Изворни код странице Молекул

[[Датотека:Atisane3.png|мини|400п|[[Тродимензионални простор|3Д]] (лево и центар) и [[Дводимензионални простор|2Д]] репрезентације [[терпеноид]]ног<ref>{{harvnb|Firn|2010|pp=}}</ref> молекула атисана]]

'''Молекул''' ({{јез-лат|molecula}}: мала маса, од {{јез-лат|moles}}: маса), стабилна целина удружених атома. Молекул чине [[атом]]и (два или више) повезани електронима у [[ковалентна веза|ковалентној вези]].{{sfn|March|1992|pp=}}{{sfn|Miessler|Tarr|2004|pp=}} Молекул се може састојати од атома истих елемената (молекул елемента) на пример кисеоник у ваздуху који удишемо налази се у молекули -{O}-<sub>2.</sub><ref name="iupac">{{GoldBookRef| title = molecule| url = http://goldbook.iupac.org/M04002.html|year=1994}}</ref>{{sfn|Puling|1970|pp=}}{{sfn|Ebbin|1990|pp=}}<ref>{{harvnb|Brown|Kemp|Brown|LeMay|Bursten|2003|pp=}}</ref> Може се састојати и од атома различитих елемената (молекул једињења) на пример водоник (-{H}-) и кисеоник (-{O}-) граде воду -{H<sub>2</sub>O}-.

<blockquote><math>\mathit{2}H{\scriptstyle\text{2}}  +  O{\scriptstyle\text{2}}  \longrightarrow \mathit{2}H{\scriptstyle\text{2}}O</math></blockquote>

Молекули су сувише мали да би се видели голим оком. Димензија су од 0,1 до 100 нанометара (0,0000000001 до 0,00000001 m) мада има и изузетака. Рецимо [[макромолекул]] [[ДНК]]{{sfn|Mount|1997|p=1}} а нарочито [[Аналитичка хемија|инструменталне методе]].<ref name="|isbn0-03-002078-6">{{harvnb|Nieman|Skoog|Holler|1998|pp=}}</ref><ref name="pmid6353577">{{cite journal|title = Hyphenated techniques for analysis of complex organic mixtures |doi=10.1126/science.6353577 | bibcode = 1983Sci...222..291W |year=1983|last1=Wilkins|first1= C. | journal = Science | volume = 222 | issue = 4621 | pmid = 6353577 |pages=291–6}}</ref><ref name="pmid9008869">{{cite journal|title = High-performance Liquid Chromatography/NMR Spectrometry/Mass Spectrometry:Further Advances in Hyphenated Technology |doi=10.1002/(SICI)1096-9888(199701)32:1<64::AID-JMS450>3.0.CO;2-7 |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-mass-spectrometry_1997-01_32_1/page/64 |year=1997| last1=Holt| first1 = R. M. | last2=Newman| first2 = M. J. | last3=Pullen| first3 = F. S. | last4=Richards| first4 = D. S. | last5=Swanson| first5 = A. G. | journal = Journal of Mass Spectrometry | volume = 32 | pmid = 9008869 | issue = 1|pages=64–70| bibcode = 1997JMSp...32...64H }}</ref><ref name="pmid9253184">{{cite journal|title = Chromatographic and hyphenated methods for elemental speciation analysis in environmental media |doi=10.1016/S0021-9673(97)00325-7 |year=1997| last1=Ellis| first1 = Lyndon A. | last2=Roberts| first2 = David J. | journal = Journal of Chromatography A | volume = 774 | pmid = 9253184 | issue = 1–2|pages=3–19}}</ref><ref name="pmid12462614">{{cite journal|title = Hyphenated techniques in anticancer drug monitoring |doi=10.1016/S0021-9673(02)01228-1 |year=2002| last1=Guetens| first1 = G | last2=De Boeck | first2 = G | last3=Wood| first3 = M | last4=Maes| first4 = R.A.A | last5=Eggermont| first5 = A.A.M | last6=Highley| first6 = M.S | last7=Van Oosterom | first7 = A.T | last8=De Bruijn | first8 = E.A | last9=Tjaden| first9 = U.R | journal = Journal of Chromatography A | volume = 976 | pmid = 12462614 | issue = 1–2|pages=229–38}}</ref><ref name="pmid12462615">{{cite journal|title = Hyphenated techniques in anticancer drug monitoring |doi=10.1016/S0021-9673(02)01227-X |year=2002| last1=Guetens| first1 = G | last2=De Boeck | first2 = G | last3=Highley| first3 = M.S | last4=Wood| first4 = M | last5=Maes| first5 = R.A.A | last6=Eggermont| first6 = A.A.M | last7=Hanauske| first7 = A | last8=De Bruijn | first8 = E.A | last9=Tjaden| first9 = U.R | journal = Journal of Chromatography A | volume = 976 | pmid = 12462615 | issue = 1–2|pages=239–47}}</ref>

[[Стехиометрија|Однос елемената]] који граде једињење,<ref>Zumdahl, Steven S. ''Chemical Principles''. Houghton Mifflin, New York (2005). pp. 148-150.</ref><ref>Internal Combustion Engine Fundamentals, John B. Heywood</ref> изражава се [[Емпиријска формула|емпиријском формулом]].<ref>{{GoldBookRef | title = Empirical formula | file = E02063}}</ref> На пример, воду граде [[водоник]] и [[кисеоник]] у односу 2:1, -{H<sub>2</sub>O}-, а етил [[алкохол]], ([[етанол]]<ref>{{cite journal|last1=González| first1 = Begoña | last2=Calvar| first2 = Noelia | last3=Gómez| first3 = Elena | last4=Domínguez| first4 = Ángeles |year=2007| title = Density, dynamic viscosity, and derived properties of binary mixtures of methanol or ethanol with water, ethyl acetate, and methyl acetate at T = (293.15, 298.15, and 303.15) K | journal = The Journal of Chemical Thermodynamics | volume = 39 | issue = 12 | doi = 10.1016/j.jct.2007.05.004 |pages=1578–1588| bibcode = 2007JChTh..39.1578G }}</ref>) [[угљеник]], водоник и кисеоник у односу 2:6:1, -{C<sub>2</sub>H<sub>6</sub>O}-. Овај однос не мора увек да одређује јединствени молекул - [[диметил етар]]<ref>{{Cite web|url=| title = dimethyl ether - PubChem Public Chemical Database | work = The PubChem Project | location = USA | publisher = National Center for Biotechnology Information}}</ref> има исти однос као етанол, на пример. Молекули који се састоје од истих атома али у различитом распореду се зову [[Изомер (хемијски)|изомери]].<ref>{{harvnb|Eliel|1994|pp=52–53}}</ref>

