Изворни код странице Материјална штета НАТО бомбардовања Југославије

{{НАТО бомбардовање}}
'''Материјална штета у НАТО бомбардовању СРЈ''' је огромна. Настала је у току 78 дана интензивних ваздухопловних удара, при чему је погинуло 754 људи, од чега 454 цивила,<ref>Фонд за хуманитарно право, поименични списак жртава: http://www.hlc-rdc.org/db/nato/index.html </ref>. О износу те материјалне штете понуђени су различити подаци. Тадашња актуелна власт је проценила да је реч о око 100 милијарди долара, док је Г17, тадашња група од седамнаест независних економиста (касније део политичке опозиције актуелној власти), проценила је на 4,1 милијарду долара (29,6 милијарди долара индиректно). [[НАТО бомбардовање СРЈ]], трајала је без прекида 11 недеља, оштећена је или уништена инфраструктура, привредни објекти, [[школа|школе]], здравствене установе, медијске куће, споменици културе, [[пољопривреда]], а значајно је нарушена [[Екологија|животна средина]] СРЈ.

Уништена материјална добра је и могуће валоризовати у неке вредносне показатеље, али учињену штету на животној средини је практично немогуће. Остају трајне последице на здравље будућих генерација људи, на њихов квалитет живљења и ризик за локално становништво и из ширег окружења, да настављају да буду жртве агресије.<ref name="Сведочанства–екологија"/>

На цивиле и цивилне објекте извршено је 3.381 ватрено дејство (38,42% од укупно извршених).<ref>Клуб генерала и адмирала Србије: Војска Југославије у одбрани од агресије НАТО 1999. књига прва, pp. 68</ref><ref name="Сведочанства–цивили">
{{Cite book
 | last = Др Кастратовић
 | first = Лука
 | title = Војска Југославије у одбрани од агресије 1999. године, књига трећа
 | edition = 
 | date = 2009
 | publisher = 
 | location = Београд 
 | language = {{ср}}
 | id = 
 |pages= 42 до 54 
 | chapter = Агресија НАТО на СРЈ|quote = Сведочанства–цивили
 }}</ref>
[[Датотека:Bombed building on ulica knez milosa.JPG|мини|десно|230п|МУП Југославије]]
== Процене штете ==
[[Грађевинска дирекција Србије]] је објавила у марту [[2006]]. године, биланс уништених грађевина. У тој студији уништена су 54 објекта путне инфраструктуре, од чега су 44 моста, 18 објекта железничке инфраструктуре од чега 17 мостова и 148 објекта високоградње где се убрајају стамбени и јавни објекти. Ова студија није узела у обзир приватне зграде и куће.

Евиденција служби [[Војска Југославије|Војске Југославије]] и [[Полиција Србије|Министарства унутрашњих послова Републике Србије]] је далеко детаљнија. Подаци су презентирани у часопису „Безбедност“ бр.2-3/99, а на основу њих је дат и приказ у коришћеном извору за прављење наредне табеле.

Три од пет циљева НАТО бомбардовања на СРЈ били су цивилни. Укупан губитак друштвеног производа од 40% и пад индустријске производње. Бомбардовањем инфраструктуре НАТО је прекршио члан 14. Протокола Женевских конвенција из 1949, који забрањује нападе на „објекте неопходне за преживљавање цивилне популације”.<ref>{{cite web|author= |url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-5738/2011/0353-57381103137R.pdf |title=Mirjana Radojičić: "RAT NA GRANICI PRAVA I MORALA"? AGRESIJA NATO-A NA SRJ U MEĐUNARODNO-ETIČKOJ PERSPEKTIVI, pp. 143, 2011 |date= |website= |publisher= |access-date=12. 4. 2013}}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

На конференцији за штампу [[3. април]]а [[2001]]. године, тадашњи Председник СРЈ [[Војислав Коштуница]], изјавио је да укупна штета износи 300 милијарди долара.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Devet-godina-od-bombardovanja.lt.html |title=Политика: Девет година од бомбардовања;, Приступљено 29. јануара 2012. |date= |website= |publisher= |access-date=15. 2. 2012}}</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0354-59890704069D&redirect=ft |title=Ђурић Винко: НАТО функционише на лажима и кршењу међународних конвенција и протокола, Српска политичка мисао, 2007, бр. 3-4, стр. 69-78 |date= |website= |publisher= |access-date=15. 2. 2012}}</ref>

