земље. Коперниково доба разликовало се од [[антика|античког]] у схватању [[физика|физичких]] појава, па је Коперник могао исправно тврдити да је [[тежина]] узрок да [[небеско тело|небеска тијела]] имају облик [[Лопта (геометријско тело)|кугле]].

Формална обрада коју је Коперник дао систему не разликује се много од обраде Птолемејевог геоцентричног система (тиме је нови систем лакше и прихваћен). Задржана су [[Кружно кретање|кружна кретања]] планета, с епициклусима и деферентима. Коперник је за све планете утврдио да је [[полупречник]] епициклуса три пута мањи од размака Сунца и центра деферента. Број кружница није Коперниковим захватом битније смањен, од 80 на 34, но и таквим је начином успео да математички оправда хелиоцентрични систем унутар тачности којом су тада вршена опажања. Осим тога, хелиоцентрични систем има знатне предности у односу на геоцентрични. Тако је Коперник успео да изведе средње удаљености планета од Сунца, мерене Земљином средњом удаљеношћу. Стварну удаљеност Земље од Сунца, Коперник није познавао тачније од [[Клаудије Птолемеј|Клаудија Птолемеја]].

=== Одређивање средњих удаљености планета ===
Коперник је располагао методом којом се одређују средње [[Дужина|удаљености]] [[планета]] од [[Сунце|Сунца]], мерене средњом удаљености [[Земља|Земље]]. Метода је доста једноставна с обзиром на унутрашње планете ближе Сунцу. Угао највеће [[елонгација|елонгације]] (највећи угаони отклон планета од Сунца) директно је повезан с удаљеношћу планета од Сунца и удаљеношћу Земље од Сунца. [[Тангента]] на путању планета повучена са Земље показује смер у којем је планета највише отклоњена од Сунца. Како је у случају [[кружница|кружнице]] тангента вертикална на њен [[полупречник]], то је [[троугао]] Земља – планета – Сунце правоугаон, па вреди:

:<math>a = a_Z sin \vartheta\,</math>
где је: -{''a''}- - средња удаљеност унутрашње планете од Сунца, -{''a<sub>Z</sub>''}- - средња удаљеност Земље од Сунца и ''ϑ'' – угао највеће елонгације.

Ако [[орбита|планетске стазе]] нису кружнице с центром у Сунцу, односно уопште нису [[кружница|кружнице]], највећа ће елонгација зависити од дела стазе који дотиче [[тангента]]. Из више мерених највећих елонгација одређује се средња удаљеност унутрашње планете од Сунца -{''a''}- помоћу удаљености Земља – Сунце -{''a<sub>Z</sub>''}- као мерном јединицом.

Да би се одредиле средње удаљености спољашњих планета (које су удаљеније од Сунца у односу на Земљу), мора се изменити улога Земље и планета. Значи, треба наћи [[угао]] највеће елонгације под којим би посматрач с неке друге планете видео Земљу. Задатак се решава у начелу једнако као и за унутрашње планете, мада с много сложенијом геометријском анализом, а Коперник ју је спровео на темељу података којима је располагао.

Таблица испод показује Коперникове и данашње резултате (основа је удаљеност Земље од Сунца -{''a<sub>Z</sub>''}-):

{| class="wikitable"
|- style="background:#efefef;"
!Qu|Однос -{''a/a<sub>Z</sub>''}-||Коперник||Данас
|- style="text-align:center;"
|[[Меркур]]||0.376||0.387
|- style="text-align:center;"
|[[Венера]]||0.7196||0.723    
|- style="text-align:center;"
|[[Марс]]||1.52||1.524    
|- style="text-align:center;"
|[[Јупитер]]||5.217||5.203 
|- style="text-align:center;"
|[[Сатурн]]||9.184||9.54   
|}

=== Одређивање сидеричких година ===
У новом хелиоцентричном систему требало је увести нову [[астрономија|астрономску]] величину, а то је [[звездана година|звездана или сидеричка година]]. [[Тропска година|Синодичка година]] је [[орбитални период|опходно време]] у којем се понови исти положај планета и Земље у односу на Сунце, дакле раздобље понављања истих положаја тих трију тела, и непосредно се мери као особина привидног [[орбита|планетског кретања]]. Због Земљиног кретања око Сунца, сидерички и синодички периоди небеских тела се разликују. Дакле синодичка година не преставља само особину неке планете, већ зависи и од тога како се Земља креће око Сунца. Сидеричка година је време опхода планета око Сунца у [[координатни систем|координатном систему]] који је везан за далеке [[звезде]], а центар има у Сунцу. Такав је период истинска [[физичка величина]] која припада само планети. С друге стране сидеричка година се не може мерити директно, па је неопходно да се рачунски одреди.