[[Хемијска формула|Хемијска]] или молекулска формула одређује тачније редослед атома који граде молекул па је формула етанола -{CH<sub>3</sub>CH<sub>2</sub>OH}- а диметилетра -{CH<sub>3</sub>OCH<sub>3</sub>}-. За представљање сложенијих молекула где атоми могу бити различито распоређени у простору користе се структурне формуле. [[Молекулска маса]] је збир маса атома који чине молекул, и попут атомске, изражава се у атомским јединицама масе (атомска јединица масе = 1/12 масе [[изотоп]]а <sup>12</sup>C).<ref>{{harvnb|Choppin|Liljenzin|Rydberg|1995|pp=3–5}}</ref><ref>{{cite journal|title = The Radio-Elements and the Periodic Law |doi=10.1038/091057a0 |year=1913|last1=Soddy|first1= Frederick | journal = Nature | volume = 91 | issue = 2264 | bibcode = 1913Natur..91...57S |pages=57–58| s2cid = 3975657 | url = https://zenodo.org/record/1429562 }}</ref>

Дуго се мислило да су дужине хемијски веза и њихови углови у молекулу константни. Међутим, модерним структурним методама нађено је да се геометрија хемијске везе незнатно мења, нарочито код сложенијих молекула.

Наука о молекулима се назива ''молекулском хемијом'' или ''[[молекулска физика|молекулском физиком]]'',<ref>{{Cite book|author = A.R. Leach|title=Molecular Modelling: Principles and Applications|url = https://archive.org/details/molecularmodelli0000leac|year=2001|isbn=978-0-582-38210-7|pages=|publisher=Prentice Hall }}</ref><ref>{{harvnb|Frenkel|1996|pp=}}</ref> у зависности од тога да ли је фокус на хемији или физици. Молекулска хемија се бави законима који владају над интеракцијама између молекула које доводе до формирања и разлагања [[хемијска веза|хемијских веза]], док се молекулска физика бави законима о молекулским структурама и њиховим својствима. Међутим, у пракси разлика није јасно дефинисана. У наукама о молекулима, молекул се састоји од стабилног система са два или више атома. [[Полиатомиски јон]]и се могу сматрати наелектрисаним молекулима. Термин ''нестабилни молекул'' се користи за веома [[реактивност (хемија)|реактивне]] врсте, тј., краткотрајне констракте ([[Резонанција (хемија)|резонанције]]) електрона и [[атомско језгро|језгара]], као што су [[радикал (хемија)|радикали]],<ref>{{cite book |last1= Oakley |first1= Richard T. | title = Progress in Inorganic Chemistry. Cyclic and Heterocyclic Thiazenes | volume = 36 | year = 1988 | doi = 10.1002/9780470166376.ch4 | url = http://www.chembio.uoguelph.ca/oakley/papers/rto_086.pdf | isbn = 978-0-470-16637-6 | pages = 299–391 | access-date = 14. 02. 2017 | archive-date = 23. 09. 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20150923202507/http://www.chembio.uoguelph.ca/oakley/papers/rto_086.pdf | url-status = dead }}</ref><ref>{{cite book|last1=Rawson| first1 = J | last2=Banister| first2 = A | last3=Lavender| first3 = I | title = Advances in Heterocyclic Chemistry Volume 62. The Chemistry of Dithiadiazolylium and Dithiadiazolyl Rings | volume = 62 |year=1995| doi = 10.1016/S0065-2725(08)60422-5 |isbn=978-0-12-020762-6 |pages=137–247}}</ref> молекулски [[јон]]и,<ref name="lenntech.com">[http://www.lenntech.com/Periodic-chart-elements/ionization-energy.htm Chemical elements listed by ionization energy]. Lenntech.com</ref> [[Ридбергов молекул|Ридбергови молекули]],<ref>''Molecular Spectra and Molecular Structure, Vol. I, II and III'' Gerhard Herzberg, Krieger Pub. Co, revised ed. 1991.</ref><ref>{{Cite book|title=Atoms and Molecules: An Introduction for Students of Physical Chemistry|url=https://archive.org/details/atomsmoleculesin0000karp|last1=Karplus|first1=Martin| last2 = Porter| first2 = Richard N.|publisher=Benjamin & Company, Inc.|year=1970|pages=|isbn=9780805352184 }}</ref> [[прелазно стање|прелазна стања]],<ref>{{harvnb|Solomons|2004|pp=}}</ref><ref>{{Cite book|title=Introduction to Computational Chemistry | publisher = John Wiley and Sons Ltd | location = England |year=1999|last1=Jensen|first1=Frank|pages=}}</ref> [[Ван дер Валсова веза|ван дер Валсови комплекси]],<ref name="YF">{{Cite book|last1=Sears|first1=Francis Weston| last2=Young| first2 = Hugh D.| last3=Freedman| first3 = Roger A.|last4=Ford|first4=A. G.|authorlink1= | title = Sears and Zemansky's university physics with modern physics | edition = 11th | language = | publisher = Pearson Addison Wesley | location = San Francisco |year=2004| orig-date=| quote = |isbn=978-0-8053-8684-4| oclc = | doi = | url = | accessdate=}}</ref><ref>{{cite journal |last1= Milton|first1= Kimball A.|title=The Casimir Effect: Physical Manifestations of Zero Point Energy|date= 1999|url= |journal= |volume=|issue= |pages= |doi= |arxiv=hep-th/9901011|bibcode= 1999hep.th....1011M|author2=Iver Brevik|author3=V. N. Marachevsky}}</ref><ref>{{Cite book|last1=Sears|first1=Francis Weston| last2=Young| first2 = Hugh D.| last3=Freedman| first3 = Roger A.|last4=Ford|first4=A. G.|authorlink1= | editor = | title = Sears and Zemansky's university physics with modern physics | edition = 11th | language = | publisher = Pearson Addison Wesley | location = San Francisco |year=2004| orig-date=}}</ref> или системи колизирајућих атома као у [[Бозе-Ајнштајнов кондензат|Бозе-Ајнштајновом кондензату]].<ref>{{cite journal |authorlink1= Lev Landau|author=L. Landau]] | title = Theory of the Superfluidity of Helium II |url = https://archive.org/details/sim_physical-review_1941-08-15_60_4/page/n72| journal=Physical Review |year=1941| volume=60 | doi=10.1103/PhysRev.60.356 | issue=4 | bibcode = 1941PhRv...60..356L |pages=356–358}}</ref><ref>{{cite journal|author=M.H. Anderson |author2=J.R. Ensher |author3=M.R. Matthews |author4=C.E. Wieman |author5=E.A. Cornell | title = Observation of Bose–Einstein Condensation in a Dilute Atomic Vapor | journal=Science |year=1995| volume=269 | jstor=2888436 | doi=10.1126/science.269.5221.198 | pmid=17789847 | issue=5221 | bibcode = 1995Sci...269..198A |pages=198–201|s2cid=540834 }}</ref>

