Изворни код странице Метан

{{Chembox
| Verifiedfields = correct
| Watchedfields = correct
| verifiedrevid = 464371375
| Name = Метан
| ImageFile = Methane-2D-dimensions.svg
| ImageFile_Ref = {{chemboximage|correct|??}}
| ImageSize = 170
| ImageName = Stereo, skeletal formula of methane with some measurements added
| ImageFileL1 = Methane-3D-balls.png
| ImageFileL1_Ref = {{chemboximage|correct|??}}
| ImageNameL1 = Ball and stick model of methane
| ImageFileR1 = Methane-3D-space-filling.svg
| ImageFileR1_Ref = {{chemboximage|correct|??}}
| ImageNameR1 = Spacefill model of methane
| PIN = Метан<ref name="iupac2013">{{Cite book|title=Nomenclature of Organic Chemistry : IUPAC Recommendations and Preferred Names 2013 (Blue Book) | publisher = [[Royal Society of Chemistry|The Royal Society of Chemistry]] |year=2014| location = Cambridge |pages=3–4 | doi = 10.1039/9781849733069-FP001 |isbn=978-0-85404-182-4 | quote = Methane is a retained name (see P-12.3) that is preferred to the systematic name ‘carbane’, a name never recommended to replace methane, but used to derive the names ‘carbene’ and ‘carbyne’ for the radicals H<sub>2</sub>C<sup>2•</sup> and HC<sup>3•</sup>, respectively.| chapter = Front Matter }}</ref>
| SystematicName = Карбан (није препоручен<ref name="iupac2013" />)
| OtherNames = {{Unbulleted list|Маршов гас|Природни гас|Угљен тетрахидрид|Водник карбид}}
| IUPACName = 
| Section1 = {{Chembox Identifiers
| CASNo = 74-82-8
| CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
| PubChem = 297
| ChemSpiderID = 291
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| EINECS = 200-812-7
| UNNumber = 1971
| KEGG = C01438
| KEGG_Ref = {{keggcite|confirmed|kegg}}
| MeSHName = Methane
| ChEBI = 16183
| ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEMBL = 17564
| ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| RTECS = PA1490000
| Beilstein = 1718732
| Gmelin = 59
| 3DMet = B01453
| SMILES = C
| StdInChI = 1S/CH4/h1H4
| StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChIKey = VNWKTOKETHGBQD-UHFFFAOYSA-N
| StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
}}
| Section2 = {{Chembox Properties
| C=1 | H=4
| Appearance = Безбојни гас
| Odor = Без мириса
| Density = {{ubl
 | 0,657{{nbsp}}g·L<sup>−1</sup> (гас, 25{{nbsp}}°-{C, 1{{nbsp}}atm}-)
 | 0,717{{nbsp}}g·L<sup>−1</sup> (гас, 0{{nbsp}}°-{C, 1{{nbsp}}atm}-)
 | 422,62{{nbsp}}g·L<sup>−1</sup> (течност, −162{{nbsp}} °C)<ref name="airliquide">{{cite web
  | title=Gas Encyclopedia
  | url=http://encyclopedia.airliquide.com/Encyclopedia.asp?GasID=41
  | accessdate=7. 11. 2013
  | archive-date=26. 12. 2018
  | archive-url=https://web.archive.org/web/20181226083050/https://encyclopedia.airliquide.com/methane?GasID=41
  | url-status=
  }}</ref>
}}
| MeltingPtK = 90,7
| BoilingPtK = 111,65
| BoilingPt_ref =<ref>{{cite web|url=https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/compound/methane#section=Chemical-and-Physical-Properties|title=Methane|last=Pubchem|date=|website=pubchem.ncbi.nlm.nih.gov}}</ref>
| Solubility = 22,7{{nbsp}}mg·L<sup>−1</sup>
| SolubleOther = Растворан у [[етанол]]у, [[diethyl ether|диетил етру]], [[benzene|бензену]], [[toluene|толуену]], [[methanol|метанолу]], [[acetone|ацетону]] и није растворан у води
| ConjugateAcid = [[Methanium|Метанијум]]
| ConjugateBase = [[Methyl anion|Метил анјон]]
| LogP = 1,09
| HenryConstant = 14{{nbsp}}-{nmol·Pa<sup>−1</sup>·kg<sup>−1</sup>}-
| MagSus = −12,2{{e|−6}}{{nbsp}}-{cm³·mol<sup>−1</sup>}-
}}
| Section3 = {{Chembox Structure
| MolShape = Тетраедар
| Dipole = 0{{nbsp}}-{D}-
| PointGroup = -{T<sub>d</sub>}-
}}
| Section4 = {{Chembox Thermochemistry
| DeltaHf = −74,87{{nbsp}}-{kJ·mol}-<sup>−1</sup>
| DeltaHc = −891,1 до −890,3{{nbsp}}-{kJ·mol}-<sup>−1</sup>
| Entropy = 186,25{{nbsp}}-{J·(K·mol)}-<sup>−1</sup>
| HeatCapacity = 35,69{{nbsp}}-{J·(K·mol)}-<sup>−1</sup>
}}
| Section5 = {{Chembox Hazards
| Hazards_ref =<ref>{{cite web|title=Safety Datasheet, Material Name: Methane|url=http://www.chemadvisor.com/Matheson/database/msds/00244226000800003.PDF|publisher=Metheson Tri-Gas Incorporated|accessdate=4. 12. 2011|location=USA|date=4. 12. 2009|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120604162221/http://www.chemadvisor.com/Matheson/database/msds/00244226000800003.PDF|archivedate=4. 6. 2012|df=mdy-all}}</ref>
| GHSPictograms = {{GHS flame}}
| GHSSignalWord = '''Опасност'''
| HPhrases = {{H-phrases|220}}
| PPhrases = {{P-phrases|210}}
| NFPA-H = 2
| NFPA-F = 4
| NFPA-R = 0
| NFPA-S = SA
| FlashPtC = −188
| AutoignitionPtC = 537
| ExploLimits = 4,4–17%
}}<ref>{{cite web|url=http://cameochemicals.noaa.gov/chemical/8823|title=METHANE|others=NOAA Office of Response and Restoration, US GOV|website=noaa.gov}}</ref>
| Section6 = {{Chembox Related
| OtherFunction_label = алкани
| OtherFunction = {{Unbulleted list|[[Methyl iodide|Метил јодид]]|[[Difluoromethane|Дифлуорометан]]|[[Iodoform|Јодоформ]]|[[Carbon tetrachloride|Угљен тетрахлорид]]}}
}}
}}