Претпоставимо да се [[планета|планете]] крећу сталним [[брзина]]ма по [[кружница|кружници]] (види слику десно). Замислимо унутрашњу планету (нпр. [[Венера|Венеру]]) у доњој [[Конјункција (астрономија)|конјукцији]] (положај 1) и пратимо њено кретање и кретање Земље око Сунца, све до тренутка идуће доње конјукције. Планета се налази на краћој стази и креће се брже, па ће превалити пуни угао и још угао -{''A''}- до поновне доње конјукције (положај 2). До тог положаја протекла је једна синодичка година планете -{''S''}-. Земља се у исто време -{''S''}- путањом помакла само за угао -{''A''}-, а за властиту сидеричку годину -{''Z''}- имала би да превали пун угао. Том тврдњом исказали смо однос:

:<math> \frac{A}{360^o} \,=\, \frac{S}{Z} \!</math>

Угао од 360° планета прелази у својој сидеричкој години -{''P''}-. Угао 360° + ''A'' планета је прешла за време синодичке године, а сам угао -{''A''}- прешла је за време које је једнако разлици синодичке и сидеричке године. Тиме је изражен однос:

:<math> \frac{A}{360^o} \,=\, \frac{S - P}{Z} \!</math>

Изједначе ли се десне стране тих односа, излази за доње или унутрашње планете:

:<math> \frac{1}{P} \,=\, \frac{1}{Z} \,+\, \frac{1}{S} \!</math>
где је: -{''P''}- - сидеричка година унутрашње планете; -{''Z''}- - сидеричка година Земље; -{''S''}- - синодичка година унутрашње планете.

За израчунавање сидеричке године спољашњих (горњих) планета треба да у једначини заменимо места Земље и планета. Оно што је Земља за унутрашњу планету, то је спољашња планета за Земљу. Тада се добија за горње или спољашње планете:

:<math> \frac{1}{P} \,=\, \frac{1}{Z} \,-\, \frac{1}{S} \!</math>
где је: -{''P''}- - сидеричка година спољашње планете; -{''Z''}- - сидеричка година Земље; -{''S''}- - синодичка година спољашње планете.

Синодичка година у тим односима је '''средња синодичка година'''. Иначе се време између два иста размештаја Земље, планета и Сунца мења због издужености стаза и кретања планета с неједнаком брзином по стази.<ref>Vladis Vujnović : "Astronomija", Školska knjiga, 1989.</ref>

{| class="wikitable"
|- style="background:#efefef;"
!Qu|[[Планета]]||[[Тропска година|Синодичка година]]||[[Звездана година|Сидеричка (звездана) година]]
|- style="text-align:center;"
|[[Меркур]]||115.9 [[дан]]а||88 дана    
|- style="text-align:center;"
|[[Венера]]||583.9 д||224.7 д   
|- style="text-align:center;"
|[[Земља]]|| - ||365.26 д   
|- style="text-align:center;"
|[[Марс]]||780 д||687 д      
|- style="text-align:center;"
|[[Јупитер]]<ref>Studia Copernicana 16</ref>||399 д||11.86 [[година]]     
|- style="text-align:center;"
|[[Сатурн]]||378 д||29.46 г 
|- style="text-align:center;"
|[[Уран]]||370 д||84.01 г    
|- style="text-align:center;"
|[[Нептун]]||367.5 д||164.8 г 
|- style="text-align:center;"
|[[Плутон]]||366.7 д||247.7 г            
|}

[[Датотека:CopernicusStamp.jpg|мини|200п|[[Сједињене Америчке Државе|SAD]] поштанска марка за 500. годишњицу Коперниковог рођења]]

== Комеморација ==
=== Коперницијум ===
{{main article|Коперницијум}}
Дана 14. јула 2009. је за [[hemiјски element]] 112 (привремено назван [[коперницијум|унунбијум]]) предложено [[Међународна унија за чисту и примењену хемију|Међународној унији за чисту и примењену хемију]] да његово перманентно име буде „[[коперницијум]]“ (симбол -{Cn}-).<ref name="fox"/> На 537. годишњицу његовог рођења званично име је објављено.<ref name="Element112"/>