== Историја и етимологија ==
{{Main|Историја молекулске теорије}}
[[Датотека:Dalton John desk.jpg|мини|130п|[[John Dalton|Џон Далтон]]<ref>{{cite web|last= | first =
| title = John Dalton
| publisher = Chemical Heritage Foundation| url = http://www.chemheritage.org/discover/online-resources/chemistry-in-history/themes/the-path-to-the-periodic-table/dalton.aspx
| format =
| doi =|accessdate=19. 1. 2014
| archiveurl = |archivedate=}}</ref>{{sfn|Smith|1856|p=279}}]]
У -{[[Merriam-Webster]]}- речнику<ref>{{cite web |url=http://www.wbrookfieldlibrary.org/charles.html |title=About Charles Merriam |publisher=wbrookfieldlibrary.org |date= |accessdate=4. 2. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100127023200/http://www.wbrookfieldlibrary.org/charles.html |archive-date=27. 01. 2010 |url-status=dead }}</ref> и [[Онлајн етимолошки речник|Онлајн етимолошком речнику]],<ref name="Ohio U">{{cite web|publisher=Ohio University | title = Online Etymology Dictionary |year=2003 | url = http://infotree.library.ohiou.edu/single-records/2705.html | accessdate=5. 1. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070211224701/http://infotree.library.ohiou.edu/single-records/2705.html |archive-date=11. 2. 2007 |url-status=dead }}</ref> реч "молекул" је изведена из [[Латински језик|латинске речи]] "[[Мол (јединица)|мол]]" или мала јединица масе.

''Молекул'' (1794) – „екстремно мала честица“, од фр. -{''molécule''}- (1678), из модерног латинског -{''molecula''}-, диминутива латинке речи -{''moles''}- „маса, баријера“. Ово наизглед непрецизно значење речи (коришћено до касног [[18. век]]а само у латинској форми) проистиче из [[René Descartes|Декартесове]] филозофије.<ref name="Russell2004p516">{{harvnb|Russell|1946|pp=516}}</ref><ref name="Britannica">{{cite journal|title = René Descartes |first1=Richard A. |last1=Watson|authorlink1= | work = Encyclopædia Britannica | publisher = Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica Inc |year=2012| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/158787/Rene-Descartes | accessdate=31. 3. 2012}}</ref>

Дефиниција молекула је еволуирала са повећањем знања о структури молекула. Ране дефиниције су биле мање прецизне, и дефинисале су молекуле као најмање [[Списак честица|честице]] чистих [[хемијска супстанца|хемијских супстанци]] које задржавају своју [[хемијско једињење|композицију]] и хемијска својства.<ref>{{cite web|author=|title=Molecule Definition|url=http://antoine.frostburg.edu/chem/senese/101/glossary/m.shtml|date=|access-date=14. 02. 2017|archive-date=13. 10. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141013143129/http://antoine.frostburg.edu/chem/senese/101/glossary/m.shtml#molecule|url-status=}} (Frostburg State University)</ref> Та дефиниција често није одржива, пошто многе супстанце, као што су [[стијена|стене]], [[со]]ли, и [[метал]]и, састављене од великих кристалних мрежа [[хемијска веза|хемијски везаних]] атома или [[јон]]а, и не састоје се од засебних молекула.

== Величина молекула ==
Већина молекула је сувише мала да би се могла видети голим оком, мада постоје изузеци. [[ДНК]] [[макромолекул]] може да досегне [[макроскопске]] величине,<ref>{{harvnb|Reif|1965|pp=2}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Jaeger|first1= Gregg| title = What in the (quantum) world is macroscopic?| journal = American Journal of Physics|year=2014| volume = 82 | issue = 9 | doi = 10.1119/1.4878358| bibcode = 2014AmJPh..82..896J |pages=896–905}}</ref> као и молекули многих [[полимер]]а. Молекули који су уобичајени градивни блокови у органској синтези имају димензије од неколико [[ангстрем]]а (Å) до неколико десетина Å. Појединачни молекули се обично не могу уочити путем обичног [[светло|светла]] (као што је горе поменуто), али се мали молекули и чак обриси појединачних атома могу назрети у појединим околностима употребом [[Микроскоп атомских сила|микроскопа атомских сила]].<ref name="Lang et. al.">{{cite journal|last1=Lang| first1 = D. P.| last2=Hite| last3=Simmonds| last4=McDermott| last5=Pappas| last6=Martinis| first6 = John M.| title = Conducting atomic force microscopy for nanoscale tunnel barrier characterization| journal = Review of Scientific Instruments|year=2004| volume = 75| doi = 10.1063/1.1777388| url = http://rsi.aip.org/resource/1/rsinak/v75/i8/p2726_s1| bibcode = 2004RScI...75.2726L| issue = 8| accessdate=14. 2. 2017|archive-url=https://archive.today/20130223113907/http://rsi.aip.org/resource/1/rsinak/v75/i8/p2726_s1|archive-date=23. 2. 2013|url-status=dead|pages=2726–2731}}</ref>