'''Метан''' (-{CH<sub>4</sub>}-), познат и као блатни [[гас]] је најпростији засићени [[угљоводоник]] ([[алкани|алкан]]). Уколико владају [[нормални услови]] он је безбојан гас. У природи метан настаје услед бескисеоничног распада органских материја (нпр. у [[мочвара]]ма). Метан је главни састојак [[zemni gas|земног гаса]]. Користи се као гас за грејање и као сировина за добијање органских [[хемијско једињење|једињења]]. Запаљен гори светлим модрикастим пламеном, а његовим сагоревањем у присуству [[кисеоник]]а настаје [[угљен-диоксид]] и [[вода]]. Нерастворан је у води, а у смеши са [[ваздух]]ом врло експлозиван. Релативно велика количина метана на Земљи даје му статус алтернативног, атрактивног извора енергије. Међутим, пошто је на нормалној температури и притиску у гасовитом стању, метан је веома тешко транспортовати из његових налазишта. Као гас, обично се превози путем гасовода или цистернама утечњен као течност на температури испод -162&nbsp;°C (као -{LNG - ''liquefied natural gas''}-).

[[Молекул]] метана има облик тетраедра. [[Атом]] [[угљеник]]а с има -{sp<sup>3</sup>}- [[Хибридизација орбитала|хибридизацију]]. Остале орбитале граде [[хемијска веза|хемијску везу]] са четири атома [[водоник]]а. Све четири везе су подједнаке (углови између веза износе 109°28') и веома су мало поларизоване, што је заједно са недостатком слободних [[електрон]]ских парова велике постојаности овог једињења. Метан може да учествује само у [[хемијска реакција|реакцијама]] типичним за [[алкани|алкане]] (нпр: [[сагоревање]]). 