== Види још ==
* [[Аристарх са Самоса]]
* [[Коперник (кратер)]]
* [[Коперник (ТВ филм)]]
* [[Универзитет Николе Коперника]]

== Референце ==
{{reflist|30em| refs = 


<ref name="plato.stanford">{{cite web|url=http://plato.stanford.edu/entries/copernicus/#1 | last=Rabin| first = Sheila| title = Nicolaus Copernicus | accessdate=22. 4. 2007 | work = Stanford Encyclopedia of Philosophy}}</ref>

<ref name="psb4">{{harvnb|Dobrzycki|Hajdukiewicz|1969|p=4}}</ref>

<ref name="psb5">{{harvnb|Dobrzycki|Hajdukiewicz|1969|p=5}}</ref>

<ref name="psb7">{{harvnb|Dobrzycki|Hajdukiewicz|1969|p=7}}</ref>

<ref name="Kobe">{{cite journal|last=Kobe| first = Donald H.| title = Copernicus and Martin Luther: An Encounter Between Science and Religion| journal = American Journal of Physics| volume = 66| issue = 3| doi = 10.1119/1.18844|date=1998| bibcode = 1998AmJPh..66..190K |pages=190}}</ref>

<ref name="Milosz37">{{harvnb|Miłosz|1983|p=37}}</ref>

<ref name="fox">{{cite web|last=Fox| first = Stuart | url = http://www.popsci.com/scitech/article/2009-07/element-112-named-copernicum | title = Newly Discovered Element 112 Named 'Copernicum' | publisher = popsci.com |date=14. 7. 2009 | accessdate=17. 8. 2012}}</ref>

<ref name="Element112">{{cite web|url=http://www.iupac.org/web/nt/2010-02-20_112_Copernicium | title = Element 112 is Named Copernicium | last=Renner| first = Terrence| publisher = International Union of Pure and Applied Chemistry |date=20. 2. 2010 | accessdate=20. 2. 2010 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100222083725/http://www.iupac.org/web/nt/2010-02-20_112_Copernicium | archivedate=22. 2. 2010 }}</ref>