=== Најмањи молекулски пречник ===
Најмањи молекул је [[Диатомски молекул|диатомски]] [[водоник]] (-{H}-<sub>2</sub>), са дужином везе од 0,74 Å.<ref>{{harvnb|DeKock|1989|pp=199}}</ref><ref>{{Cite book| last1 = Hammond|first1= C.R.| title = Handbook of Chemistry and Physics| year = 2012| url = http://www.hbcpnetbase.com//articles/04_01_91.pdf| chapter = Section 4: Properties of the Elements and Inorganic Compounds| access-date = 14. 02. 2017| archive-date = 11. 11. 2011| archive-url = https://web.archive.org/web/20111111050116/http://www.hbcpnetbase.com//articles/04_01_91.pdf| url-status = }}</ref>

=== Највећи молекулски пречник ===
[[Мезопорозна силика]] је произведена са дијаметром од 1000 Å (100 -{nm}-)<ref>{{cite journal| title = Sub 2-μm Macroporous Silica Particles Derivatized for Enhanced Lectin Affinity Enrichment of Glycoproteins | last1=Mann| first1 = Benjamin F. | last2=Amanda| first2 = P K.. Mann | last3=Skrabalak| first3 = Sara E. | last4=Novotny| first4 = Milos V. | journal = Anal. Chem. |year=2013| volume = 85 | issue = 3 | doi = 10.1021/ac303274w |pages=1905–1912| pmid = 23278114 | pmc = 3586544 }}</ref><ref name="katiyar">{{cite journal|last1=Katiyar| first1 = Amit| last2=Yadav| first2 = Santosh| last3=Panagiotis| first3 = G| last4=Neville| first4 = Smirniotis| last5=Pinto| first5 = G| title = Synthesis of ordered large pore SBA-15 spherical particles for adsorption of biomolecules | journal = Journal of Chromatography | volume = 1122 |year=2006| doi = 10.1016/j.chroma.2006.04.055 | pmid = 16716334 | issue = 1–2 |pages=13–20}}</ref><ref name="trewyn">{{cite journal|last1=Trewyn| first1 = Brian G.| last2=Nieweg| first2 = Jennifer A.| last3=Zhao| first3 = Yannan|last4=Lin|first4=Victor S.-Y. | title = Biocompatible mesoporous silica nanoparticles with different morphologies for animal cell membrane penetration | journal = Chemical Engineering Journal | issue = 137 |year=2007| doi = 10.1016/j.cej.2007.09.045 | volume = 137|pages=23–29}}</ref>

=== Пречник ===
''Ефективни молекулски пречник'' је величина који молекул има у раствору.<ref>{{cite journal|last1=Chang| first1 = RL| last2=Deen| first2 = WM| last3=Robertson| first3 = CR|author4=Brenner BM.
| title = Permselectivity of the glomerular capillary wall: III. Restricted transport of polyanions
|url=https://archive.org/details/sim_kidney-international_1975-10_8_4/page/212| journal = Kidney Int.
| volume = 8
| issue = 4 | pages =212–218|year=1975| pmid = 1202253| doi = 10.1038/ki.1975.104
}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Chang| first1 = RL| display-authors=4 | last2=Ueki| first2 = IF| last3=Troy| first3 = JL| last4=Deen| first4 = WM| last5=Robertson| first5 = CR|author6=Brenner BM.
| title = Permselectivity of the glomerular capillary wall to macromolecules. II. Experimental studies in rats using neutral dextran
|url=https://archive.org/details/sim_biophysical-journal_1975-09_15_9/page/887| journal = Biophys J.
| volume = 15
| issue = 9 | year =1975| pmid = 1182263| doi = 10.1016/S0006-3495(75)85863-2| pmc = 1334749| bibcode = 1975BpJ....15..887C|pages=887–906}}</ref>
[[Табела пермселективности за разне супстанце]] садржи примере.<ref name="boron">{{Cite book|last1=Boron| first1 = Walter F. | last2=Boulpaep| first2 = Emile L. | title = Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approach |year=2005|url=https://archive.org/details/medicalphysiolog0000boro| publisher = Elsevier/Saunders | location = |isbn=978-1-4160-2328-9| oclc = |doi=|pages=[https://archive.org/details/medicalphysiolog0000boro/page/761 761]}}</ref>

== Формуле молекула ==
=== Типови хемијских формула ===
{{main|Хемијска формула}}
[[Хемијска формула]] молекула се састоји од низа симбола [[хемијски елемент|хемијских елемената]], бројева, а понекад и других симбола, као што су мале, средње и витичасте заграде, цртице, ''плус'' (+) и ''минус'' (−) знаци. Формуле су ограничене на појединачне типографске линије симбола, које могу да обухвате субскрипте и суперскрипте.

[[Емпиријска формула]] једињења је веома једноставни тип хемијске формуле. Она је најједноставнији [[Цијели број|целобројни]] [[однос]] хемијских елемената од којих се једињење састоји. На пример, вода се увек састоји од атома [[водоник]]а и [[кисеоник]]а у односу 2:1, а етил [[алкохол]] или [[етанол]] се увек састоји од [[угљеник]]а, водоника, и кисеоника у односу 2:6:1. Међутим, то јединствено не одређује врсту молекула – на пример [[диметил етар]] има исти однос атома као етанол. Молекули са истим [[атом]]има у различитим аранжманима се називају [[Изомер (хемијски)|изомерима]]. Такође [[угљени хидрати]], на пример, имају исти однос (угљеник:водоник:кисеоник = 1:2:1) (и стога исту емпиријску формулу), али различите тоталне бројеве атома у молекулу.

[[Молекулска формула]] одражава прецизан број атома од којих се молекул састоји и тако карактерише различите молекуле. Различити изомери могу да имају исти атомски састав, мада су различити молекули.

Емпиријска формула је обично иста као и молекулска формула, иако то није увек случај. На пример, молекул [[ацетилен]]а има молекулску формулу -{C<sub>2</sub>H<sub>2</sub>}-, док је најједноставнији целобројни однос елемената -{CH}-.

[[Молекулска маса]] се може израчунати из [[хемијска формула|хемијске формуле]] и изражава се у конвенцијалној [[атомска јединица масе|атомској јединици масе]] једнакој 1/12 масе неутралног атома угљеника-12 (<sup>12</sup>[[угљеник|C]] [[изотоп]]а). За умрежене чврсте материје се користи термин [[формула јединице]] у [[Стехиометрија|стехиометријским]] прорачунима.