Метан има потенцијално деловање као [[Ефект стакленика|стакленички гас]] са високим потенцијалом за [[глобално затопљење]] са индексом од 72 (уз просек од 20 година) односно индексом 25 (уз просек од 100 година)<ref>[http://www.ipcc.ch/pdf/assessment-report/ar4/wg1/ar4-wg1-chapter2.pdf IPCC Fourth Assessment Report]</ref>. Метан се у [[Zemljina atmosfera|атмосфери]] оксидује, производећи угљен-диоксид и воду. Због тога, метан у атмосфери има полувреме постојања од око седам година.

Распрострањеност метана у Земљиној атмосфери у току 1998 године је процењена на 1745 -{ppb}- (милијардити део, -{''parts per billion''}-), а процењује се да се у 1750. години у атмосфери налазило око 700 -{ppb}-. Метан може задржавати и до 20 пута више топлоте од угљен-диоксида. У истом периоду (1750—1998) количина -{CO}-<sub>2</sub> у атмосфери је порасла са 278 на 365 -{ppm}-. Топлотни ефект због овог повећања количине метана је око једне трећине од истог ефекта повећања -{CO}-<sub>2</sub><ref>{{cite web|url=http://www.grida.no/climate/ipcc_tar/wg1/221.htm|title=Radiative Forces of Climate Change|work=Climate Change 2001: The Scientific Basis|publisher=IPCC|accessdate=26. 05. 2008|archive-date=15. 06. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070615161122/http://www.grida.no/climate/ipcc_tar/wg1/221.htm|url-status=dead}}</ref>. Поред тога, постоје огромне али непознате количине метана у облику [[метан хидрат]]а на дну [[океан]]а. Земљина кора такође садржи огромне количине метана. Велике количине се произведу анаеробним путем метаногенезе. Остали извори метана су [[вулкан]]ске ерупције и ферментацијом унутар стоке ([[крава]], оваца, [[коњ]]а и других животиња).

== Историја ==

Реч ''метан'' вероватно потиче из [[грчки језик|старогрчког језика]]. Већ се у време античке Грчке знало о запаљивом гасу. Тако су у Малој Азији постојала места извора метана. Вулканско подручје, у којем су пронађени такви гасови, је добило име по овом гасу.

Метан је био познат и [[алхемија|алхемичарима]] у средњем веку као саставни део гасова који настају при распадању, а имао је и име ''мочварни гас''. Метан је открио Томас Ширли 1667. године. [[Џозеф Пристли]] је открио 1772. године да метан настаје при процесима распадања. [[Алесандро Волта]] га је изоловао између 1776. и 1778. године док је студирао мочварни гас из језера [[Мађоре]]. Године 1856. [[Марселин Бертело]] је први синтетизирао метан из [[угљен-дисулфид]]а и [[водоник-сулфид]]а.

== Добијање ==

Лабораторијски метан се добија пржењем [[натријум октан]]а са [[натријум-хидроксид|натријум хидроксидом]]: 

:-{CH<sub>3</sub>COONa + NaOH → CH<sub>4</sub> + Na<sub>2</sub>CO<sub>3</sub> }-

Друга метода је [[хидролиза]] [[алуминијум карбид]]а: 

:-{Al<sub>4</sub>C<sub>3</sub> +12H<sub>2</sub>O → 3CH<sub>4</sub> + 4Al(OH)<sub>3</sub> }-

== Особине метана ==

Метан је једна од основних компонената земног гаса, од око 87% по запремини. На собној температури и стандардном притиску, метан је безбојни гас, без мириса и укуса. Наводни мирис земног гаса, који се користи у домаћинству, је вештачки направљен као једна од сигурносних мера, додавањем одоранта, најчешће [[метантиол]]а или [[етантиол]]а. Метан има тачку кључања од око -161&nbsp;°C при притиску од [[Стандардна атмосфера|једне атмосфере]]. Као гас је лако запаљив, већ при мањим концентрацијама у ваздуху (5-15%). Течни метан није запаљив све док се не изложи великом притиску (обично 4-5 атмосфера).