}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Miłosz| first = Czesław| title = The history of Polish literature| url=https://archive.org/details/historyofpolishl0002mios| publisher = University of California Press| edition = 2|year=1983|isbn=978-0-520-04477-7|pages=[https://archive.org/details/historyofpolishl0002mios/page/37 37]}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Dzieje nauki polskiej| last=Iłowiecki| first = Maciej| language = Polish | publisher = Wydawnictwo Interpress| location = Warszawa|year=1981|isbn=978-83-223-1876-8| url = |pages=40}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Хокинг| first = Стивен| title = На плећима дивова - велика дела физичара и астронома|authorlink= Стивен Хокинг | publisher = Алнари| location = Београд|year=2011|isbn=978-86-7710-577-8| edition = 2|pages=11-54}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The World of Copernicus|last=Armitage|first=Angus| publisher=Mentor Books|year=1951| id=| location= New York, NY|ref= Reference-Armitage-1951}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Armitage|first=Angus| title = Copernicus, the founder of modern astronomy| url=https://archive.org/details/copernicusfounde0000armi| publisher = Dorset Press|year=1990|isbn=978-0-88029-553-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title=The development of mathematics| url=https://archive.org/details/developmentofmat0000bell_x2o8|last=Bell| first=Eric Temple|authorlink= |publisher=Dover Publications
|date=1992
| origyear=1940
| location=New York|isbn=978-0-486-27239-9|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Scientific World of Copernicus: On the Occasion of the 500th Anniversary of His Birth, 1473–1973''|last=Bieńkowska|first=Barbara| publisher=Springer|year=1973|isbn=978-90-277-0353-8|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Biskup| first = Marian| title = Regesta Copernicana: (calendar of Copernicus' papers).| language = Polish|year=1973| publisher = Ossolineum}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Carrier| first = Martin| title = Nikolaus Kopernikus|year=2001| publisher = C.H.Beck|isbn=978-3-406-47577-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title= The Church's Most Recent Attempt to Dispel the Galileo Myth|last=Coyne|first=George V.| others= In McMullin ( (2005). стр. 340–59)|year=2005| ref=Reference-Coyne-2005}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Danielson| first = Dennis Richard| title = The First Copernican: Georg Joachim Rheticus and the Rise of the Copernican Revolution| url=https://archive.org/details/firstcopernicang00dani| publisher = Walker & Company| location = New York|year=2006|isbn=978-0-8027-1530-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Davies| first = Norman| title = God's Playground: A History of Poland| url=https://archive.org/details/ahistoryofpoland0002davi| location = | publisher = 2 vols., New York, Columbia University Press|year=1982|isbn=978-0-231-04327-4|pages=}}-
* {{Cite book| ref=harv|last=Dobrzycki|first=Jerzy|last2=Hajdukiewicz|first2=Leszek|chapter=Kopernik, Mikołaj|title=Polski słownik biograficzny'' (Polish Biographical Dictionary|volume=XIV|location=Wrocław|publisher=Polish Academy of Sciences|year=1969}}
* {{Cite book| ref=harv| title= A History of Astronomy from Thales to Kepler| last=Dreyer| first= John Louis Emil|authorlink= | publisher=Dover Publications|year=1953| origyear=1905|url=http://www.archive.org/details/historyofplaneta00dreyuoft| location= New York, NY|ref=Reference-Dreyer-1953}}
* {{Cite book| ref=harv| title= The Disputed Injunction and its Role in Galileo's Trial|last=Fantoli|first=Annibale| others= In McMullin ( (2005). стр. 117–49)|year=2005| ref=Reference-Fantoli-2005}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Galileo Affair: A Documentary History| url=https://archive.org/details/galileoaffair00uisi|last=Finocchiaro|first=Maurice A.| publisher=[[University of California Press]]|year=1989| location = Berkeley, CA|isbn=978-0-520-06662-5|ref = Reference-Finocchiaro-1989}}
* {{cite web
| title = Texts from ''The Galileo Affair: A Documentary History'' edited and translated by Maurice A. Finocchiaro| last=Gagné|first=Marc|publisher=West Chester University course ESS 362/562 in History of Astronomy|year=2005| accessdate=15. 1. 2008|url = http://astro.wcupa.edu/mgagne/ess362/resources/finocchiaro.html