=== Структурна формула ===
{{main|Структурна формула}}
[[Датотека:Cobalamin skeletal.svg|мини|200п|Скелетална структурна формула [[Vitamin B12|витамина Б12]].<ref name="AJCN">{{cite journal|title = Vitamin B-12: Plant sources, requirements, and assay |pmid=3046314 |last1=Herbert|first1= Victor | url = http://www.ajcn.org/content/48/3/852.full.pdf+html |year=1988| volume = 48 | issue = 3 Suppl | journal = The American Journal of Clinical Nutrition |pages=852–8| doi=10.1093/ajcn/48.3.852}}</ref><ref>{{Cite journal|vauthors=Wakayama EJ, Dillwith JW, Howard RW, Blomquist GJ| title = Vitamin B<sub>12</sub> levels in selected insects| journal= Insect Biochemistry|year=1984| volume= 14| doi= 10.1016/0020-1790(84)90027-1| issue = 2 |pages=175–179}}</ref><ref>{{Cite journal|vauthors=Albert MJ, Mathan VI, Baker SJ | title = Vitamin B<sub>12</sub> synthesis by human small intestinal bacteria| journal= INature|year=1980| volume= 283| doi= 10.1038/283781a0| issue = 5749| pmid=7354869 |pages=781–782| bibcode = 1980Natur.283..781A| s2cid = 4302293}}</ref> Многи [[Органско једињење|органски молекули]] су сувише компликовани да би се специфицирали хемијском формулом (молекулском формулом).]]

За молекуле са компликованом тродимензионом структуром, посебно код молекула који садрже атоме са четири различита супституента, једноставна молекулска формула или чак полуструктурна [[хемијска формула]], није довољна да потпуно опише молекул. У том случају се користи графички тип формуле који се назива [[структурна формула|структурном формулом]].<ref name="IUPAC-2006"/><ref name="IUPAC-2006">{{cite journal|last1=Brecher|first1=J.| title = Graphical representation of stereochemical configuration (IUPAC Recommendations 2006) | journal = Pure and Applied Chemistry |year=2006| volume = 78 | issue = 10 | url = http://www.iupac.org/publications/pac/pdf/2006/pdf/7810x1897.pdf | doi = 10.1351/pac200678101897 |pages=1897–1970|s2cid=97528124 }}</ref> Структурне формуле могу да се представе једнодимензионим хемијским именом, мада таква [[IUPAC номенклатура|хемијска номенклатура]] захтева знатан број речи и чланова који нису део хемијских формула.<ref>{{Cite book|title=Nomenclature of Organic Chemistry |url=https://archive.org/details/nomenclatureofor0000inte | orig-date=1958 (A: Hydrocarbons, and B: Fundamental Heterocyclic Systems), 1965 (C: Characteristic Groups) |year=1971| edition = 3rd | publisher = Butterworths | location = London |isbn=978-0-408-70144-0|pages=}}</ref><ref name="blue book">{{BlueBook1979}}. {{BlueBook1993}}. {{BlueBook2004}}</ref><ref>{{Cite book|title=Compendium of Terminology and Nomenclature of Properties in Clinical Laboratory Sciences |url=https://archive.org/details/internationaluni0000unse_h6k8 | series = IMPACT Recommendations 1995 |year =1995 | location = Oxford | publisher = Blackwell Science |isbn=978-0-86542-612-2|pages=}}</ref>

{| class="wikitable centered" style="text-align:center"
|+ Поређење различитих формула на различитим нивоима апстракције.
|-
! rowspan="2" style="height:30px; width: 12.5%" |
! colspan="4" style="height:15px" | [[Структурна формула|Структурне формуле]]
! colspan="3" style="height:15px" | Остали облици
|-
! style="width: 12.5%"| [[Луисова структура]]
! style="width: 12.5%"| Валентна формула
! style="width: 12.5%"| Ната пројекција
! style="width: 12.5%"| Скелетална формула
! style="width: 12.5%"| Конституциона формула
! style="width: 12.5%"| [[Хемијска формула|Молекулска формула]] 
! style="width: 12.5%"| [[Емпиријска формула]]
|-
| style="background:#efefef;"| [[Метан]]
| [[Датотека:Methan Elektronenformel.svg|80px]]
| [[Датотека:Methan Lewis.svg|80px]]
| [[Датотека:Methan Struktur.svg|80px]]
| style="background:#fff;"| не постоји
| -{CH<sub>4</sub>}- 
| -{CH<sub>4</sub>}-
| -{CH<sub>4</sub>}-
|-
| style="background:#efefef;"| [[Пропан]]
| [[Датотека:Propan Elektronenformel.svg|80px]]
| [[Датотека:Propan Lewis.svg|80px]]
| [[Датотека:Propan Struktur.svg|80px]]
| style="background:#fff;"|[[Датотека:Propan Skelettformel.svg|60px]]
| -{CH<sub>3</sub>–CH<sub>2</sub>–CH<sub>3</sub>}-
| -{C<sub>3</sub>H<sub>8</sub>}-
| -{C<sub>3</sub>H<sub>8</sub>}-
|-
| style="background:#efefef;"| [[Сирћетна киселина]]
| [[Датотека:Essigsäure Elektronenformel.svg|80px]]
| [[Датотека:Essigsäure Valenzstrichformel.svg|80px]]
| [[Датотека:Essigsäure Struktur.svg|80px]]
| style="background:#fff;"|[[Датотека:Essigsäure Skelettformel.svg|60px]]
| -{CH<sub>3</sub>–COOH}-
| -{C<sub>2</sub>H<sub>4</sub>O<sub>2</sub>}-
| -{CH<sub>2</sub>O}-
|-
| style="background:#efefef;"| [[Вода]]
| [[Датотека:Wasser Elektronenformel.svg|60px]]
| [[Датотека:WasserValenz.svg|60px]]
| [[Датотека:WasserKonstitution.svg|60px]]
| style="background:#fff;"| не постоји
| не постоји
| -{H<sub>2</sub>O}-
| -{H<sub>2</sub>O}-
|}

Општи просторни молекуларни модели су [[просторно-пуњавајући модел|просторно-пуњавајући]] и [[модел штапића и кугле|штапићасти]] модел.