{| border="2" cellpadding="2" style="margin:auto; width:600px;"
|+'''Уништени и оштећени цивилни објекти'''<ref name="Сведочанства">
{{Cite book
 | last = Смиљанић
 | first = Спасоје
 | title = Војска Југославије у одбрани од агресије 1999. године, књига прва
 | edition = 
 | date = 2009
 | publisher = 
 | location = Београд 
 | language = {{ср}}
 | id = ISBN
 |pages= 72 и 73 
 | chapter = Агресија НАТО на СРЈ|quote = Сведочанства
 }}</ref>
|- style="background:skyBlue;"
!Предмет
!Број дејстава
!Оштећени
!Уништени
!Укупно
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="5" |'''[[Индустрија]]'''
|-
|'''[[Хемија|Хемијска]]'''
|21
|9
|2
|11
|-
|'''[[Машинство|Машинска]]'''
|27
|9
|–
|9
|-
|'''[[Електроника|Електронска]]'''
|36
|9
|1
|10
|-
|'''Саобраћајних средстава'''
|8
|3
|1
|4
|-
|'''Металопрерађивачка производња'''
|5
|4
|–
|4
|-
|'''Црна металургија'''
|7
|4
|–
|4
|-
|'''Производња гаса'''
|1
|1
|–
|1
|-
|'''Дуванска'''
|7
|2
|–
|2
|-
|'''Гумарска'''
|7
|3
|–
|3
|-
|'''Грађевинског материјала'''
|7
|3
|–
|3
|-
|'''Текстилна и кожна'''
|8
|6
|–
|6
|-
|'''Графичка'''
|4
|4
|–
|4
|-
|'''Прехрамбена'''
|34
|23
|3
|26
|-
|'''Производња обуће'''
|1
|1
|–
|1
|-
|'''Дрвна'''
|1
|1
|–
|1
|-
|'''Укупно'''
|174
|82
|7
|89
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="5" |'''[[Привреда|Привредни]] објекти'''
|-
|'''[[Рудник угља|Рудници угља]]'''
|9
|5
|–
|5
|-
|'''Грађевинарство'''
|20
|12
|–
|12
|-
|'''Аграр'''
|33
|27
|2
|29
|-
|'''Саобраћајна предузећа'''
|13
|4
|1
|5
|-
|'''Трговина'''
|16
|6
|–
|6
|-
|'''Угоститељство и туризам'''
|46
|35
|2
|37
|-
|'''Укупно'''
|182
|23
|5
|128
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="5" |'''Енергетска постројења'''
|-
|'''Рафинерије'''
|21
|3
|–
|3
|-
|'''Гасна постројења'''
|9
|6
|1
|7
|-
|'''Складишта горива'''
|96
|27
|7
|34
|-
|'''Топлане'''
|3
|3
|–
|3
|-
|'''Термо електране'''
|15
|6
|–
|6
|-
|'''Трафостанице'''
|63
|44
|1
|45
|-
|'''Далеководи'''
|24
|20
|2
|22
|-
|'''Укупно'''
|231
|109
|11
|120
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="5" |'''Инфраструктура'''
|-
|'''[[Водовод]]'''
|19
|17
|1
|18
|-
|'''Црпне станице'''
|8
|41
|5
|-
|'''[[Мост]]ови'''
|176
|44
|38
|82
|-
|'''Путна мрежа'''
|76
|56
|5
|61
|-
|'''[[Железница|Железничка]] мрежа'''
|31
|19
|3
|22
|-
|'''[[Aerodrom|Аеродроми]]'''
|172
|14
|–
|14
|-
|'''[[Пошта]]нска мрежа'''
|29
|21
|4
|25
|-
|'''ТВ центри и сателитске станице'''
|21
|5
|7
|12
|-
|'''Радио и ТВ репетитори'''
|262
|90
|28
|118
|-
|'''Укупно'''
|794
|270
|87
|357
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="5" |'''Здравствене установе'''
|-
|'''Зграде хитне помоћи'''
|2
|2
|–
|2
|-
|'''Домови здравља'''
|21
|20
|1
|21
|-
|'''Болнице'''
|22
|19
|–
|19
|-
|'''Апотеке и ветерн. станице'''
|6
|–
|6
|6
|-
|'''Укупно'''
|51
|47
|1
|48
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="5" |'''Образовне установе'''
|-
|'''Дечји вртићи'''
|22
|18
|–
|18
|-
|'''Основне и средње школе'''
|79
|69
|1
|70
|-
|'''Факултети'''
|17
|9
|–
|9
|-
|'''Интернати и студенски домови'''
|4
|4
|–
|4
|-
|'''Укупно'''
|122
|100
|1
|101
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="5" |'''Верски, културни и спортски објекти'''
|-
|'''[[Манастир]]и (посредно)'''
|68
|29
|–
|29
|-
|'''[[Црква|Цркве]] (посредно)'''
|45
|35
|–
|35
|-
|'''Вредне зграде са историјским<br /> и архитектонским значајем <br />(директно и посредно)'''
|267
|77
|5
|82
|-
|'''[[Споменик|Споменици]]'''
|29
|15
|2
|17
|-
|'''Археологија (посредно)'''
|13
|6
|–
|6
|-
|'''Домови културе'''
|6
|5
|–
|5
|-
|'''Спортски објекти'''
|9
|9
|–
|9
|-
|'''Укупно'''
|437
|176
|7
|183
|-
|<center>'''<math>\sum</math>'''</center>
|<center>'''<big>1.991</big>'''</center>
|<center>'''<big>907</big>'''</center>
|<center>'''<big>119</big>'''</center>
|<center>'''<big>1.026</big>'''</center>
|-
|colspan="5"|
{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|||[[Датотека:Zgrada Generalštaba 2002.jpg|десно|288п]]
|-
| colspan="2" style="text-align:center;"|'''<big>[[Пословни центар „Ушће“|Ушће]] у [[пламен]]у и уништена зграда Генералштаба у [[Београд]]у.</big>'''
|}
|}

