Изворни код странице Макс Планк

{{друго значење3|Планк}}
{{Инфокутија Научник
| име           = Макс Планк
| слика         = Max planck.jpg
| ширина_слике  = 200п
| опис_слике    = Макс Планк
| датум_рођења  = {{датум рођења|1858|4|23}}
| место_рођења  = [[Кил]]
| држава_рођења = [[Војводство Холштајн|Холштајн]]
| датум_смрти   = {{датум смрти|1947|10|4|1858|4|23}}
| место_смрти   = [[Гетинген]]
| држава_смрти  = [[Савезничка окупација Немачке|Немачка]]
| школа         = [[Универзитет Лудвиг Максимилијан у Минхену]], [[Универзитет Фридрих Вилијам]]
| поље          = [[физика]]
| институција   = 
| студенти      = 
| познат_по     = [[Планков квантни закон|Планковој формули]]
| награде       = 
| напомене      = 
| потпис        = Max Planck signature.svg
}}

'''Макс Планк''' ({{јез-нем|Max Planck}}; [[Кил]], [[23. април]] [[1858]] — [[Гетинген]], [[4. октобар]] [[1947]]) био је [[њемачка|немачки]] физичар, добитник Нобелове награде за физику.<ref name="frs">{{Cite journal|last=Born| first = M. |authorlink= Max Born| title = Max Karl Ernst Ludwig Planck. 1858–1947 | doi = 10.1098/rsbm.1948.0024 | journal = [[Obituary Notices of Fellows of the Royal Society]] | volume = 6 | issue = 17 |year=1948| pmid = | pmc = |pages=161-188}}</ref>

Оснивач је квантне теорије. Објавио је [[1910]]. године револуционарну хипотезу да сваки извор енергије може зрачити енергију само у дискретним количинама - квантима. На тој основи извео је закон зрачења — [[Планков квантни закон|Планкова формула]]. Његову идеју о дисконтинуираности енергије, која је данас темељ тумачења свих атомских појава, применили су после [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајн]] и [[Нилс Бор|Бор]] на тумачење фотоелектричног ефекта и спектра водикова атома. Добио је [[1918]]. године [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]].<ref>[http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1918/] Nobelova nagrada za fiziku</ref>

== Биографија ==
[[Датотека:Max Planck 1878.GIF|мини|десно|250п|Макс Планк као младић, 1878]]
Планк потиче из традиционалне породице интелектуалаца. Његови прадеда и деда по оцу су обојица били професори [[теологија|теологије]] у [[Гетинген]]у, његов отац је био професор права у Килу и [[Минхен]]у, а његов стриц је био судија.

Планк је рођен у [[Кил]]у, област [[Холштајн (регион)|Холштајн]], од Јохана Јулијуса Вилхелма Планка и његове друге жене, Еме Пациг. Било их је шестеро дјеце у породици, од чега двоје близанаца из првог брака. У свом детињству доживео је данско-пруски рат 1864. године. Године 1867. његова породица се сели у [[Минхен]], где се уписао у [[Гимназија|гимназију]]. У гимназији га је запазио професор из [[математика|математике]], који га је додатно учио [[астрономија|астрономији]] и [[механика|механици]].

Поред интересовања за физику, Макс је гајио и љубав према уметности (свирао је клавир и оргуље).<ref>'''DW:''' [http://www.dw.com/sr/na-dana%C5%A1nji-dan-pre-150-godina-ro%C4%91en-nobelovac-maks-plank/a-3287083 ''Na današnji dan pre 150 godina rođen nobelovac Maks Plank'']</ref> Још у младости се одлучио за теоријску физику, иако су га старији одговарали од тога, говорећи да нема више шта да се открије.<ref>''Encyclopædia Britannica: Max Planck''</ref> Докторирао је у 21. години живота и завршио постдокторске студије. Открио је да сваки извор не зрачи енергију континуирано, већ у [[квант]]овима.

Занимљиво је да је за време његових студија физике, професор који му је предавао, говорио како је у физици већ готово све откривено и да нема пуно будућности у истраживања на том подручју.