Мешавина метана са ваздухом у размери 1:10 има експлозивно дејство. Настанак овакве смеше у рудницима је често разлог великих експлозија и смрти многих људи. Велике количине метана се налаза на [[планета]]ма у облику мора (као што на земљи постоје мора воде, тако на неким планетама постоје мора метана)

=== Потенцијални ефекти на здравље ===
Метан није отрован. Међутим, веома је запаљив и у смеси са [[ваздух]]ом може бити експлозиван. Бурно реагује са оксидационим средствима, [[халогени елементи|халогеним елементима]] и супстанцама које садрже халогене. Метан је асфиксиони гас, што значи да може истиснути кисеоник у затвореним просторијама, али су концентрације при којима он може експлодирати или запалити се, далеко ниже од концентрација на којима се може развити ризик од гушења. Највећа опасност од експлозије мешавине метана и ваздуха постоји у рудницима [[угаљ|угља]].

== Хемија ==
=== Реакције метана ===
Основне реакције у које ступа метан су: горење, халогенација и активација водоника. Генерално, реакције метана је доста тешко контролисати. На пример, врло тешко је доћи до делимичне оксидације [[метанол]]а, јер се реакција обично наставља све до настанка угљен-диоксида и воде.

==== Сагоревање ====
При [[сагоревање|сагоревању]] метана, дешавају се бројне реакције:

Верује се да метан формира [[формалдехид]] (-{HCHO}- или -{H<sub>2</sub>CO}-). Формалдехид даје формил радикал (-{HCO}-), који даље формира [[ugljenik(II) oksid|угљен моноксид]] (-{CO}-). Овај процес се назива оксидативна [[пиролиза]]:

:<math>\mathrm{CH_4 + O_2 \longrightarrow CO + H_2 + H_2O}</math>

У току оксидативне пиролизе, -{H}-<sub>2</sub> се оксидује дајући воду (-{H<sub>2</sub>O}-) отпуштајући топлоту. Ово се дешава веома брзо, обично за мање од једне милисекунде.

:<math>\mathrm{2H_2 + O_2 \longrightarrow 2H_2O}</math>

На крају, -{CO}- се оксидује дајући -{CO}-<sub>2</sub> и отпушта још више топлоте. Овај процес је генерално спорији од других хемијских корака и обично траје неколико милисекунди.

:<math>\mathrm{2CO + O_2 \longrightarrow 2CO_2}</math>

Резултат горњих реакција је следећа тотална реакција:

:<math>\mathrm{CH_4(g) + 2O_2(g) \longrightarrow CO_2(g) + 2H_2O(l) - 890 kJ/mol}</math>
:<small>(-{g}-) и (-{l}-) означавају [[агрегатно стање]]: -{''g''}- - гас; -{''l''}- - течност </small>

==== Активација водоника ====
Јачине [[ковалентна веза|ковалентне везе]] између [[угљеник]]а и [[водоник]]а у молекулу метана су међу најснажнијим међу свим угљоводоницима, те је њихово кориштење у хемијским реакцијама ограничено. Поред високе границе активације за разбијање -{C-H}- веза, метан је и даље главни почетни материјал за алкане у областима истраживања и са изузетним индустријским значајем. У метановом молекулу везе затварају угао од 109,5 степени.

==== Реакције са халогенима ====
Метан реагује са свим халогеним елементима, у датим условима и околностима:

:<math>\mathrm{CH_4 + X_2 \longrightarrow CH_3X + HX}</math>

где је X неки халогени елемент: [[флуор]] (-{F}-), [[хлор]] (-{Cl}-), [[бром]] (-{Br}-) или [[јод]] (-{I}-). Овај механизам за овај процес се назива халогенација слободним радикалима. Ако су метан и халогени елемент (X<sub>2</sub>) употребљени у еквимоларним количинама, могу се формирати -{CH<sub>2</sub>X<sub>2</sub>}-, -{CHX<sub>3</sub>}- па чак и -{CX<sub>4</sub>}-. Користећи веће количине метана, смањује се производња -{CH<sub>2</sub>X<sub>2</sub>}-, -{CHX<sub>3</sub>}-, -{CX<sub>4</sub>}-, а више се формира -{CH<sub>3</sub>X}-.