=== Погођени цивилни циљеви, за које је НАТО признао ===
[[Датотека:Жежељев мост свакодневно су погађале ракете типа Томахавк.jpeg|<center>Жежељев мост</center>|десно|мини|250п]]
[[Датотека:Нато бомбама срушио Варадински мост.jpeg|<center>Варадински мост<br /> у [[Нови Сад|Новом Саду]].</center>|десно|мини|250п]]
[[Датотека:Ostruznica Highway Bridge.jpg|<center>Оштећен мост на реци [[Сава|Сави]]<br /> у [[Остружница|Остружници]] код [[Београд]]а.</center>|десно|мини|250п]]
[[Датотека:Бомбардовање рафинерије нафте Нови Сад.jpeg|<center>Пожар у рафинерији нафте у Новом Саду након бомбардовања</center>|десно|мини|250п]]
НАТО је више пута демантовао да је намерно нападао и цивилне објекте. Инсистирао је на томе да су предузете све могуће мере предострожности да се избегну цивилне жртве и штета становништву. Представници власти СРЈ, презентирали су случајеве борбених дејстава на цивилне објекте и погинуле при томе, од којих су одређен број [[НАТО]] званичници признали као грешке, назвавши то као неминовна „колатерална штета“. НАТО је признао за наведене случајеве, од почетка ваздушних напада [[24. март]]а [[1999]]. године, па до прекида бомбардовања:<ref name="Сведочанства–цивили"/>
* [[5. април]] - НАТО је изручио 550 килограма бомби у стамбеној области у [[Алексинац|Алексинцу]]. Наводно да су били легитимни војни циљеви југословенске касарне у јужној Србији. Поред великог броја цивилних жртава срушено је и оштећено више стамбених и других цивилних објеката.
* [[9. април]] - НАТО је погодио цивилне зграде у близини телефонске централе у главном граду [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], [[Приштина|Приштини]]. НАТО је образложио случај, да је могуће да је било цивилних жртава, што није било могуће избећи.
* [[12. април]] - [[Пилот]] НАТО-а је лансирао два пројектила на [[воз]], у преласку [[мост]]а у [[Грделичка клисура|Грделичкој Клисури]], у јужној Србији. Том приликом погинуло је 55 цивила и уништен је воз. НАТО је инсистирао да је мост легитимни војни циљ, као кључна саобраћајна веза за снабдевање југословенских снага на Косову и Метохији. „Пилот је при уништавању моста прекасно приметио воз“. То је било образложење званичног представника из НАТО-а.
* [[14. април]] - НАТО је бомбардовао избегличке колоне код [[Ђаковица|Ђаковице]], у региону југоисточног Косова и Метохије, усмртивши 75 цивила и уништивши им превозна средства. НАТО је, не признајући цивилне жртве, објавио да су гађана војна возила, али је признао два напада на те конвоје.
* [[28. април]] - НАТО, нападајући касарну у [[Сурдулица|Сурдулици]] (250 -{km}- јужно од Београда), бомбардује стамбени део града, усмртивши најмање 20 цивилних лица и направивши велику материјалну штету.
* [[1. мај]] - НАТО је бомбардовао мост у месту Лузане код [[Приштина|Приштине]], усмртивши 47 људи у [[аутобус]]у у превозу на путу. НАТО је то признао тек сутрадан пошто му је наводно био легални војни циљ мост, без намере изазивања цивилних жртава.