Године 1877. је отишао у [[Берлин]], да студира физику са познатим физичарима, као што су [[Херман фон Хелмхолц]], [[Густаф Кирхоф]] и [[Rudolf Clausius|Рудолф Клаузиус]]. Они су говорили да Макс никад није био довољно припремљен, да је причао споро, често погрешно рачунао и да га је било досадно слушати. На крају се Макс одлучио за теоријску физику. Године 1878. је успешно одбранио дисертацију везану за [[други принцип термодинамике|други закон термодинамике]]. Године 1880. је преставио своју хабилитацијску тезу о равнотежном стању изотропних тела на различитим температурама.<ref>[http://www.znanost.com/clanak/max-planck-i-kvantna-teorija] {{Wayback|url=http://www.znanost.com/clanak/max-planck-i-kvantna-teorija |date=20100531053437 }}Znanost, Hrvatski popularno znanstveni portal</ref>

=== Академска каријера ===

У почетку свог рада је давао приватне лекције у Минхену. Иако га је академска заједница запоставила, он је наставио да ради на теорији [[топлота|топлоте]] и проучавању [[ентропија|ентропије]]. Године 1885. је постао професор [[Теоријска физика|теоријске физике]] на универзитету у Килу. Након 4 године добио је положај на универзитету у Берлину. Године 1926. је отишао у пензију.{{sfn|Hadamard|1915|pp=7}}

=== Породица ===

Године 1887. се оженио са Мари Мерк (1861—1909). Имали су четворо деце: Карла, близанкиње Ему и Грету, те Ервина. Док је радио у Берлину, у његовој вили су се окупљали познати научници тог времена, као [[Алберт Ајнштајн]], [[Ото Хан]], [[Лиза Мајтнер]] и други.

Године 1909. Максу је умрла жена, највероватније од [[туберкулоза|туберкулозе]]. Године 1911. се оженио други пут са Маргом фон Хоеслин (1882—1948) и те године су добили сина Хермана.

За време [[Први светски рат|Првог светског рата]], његов син Ервин је завршио у затвору у [[Француска|Француској]] 1914, а његов најстарији син Карл је погинуо у [[Верденска битка|бици за Верден]] 1917. године. Његова кћерка Грета је умрла 1917. код порођаја првог детета, а две године касније и сестра му је умрла на сличан начин. Године 1944. његов син Ервин је учествовао у неуспелом атентату на Хитлера, у [[Јулска завјера|Јулској завери]] и 1945. је био погубљен.{{sfn|Heideking|Mauch|1998|pp=361}}

=== Професор на Берлинском универзитету ===

У Берлину се придружио Физичком друштву, где је био председник од 1905. до 1909. године. Постоји прича која говори да је Планк, који је тада имао четрдесетак година, требало да одржи предавање о квантној теорији на неком факултету. Како је том приликом заборавио у којој је дворани требало да предаје, одлучио је да затражи помоћ некога из уреда Катедре за физику. Тамо присутне је питао где професор Планк одржава предавање, на шта му је један од присутних одговорио како тамо нема шта да тражи јер је превише млад да би схватио о чему професор Планк говори.

Највеће откриће овог теоријског физичара било је да се [[светлост]], [[рендгенски зраци|рендгенско зрачење]] и други [[Талас (физика)|таласи]] не могу емитирати у произвољном опсегу, већ само у јако малим и одређеним количинама које је он назвао [[квант]]има. До тог је открића дошао 1900, а тада се веровало како би вруће тело требало да емитује електромагнетске таласе (као што су [[радио-таласи|радио талас]], [[светлост|видљива светлост]] или рендгенско зрачење) на свим фреквенцијама. То значи да би неко вруће тело зрачило исту количину енергије независно од [[учесталост|фреквенције]]. На тај би се начин могло доћи до тога да је енергија коју тело емитује бесконачна, што је Планк доказао [[ултраљубичаста катастрофа|нетачним]] у свом [[Планков закон|Планковом закону]].<ref>Sorić, Ivica; [https://www.yumpu.com/xx/document/view/17863714/kvantna-priroda-svjetlosti Kvantna priroda svjetlosti], Kemijsko – tehnološki fakultet Sveučilišta u Splitu</ref><ref>"For a solid approach to the complexity of Planck's intellectual motivations for the quantum, for his reluctant acceptance of its implications",Helge Kragh, [http://physicsworld.com/cws/article/print/373 Max Planck: the reluctant revolutionary] {{Wayback|url=http://physicsworld.com/cws/article/print/373 |date=20120401221617 }}, ''Physics World'',2000.</ref>

