Изворни код странице Неманифестна исхемијска болест срца

{{Infobox Disease 
| Name           = Неманифестна исхемијска болест срца
| Image          = Heart coronary artery lesion.jpg
| Caption        = Лезија и делимично сужење крвног суда у неманифестној исхемијској болести срца
| Field          = [[Кардиологија]]
| DiseasesDB     = 
| ICD10          = 
| ICD9           = {{ICD9|414.00}}
| ICDO           = 
| OMIM           = 
| MedlinePlus    = 
| eMedicineSubj  = 
| eMedicineTopic = 
| MeshID         = D003327 
}}
<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.sciencedirect.com/topics/agricultural-and-biological-sciences/coronary-ischemia|title=Coronary Ischemia - an overview {{!}} ScienceDirect Topics|website=www.sciencedirect.com|access-date=2020-05-05}}</ref>'''Неманифестна исхемијска болест срца (НИБС), нема исхемија срца, асиптоматска исхемија срчаног мишића'''{{напомена|Из практичних разлога у наставку странице користићемо скраћеницу НИБС уместо пуног назива неманифестна исхемијска болест срца.}} је стање смањеног прилива [[кисеоник]]а и неадекватно накупљања метаболичких продуката, због смањене перфузије у [[срчани мишић|срчаном мишићу]], што има за последицу неманифестну [[исхемија|исхемију]] [[срчани мишић|срчаног мишића]] (миокарда), која се клинички карактерише одсуством [[Ангина пекторис|ангинозног]] [[бол]]а. НИБС је често праћена осећајем недостатка ваздуха ([[диспнеја]]) или замарањем.<ref>{{cite journal|author=Čeperković, Z. |title=Nemanifestna ishemijska bolest srca |journal= Opšta medicina |date=2005|volume=11|issue=1–2|pages=14–18}}.</ref><ref>{{cite journal|author=Knatterud GL, Bourassa MG, Pepine CJ|display-authors= et al.|title= Effects of treatment strategies to suppress ischemia in patients with coronary artery disease: 12-week results of the asymptomatic cardiac ischemia pilot (ACIP) study.|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-the-american-college-of-cardiology_1994-07_24_1/page/1|journal= Journal of the American College of Cardiology.|date=1994|volume=24|issue=1|pages=11–20|doi= 10.1016/0735-1097(94)90535-5|pmid= 8006252}}.</ref><ref>{{cite journal|last1=Cohn |first1=Peter F. |title=Silent Myocardial Ischemia |doi=10.1161/01.CIR.0000088001.59265.EE |last2=Fox |first2=Kim M. |last3=Daly |first3=Caroline |journal=Circulation |date=2003 |volume=108 |issue=10 |pages=1263–1277 |pmid=12963683 |s2cid=21363320 }}</ref><ref name=":0" />

Уз [[akutna ishemija mozga|исхемију мождане циркулације]], [[периферна васкуларна болест|периферну артеријску оклузивна болест]] и [[Дисекција аорте|дисекцију аорте]] НИБС један је од најчешћих узрока [[морбидитет]]а и [[стопа смртности|морталитета]] у развијеним државама [[свет]]а.<ref>Vasiljević Z. ''Ishemijska bolest srca i principi terapije.'' In: Kažić T, Zdravković M. Klinička kardiovaskularna farmakologija. III izdanje. Ed. 201-41. Integra, Beograd, 1997.</ref>

== Класификација кардиоваскуларних болести ==
[[Кардиоваскуларне болести]] (КВБ) представљају велику и хетерогену групу болести које, према ''[[међународна класификација болести|10 ревизији, МКБ 10 — Међународна класификација болести]]'',<ref>{{ен}} {{cite web|author= |url=http://apps.who.int/classifications/icd10/browse/2010/en |title=ICD-10 Version:2010 |date= |website= |publisher= |access-date=15. 9. 2013}}</ref> обухватају следеће поремећаје здравља:<ref name="Ref5"/>
* [[Реуматска грозница|Акутна реуматска грозница]] ('''I00-I02'''),
* [[Хроничне реуматске болести срца]] ('''I05-I09'''),
* [[Хипертензија|Болести проузроковане повишеним крвним притиском]] ('''I10-I15'''),
* [[Коронарна артеријска болест|Исхемијска болест срца]] (коронарн болест срца) ('''I20-I25'''),
* [[Болести срца плућног порекла]] и [[Болести крвних судова плућа]] ('''I26-I28'''),
* Друге болести срца ('''I30-I52'''),
* [[Болести крвних судова мозга]] ('''I60-I69'''),
* Болести артерија, малих артерија и капилара ('''I70-79''')
* Болести вена, лимфних судова и лимфних чворова ('''I80-I890'''),
* Друге и неозначене болести крвотока ('''I95-I99''').
{{цитирање|''Исхемијска болест срца (ИБС) у коју спада и неманифестна исхемијска болест срца (НИБС) представља најчешћу болест из ове велике групе болести срца''.<ref>Вучковић Д. Интензивна терапија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (1998). стр.47</ref>}}

== Историја ==
[[Датотека:Shushrut statue.jpg|мини|[[Махариши Сушрута]] је међу првима описао тегобе иза грудне кости изазване исхемијом миокарда]]
Мада многи епидемиолози нему исхемијску болест срца сматрају болешћу данашњице, јер је први пут детаљније описана у 1970. години њени симптоми су биле познате још у старом Египту. Непознати египатски лекар забележио је неке њене битне карактеристике - непредвидљивост, осећај нелагодности и бол у грудима, и написао; ''када се јави бол у грудима, смрт није далеко''.<ref>Vasiljević Z. ''Ishemijska bolest srca i principi terapije.'' In: Kažić T, Zdravkoviћ M. ''Klinička kardiovaskularna farmakologija''. III izdanje. Ed. 201-41. Integra, Beograd, 1997.</ref>

Имајући и у виду да је у основи настанка исхемијске болест срца атеросклерозе, са историјске тачке гледања треба навести и да се за атеросклерозу зна да постоји преко 3200 година, јер је нађена на ископаним египатским мумијама из XVIII династије египатских фараона, који су живели 1224. године пре наше ере.<ref>Ostojić M, Kanjuh V. ''Medikamenti u primarnoj i sekundarnoj prevenciji''. Arh. farm. 2000;(1- 2):27-30.</ref>