* [[7. мај]] - НАТО је напад из ваздуха и погодио центар [[Ниш]]а, у југоисточној [[Србија|Србији]], усмртивши најмање 15 и повредивши 70 цивилних лица, који су куповали намирнице за живот. НАТО је то објаснио да је разлог техничке грешке на [[Касетна бомба|касетној бомби]].
[[Датотека:Нато авијација срушила Мост слободе на Дунаву у Новом Саду.jpeg|<center>Мост слободе у Новом Саду након рушења</center>|десно|мини|250п]]
* [[8. мај]] - НАТО је са три пројектила напао [[Кина|кинеску]] [[амбасада|амбасаду]] у Београду, усмртивши четворо [[новинар]]а, седморо рањено, а зграда је трајно онеспособљена. Сједињене Америчке Државе и НАТО, тврдили су да је грешком замењена амбасада са зградом Савезне дирекције за промет наоружања и војне опреме, која је била војни циљ.
* [[14. мај]] - НАТО је бомбардовао село [[Кориша]], усмртивши 100 [[Албанци|албанских]] избеглица.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.cnn.com/WORLD/europe/9905/14/kosovo.03/ |title=CNN - Yugoslavia says village death toll tops 100 - May 14, 1999 |date= |website= [[CNN]]|publisher= |access-date=1. 4. 2013}}</ref> НАТО је тврдио да су се цивили користили као живи „штит“ и да је Кориша био легитиман војни циљ.
* [[20. мај]] - Београдска болница „Драгише Мишовића“ је погођена пројектилом око 1 час после поноћи, убивши троје пацијената. НАТО је објаснио да је био несрећан случај са [[ракета|ракетом]], која је услед квара скренула са линије вођења. Напад је наводно био на војну касарну.
* [[21. мај]] - НАТО је бомбардовао затвор у [[Исток (град)|Истоку]], у северозападном Косову и Метохији. НАТО званичници су тврдили да се затвор користи као место окупљања и боравка српских снага у покрајини. Представници власти СРЈ тврде да је најмање 100 затвореника и затворских службеника погинуло.
* [[22. мај]] - НАТО је признао да је грешком бомбардовао положаје ОВК на [[Кошара]]ма, у близини границе са [[Албанија|Албанијом]]. Извори блиски ОВК тврде да је седам њихових припадника том приликом убијено и 15 рањено.
* [[30. мај]] - НАТО је усред дана напао друмски мост у [[Варварин]]у, у централној Србији. Тада је погинуло 11 цивилних особа при преласку мост у својим [[аутомобил]]има. НАТО није потврдио да ли су приметили возила на мосту и тврди да је мост био легитиман војни циљ.
* [[31. мај]] - Пројектил је погодио санаторијум у Сурдулици, на југу Србије, усмртивши најмање 20 људи. НАТО је тврдио да је успешно напао касарну у граду, али одбија да потврди или да негира категорички, погађање болнице.
* 31. мај - НАТО је у [[Нови Пазар|Новом Пазару]] са нападом из ваздуха срушио четири спрата стамбене зграде, када је погинуло 23 цивилна лица. НАТО је потврдио напад на војни комплекс, а да је грешком јена од бомби ударила у стамбени део града.
* [[1. јун]] - НАТО је бомбардовао стамбену четврт у Новом Пазару.