Планк је доказао да се зрачење тела у стању црвеног усијања идеалног [[апсолутно црно тело|црног тела]], може објаснити једино ако се светлост која се емитује или апсорбује јавља у малим пакетима тј. квантовима. Како сваки [[квант]] има одређену количину [[енергија|енергије]] која је све већа, што је виша фреквенција таласа, тако би на довољно високој фреквенцији емисија једног јединог кванта захтевала више енергије него што је има расположиво. Због тога је зрачење на вишим фреквенцијама смањено, чиме је и опсег губљења енергије из тела коначан. Планковим открићем се добила најмања могућа дуљина у физици, која се назива [[Планкова дужина]], а износи 1,616252×10<sup>−35</sup> метара. Уз то је добијен и најмањи могући одсечак времена у физици. Оно се назива [[Планково време]], а представља време које је потребно да светлост пређе Планкову удаљеност и износи 5,39124 x 10<sup>−44</sup> -{s}-. Тачно толико времена је морало проћи од [[велики прасак|великог праска]] да би у [[Свемир]]у почели вредити закони физике који су данас познати. Иако у почетку квантна теорија није била добро прихваћена, након што су је својим истраживањем потврдили Ајнштајн и [[Нилс Бор|Бор]], то су учинили и остали физичари. Планк је за своје откриће награђен и Нобеловом наградом за физику 1918. године. Још једна од важних ствари које су произашле из открића кванта је и [[Релације неодређености|Хајзенбергов принцип неодређености]].<ref>Quoted in Thomas Kuhn, ''The Structure of Scientific Revolutions'' (1970 ed.): pp. 150.</ref>

=== Радијација црног тела ===

Године 1894. Планк је усредсредио своју пажњу на проблем [[Зрачење црног тела|радијације црног тела]]. Њега су изнајмиле електричне компаније да направи [[Инкандесцентна сијалица|сијалице]] са максималном количином светла уз минимални утрошак енергије. Проблем је дефинисао [[Густаф Кирхоф|Кирхоф]] 1859. године: „како интензитет електромагнетног зрачења које емитује [[апсолутно црно тело|црно тело]] (савршени апсорбер, такође познат и радијатор шупљине) зависи од [[учесталост|фреквенције]] зрачења (тј. боје светла) и температуре тела?”. Питање је било експериментално истражено, али се ниједан теоретски третман није слагао са експерименталним вредностима. [[Wilhelm Wien|Вилхелм Вин]] је предложио [[Винова апроксимација|Винов закон]], који је тачно предвиђао понашање на високим фреквенцијама, али није важио на ниским фреквенцијама. [[Рејли-Џинсов закон]], још један приступ проблему, створио је оно што је касније названо „[[ултравиолетна катастрофа]]”, али за разлику од тврдњи у многим уџбеницима то није био мотив за Планка.<ref name="Kragh" />