Један од најпознатијих древних индијских [[љекар|лекара]] и учитеља [[Махариши Сушрута]] још [[500. п. н. е.|500. п. н. е]], познавао је орган као што је срце и изучавао његову улогу у кретању „виталне течности кроз канале“. Махариши Сушрута је међу првима уочио тегобе (бол иза грудне кости) идентичне исхемијском срчаном болу, које је под називом „Hritshoola“-срчани бол описао у свом чувеном трактату ''„[[Сушрута Самхита]]”.<ref name="Dwivedi&Dwivedi07">Dwivedi, Girish & Dwivedi, Shridhar (2007). {{cite web|url=http://medind.nic.in/iae/t07/i4/iaet07i4p243.pdf|title=History of Medicine: Sushruta – the Clinician – Teacher par Excellence|author=|date=|website=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20081010045900/http://medind.nic.in/iae/t07/i4/iaet07i4p243.pdf|archive-date=10. 10. 2008|url-status=|access-date=7. 9. 2013}}. [[National Informatics Centre|National Informatics Centre (Government of India)]]</ref>''
[[Датотека:EdwardHyde1626.jpg|мини|У аутобиографији Едварда Хајда (1609—1674) откривен је први опис клиничког синдрома исхемијске болести срца.]]
Први опис клиничког синдрома исхемијска болест срца датира из [[17. век]]а у [[аутобиографија|аутобиографији]] [[Енглези|енглеског]] [[писац|књижевника]] [[Едвард Хајд, Први гроф Кларендона|Едварда Хајда]] ''(Edward Hyde 1609—1674)'', [[гроф]]а од Кларендона.<ref>{{en}} EDWARD HYDE {{cite web|author= |url=http://essays.quotidiana.org/hyde/ |title=Biography, Essays by Edward Hyde |date= |website= |publisher= |access-date=7. 9. 2013}}</ref> У њој је Едвард овако описао тегобе његовог оца, које је он имао након напора; „бол у левој руци га је толико мучио да би он побледео“.<ref>{{cite book|author=Clarendon E|title=The Life of Edward, Earl of Clarendon.|url=https://archive.org/details/lifeedwardearlc08clargoog|location= |publisher=Oxford at the Clarendon Press |year=1827 |isbn=}}:18.</ref>

Први научни опис овог синдрома објавио је [[патолошки анатом]] [[Ђовани Моргани|Ђовани Батиста Моргани]] ''(Giovanni Battista Morgani [[1682]]—[[1771]])'' у делу „О седишту и узроцима болести“ ({{јез-лат|De sedibus et causis morborum ...}}). Моргани је већ [[1707]]. сецирао [[леш]] једног болесника који је умро након [[стенокардија|стенокардичног]] напада, али је опажања о овом случају објавио тек [[1761]].<ref>{{cite journal|last1=Ventura |first1=Hector O. |title=Giovanni Battista Morgagni and the foundation of modern medicine |doi=10.1002/clc.4960231021|pmid=11061062 |journal=Clinical Cardiology |date=2000 |volume=23 |issue=10 |pages=792–794 |pmc=6654806 }}</ref><ref>{{cite journal|last1=Thiene |first1=G. |title=Third centenary of the birth of Giovanni Battista Morgagni (1682-1982): Is there still need for the autopsy? |doi=|pmid=6365669 |last2=Pennelli |first2=N. |journal=Giornale Italiano di Cardiologia |date=1983 |volume=13 |issue=10 |pages=262–264 }}</ref>

На веома упечатљив и стручан начин клиничке [[Симптоми болести|симптоме]] исхемијска болест срца приказао је [[Вилијам Хаберден]] ''(William Haberden 1710—1801)'' [[1876]].<ref>{{ен}}{{cite web |author= |url=http://www.1911encyclopedia.org/William_Heberden |title=William Heberden, биографија |date= |website= |publisher= |access-date=7. 9. 2013 |archive-date=24. 01. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130124041509/http://www.1911encyclopedia.org/William_Heberden |url-status= }}</ref> Док су ранији аутори указивали само на бол и диспнеју Хаберден је описао и пароксизмални осећај стезања у грудима. У једном предавању, одржаном [[21. јул]]а [[1768]]. на Краљевском колеџу лекара Хаберден је први пут употребио израз ангина пекторис.<ref>{{cite journal|author=Jay V |title= The legacy of William Heberden|journal= Arch Pathol Lab Med.|date= December 2000|volume=124|issue=12|pages=1750–1|doi= 10.5858/2000-124-1751-TLOWH|pmid= 11100049}}.</ref>

Пари ''(Paryy 1755—1882)'' је први претпоставио да би коронарне [[крвни суд|артерије]] могле бити одговорни фактор у патогенези стенокардије. [[Едвард Џенер]] ''(Edward Jenner (1749—1823)'' указао је такође на повезаност стенокардије и атеросклерозе срчаних крвних судова.<ref>{{ен}}{{cite book|author=Ashley EA |chapter-url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK2216/ |title=Cardiology Explained Chapter 5Coronary artery disease |chapter=Coronary artery disease |date= 2004|publisher= Remedica|last2=Niebauer|first2=J.|location=London|isbn=978-1-901346-22-0|pages=}}</ref>

[[Алан Бурн]] ''(Allan Burns [[1781]]—[[1813]])'' је закључио да је синдром ангине пекторис, у ствари клиничка манифестација коронарне опструкције{{напомена|Коронарна опструкција је потпуни прекид кретања [[крв]]и кроз [[крвни суд|крвне судове]] који исхрањују срчани мишић изазван нпр. емблусом, тромбом или вазоспазмом.}}.<ref>{{ен}} ''Sir George Burns: his time and friends''. {{cite web|url=https://books.google.com/books?id=Vzp0cs1DRUQC |title=books.google.com Edwin Hodder |date= 1890|website= |publisher= |access-date=7. 9. 2013 | last1=Hodder | first1=Edwin }}, Sir George Burns: his time and friends, 1890</ref>

[[Херман Нотнагел]] ''(Hermann Nothnagel [[1881]]—[[1905]])'' описао је вазомоторни облик ангине пекторис, од које је и сам боловао. На овај облик исхемијска болест срца указао је је [[1806]]. и [[Леонард Ландоис]]. А на аорталну генезу тог синдрома посумњао је [[Томас Клајфорд Албут]] ''(Thomas Clifford Allbutt [[1836]]—[[1925]])''.
[[Датотека:PTCA stent NIH.gif|мини|Захваљујући открићу [[Перкутана коронарна интервенција|перкутане коронмарне интервенције]] животни век болесника са исхемијском болешћу срца значајно је продужен]]
За лечење ангинозних напада у исхемијској болести срца [[Томас Брунтон]] ''(Thomas Lauder Brunton)'', први је препоручио [[амилнитрат]] 1876.<ref>{{cite journal |title = T. Lauder Brunton and Amyl Nitrite: A Victorian Vasodilator | author = Fye, W. Bruce |journal = Circulation |date=1986| volume = 74 | url = http://circ.ahajournals.org/cgi/reprint/74/2/222.pdf |issue=2|pages=222–229| doi = 10.1161/01.cir.74.2.222 | pmid = 3524895 | s2cid = 5548439 }}</ref>, а две године касније [[Вилијам Мурел]] ''(William Murrell)'' [[нитроглицерин]]. Аскенази ''(S. Askanazi)'' је за лечење ангинозних болова применио [[диуретин]]. Оперативно лечење ангине пакторис започео је [[Томас Јонеско]] ''(Thomas Jonnesco [[1860]]—[[1926]])'' који је [[1916]]. препоручио примену [[врат]]не [[симпатектомија|симпатектомије]].<ref>{{cite journal |title = A European surgeon: Thoma Ionescu (Thomas Jonnesco)--founder of the Romanian school of surgery (1860-1926)| author = Târcoveanu E, Angelescu N.|journal = Acta Chirurgica Belgica|date=2009| volume = 109 | url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20184082 | issue=2|accessdate=12. 6. 2012.|pages=824–828| doi = 10.1080/00015458.2009.11680550| pmid = 20184082| s2cid = 41474667}}</ref>
 