== Еколошка штета ==
[[Датотека:Нато бомбе изазивале еколошку катастрофу у Новом Саду.jpeg|мини|250п|Еколошка катастрофа]]
У 77 дана агресије НАТО-а обухваћено је са око 35.000 разних мисија (задатака), са концентрацијом ваздухопловних снага са око 1.000 [[авион]]а и 206 [[хеликоптер]]а, стационираних по аеродромима околних земаља и на многобројној флоти [[брод]]ова. Лансирано је око 1.000 [[крстарећа ракета|крстарећих ракета]], бачено је на релативно малу територију укупно 79.000 тона експлозива. Ово укључује и 35.450 касетних бомби, термо визуелних и графитних које су забрањене по међународним конвенцијама. Бомбе и муниција са осиромашеним уранијумом у пале по целом простору природне средине, затровале су пољопривредна поља, шуме и копнене и водене путеве, ширећи радијацију и изазивајући смртоносна обољења широм земље. Неексплодиране касетне бомбе разбацане су свуда па несрећни могу увек да страдају од њих и после више година.<ref name="Сведочанства–екологија"/>

У условима потпуне ваздухопловне превласти у ваздушном простору, авиони [[A-10 Тандерболт II]] су интензивно дејствовали ваздух-земља, са чувеним [[топ]]ом -{GAU}--8 Авенџер, са гранатама калибра 30 -{mm}- са осиромашеним [[уранијум]]ом, по целом простору Косова и Метохије и јужном делу централне Србије.

Не постоји међународно призната методологија прорачуна и процене еколошке штете у условима рата, посебне оваквог где су коришћена забрањена оружја по међународним конвенцијама. Завод за заштиту животне средине Министарства за науку дао је процену да [[Екологија|еколошка]] штета износи 3,6 милијарди а група Г17 10 милијарди долара. У тим проценама су све директне и индиректне еколошке штете.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.ieer.org/ensec/no-32/no32russ/uhealthrisks.html |title=Энергетика и Безопасность № 32 |date= |website= |publisher= |access-date=1. 4. 2013}}</ref>
На научном скупу одржаном [[24. мај]]а [[2007]]. године, између осталих изнет је и реферат под називом „Употреба забрањеног оружја у агресији НАТО снага на СР Југославију“.
 
{| class="toccolours" style="float:center; margin-left:0.5em; margin-right:0.5em; font-size:90%; background:#c6dbf7; color:black; width:750px;" cellspacing="1"
| style="text-align: justified;" |У уводном делу тога реферата Слободан Петковић је истакао: {{Citat2|У име истине, са НАТО бомбардовањем СР Југославије, циљно и плански учињена је еколошка катастрофа, по карактеру, обиму и облику незабележена у историји људске цивилизације. Били смо изложени у неким елементима и еколошком [[геноцид]]у — уништавању животне средине и угрожавању живота и здравља људи у ширим размерама и са дугорочним последицама. На овим просторима, по неким својим карактеристикама, вођен је [[Хемија|хемијски]] и [[нуклеарно оружје|радиолошки]] рат.}}
|}
[[Датотека:Kosovo uranium NATO bombing1999-sr.png|мини|десно|300п|Локације на Косову и југу Централне Србије на којима је НАТО авијација користила забрањену муницију са осиромашеним уранијумом током бомбардовања 1999. године]]
Јединице службе „Атомско биолошко хемијског обезбеђења“ (АБХО) ВЈ, вршиле су радиолошко хемијско извиђање објеката и рејона дејства НАТО авијације, контролу присутности радиолошке контаминације и прикупљање остатака муниције са осиромашеним уранијумом (ОУ). Још у току НАТО дејстава успели су да евидентирају 99 удара муниције са ОУ на 90 локација, на простору СРЈ. На простору покрајине Косова и Метохије 85, уже Србије 4 и Црне Горе 1. Први примерци такве муниције откривени су [[18. април]]а [[1999]]. године, у рејону [[Бујановац|Бујановца]], а [[15. мај]]а у рејону [[Рт Арза|Арза]] на полуострву [[Луштица]] у [[Црна Гора|Црној Гори]].<ref name="Сведочанства–екологија"/>