Планково прво предложено решење проблема из 1899. је следило оно што је Планк називао „принципом елементарног поремећаја”, што му је омогућило да изведе Винов закон из бројних претпоставки о ентропији идеалног осцилатора, креирајући оно што се назива - [[Винова апроксимација|Вин–Планковим законом]]. Убрзо је утврђено да експериментални докази уопште нису били у складу са новим законом, што је фрустрирало Планка. Планк је ревидирао свој приступ, изводећи прву верзију познатог [[Планков закон|Планковог закона радијације црног тела]], који је добро описивао експериментално уочени спектар црног тела. Прво је предложен на састанку ДПГ-а 19. октобра 1900. и објављен је 1901. године. Овај први дериват није укључивао квантификацију енергије и није користио [[статистичка механика|статистичку механику]], према којој је имао аверзију. У новембру 1900. Планк је ревидирао овај први приступ, ослањајући се на статистичко тумачење [[Лудвиг Болцман|Болцмановог]] [[други принцип термодинамике|другог закона термодинамике]] као начина да стекне темељније разумевање принципа иза његовог закона о радијацији. Како је Планк био дубоко сумњичав од филозофских и физичких импликација таквог тумачења Болцмановог приступа, његово позивање на њих било је, како је касније рекао, „чин очајања ... Ја сам био спреман да жртвујем било које од мојих ранијих уверења о физици”.<ref name="Kragh"/>

Централна претпоставка иза његовог новог деривата, који је представио на ДПГ састанку 14. децембра 1900. године, била је супозиција, сада позната под именом [[Планков постулат]],<ref name="Kragh">{{citation | last = Kragh | first = Helge | url = http://physicsworld.com/cws/article/print/373 | title = Max Planck: the reluctant revolutionary | publisher = PhysicsWorld.com | date = 1. 12. 2000. | accessdate = 17. 09. 2017 | archive-date = 01. 04. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120401221617/http://physicsworld.com/cws/article/print/373 | url-status = dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://scienceworld.wolfram.com/physics/PlanckPostulate.html | title = Planck Postulate — from ''Eric Weisstein's World of Physics'' }}</ref> да се електромагнетска енергија може емитовати само у [[Квантизација (физика)|квантизованој]] форми, другим речима, енергија може бити само умножак елементарне јединице:<ref>Todorov, Ivan (2012). "Quantization is a mystery." arXiv preprint arXiv:1206.3116 (2012).</ref>

:<math>E = h\nu</math>

где је {{math|''h''}} [[Планкова константа]], такође позната као Планков акциони квантум (већ уведен 1899. године), и {{math|''ν''}} је фреквенција радијације. Треба имати на уму да су елементарне јединице енергије о којима се овде расправља представљене са {{math|''hν''}}, а не једноставно са {{math|''ν''}}. Физичари сад називају те квантове фотонима, и фотон фреквенције {{math|''ν''}} ће имати своју специфичну и јединствену енергију. Тотална енергија на тој фреквенцији је онда једнака са {{math|''hν''}} помноженим бројем фотона на тој фреквенцији.

[[Датотека:Max Planck (Nobel 1918).jpg|мини|усправно|Планк 1918. године, у време кад је награђен [[Нобелова награда за физику|Нобеловом наградом за физику]] за његов рад на [[Квантна механика|квантној теорији]]]]
У почетку је Планк сматрао да је квантизација само „чисто формална претпоставка ... заправо нисам много размишљао о томе ...”. Данас се ова претпоставка, која је неспојива са [[Класична физика|класичном физиком]], сматра се рођењем [[квантна механика|квантне физике]], и највећим интелектуалним достигнућем Планкове каријере ([[Лудвиг Болцман]] је дискутовао у теоријској публикацији из 1877. године могућност да енергетска стања физичког система могу бити дискретна). Откриће Планкове константе му је омогућило да дефинише нов универзални сет физичких јединица (као што су Планкова дужина и Планкова маса), од којих су све засноване на фундаменталним физичким константама на којима се темељи највећи део квантне теорије. Као признање за Планков фундаментални допринос новој грани физике, он је награђен Нобеловом наградом за физику за 1918. (он је заправо примио награду 1919).{{sfn|Kragh|2000|pp=}}<ref>{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1918/| title = The Nobel Prize in Physics 1918| website = www.nobelprize.org| accessdate=11. 6. 2017.}}</ref>