Током [[1924]]. А. Левен у лечењу стенокардије уводи примену паравертебралне инјекције [[алкохол]]а, а Р. Лерих [[1936]] ''(R.Lerich)'' [[стелектомија|стелектомију]].

Након што је [[1974]]. [[Андреас Гринциг]] извео прву [[ангиопластика|ангиопластику]] на перифеним крвним судовима, у [[анестезија|локалној анестазији]] код [[човек]]а, он је након [[Интервенција у медицини|интервенције]] на анималном моделу, приказао и прву успешну дилатацију [[стеноза|стенозираног]] срчаног крвног суда. Заједно са Милером и Ханаом, [[1977]]. у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] а потом у [[Цирих]]у, током елективног аортокоронарног премошћавања, Андреас Гринциг је урадио прву коронарну ангиопластику, а затим [[16. септембар|16. септембра]] 1977, по први пут у [[историја медицине|историји медицине]] и самосталну [[Перкутана коронарна интервенција|перкутану коронарну интервенцију]].<ref>''Biographic sketch of Andreas Gruentzig''. [http://www.ptca.org/archive/bios/gruentzig.html], Приступљено 7. 9. 2013.</ref>

Важна открића у интервентној кардиологији настају [[1986]]. када су, напре [[Жак Пуел]] ({{јез-фр|Jacques Puel}}) у [[Тулуза|Тулузу]] - [[Француска]], а затим и [[Улрих Сигвар]] ''(Ulrich Sigwar)'' са сарадници [[1987]]. године имплантирали први интракоронарни [[стент]], којим је омогућена још шира употреба перкутаних коронарних интервенција широм [[свет]]а. Главни разлог за њихово увођење у интервентну радиологију било је смањење број [[рестеноза]] које су се јављале након ангиопластике и боља подршка дилатираном (проширеном) [[крвни суд|крвном суду]] или цевастом каналу.<ref>{{cite journal|last1= Mueller|first1= Richard L.|title=he history of interventional cardiology: cardiac catheterization, angioplasty, and related interventions.|url=https://archive.org/details/sim_american-heart-journal_1995-01_129_1/page/146|journal= American Heart Journal.|date=1995|volume=129|issue=|pages=146–72|doi= 10.1016/0002-8703(95)90055-1|pmid= 7817908|last2= Sanborn|first2= Timothy A.}}</ref>

== Епидемиологија ==
Као што је предложено у 1980. години,<ref>{{cite journal|author=Cohn PF |title= Silent myocardial ischemia|journal= Annals of Internal Medicine.|date=1988|volume=109|issue=4|pages=312–317|doi= 10.7326/0003-4819-109-4-312|pmid= 3293494}}.</ref> шема епидемиолошког истраживања болесника са НИБС прате три одвојене популације, сврстане у три групе:

'''Прва група''' - особе без симптома,

'''Друга група''' - особе које су без симптома након прележаног срчаног удара,

'''Трећа група''' - особе са симптоматским и асимптоматским исхемијским епизодама, односно, пацијенати са стабилном или нестабилном [[Ангина пекторис|ангином пекторис]].

=== Спајање друге и треће групе ===
Алтернативно, друга и трећа групе могу спојити тако да се у студијама најчешће могу пратитиу две групое

'''Прва група''' - коју чине болесници са неманифестном исхемијском болести срца,

'''Друга група''' - са манифетним и јасно утврђеним знацима болести.

* У једној од најранијих студија, Америчког Ратног ваздухопловства,<ref>{{cite journal|author=Froehicher VF, Thompson AJ, Longo MR Jr |display-authors= et al.|title= Value of exercise testing for screening asymptomatic men for latent coronary artery disease|journal= Prog Cardiovasc Dis.|date=1976|volume=16|issue=4|pages=265–276|doi= 10.1016/0033-0620(76)90022-0|pmid= 1105668}}.</ref> која је спроведене у 1.390 мушкараца, од којих је 111 имало позитивне тестове вежбе, 34 испитаника од ових 111 (≈ 2,5%) имало на артериографији коронарне лезије са најмање 50% стенозе.

* Тулов са садницима,<ref>{{cite journal|author=Thaulow E, Erikssen J, Sandik L |display-authors= et al.|title= Initial clinical presentation of cardiac disease in asymptomatic med with silent myocardial ischemia and angiographically documented coronary artery disease: the Oslo ischemic study.|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-cardiology_1993-09-01_72_7/page/n162 |journal= American Journal of Cardiology.|date=1993|volume=72|issue=9|pages=629–633|doi= 10.1016/0002-9149(93)90875-D|pmid= 8249835}}.</ref> на узорку од 2.014 норвешких мушкараца, стално у покрету старости између 40 и 59 година (просечне старости 50 година), открио је на коронарној артериографији, код мушкараца са позитивним тестом оптерећења, 69 стеноза од најмање 50% стенозе у једној коронарној артерији. Потпуно без симптома (од 69 особа са позитивним ангиографским налазом) било је њих 50 (или 2,7% од укупног броја испитаника). Овај проценат је веома сличан оном у студија Америчког Ратног ваздухопловства.