== Употреба ==
=== Гориво ===
Метан је важан за производњу [[електрична енергија|електричне енергије]] путем сагоревања као горива у гасним [[турбина]]ма или парним бојлерима. У поређењу са фосилним горивима, сагоревањем метана се производи мање [[угљен-диоксид]]а по јединици отпуштене топлоте. Са око 890,8 -{kJ/mol}- топлоте при сагоревању метана<ref name="CRC">David R. Lide, ed., ''CRC Handbook of Chemistry and Physics, Internet Version 2005'', http://www.hbcpnetbase.com {{Wayback|url=http://www.hbcpnetbase.com/ |date=20080523110822 }}, CRC Press, Boca Raton, FL, 2005, pp. 936</ref>, иако је најједноставнији угљеноводоник, даје више топлоте по јединици масе него други комплекснији угљеноводоници. У многим насељима, метан се транспортује цевима до домаћинстава у сврху грејања. У овом контексту је обично познат као [[земни гас]], а има енергетску вредност од око 39 [[џул|-{MJ}-]] по -{m}-<sup>3</sup>.

Метан у облику компресованог природног гаса (-{CNG}-) се користи као [[гориво|погонско гориво]], а сматра се да проузрокује мање загађење од других фосилних горива попут [[нафта|нафте]] и [[дизел]]а<ref>{{cite news|url=http://www.gas2.org/2008/04/29/natural-gas-cars-cng-fuel-almost-free-in-some-parts-of-the-country/|title=Natural Gas Cars: CNG Fuel Almost Free in Some Parts of the Country|date=29. 4. 2008.|last=Cornell|access-date=14. 06. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190120033852/http://gas2.org/2008/04/29/natural-gas-cars-cng-fuel-almost-free-in-some-parts-of-the-country/|archive-date=20. 01. 2019|url-status=dead}}</ref>.|first=Clayton B. -{[[NASA]]}- је вршила одређена истраживања о потенцијалу метана као ракетног горива<ref>''Lunar Engines'', Aviation Week & Space Technology, '''171''', 2 (13. juli 2009.), pp. 16</ref>. Једна од предности метана је да је присутан у многим деловима [[Сунчев систем|сунчевог система]], те би се потенцијално могао експлоатирати на површини других небеских тела, дајући гориво за путовање<ref>{{cite web|author=|title=Methane Blast|url=http://science.nasa.gov/headlines/y2007/04may_methaneblast.htm?list123532|date=|access-date=14. 06. 2019|archive-date=30. 08. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090830040950/http://science.nasa.gov/headlines/y2007/04may_methaneblast.htm?list123532|url-status=}}, NASA, 4. maj 2007.</ref>.

Тренутно се развијају мотори на метански погон који могу да развију потисак од 7.500 [[фунта|фунти]], што је далеко мање од 7 милиона фунти неопходних да се лансира [[Space Shuttle program|Спејс Шатле]]. Уместо тога, такви мотори би се могли користити за погон летелица са површине Месеца или слање роботских експедиција на друге планете сунчевог система<ref>{{cite journal|last1=Green|first1=V|title=Hit the Gas: NASA's methane rocket could make long distance space travel possible, on the cheap|volume=271|issue=3|publisher=Popular Science magazine|date=septembar 2007|url=https://books.google.com/books?id=3AClY8pMg-EC&pg=PA16|pages=16–17}}</ref>.

Недавно, метан који настаје у рудницима угља је успешно искориштен у производњи електричне енергије<ref>[http://www.megtec.com/news_article.php?news_id=42 A Global First: Coal Mine Turns Greenhouse Gas into Green Energy]</ref>.

=== Индустријска употреба ===
Метан се користи у процесима хемијске индустрије а може се транспортовати у виду охлађеног текућег -{LNG}- (-{''liquefied natural gas''}-). Иако је као гас лакши од ваздуха, у течном, охлађеном стању је тежи од ваздуха због повећања густине. Путем гасовода се дистрибуирају велике количине природног гаса, у којем је метан главна компонента.

У хемијској индустрији, метан је један од главних ресурса у производњи водоника, метанола, [[Сирћетна киселина|сирћетне киселине]] и ацетатног анхидрида. При производњи ових супстанци, метан се прво конвертује у ''гас за синтезу'', мешавину угљен моноксида и водоника деловањем паре. У том процесу, метан и [[пара]] реагују на високим температурама (700-1000&nbsp;°C) уз [[никл]] као [[катализатор]].