Након тога, Планк је покушао да схвати значење кванта енергије, али није имао успеха. „Моји узалудни покушаји да некако реинтегришем акциони квант у класичну теорију су трајали неколико година и створили су ми велике проблеме.” Чак и неколико година касније, други физичари као што су [[Џон Вилијам Страт|Рејли]], [[Џејмс Х. Џинс|Џинс]], и [[Хендрик Антон Лоренц|Лоренц]] су изједначавали Планкову константу са нулом покушавајући да остваре сагласност са класичном физиком, међутим Планк је добро знао да ова константа има прецизну вредност различиту од нуле. „Ја не могу да разумем Џинсову тврдоглавост - он је пример теоретичара који никада не би требало да постоје, исто као и Хегел у филозофији.”{{sfn|Heilbron|1986|pp=8}}

[[Макс Борн]] је писао о Планку: „Он је био по природи конзервативни ум; у њему није било ничег револуционарног и био је потпуно скептичан у погледу спекулација. Ипак, његово веровање у убедљиву моћ логичког размишљања на бази чињеница било је толико јако, да није устукнуо од објављивања најреволуционарније идеје која је икада потресла физику.”<ref name="frs"/>

== Ајнштајн и Планк ==

Макс Планк је био међу првима који је препознао значај [[Специјална теорија релативности|посебне теорије релативности]], која је убрзо прихваћена у Немачкој. Ајнштајнову теорију о [[фотон]]има и [[Фотоелектрични ефекат|фотоефекту]], Планк није у почетку прихватио, као ни Ајнштајново објашњење [[Топлотни капацитет|специфичног топлотног капацитета]] код ниских температура, јер није желио да одбаци достигнућа [[Класична механика|класичне физике]].

Због тога су Макс Планк и [[Валтер Нернст]] организовали [[Solvay Conference|Солвејску конференцију]] у [[Бриселски регион|Бриселу]] 1911. године. На том састанку Ајнштајн је успео да увери Планка да прихвати његове теорије. У међувремену је Планк постао декан на Берлинском универзитету, и 1914. је Ајнштајн постао професор на том универзитету. Ускоро су постали добри пријатељи, па су чак и свирали музику заједно.

== Планк и политика ==

Док је Ајнштајн био искључиви миротворац, због чега је скоро завршио у затвору, Планк је потписао за време Првог светског рата неславан „Манифест 93 интелектуалца”, којим се подржава ратна пропаганда. Касније је увидео своју грешку, па је потписао 1916. један проглас против припајања страних територија Немачкој.

Године 1920. са [[Фриц Хабер|Фрицом Хабером]] је основао организацију за финансијску помоћ научним истраживањима и успели су да добију значајна средства и изван Немачке.

Планк се придружио Немачкој народној странци, коју је водио [[Густав Штреземан]], државник и најзначајнија личност за стабилизацију Немачке у међуратном периоду и враћање поверења међународне заједнице у њу.

За време нацистичког режима, био је нападан што наставља предавања Ајнштајнове теорију, па су га и назвали „бели жидов”. У току Другог светског рата преселио се из Берлина у мирније сеоске крајеве. Након рата се преселио у [[Гетинген]], где је и умро 1947. {{sfn|Heilbron|2000|p=191}}