== Геометрија молекула ==
{{Main|Геометрија молекула}}

Молекули имају фиксне [[механичка равнотежа|равнотежне]] геометрије — дужине веза и углова — око којих они непрестано осцилују путем вибрационих и ротационих кретања. Чисте супстанце се састоје од молекула са истим просечним геометријским структурама. Хемијска формула и структура молекула су два важна фактора који одређују његова својства, посебно његову [[реактивност (хемија)|реактивност]]. [[Изомер (хемијски)|Изомери]] имају исту хемијску формулу али нормално имају веома различите особине услед њихових различитих структура. [[Стереоизомер]]и, специфични тип изомера, могу да имају веома слична физичко-хемијска својства, а истовремено различите [[биохемија|биохемијске]] активности.<ref>{{Cite book| title = Stereochemistry of Organic Compounds | edition = 1 | last1=Eliel| first1 = Ernest L. | last2=Wilen| first2 = Samuel H. |year=1994| publisher = Wiley, John & Sons, Incorporated |isbn=978-0-471-01670-0| url = https://books.google.com/books?id=IyfwAAAAMAAJ&q=Stereochemistry+of+Organic+Compounds|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|title=Basic Organic Stereochemistry | last1=Eliel| first1 = Ernest L. | last2=Wilen| first2 = Samuel H. | last3=Doyle| first3 = Michael P. | publisher = Wiley-Interscience | edition = 1. |year=2001|isbn=978-0-471-37499-2| url = https://books.google.com/books?id=wSXwAAAAMAAJ&q=Basic+Organic+Stereochemistry|pages=}}</ref>

== Молекулска спектроскопија ==
{{Main|Спектроскопија}}

'''Молекулска спектроскопија''' се бави респонсом ([[фреквентни спектар|спектром]]) молекула који интерагују са тестним сигналима познате [[енергија|енергије]] (или [[фреквенција|фреквенције]], у складу са [[Планкова константа|Планковом формулом]]). Молекули имају квантизоване енергијске нивое, који се могу анализирати детектовањем молекулске енергије размене путем [[Апсорбанција|апсорбанције]] или [[Емисиони спектар|емисије]].<ref name="iupac2">{{GoldBookRef| title = spectroscopy| doi = 10.1351/goldbook.S05848|year=1997,2006}}</ref>
Спектроскопија се генерално не односи на [[дифракција|дифракционе]] студије где честице попут [[неутрон]]а, [[електрон]]а, или високо енергетских [[X-зраке|X-зрака]] формирају интеракције са регуларним аранжманом молекула (као што је то случај са кристалима).

== Теоретски аспекти ==
Изучавање молекула у молекулској физици и [[Теоретска хемија|теоретској хемији]] је углавном базирано на [[квантна механика|квантној механици]] и есенцијално је за разумевање [[хемијска веза|хемијске везе]]. Најједноставнији молекул је [[водонични молекулски јон]], -{H}-<sub>2</sub><sup>+</sup>, и најједноставнија од свих хемијских веза је [[Ковалентна веза|једноелектронска веза]]. -{H}-<sub>2</sub><sup>+</sup> се састоји од два позитивно наелектрисана [[протон]]а и једног негативно наелектрисаног [[електрон]]а, што значи да се [[Шредингерова једначина]] система може лакше решити услед недостатка електрон–електрон репулзије. Са развојем брзих дигиталних рачунара, приближна решења за компликованије молекуле су постала могућа и један су од главних аспеката [[рачунарска хемија|рачунарске хемије]].{{sfn|Shankar|1994|pp=143–}}<ref>{{Cite book|author=P. A. M. Dirac |authorlink1=Paul Dirac | title = Principles of Quantum Mechanics |url=https://archive.org/details/principlesofquan0000dira| edition = 4th | publisher= Oxford University Press |year=1958|isbn=978-0-19-851208-0 }}</ref><ref>{{Cite book|author=Müller-Kirsten, H. J. W. | title = Introduction to Quantum Mechanics: Schrödinger Equation and Path Integral | edition=2nd | publisher=World Scientific |year=2012|isbn=978-981-4397-74-2|pages=}}</ref>

У покушају да ригорозно дефинише аранжман атома који је довољно стабилан да би се сматрао молекулом, -{IUPAC}- сугерише да он мора да одговара „удубљењу на [[површина потенцијалне енергије|површини потенцијалне енергије]] које је довољно дубоко да ограничи бар једно вибрационо стање“.<ref name="iupac"/> Ова дефиниција није зависна од природе интеракције између атома, него само од јачине интеракције. Заправо, она обухвата само слабо везане врсте аранжмана који се традиционално не би сматрали молекулима, као што су [[хелијум]]ски [[Димер (хемија)|димер]], -{He}-<sub>2</sub>, који има једно вибрационо [[везано стање]]<ref>{{cite journal|last1=Anderson|first1= JB| title = Comment on "An exact quantum Monte Carlo calculation of the helium-helium intermolecular potential" | journal = [[J Chem Phys]] | volume = 120 | issue = 20 |year=2004| pmid = 15268005 | doi = 10.1063/1.1704638 | bibcode = 2004JChPh.120.9886A |pages=9886–7}}</ref> и у тој мери је лабаво везан да се једино може уочити на веома ниским температурама.

Да ли је или не аранжман атома „довољно стабилан“ да би се сматрао молекулом је инхерентно операциона дефиниција. Филозофски, стога, молекул није фундаментални ентитет (у контрасту, на пример са [[елементарна честица|елементарном честицом]]<ref name="PFIp1-3">{{cite book|last1=Braibant| first1 = Sylvie| last2=Giacomelli| first2 = Giorgio| last3=Spurio| first3 = Maurizio|year=2012| title = Particles and Fundamental Interactions: An Introduction to Particle Physics|url=https://books.google.com/books?id=e8YUUG2pGeIC&pg=PA1| edition=2nd |pages=1–3| publisher= Springer |isbn=978-94-007-2463-1
}}</ref>); већ је концепт молекула хемичарски начин прављења корисних изјава о јачини интеракција на атомској скали.