:<math>CH_4 + H_2O \xrightarrow[700-1100^oC]{Ni} CO + 3H_2 </math>

Однос угљен моноксида и водоника у ''гасу за синтезу'' може бити подешен преко реакције отклона воденог гаса на одређену вредност у зависности од намераване сврхе употребе.

:<math>\mathrm{CO + H_2O \longrightarrow CO_2 + H_2}</math>

Мање значајне хемикалије које се изводе из метана су [[етин|ацетилен]], добијен проласком метана кроз електрични лук, и хлорометани ([[хлорометан]], [[метилен хлорид]], [[хлороформ]] и [[угљен тетрахлорид]], који се добијају реакцијом метана са хлором. Међутим, употреба ових хемикалија све више опада. Ацетилен је замењен јефтинијим супституентима, а кориштење хлорометана је упитно због ризика по здравље и загађење околине.

== Извори метана ==
=== Поља природног гаса ===
Највећи извор метана је његово издвајање из геолошких депозита познатих као поља природног плина. Углавном је повезан са другим угљоводоничним горивима, а понекад и са [[хелијум]]ом и [[азот]]ом. Метан под ниским притиском се формира при анаеробном разлагању органских материјала, те у природним изворима из великих дубина Земљине коре. Генерално, [[седименти]] који се налазе на већим дубинама и који су изложени вишим [[температура]]ма од оних из којих настаје [[нафта]], обично се претварају у природни гас. Метан се такође производи у већим количинама при распадању органског отпада на одлагалиштима смећа.

=== Алтернативни извори ===
Поред поља гаса, алтернативни начин добијања метана је путем биогаса који се генерише ферментацијом органских материјала укључујући отпадне воде, смеће те друге отпадне материјале који садрже органске материје. Ферментацијом тих материјала у условима без присуства ваздуха (кисеоника) настаје, између осталих, метан. [[Метан хидрат]] (комбинација метана и леда, нађен је у огромним количинама на дну океана) потенцијални је извор метана у будућности. Метан настао преживањем [[крава]] чини око 16% светске годишње емисије метана у атмосферу<ref>{{cite book|last1= Miller|first1=G. Tyler.|title=Sustaining the Earth: An Integrated Approach|location=U.S.A|publisher=Thomson Advantage Books|year=2007|id=|pages=160}}</ref>. Генерално, сектор сточарства (углавном краве, кокошке и свиње) производи око 37% метана којем је, директно или индиректно, узрок човек<ref>{{cite web|url=http://www.fao.org/docrep/010/a0701e/a0701e00.HTM|title=Livestock's Long Shadow-Environmental Issues and Options|date=2006 |accessdate=27. 10. 2009. |last1=Steinfeld |first1=Henning |last2=Gerber |first2=Pierre |last3=Wassenaar |first3=T. |last4=Castel |first4=V. |last5=Rosales |first5=Mauricio |last6=De Haan |first6=C. }}</ref>. Ранија истраживања се пронашла бројне медицинске третмане и начине прилагођавања исхране стоке којима се помаже смањење производње метана код преживара<ref>[http://news.nationalgeographic.com/news/2005/08/0816_050816_cowpollution_2.html California Cows Fail Latest Emissions Test]</ref><ref>[http://news.nationalgeographic.com/news/2002/05/0509_020509_belch.html New Zealand Tries to Cap Gaseous Sheep Burps]</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.alternet.org/story/72339/ |title=Research on use of bacteria from the stomach lining of kangaroos (who don't emit methane) to reduce methane in cattle |access-date=14. 06. 2019 |archive-date=28. 08. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090828084651/http://www.alternet.org/story/72339/ |url-status=dead }}</ref>.