Пронађени узорци су дати на експертизу [[Институт за нуклеарне науке у Винчи|Институту за нуклеарне науке у Винчи]]. У својим извештајима, Институт од [[23. април]]а и [[21. мај]]а, поред осталог је навео. „Измерена вредност гама дозе је на контакту 0,1 -{mGy/h}-. На основу података из америчке литературе о тој муницији бета/гама дозе на контакту пенетратора од ОУ је 2,5 -{mGy/h}-. може се закључити да непосредни контакт са само једним пројектилом (гранатом) у релативно дужем временском периоду производи дозе које су на граници дозвољеног за становништво, односно у контакту са кожом изазвало би промене на њој.“ Треба имати у виду да уранијум У-238, који се користи у муницији, има специфичну активност за три реда величина већу од дозвољене границе од 10 -{kBq/kg}-. Када се узму у обзир укупне количине те муниције расуте на релативно малом простору, произилази да су активности неколико стотина хиљада пута веће од просечног природног садржаја уранијум У-238. То доводи до контаминације животне средине, са дугорочним последицама по живот локалног становништва и сав остали живи свет. Потврђена је највећа концентрација остатака муниције са ОУ у рејонима дејства америчког авиона A-10 Тандерболт II, што је и логично. Његова главна карактеристика је снажан топ -{GAU}--8 Авенџер, калибра 30 -{mm}-, најчешће користи гранате са ОУ. Пронађени узорци граната са ОУ управо су од топа са којим је опремљен авион -{A}--10. Уосталом то је и признао Генералштаб НАТО алијансе у писму Председнику УН Господину Кофи Анану, у документу на слици (види слику доле). У документу је истакнуто да су испалили око 31.000 граната са ОУ, на простору СРЈ.
<ref name="Сведочанства–екологија">
{{Cite book
 | last = Петковић
 | first = Слободан
 | title = Војска Југославије у одбрани од агресије 1999. године, књига прва
 | edition = 
 | date = 2009
 | publisher = 
 | location = Београд 
 | language = {{ср}}
 | id = ISBN
 |pages= 75 до 95 
 | chapter = Агресија НАТО на СРЈ|quote = Сведочанства–екологија
 }}</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://palm.newsru.com/world/06Jan2001/kosovo.html |title= Зоны бомбардировок в Косове заражены радиацией|date= 6 January 2001|website= |publisher= |access-date=15. 02. 2012. г.}}</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://palm.newsru.com/world/07Jan2001/britain.html |title= Великобритания проводила испытания боеприпасов с обедненным ураном в 90-х годах|date= 7 January 2001|website= |publisher= |access-date=15. 02. 2012. г.}}</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://palm.newsru.com/world/05Jan2001/depleted.html |title= Скандал в Европе вокруг применения в военных действиях на Балканах малообогащенного урана|date= 5 January 2001|website= |publisher= |access-date=15. 02. 2012. г.}}</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://palm.newsru.com/world/06Jan2001/uran.html |title= В 8 районах Косова в почве и воде обнаружен обедненный уран|date= 6 January 2001|website= |publisher= |access-date=15. 02. 2012. г.}}</ref>
[[Датотека:Писмо НАТО Анану.svg|центар|700п]]
<center>Писмо Генералштаба НАТО Председнику УН [[Кофи Анан]]у.</center>

== Види још ==
* [[НАТО бомбардовање СРЈ]]
* [[Војни губици у НАТО бомбардовању 1999.]]
* [[Цивилне жртве у НАТО бомбардовању 1999.]]
* [[Операција Стрела]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{refbegin|30m}}
* {{Cite book |last1=Петковић| first = Слободан | title = Војска Југославије у одбрани од агресије 1999. године, књига прва| edition =  |year=2009| publisher = | location = Београд  | language = {{ср}}| id = ISBN |pages= 75 до 95  | chapter = Агресија НАТО на СРЈ|quote = Сведочанства–екологија}}
* {{Cite book |last1=Смиљанић| first = Спасоје | title = Војска Југославије у одбрани од агресије 1999. године, књига прва| edition =  |year=2009| publisher = | location = Београд  | language = {{ср}}| id = ISBN |pages= 72 и 73  | chapter = Агресија НАТО на СРЈ|quote = Сведочанства}}
{{refend}}

== Спољашње везе ==
{{Портал бар|Сукоби на територији СФРЈ}}
* https://web.archive.org/web/20110805160723/http://www.army.mil/professionalWriting/volumes/volume1/october_2003/10_03_2.html
* http://www.kp.ru/daily/24096.5/324098/

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:НАТО бомбардовање СРЈ 1999.]]