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070930013053/http://astro.wcupa.edu/mgagne/ess362/resources/finocchiaro.html | archivedate=30. 9. 2007}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Gassendi| first = Pierre| last2=Thill| first2 = Olivier| title = The Life of Copernicus 1473–1543 | url=https://archive.org/details/lifeofcopernicus0000pier| publisher = Xulon Press|year=2002|isbn=978-1-59160-193-7|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Book Nobody Read|last=Gingerich|first=Owen| publisher=William Heinemann|year=2004|isbn=978-0-434-01315-9| location = London|ref = Reference-Gingerich-2004}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Goddu| first = André| title = Copernicus and the Aristotelian tradition|year=2010| publisher = Brill| location = Leiden, Netherlands|isbn=978-90-04-18107-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Rise of Scientific Europe, 1500–1800| url=https://archive.org/details/riseofscientific0000unse_d7c7|last=Goodman|first=David C.|last2=Russell|first2=Colin A.| publisher=Hodder Arnold H&S|year=1991|isbn=978-0-340-55861-4|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Heath| first = Sir Thomas|authorlink=  | title = Aristarchus of Samos, the ancient Copernicus ; a history of Greek astronomy to Aristarchus, together with Aristarchus's Treatise on the sizes and distances of the sun and moon : a new Greek text with translation and notes| url = http://www.archive.org/details/aristarchusofsam00heatuoft|year=1913| publisher = [[Oxford University Press]]| location = London| ref = Reference-Heath-1913}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Hirshfeld| first = Alan W.| title = Parallax: The Race to Measure the Cosmos | publisher = Henry Holt and Company|year=2002|isbn=978-0-8050-7133-7|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Censorship of Astronomy in Italy after Galileo|last=Heilbron|first=John L.| others = In McMullin ( (2005). стр. 279–322) |year=2005| ref = Reference-Heilbron-2005}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Hoskin| first = Michael| title = The Cambridge Concise History of Astronomy| publisher = [[Cambridge University Press]]|year=1999|isbn=978-0-521-57600-0|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Johnson| first = Lonnie| title = Central Europe: Enemies, Neighbors, Friends| url=https://archive.org/details/isbn_9780195100716| publisher = [[Oxford University Press]], USA|year=1996|isbn=978-0-19-802607-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Sleepwalkers: A History of Man's Changing Vision of the Universe| url=https://archive.org/details/sleepwalkers00arth| last=Koestler| first=Arthur|author-link= | publisher=Grosset & Dunlap|year=1963| origyear=1959|isbn=978-0-448-00159-3| location = New York, NY|ref = Reference-Koestler-1963}} Original edition published by Hutchinson (1959, London)
* {{Cite book| ref=harv| last=Koestler| first = Arthur| title = The Sleepwalkers |year=1968| publisher = Macmillan}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Nicolaus Copernicus zum 500. Geburtstag|last=Koeppen|first=Hans|display-authors= et al.| publisher=Böhlau Verlag|year=1973|isbn=978-3-412-83573-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Astronomical Revolution: Copernicus – Kepler – Borelli|last=Koyré|first=Alexandre| publisher=[[Cornell University Press]]|year=1973|isbn=978-0-8014-0504-4| location = Ithaca, NY|ref = Reference-Koyre-1973}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Copernican Revolution: Planetary Astronomy in the Development of Western Thought| url=https://archive.org/details/copernicanrevolu0008kuhn|last=Kuhn|first=Thomas| publisher=[[Harvard University Press]]|year=1957| oclc = 535467| location = Cambridge, MA|ref = Reference-Kuhn-1957}}
* {{Cite journal|last=Lindberg| first = David C. |author-link = | last2=Numbers| first2 = Ronald L. |author2-link = | title = Beyond War and Peace: A Reappraisal of the Encounter between Christianity and Science |url=https://archive.org/details/sim_church-history_1986-09_55_3/page/338| journal=Church History | volume = 55 | issue = 3 | publisher=Cambridge University Press |date=1986| doi = 10.2307/3166822 | postscript = . | jstor = 3166822|pages=338-354}}
* {{Cite book| ref=harv| title= From Eudoxus to Einstein: A History of Mathematical Astronomy|last=Linton|first=Christopher M.| publisher=[[Cambridge University Press]]|year=2004| location= Cambridge|isbn=978-0-521-82750-8|ref=Reference-Linton-2004|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Malagola| first = Carlo| title = Della vita e delle opere di Antonio Urceo detto Codro: studi e ricerch| url=https://archive.org/details/dellavitaedelle02malagoog|year=1878| publisher = Fava e Garagnani}}