== Изабрана дела ==
{{Литература|30em}}
* {{cite journal|last=Planck| first = M.|author-link=Max Planck|year=1900a| title = Über eine Verbesserung der Wienschen Spektralgleichung| journal = [[Verhandlungen der Deutschen Physikalischen Gesellschaft]]| volume = 2 | url = https://archive.org/stream/verhandlungende01goog#page/n212/mode/2up|ref=harv|pages=202-204}} Translated in {{cite book| last = ter Haar| first = D.| author-link = Dirk ter Haar| year = 1967| chapter = On an Improvement of Wien's Equation for the Spectrum| url = http://www.ffn.ub.es/luisnavarro/nuevo_maletin/Planck%20%281900%29,%20Improvement%20of%20Wien%27s.pdf| title = The Old Quantum Theory| publisher = [[Pergamon Press]]| pages = 79-81| lccn = 66029628| access-date = 17. 09. 2017| archive-date = 10. 10. 2016| archive-url = https://web.archive.org/web/20161010010043/http://www.ffn.ub.es/luisnavarro/nuevo_maletin/Planck%20%281900%29,%20Improvement%20of%20Wien%27s.pdf| url-status = }}
* {{cite journal|last=Planck| first = M.|author-link=Max Planck|year=1900b| title = Zur Theorie des Gesetzes der Energieverteilung im Normalspektrum| journal = [[Verhandlungen der Deutschen Physikalischen Gesellschaft]]| volume = 2 | url = https://archive.org/stream/verhandlungende01goog#page/n246/mode/2up|ref=harv|pages=237}} Translated in {{cite journal| last = ter Haar| first = D.| author-link = Dirk ter Haar| year = 1967| url = http://www.ffn.ub.es/luisnavarro/nuevo_maletin/Planck%20%281900%29,%20Distribution%20Law.pdf| title = The Old Quantum Theory - On the Theory of the Energy Distribution Law of the Normal Spectrum| publisher = [[Pergamon Press]]| pages = 82| lccn = 66029628| access-date = 17. 09. 2017| archive-date = 20. 09. 2016| archive-url = https://web.archive.org/web/20160920053757/http://www.ffn.ub.es/luisnavarro/nuevo_maletin/Planck%20%281900%29,%20Distribution%20Law.pdf| url-status = }}
* {{cite journal|last=Planck| first = M.|author-link=Max Planck|year=1900c| title = Entropie und Temperatur strahlender Wärme
| trans_title = Entropy and Temperature of Radiant Heat| journal = [[Annalen der Physik]]| volume = 306 | issue = 4 | bibcode = 1900AnP...306..719P| doi = 10.1002/andp.19003060410|ref=harv|pages=719-737}}
* {{cite journal|last=Planck| first = M.|author-link=Max Planck|year=1900d| title = Über irreversible Strahlungsvorgänge
| trans_title = On Irreversible Radiation Processes| journal = [[Annalen der Physik]]| volume = 306| issue = 1| bibcode = 1900AnP...306...69P| doi = 10.1002/andp.19003060105|ref=harv|pages=69-122}}
* {{cite journal|last=Planck| first = M.|author-link=Max Planck|year=1901| title = Über das Gesetz der Energieverteilung im Normalspektrum| journal = [[Annalen der Physik]]| volume = 309| issue = 3|pages=553-563|ref=harv| doi = 10.1002/andp.19013090310
| bibcode = 1901AnP...309..553P }} Translated in {{cite web|last=Ando| first = K.|year=| title = On the Law of Distribution of Energy in the Normal Spectrum| url = http://strangepaths.com/files/planck1901.pdf| accessdate=13. 10. 2011.
}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Planck| first = M.|author-link=Max Planck|year=1903| title = Treatise on Thermodynamics| url = https://archive.org/stream/treatiseonthermo00planuoft#page/n7/mode/2up| others = Ogg, A. (transl.)| publisher = Longmans, Green & Co| location = London|ol=7246691M}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Planck| first = M.|author-link=Max Planck|year=1906| title = Vorlesungen über die Theorie der Wärmestrahlung| publisher = J.A. Barth| location = Leipzig| lccn = 07004527
}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Planck| first = M.|author-link=Max Planck| others = Masius, M. (transl.)|year=1914| title = The Theory of Heat Radiation| url=https://archive.org/details/theoryofheatradi0000plan| publisher = P. Blakiston's Son & Co.| edition = 2nd|ol=7154661M}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Planck| first = M.|author-link=Max Planck| others = Wills, A. P. (transl.)|year=1915| title = Eight Lectures on Theoretical Physics| publisher = [[Dover Publications]]|isbn=978-0-486-69730-7|pages=}}