== Види још ==
{{div col|colwidth=30em}}
* [[Атом]]
* [[Ван дер Валсов молекул]]
* [[Диатомски молекул]]
* [[Геометрија молекула]]
* [[Мали молекул]]
* [[Ефузија]], врста протока гасних молекула
* [[Хемијска поларност]]
* [[Молекулска геометрија]]
* [[Ковалентна веза]]
* [[Нековалентно везивање]]
* [[Молекуларни Хамилтонијан]]
* [[Молекуларни јон]]
* [[Молекулска орбитала]]
* [[Молекулско моделовање]]
* [[Софтвер за молекулски дизајн]]
* [[Периодни систем малих молекула]]
{{div col end}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|title=Atoms and Molecules: An Introduction for Students of Physical Chemistry|url=https://archive.org/details/atomsmoleculesin0000karp|last1=Karplus|first1=Martin| last2 = Porter| first2 = Richard N.|publisher=Benjamin & Company, Inc.|year=1970|isbn=9780805352184 }}
* {{Cite book|last1=Frenkel|first1=Daan| last2 = Smit | first2 = Berend |title=Understanding Molecular Simulation: From Algorithms to Applications| url=https://archive.org/details/understandingmol0000fren |year=1996|isbn=978-0-12-267370-2|pages=|publisher=Academic Press }}
* {{Cite book |author = A.R. Leach|title=Molecular Modelling: Principles and Applications|url = https://archive.org/details/molecularmodelli0000leac|year=2001|isbn=978-0-582-38210-7|pages=| publisher=Prentice Hall }}
* {{Cite book|last1=Choppin|first1=G.|last2=Liljenzin|first2=J. O.|last3=Rydberg|first3=J.|year=1995|title=Radiochemistry and Nuclear Chemistry| url=https://archive.org/details/radiochemistrynu0000chop|edition=2nd|publisher=Butterworth-Heinemann|pages=[https://archive.org/details/radiochemistrynu0000chop/page/3 3]–5|isbn=9780750623001 }}
* {{Cite book|last1=Eliel|first1=Samuel|author2=Ernest L. H. Wilen|title=Stereochemistry of Organic Compounds| url=https://archive.org/details/stereochemistryo0000elie_a9t3|publisher=Wiley Interscience|year=1994|pages=[https://archive.org/details/stereochemistryo0000elie_a9t3/page/52 52]–53|isbn=9780471016700 }}
* {{Cite book|author=Petrucci R.H.|author2=Harwood R.S.|author3=Herring F.G.|title=General Chemistry|edition=8th|publisher=Prentice-Hall|year=2002|pages=91}}
* {{Cite book|title=Compendium of Terminology and Nomenclature of Properties in Clinical Laboratory Sciences |url=https://archive.org/details/internationaluni0000unse_h6k8 | series = IMPACT Recommendations 1995 |year =1995 | location = Oxford | publisher = Blackwell Science |isbn=978-0-86542-612-2|pages=}}
* {{Cite book|title=Nomenclature of Organic Chemistry |url=https://archive.org/details/nomenclatureofor0000inte | orig-date=1958 (A: Hydrocarbons, and B: Fundamental Heterocyclic Systems), 1965 (C: Characteristic Groups) |year=1971| edition = 3rd | publisher = Butterworths | location = London |isbn=978-0-408-70144-0|pages=}}
* {{Cite book|last1=Boron| first1 = Walter F. | last2=Boulpaep| first2 = Emile L. | title = Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approach | year=2005| url=https://archive.org/details/medicalphysiolog0000boro| publisher = Elsevier/Saunders | location = |isbn=978-1-4160-2328-9| oclc = |doi=|pages=[https://archive.org/details/medicalphysiolog0000boro/page/761 761]}}
* {{Cite book|last1=DeKock| first1 = Roger L. | last2=Gray| first2 = Harry B.| last3=Gray| first3 = Harry B.| title = Chemical structure and bonding| url =https://books.google.com/books?id=q77rPHP5fWMC&pg=PA199|year=1989| publisher = University Science Books|isbn=978-0-935702-61-3|pages=199}}
* {{Cite book|last1=Hammond|first1= C.R.| title = Handbook of Chemistry and Physics| year = 2012| url = http://www.hbcpnetbase.com//articles/04_01_91.pdf| chapter = Section 4: Properties of the Elements and Inorganic Compounds| access-date = 14. 02. 2017| archive-date = 11. 11. 2011| archive-url = https://web.archive.org/web/20111111050116/http://www.hbcpnetbase.com//articles/04_01_91.pdf| url-status = }}
* {{Cite book|last1=Reif|first1= F.| title = Fundamentals of Statistical and Thermal Physics| url=https://archive.org/details/fundamentalsofst00fred|year=1965| publisher = McGraw-Hill| location = Boston|isbn=978-0-07-051800-1| edition = International student| quote = we shall call a system "''macro''scopic" (i.e., "''large'' scale") when it is large enough to be visible in the ordinary sense (say greater than 1 micron, so that it can at least be observed with a microscope using ordinary light).|pages=[https://archive.org/details/fundamentalsofst00fred/page/2 2]}}
* {{Cite book| last1=Russell|first1= Bertrand| title = History of Western Philosophy| url = https://books.google.com/books?id=Ey94E3sOMA0C&pg=PA516|year=1946| publisher = Psychology Press|isbn=978-0-415-32505-9|authorlink1= Бертранд Расел|pages=516}}
* {{Cite book| last1=Shankar|first1= R.|year=1994 | title = Principles of Quantum Mechanics| url=https://archive.org/details/principlesquantu00shan_139| edition = 2nd | publisher = Kluwer Academic/Plenum Publishers |isbn=978-0-306-44790-7|pages=[https://archive.org/details/principlesquantu00shan_139/page/n162 143]}}
* {{Cite book| last1=Smith|first1= R. Angus | title = Memoir of John Dalton and History of the Atomic Theory | publisher=H. Bailliere | location = London |year=1856| url =https://books.google.com/books?id=ZOsAAAAAYAAJ&dq=angus+smith+john+dalton&pg=PP17 | accessdate=24. 12. 2007 |isbn=978-1-4021-6437-8|pages=279}}