* Преваленца бола у грудима или нелагодности у грудима варира у различитим деловима света. Велики део људи у свету, према објављеним подацима пати од неке врсте нелагодности у грудима. У британској студији у 7.735 људи, ангина пекторис или у историји болести наведен акутни срчаног удара забележен је у 14% испитаника, док је око 24% испитаника боловало од атипичног бола у грудима.<ref>{{cite book|author=Rose GA, Blackburn H, Gillum RF, Prineas RJ |title=Cardiovascular Survey Methods (2nd edn)|location=Geneva|publisher=WHO|year=1982|isbn=}}.</ref><ref>{{cite journal|author=Schaper AG, Cook DG, Walker M, Macfarlane PW |title= Prevalence of ischaemic heart disease in middle-aged British men.|url=https://archive.org/details/sim_british-heart-journal_1984-06_51_6/page/595 |journal= British Heart Journal|date=1984|volume=51|issue=6|pages=595–605|doi= 10.1136/hrt.51.6.595|pmid= 6732989|pmc= 481558}}.</ref>

* Комбинујући сцинтиграфију талијумом и ЕКГ налазе, (али без артериографија) Флег и сар,<ref>{{cite journal|author=Fleg JL, Gerstenblith G, Zonderman AB |display-authors= et al.|title= Prevalence and prognostic significance of exercise-induced silent myocardial ischemia detected by scintigraphy and electrocardiography in asymptomatic volunteers.|url=https://archive.org/details/sim_circulation_1990-02_81_2/page/428 |journal= Circulation.|date=1990|volume=81|issue=|pages=428–436|doi= 10.1161/01.CIR.81.2.428|pmid= 2297853}}.</ref> објавили су прогресивно повећање преваленције вежбањем индуковане исхемију у асимптоматских - здравих појединаца након преласка из једне деценије у другу.

* У Балтимор лонгитудиналној студије, преваленција је 2,5% за оне испод 60 година старости и >10% за оне изнад 70 година. У 2000. години, Хи и сар,<ref>{{cite journal|author=He ZX, Hedrick TD, Pratt CM |display-authors= et al.|title= Severity of coronary artery calcification by electron beam computed tomography predicts silent myocardial ischemia.|journal= Circulation.|date=2000|volume=101|issue=3|pages=244–251|doi= 10.1161/01.CIR.101.3.244|pmid= 10645919}}</ref> након истраживања на узорку од 4.000 испитаника, објавили су да се на основу изражености коронарних калцификација, применом стресне ЦТ томографије може одредити постојање неманифестне исхемије миокарда. Када је калцијум скор био између 11 до 100, 2,6% испитаника имао је неманифестну исхемију у поређењу са 11,3%, са скором између 101 до 399, и 46% испитаника са скором изнад 400 бодова.

== Патогенеза ==

Исхемијска болест срца је ургентно стање у [[кардиологија|кардиологији]], које настаје као последица смањене или поремећене циркулације крви и смањеног прилива кисеоника у [[Ткиво (биологија)|ткиву]] и [[Ћелија (биологија)|ћелијама]] срчаног мишића. Поремећај циркулације крви кроз срчани мишић узрокује несклад између његових потреба за кисеоником и концентрације кисеоника, услед [[Патологија|анотомопатолошких]] промена на срчаним (коронарним) артеријама, у којима доминира [[спазам]] или сужење лумена крвног суда у различитом степену или њихово потпуно зачепљење.<ref>McMurray JJ, Adamopoulos S, Anker SD, Auricchio A, Bohm M, Dickstein K, Falk V, Filippatos G, Fonseca C, Gomez-Sanchez MA, Jaarsma T, Kober L, Lip GY, Maggioni AP, Parkhomenko A, Pieske BM, Popescu BA, Ronnevik PK, Rutten FH, Schwitter J, Seferovic P, Stepinska J, Seferovic P, Trindade PT, Voors AA, Zannad F, Zeiher A, ESC Committee for Practice Guidelines (CPG). {{cite journal|author= |title= Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure 2012.|journal=ESC European Heart Journal.|date=2012|volume=33|issue=14|pages=1787–847}}.</ref> Наведени перфузиони поремећај је последица одмакле болести срчаних артерија и високог степена опструктивних промена у њима.
Стања у којима органска или динамска опструкција коронарних артерија или повећан васкуларни отпор ограничавају коронарни проток, узрокује исхемију срчаног мишића.<ref>{{cite book|author=Pepine CJ|chapter=Coronary angiograpy and cardiac catheterization|title=Cardiovascular Medicine. |location= |publisher=Lippicott-Raven Publiishers |year=1998 |isbn= |editor=Topol E. }}</ref>
{| class="wikitable"
|-
||<big>'''Потрошња кисеоника у срчаном мишићу<ref>{{cite book|author=Chaitman BR|title=Exercise stress testing. In: Heart disease |location= |publisher= |year= |isbn= }}. Braunwald E. Ed.153-176 Saunders Company, Philadelphia, 1997.</ref><br />одређена је:'''</big>||
* срчаном фреквенцијом, 
* систолни притиском, 
* ендодијастолним волуменом, 
* дебљином зидова и контрактилном способоношћу леве коморе.
|}

У условима физичког оптерећења код болесника у којих је присутна коронарна опструкција, долази до повећања срчаног рада условљавајући несразмеру изменуу понуде и потражње миокарда за кисеоником, што последично доводи до пролазне исхемије услед веће потражње за кисеоником.

На електрокардиограму код ових болесника бележе се промене као последица свих ових дешавања у виду спутања СТ сегмента што је карактеристично за субендокардну исхемију, или елевацију СТ сегмента која прати појаву настанка трансмуралне исхемије.<ref>Vasiljeviћć Z. ''Ishemijska bolest srca''. In: Interna medicina. Manojlović D. Ed.191-210. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd, 1998.</ref>
Карактеристино је да промене на СТ сегменту које су регистроване 24 часовнаим електрокардиограмом, не морају бити праћене било каквим субјективним тегобама које су иначе присутне током појаве исхемије срчаног мишића.<ref>Vidaković S. ''Prisustvo asimptomatske miokardne ishemije kod osoba koje su prebolele infarkt miokarda.'' Doktorska disertacija, Medicinski fakultet, Beograd, 1995.</ref> Зато се сматра да је нема исхемија срчаног мишића, последица комбинације разлиите сензитивности на болне драи и ендотелне дисфункције у коронарној болести.
{| class="wikitable"
|-
||<big>'''Механизми којима се објашњава настанак неме исхемије:'''<ref>Nešković A, Vlahović A, Otašević P. ''Nema ishemija miokarda''. In: Kardiologija principi i praksa. Beograd, 2000.</ref></big>||
* постојање аутономне неуропатије,
* висок праг за друге врсте болних дражи,
* повећана продукција ендорфина, који повећава  праг за бол,
* различит степен тежине исхемије у болесника са стабилном и нестабилном ангином пекторис.
|}
Епизоде неме исхемије доводе се и у везу са физиолошким ритмовима. То се објашњава чињеницом да се многи срчани догађаји дешавају у раним јутарњим часовима, који су узроковани повећаном потрашњом кисеоника од стране срчаног мишића. Ова потрошња условљена је:
* ''повећним крвним притиском (који је у јутарњим часовима виши),''
* ''убрзаним радом срца,''
* ''већом концентрацијом катехоламина,''
* ''већим коронарним вазомоторне тонусом,''
* ''повишеном агрегацијом тромбоцита,''
* ''смањеним фибринолитиким процесом.''<ref>{{cite journal|author=Case B |title= Bichemical aspects of early myocardial ischemia|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-cardiology_1969-12_24_6/page/766 |journal= American Journal of Cardiology.|date=1969|volume=24|issue=6|pages=766–775|doi= 10.1016/0002-9149(69)90465-2|pmid= 5360230}}</ref>
Код пацијената који болују од вазоспастине ангине, најчешће су у току ноћи присутне епизоде исхемије са појавом болова или без њих.<ref>{{cite book|author=Armstrong PW|title=Stable ischemic syndromes |location= |publisher= |year= |isbn= |editor=Textbook of cardiovascular medicine }}. To - pol EJ. Ed 333-64. Philadelphia, Lippincott- Raven, Philadelphia, 1998.</ref>
[[Датотека:Mogući uzroci ishemije miokarda.PNG|центар|350px]]