* {{cite journal|last=Planck| first = M.|author-link=Max Planck|year=1943| title = Zur Geschichte der Auffindung des physikalischen Wirkungsquantums| journal = [[Naturwissenschaften]]| volume = 31 | issue = 14–15 | bibcode = 1943NW.....31..153P| doi = 10.1007/BF01475738|ref=harv|pages=153-159}}
{{Литература крај}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Heilbron| first = J. L.| title = The Dilemmas of an Upright Man: Max Planck and the Fortunes of German Science| url = https://books.google.com/books?id=d5zKH2Bx2AwC&pg=PA8|year=1986| publisher = Harvard University Press|isbn=978-0-674-00439-9|pages=8}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Heideking| first = Jurgen| last2=Mauch| first2 = Christof| title = American Intelligence and the German Resistance: A Documentary History| url = https://books.google.com/books?id=xoTWkzhf2uUC&pg=PA361|year=1998| publisher = Avalon Publishing|isbn=978-0-8133-3636-7|pages=361}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Hadamard| first = Jacques| title = Four Lectures on Mathematics| url = https://books.google.com/books?id=Ck8qAAAAYAAJ&pg=PP7|year=1915| publisher = Columbia University Press|pages=7}}
* [[Amir Aczel|Aczel, Amir D.]] ''Entanglement'', Chapter 4. (Penguin). {{page|year=2003|isbn=978-0-452-28457-9|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The dilemmas of an upright man: Max Planck and the fortunes of German science | first = J. L. | last=Heilbron| publisher = Harvard University Press |year=2000|isbn=978-0-674-00439-9 | url = https://books.google.com/books?id=d5zKH2Bx2AwC}}
* {{cite book|author=[[Clifford A. Pickover|Pickover, Clifford A.]]|title=Archimedes to Hawking: Laws of Science and the Great Minds Behind Them|location=|publisher=Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-533611-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Medawar| first = Jean| last2=Pyke| first2 = David| title = Hitler's Gift: The True Story of the Scientists Expelled by the Nazi Regime | url=https://archive.org/details/hitlersgifttrues0000meda_k8t5| location = New York | publisher = Arcade Publishing |year=2012| type = Paperback |isbn=978-1-61145-709-4|pages=}}
* Rosenthal-Schneider, Ilse ''Reality and Scientific Truth: Discussions with Einstein, von Laue, and Planck'' (Wayne State University). {{page|year=1980|isbn=978-0-8143-1650-4|pages=}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{Gutenberg author |id=Planck,+Max | name=Max Planck}}
* {{FadedPage|id=Planck, Max| name = Max Planck|author=yes}}
* {{Internet Archive author | sname = Max Planck}}
* {{Librivox author|id=9626}}
* -{[https://web.archive.org/web/20060828134833/http://alsos.wlu.edu/qsearch.aspx?browse=people%2FPlanck%2C+Max Annotated bibliography for Max Planck]}-
* -{[http://www.britannica.com/eb/article-9108525/Max-Planck Max Planck]}-
* -{[http://www.nobel-winners.com/Physics/max_karl_ernst_ludwig_planck.html Max Planck Biography]}-
* -{[http://www.mpg.de/english/ Max Planck Institutes of Natural Science and Astrophysics]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20090406111308/http://www.yovisto.com/video/6389 Cinematic self-portrait of Max Planck]}-
* -{[http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1918/planck-bio.html Nobel Biography]}-
* -{[http://www.max-planck.mpg.de/ Life–Work–Personality]}-

{{Нобелова награда за физику}}
{{Добитници Нобелове награде 1918.|state = collapsed}}
{{Добитници Коплијеве медаље 1901–1950}}
{{Научници чија се имена користе у физичким константама}}
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Биографија|Немачка}}
{{Subject bar|d=yes}}

{{СОРТИРАЊЕ:Планк, Макс}}
[[Категорија:Макс Планк| ]]
[[Категорија:Рођени 1858.]]
[[Категорија:Умрли 1947.]]
[[Категорија:Немачки физичари]]
[[Категорија:Нобеловци за физику]]
[[Категорија:Деисти]]
[[Категорија:Чланови Краљевског друштва]]
[[Категорија:Немачки нобеловци]]
[[Категорија:Термодинамичари]]
[[Категорија:Добитници Коплијеве медаље]]