* {{Cite book|last1=Brown|first1=T. L.| last2=Kemp| first2 = Kenneth C. | last3=Brown| first3 = Theodore L. |last4=LeMay|first4=Harold Eugene|last5=Bursten|first5=Bruce Edward| title = Chemistry – the Central Science | url=https://archive.org/details/studentlectureno00theo| edition = 9th |year=2003| publisher = Prentice Hall| location = New Jersey|isbn=978-0-13-066997-1|pages=}}
* {{Cite book|last1=Ebbin|first1= Darrell D.| title = General Chemistry | edition = 3rd |year=1990| publisher = Houghton Mifflin Co.| location = Boston|isbn=978-0-395-43302-7|pages=}}
* {{Cite book|last1=Miessler| first1 = Gary L.|last2=Tarr|first2=Donald Arthur| title = Inorganic chemistry| url=https://archive.org/details/solutionsmanuali0000mies|year=2004| publisher = Prentice Hall|isbn=978-0-13-035471-6|pages=}}
* {{Cite book|last1=Solomons|first1=T.W. Graham | last2=Fryhle| first2 = Craig B.|year=2004| title = Organic Chemistry| url=https://archive.org/details/organicchemistry00solo_0| edition = 8th| publisher = John Wiley & Sons, Inc. |isbn=978-0-471-41799-6|pages=}}
* {{Cite book|last1=Mount|first1= DM | title = Bioinformatics: Sequence and Genome Analysis | edition = 2 | publisher = Cold Spring Harbor Laboratory Press |year=2004 |isbn=978-0-87969-712-9 | oclc = 55106399 | location = Cold Spring Harbor, NY | url = https://books.google.com/books?id=bvY21DGa1OwC&dq=Bioinformatics%3A+Sequence+and+Genome+Analysis&pg=PA1}}
* {{Cite book|last1=Firn|first1= Richard| title = Nature's Chemicals |year=2010| publisher = Oxford: Biology}}
* {{Cite book|last1=Miessler| first1 = Gary L.| last2=Tarr| first2 = Donald Arthur| title = Inorganic chemistry| url=https://archive.org/details/solutionsmanuali0000mies|year=2004| publisher = Prentice Hall|isbn=978-0-13-035471-6|pages=}}
* {{Cite book|last1=March|first1= Jerry| title = Advanced organic chemistry: reactions, mechanisms, and structure|url=https://archive.org/details/advancedorganicc04edmarc|year=1992| publisher = John Wiley & Sons|isbn=978-0-471-60180-7|pages=}}
* {{Cite book|last1=Brown|first1= T.L. | title = Chemistry – the Central Science | url=https://archive.org/details/studentlectureno00theo| edition = 9th | location = New Jersey| publisher = Prentice Hall|year=2003|isbn=978-0-13-066997-1|pages=}}
* {{Cite book|last1=Chang|first1= Raymond| title = Chemistry | url=https://archive.org/details/chemistry0006chan| edition = 6th | location = New York| publisher = McGraw Hill|year=1998|isbn=978-0-07-115221-1|pages=}}
* {{Cite book|last1=Ebbin|first1= Darrell, D. | title = General Chemistry | edition = 3rd | location = Boston | publisher = Houghton Mifflin Co. |year=1990|isbn=978-0-395-43302-7|pages=}}
* {{Cite book|last1=Nieman| first1 = Timothy A.| last2=Skoog| first2 = Douglas A.| last3=Holler| first3 = F. James | title = Principles of instrumental analysis | url=https://archive.org/details/principlesofinst0000skoo| publisher = Brooks/Cole | location = Pacific Grove, CA |year=1998|isbn=978-0-03-002078-0| oclc = |doi= }}
* {{Cite book|last1=Puling|first1= Linus| title = General Chemistry|year=1970| publisher = Dover Publications, Inc.| location = New York|isbn=978-0-486-65622-9|pages=}}
* {{Cite book|last1=Pauling|first1= Linus | title = General Chemistry | location = New York | publisher = Dover Publications, Inc. |year=1970|isbn=978-0-486-65622-9|pages=}}
* {{Cite book|last1=Zumdahl|first1= Steven S. | title = Chemistry | url=https://archive.org/details/chemistry0004zumd| edition = 4th | location = Boston | publisher = Houghton Mifflin |year=1997|isbn=978-0-669-41794-4|pages=}}
* ''Татевский, Владимир Михайлович'' Квантовая механика и теория строения молекул. — М.: Изд-во МГУ, [[1965]]. — 162 с.
* ''Бейдер, Ричард'' Атомы в молекулах. Квантовая теория. — М.: Мир, — 532 c. {{page|year=2001|isbn=978-5-03-003363-1|pages=}}
* ''Минкин, Владимир Исаакович, Симкин Б. Я., Миняев Р. М.'' [http://www.odessamore.com/physics-of-molecules/library/books/minkin.djvu Теория строения молекул.] — М.: Высшая школа, [[1979]]. — 408 с.
* Кук Д., Квантовая теория молекулярных систем. Единый подход. Пер с англ. М.: Интеллект, — 256с. {{page|year=2012|isbn=978-5-91559-096-9|pages=}}

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=cIcw4DUkyEw Наука 50: Молекул (РТС Образовно-научни прогам - Званични канал)]
* [http://www.chm.bris.ac.uk/motm/motm.htm Molecule of the Month] – School of Chemistry, University of Bristol
* [https://web.archive.org/web/20101125204912/http://interneturok.ru/video/fizika/7_klass/pervonachalnye_svedeniya_o_stroenii_vewestva/molekuly/ Молекулы] (видеурок, программа 7 класса)
* [http://goldbook.iupac.org/M04002.html Molecule // IUPAC Gold Book]
* [http://goldbook.iupac.org/M03986.html Molecular entity // IUPAC Gold Book]
* [http://www.xumuk.ru/encyklopedia/2650.html Молекула: Сайт о Химии]
* [http://ufn.ru/ru/articles/1927/3/c/ Шредингер Э. Волновая теория механики атомов и молекул. УФН 1927]
* [http://www.femto.com.ua/articles/part_1/2328.html Статья ''«Молекула»'' в Физической энциклопедии]

{{Материја}}
{{Честице у физици}}
{{Подножје|Биологија}}

[[Категорија:Материја]]
[[Категорија:Молекуларна физика]]
[[Категорија:Молекули]]