== Етиологија ==
Једна од најчешћих поремећаја код болести крвних судова срца је хронична исхемија срчаног мишића, услед [[артеритис]]ом изазваних промена на крвним судовима срца. Она по ''Луцаринију и Пицану''<ref>Lucarini AR, Picano E, Lattenyi F, Camici P, Marini C, Salvetti A, L`Abbate A. ''Dipirydamole echocardiography stress testing in hypertensive patients.'' Target and Tools. {{cite journal|author= |title= |journal=Circulation |date=1991 |volume=|issue=|pages=}}; 83 (suppl III): III68-III74.</ref> може да настане на један од следећа три начина:

{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" style="margin:auto;"
|-
! style="background:lavender;" colspan="3"|<center> '''Три најчешћа поремећаја код болести крвних судова срца'''</center>
|-
! !!Узроци исхемије !! Последице
|-
|'''1.'''||<big>Сужења (стенозе) епикардијалног дела коронарне циркулације</big> ||
* атеросклерозом изазване опструкције лумена коронарне артерије
* тромбозе и тромбоемболије лумена коронарне артерија
* спазма зида коронарне артерије и последичне опструкције лумена коронарне артерије 
|-
|'''2.'''||<big>Хипертофија (увећања) масе срчаног мишића</big> ||
* хипертофија која није праћена одговарајућим увећањем (умножавањем) циркулације
|-
|'''3.'''||<big>Промене у микроциркулацији</big> ||
* изазвана повишеним крвним притиском ([[хипертензивна криза]])
* [[шећерна болест]] и друге системске болести 
|}
У етиопатогенезу [[коронарна артеријска болест|исхемије срчаног мишића]] може да буде укључен само један (од у табели наведених фактора) или комбинација два, па и сва три наведена механизма. Тако на пример, болесник са атеросклеротичним обољењем коронарних артерија може да има и хипертензивну хипертрофију леве срчане коморе, као и микроваскуларну болест због [[шећерна болест|дијабетеса]].

=== Фактори ризика ===
[[Датотека:Ateroskleroza koronarke.PNG|лево|300п]]
И поред све бројнијих истраживања још увек није у потпуности разјашњена етиопатогенеза [[Коронарна артеријска болест|ИБС]]. Зато се у многобројним студијама описују бројни фактори ризика који предиспонирају одређене особе или одређену популацију ([[раса|расу]], [[пол]], [[узраст]]) да оболеле од ИБС, са већом учесталошћу него популација која није изложена истим факторима ризика.<ref name="Ref5"/>

Према неким студијама, учесталост миокардне исхемије код болесника који су преживели срчани удар креће се око 40% а сматра се да је више од 50% свих регистрованих исхемијских епизода неманифестно асимптоматско или немо).<ref>{{cite journal|author=Ilić S, Deljanin M, Lović K |display-authors= et al.|title= Učestalost, karakteristike i trogodišnji prognostički značaj asimptomatske miokardne ishemije registrovane u testu fizičkim opterećenjem u bolesnika sa preživelim infarktom miokarda.|journal= Facta universitatis|date=2000|volume=7|issue=1|pages=56–61}}</ref>

У Фрамингамској студији, која је заснована на тридесетчетворогодишњем праћењу више од 5.000 лица, код 25% пацијената који су доживели срчани удар није било никаквих [[Симптоми болести|симптома]] и [[Знаци болести|знакова]] и [[срчани удар]] није ни био регистрован.<ref>{{cite journal|author=Boland LL, Folsom AR, Sorlie PD, Taylor HA, Rosamond WD, Chambless LE, Cooper LS |title= Occurrence of unrecognized myocardial infarction in subjects aged 45 to 65 years (the ARIC study).|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-cardiology_2002-11-01_90_9/page/n30 |journal= American Journal of Cardiology.|date=2002|volume=90|issue=9|pages=927–931|doi= 10.1016/S0002-9149(02)02655-3|pmid= 12398956}}.</ref>

Иако етиопатогенеза атеросклерозе у исхемије счаног мишића није потпуно разјашњена, велику улогу у њеном развоју играју сем [[Хипертензија|повишеног крвног притиска]] - животна доб и повишене вредности гликемије, раније прележани [[срчани удар]], као и хируршка реваскуларизација срчаног мишића. Остали могући фактори ризика детаљније су приказани у доњим табелама.<ref>{{cite journal|author=R Tabibiazar, Steven E |title= Silent Ischemia in People With Diabetes: A Condition That Must Be Heard.|journal= Clin. Diabetes.|date=2003|volume=21|issue=|pages=5–9|doi= 10.2337/diaclin.21.1.5}}.</ref>
{{-}}

{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" style="margin:auto;"
|-
! style="background:lavender;" colspan="3"|<center> '''Могући фактори ризика у етиолопатогенези неманифестне исхемијске болести срца.<ref name="Ref5">''Национални водич добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење исхемијске болести срца'', Национални водич клиничке праксе Министарства здравља Србије, Београд, 2012. [http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2011/Decembar/Vodici/Vodic%20za%20dijagnostikovanje%20i%20lecenje%20ishemijske%20bolesti%20srca.pdf], Приступљено 7. 9. 2013.</ref>'''</center>
|-
! Фактори ризика !! Карактеристике
|-
|'''Независни'''|| 
* [[пушење дувана]],
* [[хипертензија|повишен крвни притисак]], 
* повећани серумски (укупни и ЛДЛ) [[холестерол]], низак [[Холестерол|ХДЛ холестерол]], 
* [[шећерна болест]], 
* старије животно доба (мушкарци старости >55 година и жене после [[менопауза|менопаузе]] и старости >65 година.
|-
|'''Предсипонирајући'''|| 
* гојазност, 
* абдоминална (трбушна) гојазност,
* мала физичка активност, 
* седентарни начин живота, 
* позитивна породична анамнеза за исхемијску болест срца у ранијем животном добу (<55 код мушкараца; <65 година код жена), 
* етничке карактеристике,
* психосоцијални фактори.
|-
|'''Условни'''||
* повишени [[Triglicerid|триглицериди]], 
* повишене мале ЛДЛ честице,
* повишен [[Homocistein|хомоцистеин]], 
* повишен [[Lipoprotein|липопротеин]] Лп (а), 
* повишен [[Fibrinogen|фибриноген]], 
* повишени инфламаторни маркери ([[Ц реактивни протеин|Ц-реактивни протеин]]).
|}