* {{Cite book| ref=harv| title= Manetho Ptolemy Tetrabiblos|author=Manetho|author2=Ptolemy| others= Loeb Classical Library edition, translated by W.G.Waddell and F.E.Robbins PhD|year=1964| origyear=1940| location= London|publisher=William Heinemann|ref= Reference-Waddell&Robbins-1964}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Church and Galileo| editor-last = McMullin | editor-first = Ernan | publisher=[[University of Notre Dame Press]]|year=2005| location = Notre Dame, IN|isbn=978-0-268-03483-2|ref = Reference-McMullin-2005}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Miłosz| first = Czesław| title = The History of Polish Literature| location = | publisher = second edition, Berkeley, [[University of California Press]]|year=1969|isbn=978-0-520-04477-7|pages=}}-
* -{Mizwa, Stephen, ''Nicolaus Copernicus, 1543–1943'', Kessinger Publishing, 1943.}-
* {{Cite book| ref=harv|last=Moore|first=Patrick| title = The great astronomical revolution 1543–1687 and the Space Age epilogue|year=1994| publisher = Albion|isbn=978-1-898563-18-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title= Tetrabiblos| last=Ptolemy| first= Claudius| others= Loeb Classical Library edition, translated by F.E.Robbins PhD|year=1964| origyear=1940| location= London|publisher=William Heinemann|ref= Reference-Robbins-1964}}
* <cite class="book" style="font-style:normal" id="Reference-Rabin-2005">{{cite web
| title = ''Copernicus''|last=Rabin|first=Sheila|publisher=The Stanford Encyclopedia of Philosophy (summer 2005 edition), Edward N. Zalta (ed.)|year=2005| accessdate=26. 5. 2008|url = http://plato.stanford.edu/archives/sum2005/entries/copernicus/}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Repcheck|first=Jack| title = Copernicus' Secret: How the Scientific Revolution Began| url=https://archive.org/details/copernicussecret00repc| publisher = Simon & Schuster| location = New York|year=2007|isbn=978-0-7432-8951-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Copernicus and his Successors| url=https://archive.org/details/copernicushissuc0000rose|last=Rosen|first=Edward| publisher=Hambledon Press|year=1995|isbn=978-1-85285-071-5| location = London|ref = Reference-Rosen-1995}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Three Copernican Treatises:The Commentariolus of Copernicus; The Letter against Werner; The Narratio Prima of Rheticus| url=https://archive.org/details/threecopernicant0000cope_t3u1| others= Rosen, Edward| publisher=Dover Publications| edition = Second Edition, revised|year=2004| origyear=1939|isbn=978-0-486-43605-0| location = New York, NY|ref = Reference-Rosen-2004}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Inventing the Flat Earth—Columbus and Modern Historians|last=Russell|first=Jeffrey Burton| publisher=Praeger|year=1997| origyear=1991|isbn=978-0-275-95904-3| location = New York, NY|ref = Reference-Russell-1997}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Review of the Polish Academy of Sciences|year=1973|publisher="Ossolineum", the Polish Academy of Sciences Press}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Sakolsky| first = Josh| title = Copernicus And Modern Astronomy| publisher = The Rosen Publishing Group|year=2004|isbn=978-1-4042-0305-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title= The Crime of Galileo| url=https://archive.org/details/crimeofgalileo0000unse| first = Giorgio| last=de Santillana|authorlink= | origyear=1955| publisher = [[University of Chicago Press]]|year=1976| type=Midway reprint| location = Chicago, Ill|id= 0-226-73481-1| ref = Reference-Santillana-1976}}
* {{Cite book| ref=harv| title = East Central Europe in the Middle Ages 1000–1500| url=https://archive.org/details/eastcentraleurop0003sedl|last=Sedlar|first=Jean W.| publisher=[[University of Washington Press]]|isbn=978-0-295-97290-9|date=1994|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Somervill| first = Barbara A.| title = Nicolaus Copernicus: Father Of Modern Astronomy | publisher = Capstone|year=2005|isbn=978-0-7565-0812-8|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Stone| first = Daniel| title = The Polish-Lithuanian State: 1386–1795 | url=https://archive.org/details/polishlithuanian0000ston| publisher = [[University of Washington Press]]|year=2001|isbn=978-0-295-98093-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Lord of Uraniborg| first= Victor E.| last=Thoren| publisher=[[Cambridge University Press]]|year=1990|isbn=978-0-521-35158-4| location = Cambridge|ref = thoren-1990}} (A biography of Danish astronomer and alchemist Tycho Brahe.)
* {{Cite book| ref=harv| last=Weissenbacher| first = Manfred| title = Sources of Power: How Energy Forges Human History | publisher = ABC-CLIO|year=2009|isbn=978-0-313-35626-1|pages=}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