Научни експерименти су дали различите резултате код испитивања да ли су живе биљке извор емисије метана<ref>{{cite journal|vauthors=Hamilton JT, McRoberts WC, Keppler F, Kalin RM, Harper DB |title=Chloride methylation by plant pectin: an efficient environmentally significant process|journal=Science |volume=301|issue=5630|year=2003 |url=http://www.sciencemag.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=12855805|pages=206–9|doi=10.1126/science.1085036 |pmid=12855805 |bibcode=2003Sci...301..206H }}</ref><ref>{{cite web|author=|title="Methane Emissions? Don't Blame Plants"|url=http://sciencenow.sciencemag.org/cgi/content/full/2009/114/1|date=|access-date=14. 06. 2019|archive-date=12. 03. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090312043745/http://sciencenow.sciencemag.org/cgi/content/full/2009/114/1|url-status=}}, ScienceNOW, 14. januar 2009.</ref><ref>{{cite web|author=|title=Plants do emit methane after all|url=http://environment.newscientist.com/article/mg19626322.900-plants-do-emit-methane-after-all.html|date=|access-date=14. 06. 2019|archive-date=08. 10. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20081008010745/http://environment.newscientist.com/article/mg19626322.900-plants-do-emit-methane-after-all.html|url-status=}}, ''New Scientist'', 2. decembar 2007.</ref>.

=== Ванземаљски извори метана ===
Метан је откривен или се претпоставља да постоји на бројим местима у сунчевом систему. Верује се да настаје у небиотичким процесима, уз изузетак на [[Марс]]у, где се претпоставља да га производе микроорганизми.

* [[Месец]] - откривени су трагови метана на површини<ref>{{cite journal|last1=Stern|first1= S.A.|title = The Lunar atmosphere: History, status, current problems, and context|journal = Rev. Geophys.|volume = 37|year=1999|issue= 4|pages=453–491|doi= 10.1029/1999RG900005|bibcode= 1999RvGeo..37..453S}}</ref>
* [[Марс]] - атмосфера садржи 10 -{ppb}- (милионити део) метана. У јануару 2009, научници из агенције -{NASA}- су објавили да су открили да се на Марсу често испушта метан у одређеним подручјима, што даје претпоставке о биолошкој активности испод површине планете<ref>[http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2009/01/15/AR2009011502222.html Mars Vents Methane in What Could Be Sign of Life], Washington Post, 16. januar 2009.</ref>
* [[Јупитер]] - атмосфера садржи око 0,3% метана
* [[Сатурн]] - атмосфера садржи око 0,4% метана
** [[Титан (сателит)|Титан]] - атмосфера садржи око 1,6% метана<ref name="Niemann">{{cite journal|title=The abundances of constituents of Titan's atmosphere from the GCMS instrument on the Huygens probe|author=H. B. Niemann |display-authors= et al.|journal=Nature|volume=438|year=2005|issue= 7069|pages=779–784|doi=10.1038/nature04122 |pmid=16319830 |bibcode=2005Natur.438..779N |hdl=2027.42/62703 }}</ref>
** [[Енкелад (Сатурнов месец)|Енкелад]] - атмосфера садржи око 1,7% метана<ref name="Waite">{{cite journal|title=''Cassini Ion and Neutral Mass Spectrometer: Enceladus Plume Composition and Structure'' |url=https://www.sciencemag.org/cgi/content/abstract/311/5766/1419|journal= Science|date=2006|volume=311|issue=5766|pages=1419–1422|doi=10.1126/science.1121290 |last1=Waite |first1=J. Hunter |last2=Combi |first2=Michael R. |last3=Ip |first3=Wing-Huen |last4=Cravens |first4=Thomas E. |last5=McNutt |first5=Ralph L. |last6=Kasprzak |first6=Wayne |last7=Yelle |first7=Roger |last8=Luhmann |first8=Janet |last9=Niemann |first9=Hasso |last10=Gell |first10=David |last11=Magee |first11=Brian |last12=Fletcher |first12=Greg |last13=Lunine |first13=Jonathan |last14=Tseng |first14=Wei-Ling |pmid=16527970 |bibcode=2006Sci...311.1419W }}, Science, vol. 311, br. 5766, pp. 1419-1422</ref>
* [[Уран]] - атмосфера садржи око 2,3% метана 
** [[Аријел (сателит)|Аријел]] - сматра се да је метан један од састојака површинског леда на Аријелу
** [[Миранда]]
** [[Оберон (сателит)|Оберон]] - око 20% леда на површини Оберона је састављено од супстанци на бази метанских деривата
** [[Титанија (сателит)|Титаниа]] - око 20% леда на површини Титаније је састављено од органских супстанци повезаних с метаном
** [[Умбријел (сателит)|Умбријел]] - метан је један од састојака површинског леда на Умбријелу
* [[Нептун]] - атмосфера садржи око 1,6% метана
** [[Тритон (сателит)|Тритон]] - Тритон има атмосферу састављену већином од азота са малом количином метана у близини површине<ref name="nature2">{{cite journal|last1=Broadfoot|first1=A L.|title=Ultraviolet Spectrometer Observations of Neptune and Triton |last2=Bertaux|first2=S K.|last3=Dessler|first3=J E.|display-authors= et al.|url = http://adsabs.harvard.edu/abs/1989Sci...246.1459B|date=15. 12. 1989.|journal = Science|volume = 246|issue = 4936|pages=1459–1466|doi=10.1126/science.246.4936.1459 |pmid=17756000 |bibcode=1989Sci...246.1459B }}</ref><ref name="grand">{{cite book|last1=Miller|first1=Ron|title=The Grand Tour: A Traveler's Guide to the Solar System |url=https://archive.org/details/grandtourtravele0000hart |last2=Hartmann|first2=William K.|year=2005 |publisher = Workman Publishing|location = Tajland|edition = 3. |isbn=978-0-7611-3547-0|pages=[https://archive.org/details/grandtourtravele0000hart/page/172 172]-73}}</ref>
* [[Плутон]] - спектроскопске анализе површине Плутона су доказале присуство метана<ref>{{cite journal|last1=Owen|first1=Tobias C.|title=Surface Ices and the Atmospheric Composition of Pluto|last2=Roush|first2=Ted L.|display-authors= et al.|journal = Science|year=1993 |volume = 261|issue = 5122|url=http://www.sciencemag.org/cgi/content/abstract/261/5122/745|pages=745–748|doi=10.1126/science.261.5122.745 |pmid=17757212 |bibcode=1993Sci...261..745O }}</ref><ref name="Solstation">{{cite web|title=Pluto|work=SolStation|url=http://www.solstation.com/stars/pluto.htm|year=2006|accessdate=28. 3. 2007.}}</ref>