Исхемијска болест срца најчешће је резултат делимичне опструкције срчане артерије атеромом који настаје на зиду крвног суда у процесу [[Ateroskleroza|атеросклерозе]]. Зато се атеросклероза у око 95% случајева јавља као најчешћи, од бројних узрок хроничне исхемије у неманифестној исхемијској болести срца. У осталих 5% случајева узроци могу бити; [[колагена болест]], [[сифилис]], [[емболија]] коронарних крвних судова изазвана вегетацијама у бактеријском [[ендокард]]у итд.

Такође веома је важно у етиопатогенези разлучити шта је узрок грудног бола, посебно исхемијског, од неисхемијског бола у грудима. Неисхемијски бол може бити изазван неким другим озбиљним узроком, који такође захтева хитно лечење, нпр, [[дисекција аорте]], [[перикардитис]] или [[плућна емболија]]. Такође треба имати у виду да код пацијената са високим ризиком од срчаних болесдти, узроци могу бити и удружени, тј истовремени.

{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" style="margin:auto;"
|-
! style="background:lavender;" colspan="3"|<center> '''Фактори ризика повезани са коронарном атеросклерозом.'''</center>
|-
!<center>Фактори ризика!!<center> Карактеристике !!Степен доказа
|-
| '''[[Хипертензија]]''' || Ризик од коронарног обољења срца прогресивно расте са растом крвног притиска||<center>'''IIa'''
|-
|'''[[Гојазност]]''' || Због напора или узбуђења, након оброка, статичког напора, за време хладног времена||<center>'''IIа''' 
|-
|'''[[Хиперлипидемија]]''' || Ризик од настанка коронарне болести расте ако је повећан укупни ниво холестерола у плазми и/или ЛДЛ, уз истовремено ниску вредност ХДЛ у плазми.<ref>{{cite journal|author=Grundy SM |title= Cholesterol and coronary heart disease. A New Era|journal=JAMA|date=1986|volume=256|issue=20|pages= 2849–2858|doi= 10.1001/jama.1986.03380200087027}}</ref>||<center>'''IIа''' 
|-
|'''[[Шећерна болест]]''' || Ризик за коронарну болест расте 2-3 пута за мушкарце и 3-5 пута за жене||<center>'''Ib'''
|-
| '''[[Пушење дувана|Пушење]]''' ||Пушење је значајан фактор ризика за коронарна срчана обољења. Престанак пушења значајно смањује ризик који је упола мањи након прве године непушења.||<center>'''Ib'''  
|-
|'''[[Алкохол]]'''||Веза између коронарног срчаног обољења и алкохола је корелативна - најнижи ризик је при умереном конзумирању алкохола.||<center>'''IIb''' 
|-
|'''[[Анамнеза (медицина)|Породична анамнеза]] [[коронарна артеријска болест|исхемијске болести срца]]'''||Ризик од настанка оштећења коронарне циркулације је већи уколико је у породици било исхемијског обољења срца у ранијем животном добу (<55 код мушкараца; <65 година код жена)||<center>'''IIа''' 
|-
|'''[[Пол]]'''||Угрожени су мушкарци и жене након менопаузе.||<center>'''IIb'''  
|-
|'''[[uzrast|Доб]]'''||Ризик расте са годинама.||<center>'''IIb'''  
|}

У неколико епидемиолошких студија, показано је да је пушење важан фактор ризика и да је зависно од дозе тежина последица већа.<ref>{{cite journal|author=Fowkes FG, Housley E, Riemersma RA, Macintyre CC, Cawood EH, Prescott RJ, Ruckley CV |title=Smoking, lipids, glucose intolerance, and blood pressure as risk factors for peripheral atherosclerosis compared with ischemic heart disease in the Edinburgh Artery Study  |journal= Am J Epidemiol |date=1992|volume=135|issue=4|pages=331–340|doi=10.1093/oxfordjournals.aje.a116294 |pmid=1550087 }}.</ref><ref>{{cite journal|author=Criqui MH|title=Peripheral arterial disease—epidemiological aspects |journal=Vasc Med |date=2001|volume=6|issue=|pages=3–7|doi=10.1177/1358836X0100600i102 |pmid=11789963 }}.</ref> Престанак пушења је удружен са брзим опадањем инциденце ангинозних болова, која са изједначава са оном код непушача после годину дана од престанка пушења.<ref>{{cite journal|author=Ingolfsson IO, Sigurdsson G, Sigvaldason H, Thorgeirsson G, Sigfusson N |title= A marked decline in the prevalence and incidence of intermittent claudication in Icelandic men 1968-1986: a strong relationship to smoking and serum choles- terol—the Reykjavik Study.|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-clinical-epidemiology_1994-11_47_11/page/1237 |journal= J Clin Epidemiol.|date=1994|volume=47|issue=11|pages=1237–1243|doi= 10.1016/0895-4356(94)90128-7|pmid= 7722559}}</ref>
 
[[Шећерна болест]] је други фактор ризика. Ово је свакако важно код развоја тежих обољења, удружених са коронарном болести. Подаци о повезаности дијабетеса са НИБС су контрадикторни у светлу мултиваријантних анализа, али трајање и тежина дијабетеса погоршава ризик од настанка срчаног удара.<ref>{{cite journal|last1= Steg|first1= Ph. Gabriel|title=Oneyear cardiovascular event rates in outpatients with atherothrombosis.|journal= JAMA.|date=2007|volume=297|issue=11|pages=1197–1206|doi= 10.1001/jama.297.11.1197|last2= Bhatt|first2= Deepak L.|last3= Wilson|first3= Peter W. F.|last4= d'Agostino|first4= Ralph|last5= Ohman|first5= E. Magnus|last6= Röther|first6= Joachim|last7= Liau|first7= Chiau-Suong|last8= Hirsch|first8= Alan T.|last9= Mas|first9= Jean-Louis|last10= Ikeda|first10= Yasuo|last11= Pencina|first11= Michael J.|last12= Goto|first12= Shinya|last13= Reach Registry Investigators|first13= for the}}.</ref>