{{Литература|30em}}
* {{Историјска библиотека|art2:kopernik-u-ranim-biografijama |Никола Коперник у делима раних биографа}}
* {{Историјска библиотека|art2:kopernikova-biografija-polje-sukobljenih-ideja |Коперникове биографије као поље полемика}}
* {{gutenberg author| id=Nicolaus+Copernicus | name=Nicolaus Copernicus}}
* {{MacTutor Biography|id=Copernicus}}
* -{[http://www.visittorun.pl/index.php?strona=6 Copernicus in Torun]}-
* -{Portraits of Copernicus:}- [http://www.msnbc.msn.com/id/9913250/ Реконструсано Коперниково лице] {{Wayback|url=http://www.msnbc.msn.com/id/9913250/ |date=20090125114513 }}; [http://www-groups.dcs.st-andrews.ac.uk/~history/PictDisplay/Copernicus.html Портрет] {{Wayback|url=http://www-groups.dcs.st-andrews.ac.uk/~history/PictDisplay/Copernicus.html |date=20070927183826 }}; [https://web.archive.org/web/20041013153447/http://www.frombork.art.pl/Ang10.htm -{Nicolaus Copernicus}-]
* {{Gutenberg author |id=Copernicus,+Nicolaus | name=Nicolaus Copernicus}}
* -{[https://web.archive.org/web/20050728153447/http://www.bj.uj.edu.pl/bjmanus/revol/titlpg_e.html De Revolutionibus, autograph manuscript] – Full digital facsimile, Jagiellonian University}-
* {{pl icon}} -{[http://domwarminski.pl/index.php?option=com_content&view=article&id=19 Polish translations of letters written by Copernicus in Latin or German] {{Wayback|url=http://domwarminski.pl/index.php?option=com_content&view=article&id=19 |date=20151018072646 }}}-
* -{[http://hos.ou.edu/galleries//16thCentury/Copernicus/ Online Galleries, History of Science Collections, University of Oklahoma Libraries] {{Wayback|url=http://hos.ou.edu/galleries//16thCentury/Copernicus/ |date=20130721202608 }} High resolution images of works by and/or portraits of Nicolaus Copernicus in .jpg and .tiff format.}-
* -{[http://www.visittorun.pl/index.php?strona=6 Copernicus in Torun]}-
* -{[http://copernicus.torun.pl/en/ Nicolaus Copernicus Thorunensis] by the [http://copernicus.torun.pl/en/project/ Copernican Academic Portal]}-
* -{[http://www.hps.cam.ac.uk/starry/coperastrol.html Copernicus and Astrology] {{Wayback|url=http://www.hps.cam.ac.uk/starry/coperastrol.html |date=20090121212438 }}}-
* -{[http://plato.stanford.edu/entries/copernicus/ Stanford Encyclopedia of Philosophy entry]}-
* -{[http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/4405958.stm 'Body of Copernicus' identified] – BBC article including image of Copernicus using facial reconstruction based on located skull}-
* -{[http://www-personal.umich.edu/~jbourj/money2.htm Nicolaus Copernicus on the 1000 Polish Zloty banknote.] {{Wayback|url=http://www-personal.umich.edu/~jbourj/money2.htm |date=20090205031910 }}}-
* -{[http://www.mhhe.com/physsci/astronomy/fix/student/images/04f08.jpg Copernicus's model for Mars ]}-
* -{[http://www.mhhe.com/physsci/astronomy/fix/student/images/02f27.jpg Retrograde Motion ]}-
* -{[http://www.mhhe.com/physsci/astronomy/fix/student/images/04f04.jpg Copernicus's explanation for retrograde motion]}-
* -{[http://www.mhhe.com/physsci/astronomy/fix/student/images/04f07.jpg Geometry of Maximum Elongation]}-
* -{[http://csep10.phys.utk.edu/astr161/lect/retrograde/copernican.html Copernican Model]}-
* -{[http://galileo.rice.edu/sci/theories/copernican_system.html The Copernican Universe from the De Revolutionibus]}-
* -{[http://digital.lib.lehigh.edu/planets/cop.php?num=F.1&exp=false&lang=lat&CISOPTR=0&limit=cop&view=full De Revolutionibus, 1543 first edition] {{Wayback|url=http://digital.lib.lehigh.edu/planets/cop.php?num=F.1&exp=false&lang=lat&CISOPTR=0&limit=cop&view=full |date=20090314004048 }} – Full digital facsimile, Lehigh University}-
* -{[http://webexhibits.org/calendars/year-text-Copernicus.html The text of the De Revolutionibus] {{Wayback|url=http://webexhibits.org/calendars/year-text-Copernicus.html |date=20150306173547 }}}-
* -{[https://web.archive.org/web/20090425004549/http://pau.krakow.pl/index.php/en/2008031765/Prizes-by-PAU/Page-2.html Nicolaus Copernicus Prize, founded by the City of Kraków], awarded since}- 1995
* {{en icon}} {{de icon}} {{pl icon}} -{German-Polish "Copernicus Prize" awarded to German and Polish scientists ([http://www.dfg.de/en/funded_projects/prizewinners/copernicus_award/index.html DFG website]}-)
* {{en icon}} {{de icon}} {{pl icon}} -{[http://www.buero-kopernikus.org/en/home/31/0/0 Büro Kopernikus – An initiative of German Federal Cultural Foundation]}-
* {{de icon}} {{pl icon}} -{[http://www.bkherne.eu/index.php?option=com_content&view=article&id=304&Itemid=272 German-Polish school project on Copernicus]}-
{{Литература крај}}

{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Биографија|Астрономија}}
{{Subject bar|d=yes}}

{{СОРТИРАЊЕ:Коперник, Никола}}
[[Категорија:Никола Коперник| ]]
[[Категорија:Рођени 1473.]]
[[Категорија:Умрли 1543.]]
[[Категорија:Пољски астрономи]]
[[Категорија:Пољски математичари]]
[[Категорија:Католички свештеници]]
[[Категорија:Полихистори]]
[[Категорија:Пољски економисти]]