== Извори ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{refbegin|30m}}
* {{Cite book|title=Nomenclature of Organic Chemistry : IUPAC Recommendations and Preferred Names 2013 (Blue Book) | publisher = [[Royal Society of Chemistry|The Royal Society of Chemistry]] |year=2014| location = Cambridge |pages=3–4 | doi = 10.1039/9781849733069-FP001 |isbn=978-0-85404-182-4 | quote = Methane is a retained name (see P-12.3) that is preferred to the systematic name ‘carbane’, a name never recommended to replace methane, but used to derive the names ‘carbene’ and ‘carbyne’ for the radicals H<sub>2</sub>C<sup>2•</sup> and HC<sup>3•</sup>, respectively.| chapter = Front Matter }}
{{refend}}

== Спољашње везе ==
{{Портал бар|Хемија}}
{{Commonscat|Methane}}
* -{[http://www.periodicvideos.com/videos/mv_methane.htm Methane] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)}-
* -{[http://www.inchem.org/documents/icsc/icsc/eics0291.htm International Chemical Safety Card 0291]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20040206225737/https://marine.usgs.gov/fact-sheets/gas-hydrates/title.html Gas (Methane) Hydrates -- A New Frontier] – United States Geological Survey}-
* {{cite journal|last1=Lunsford |first1=Jack H. |title=Catalytic conversion of methane to more useful chemicals and fuels: a challenge for the 21st century |url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0920586100004569|journal= Catalysis Today|date=2000|volume=63|issue=2–4|pages=165–174|doi=10.1016/S0920-5861(00)00456-9 }} – ''Catalysis Today''}-
* -{[https://www.cdc.gov/niosh/mining/UserFiles/works/pdfs/2006-127.pdf CDC – Handbook for Methane Control in Mining]}-

{{алкани}}
{{Хидриди}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Алкани]]
[[Категорија:Анаеробно варење]]