== Дијагноза ==
Откривање исхемије срчаног мишића (ИМ) код болесника без обзира на то да ли је праћена симптомима или је асимптоматска, значајно је због њеног неповољног утицају на прогнозу. Ангинозни бол је важан симптом исхемије који болесника доводи лекару, а асимптоматску (неманифестну) ИМ треба активно тражити и дијагностиковати на прехоспиталном нивоу.<ref>Gerstenblith, Gary, and Simeon. Margolis. ''Diagnosis of Coronary Heart Disease.'' Hopkins Heart (Jan. 2008): 18-25.</ref>

{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" style="margin:auto;"
|-
! style="background:lavender;" colspan="3"|<center> <big>Дијагностика пацијента без видљивих знакова акутног коронарног синдрома.<ref>{{cite journal|last1=Erhardt |first1=L. |title=Task force on the management of chest pain |doi=10.1053/euhj.2002.3194 |last2=Herlitz |first2=J. |last3=Bossaert |first3=L. |last4=Halinen |first4=M. |last5=Keltai |first5=M. |last6=Koster |first6=R. |last7=Marcassa |first7=C. |last8=Quinn |first8=T. |last9=Van Weert |first9=H. |author10=Task Force on the management of chest pain |journal=European Heart Journal |date=2002 |volume=23 |issue=15 |pages=1153–1176 |pmid=12206127 }}</ref></big>'''</center>.
|-
! Врста прегледа !! Примењена испитивања
|-
| '''Анамнеза'''||
* врста карактер и локализација тегоба,
* трајање тегоба, погоршање и озбиљност тегоба,
* постојање ИБС у породичној анамнези,
* досадашње акутне и хроничне болести,
* пушење, шећерна болсест, скутни и хронични стрес.
|-
|'''Физички преглед''' || 
* стање свести, 
* тип дисање, 
* крвни притисак, 
* аускултација рад срца, 
* мерење телесна температура и температура удова,
* остало према потреби
|-
|'''Радиографија грудног коша''' || 
* нативни снимак срца и плућа
* ЦТ или МР томографија ако се сумња на дисекцију аорте
* сцинтиграфија плућа, алтернативно томографи спиралним ЦТ, када се сумња на плућну емболију
|-
|'''Гасне анализе у артеријској крви'''||
|-
|'''Биохемијске анализе'''||
* крвна слика (хемоглобин, леукопцити, еритроцити, тромбоцити)
* [[Ц реактивни протеин]]
* CK, CK-Mb, TnT, TnI,
* [[креатинин]]
* остале анализе према потреби
|-
|'''Трансторакална ехокардиографија'''||
* код хемодинамских сметњи
* код сумње на дисекцију аорте
|-
|'''Тест физичким оптерећењем'''||
* откривање исхемије миокарда на ниском радном оптерећењу
|}

=== Дијагностички тестови<ref>{{ен}} Marc D Haber ''Angina Pectoris in Emergency Medicine Workup'' [http://emedicine.medscape.com/article/761889-workup emedicine]</ref> ===
Код свих болесника са суспектном неманифестном исхемијском болести срца потребно је урадити: биохемијске анализе крви, [[ЕКГ]] у миру, тест оптерећења, на покретној траци или ергоциклу, терапијску пробу нитроглицерином и додатна испитивања.<ref name="autogenerated2010">Ostojic M TB, Jancev M, et al. ''Protokol za prehospitalnu dijagnostiku i terapiju akutnog koronarnog sindroma''. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 2010.</ref>

==== Примена Бајесовог концепта вероватноће у избору теста ====
Основа сваког клиничког одлучивања базираног на примени неинвазивних тестова за процену присуства неманифестне исхемијске болести срца је дијагностичка могућност теста да процени њено присуство, односно одсуство. Ово се конвенционално приказује сензитивношћу, специфичношћу и предиктивномвредношћу датог теста и заснива се најчешће на Бајесовом концепту вероватноће.<ref>M.Ostojić, P.Mitrović, J.Milosavljević, N.Milić, J.Marinković–Erić, ''3.2. Bayes-ov koncept verovatnoće za prisustvo koronarne bolesti: primena Bayesoveteoreme u kliničkom odlučivanju'' u: Preporuke za prevenciju ishemijske bolesti srca, Pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. стр. 28 (2002)</ref>

{{цитирање|''Импликација Бајесовог концепта у интерпретацији неког кардиолошког теста произилази из анализе односа вероватноћа болести пре и после теста, у функцији позитивних или негативних резултата примењеног теста. По правилу, када лекар жели да потврди постојање ангине пекторис - бира тест високе специфичности, а ако жели да искључи неку болест - изабрани тест би требало да је високо сензитиван.<ref>{{cite journal|author=Dotlić R, Maksimović R, Dragićević T, Gajić M |title=Edukacija medicinske informatike na Medicinskom fakultetu u Beogradu |journal=Srpski arhiv za celokupno lekarstvo |date=1995|volume=123|issue=Suppl. 2|pages=1–4}}.</ref>''}}

Идеални тест за процену НИБС мора да има сензитивност и специфичност 100%, а његова предиктивна вредност је 100% у случају позитивног теста и 100% у случају негативног, без обзирана на вероватноћу присуства болести у тестираној популацији пре теста.
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" style="margin:auto;"
|-
! style="background:lavender;" colspan="3"|<center> <big>'''Сензитивност и специфичност теста теста.<ref name="Ref5"/>'''</big>
|-
! Сензитивност теста !! Специфичност теста
|-
|
* Сензитивност теста означава његову способност да у односу на златни стандард (коронарна ангиографија или аутопсија) открије болесника. 
* Ако је тест нпр 75% сензитиван, то значи да је он у 75 од 100 болесника био право позитиван, а у 25 лажно негативан.
||
* Специфичност теста је способност теста да препозна здравог испитаника у односу на златни стандард. 
* Ако је тест нпр 70% специфичан, то значи да је он у 70 здравих испитаника био право негативан, а у 30 лажно позитиван.
|}
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" style="margin:auto;"
|-
! style="background:lavender;" colspan="3"|<center> <big>'''Дијагностичка тачност теста.<ref name="Ref5"/>'''</big>
|-
|'''<big>Сензитивност (Сн)'''</big><br />% болесника код којих ангина пекторис постоји који се могу открити са позитивним тестом <big>'''ПП/(ПП+ЛН)'''</big>||[[Датотека:Holter EKG.jpg|150px|центар]] 
|-
|<big>'''Специфичност (Сп)'''</big><br />% здравих особа које се могу идентификовати негативним тестом <big>'''ПН/(ПН+ЛП)'''</big>||[[Датотека:Inferno Riesenslalom-02 2007.jpg|150px|безоквира|центар]]
|-
|<big>'''Скраћенице'''</big>|| <big>'''ПП'''</big> = право позитиван, <big>'''ЛП'''</big> = лажно позитиван, <big>'''ПН'''</big> = право негативан, <big>'''ЛН'''</big> = лажно негативан
|}

== Терапија ==
;Антитромбоцитна терапија
При сумњи на неманифестну исхемијсу болест срца, болеснику треба одмах дати аспирин у дози 100 мг дневно (по могућству облик који није гастрорезистентан). Терапију треба наставити као дуготрајну, изузев у случају јасних контраиндикација (алергија на аспирин, гастрични крварење после употребе аспирина).<ref name="autogenerated2010"/>
;Антикоагулантна терапија
Антикоагулантн лекови се примењују код свих пацијената са АКС (СТЕМИ, НСТЕМИ, НАП) истовремено са антитромбоцитним лековима.<ref name="autogenerated2010"/>
;Бета блокатори
Примена β-блокатора је дуготрајна терапија, осим у случају постојања контраиндикација. Нежељена дејства β-блокатора: срчана инсуфицијенција, бронхоспазам, брадикардија, хипотензија.<ref name="autogenerated2010"/>
;Статини
Сви болесници, уколико нису присутне јасне контраиндикације (оштећење јетре, миопатија на статине), треба да користе статине независно од вредности холестерола.<ref name="autogenerated2010"/>

Лекове који су прописани болеснику у болници нако постављене дијагнозе треба наставити и даље. Аспирин и β-блокатор доживотно, а ако болесник има јасне контраиндикације за аспирин, дати клопидогрел; АЦЕ инхибитор ако је придружен дијабетес, срчана инсуфицијенција и хипертензија. Уколико пацијент не толерише АЦЕ инхибитори, треба дати један лек из групе Сартана.<ref>Ostojic M. ''Preporuke za prevenciju ishemijske bolesti srca.'' Beograd: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije; 2002.</ref>

Статин пименити дуготрајно за ригорозну контролу липида. Уколико пацијент не толерише статин, дати фибратим и омега 3 масне киселине. Могућа је истовремена примена статина и фибрата, уколико су повишени триглицериди, уз велику опрезност од миопатије.<ref name="autogenerated2010"/>

Обавезна је измена начина живота, редукциона, хипокалоријска и хиполипемијска дијета, аеробна физичка активност уз примену лекова.<ref>{{cite journal|last1= Van De Werf|first1= F.|title=anagement of acute myocardial infarction in patients presenting with persistent ST-segment elevation: the Task Force on the Management of ST-Segment Elevation Acute Myocardial Infarction of the European Society of Cardiology|journal= European Heart Journal.|date= December 2008|volume=29|issue=23|pages=2909–45|doi= 10.1093/eurheartj/ehn416|pmid= 19004841|last2= Bax|first2= J.|last3= Betriu|first3= A.|last4= Blomstrom-Lundqvist|first4= C.|last5= Crea|first5= F.|last6= Falk|first6= V.|last7= Filippatos|first7= G.|last8= Fox|first8= K.|last9= Huber|first9= K.|last10= Kastrati|first10= A.|last11= Rosengren|first11= A.|last12= Steg|first12= P. G.|last13= Tubaro|first13= M.|last14= Verheugt|first14= F.|last15= Weidinger|first15= F.|last16= Weis|first16= M.|author17= ESC Committee for Practice Guidelines (CPG)}}</ref>

== Примарна превенција ==
Европско удружење кардиолога је као свој циљ зацртало да ниједно новорођено дете у трећем миленијуму не умре и не оболи од кардиоваскуларних болести, пре своје 65 године живота<ref name="Ref8">{{cite journal|author=Graham I, Atar D, Borch-Johnsen K, Boysen G, Burell G, Cifkova R|display-authors= et al. |title= European guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice: full text. Fourth Joint Task Force of the European Society of Cardiology and other societies on cardiovascular disease prevention in clinical practice (constituted by representatives of nine societies and by invited experts).|journal= Eur J Cardiovasc Prev Rehabil.|date= September 2007|volume=14|issue=2|pages=S1-113|doi= 10.1097/01.hjr.0000277983.23934.c9 |pmid= 17726407 }}.</ref> и као примарну превенцију препоручило је „шифру“ која упућује на здрав начин живота и контролу фактора ризика, која гласи:

:::::<math>0+3+5+140+5+3+0</math></small>
* <math>0</math> — ''без пушења (ни активног ни пасивног)'',
* <math>3</math> — ''најмање 3 km шетње дневно'',
* <math>5</math> — ''препоручљиво је конзумирати 5 оброка дневно са воћем и поврћем (минимум 400-600 g)'',
* <big>'''140'''</big> — ''систолни крвни притисак мањи од 140 mmHg'',
* <math>5</math> — ''укупни холестерол мањи од 5 mmol/l'',
* <math>3</math> — ''ЛДЛ холестерол мањи од 3 mmol/l'',
* <math>0</math> — ''без гојазности и шећерне болести.''

== Прогноза ==
Прогностички значај НИБС још увек је нејасан упркос мноштву података о овој болести, можда зато што ова дијагноза „лабаво обухвата“ јако широк спектар налаза из различитих истражних модалитет. Знаци НИБС крећу се од пролазног, претежно асимптоматског СТ сегмента, чије се одступања открива тек током континуираног амбулантног електрокардиографског мониторинга или на стресом-провоциране асимптоматске електрокардиографске промена физичким напором, изазване недостком перфузије у срчаном мишићу која је изазвана техником стресног поремећаја током снимања.<ref>Gerstenblith, Gary, and Simeon Margolis. ''Lifestyle Measures to Prevent and Treat Coronary Artery Disease.'' Hopkins Heart (Jan. 2008): 25-36.</ref>

== Види још ==
* [[Коронарна артеријска болест|Исхемијска болест срца]]
* [[Срчани удар|Инфаркт миокарда]]
* [[Ангина пекторис]]
* [[Изненадна срчана смрт]]
* [[Срчана инсуфицијенција]]
* [[Атеросклероза]]
* [[Шећерна болест]]

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извори ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.heart.org/HEARTORG/Conditions/HeartAttack/PreventionTreatmentofHeartAttack/Silent-Ischemia-and-Ischemic-Heart-Disease_UCM_434092_Article.jsp#.VvJbRNLhCt8 Silent Ischemia and Ischemic Heart Disease]
* [http://www.texasheart.org/HIC/Topics/Cond/silent.cfm Silent Ischemia, Related terms: ischemia, restricted blood flow]
{{-}}



{{Медицинско упозорење}}
{{Подножје|Медицина}}

[[Категорија:Срчане болести]]
[[Категорија:Болести повезане са старењем]]