Изворни код странице Макроекономија

{{Економија}}

'''[[Макроекономија]]''' потиче од грчких речи ''macros'' (велики) и ''oikonomia'' ([[привреда]]), ''oikonomia'' је такође кованица речи ''oikos'' (домаћинство) и ''nemein'' (управљање).<ref>{{Cite web |url=https://www.aeaweb.org/articles?id=10.1257/jep.30.1.225 |title=Retrospectives: What Did the Ancient Greeks Mean by Oikonomia?}}</ref> Макроекономија проучава економске агрегатне величине. Другим речима, бави се проучавањем проблема друштвене привреде, као целине, где се варијабле своде на мали број глобалних величина, тј. комплексних агрегатних величина.<ref name="британика">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. Л-М |date=2005 |publisher=Политика : Народна књига |location=Београд |isbn=86-331-2116-6 |pages=95-96}}</ref> На пример, коришћење каматних стопа, пореза и државне потрошње за регулисање раста и стабилности привреде.<ref>{{Citation
| last1 = Samuelson
| first1 = Robert
| author1-link = Robert_J._Samuelson
| title = Goodbye, readers, and good luck — you'll need it
| work = The Washington Post
| year = 2020
| url = https://www.washingtonpost.com/opinions/2020/09/13/robert-samuelson-goodbye-column/?arc404=true
}}This article was an opinion piece expressing despondency in the field shortly before his retirement, but it's still a good summary.</ref> То укључује регионалне, националне и [[global economies|глобалне економије]].<ref>{{Citation
| last1 = O'Sullivan
| first1 = Arthur
| author1-link = Arthur O'Sullivan (economist)
| last2 = Sheffrin
| first2 = Steven M.
| title = Economics: Principles in Action| publisher = Pearson Prentice Hall
| year = 2003
| location = Upper Saddle River, New Jersey 07458
| page = 57
| isbn = 978-0-13-063085-8
}}</ref><ref>Steve Williamson, [http://www.econ.yale.edu/smith/econ510a/notes99.pdf Notes on Macroeconomic Theory], 1999</ref>

У том смислу макроекономија се бави изучавањем појава, процеса и проблема, као што су: [[Аутпут (економија)|аутпут]], [[бруто домаћи производ]], [[нето домаћи производ]], [[друштвени бруто производ]], [[друштвени производ]], [[национални доходак]], [[потрошња]], [[штедња]], [[инвестиције]], [[привредни раст|економски раст]], [[спољнотрговинска размена]], [[друштвена репродукција]], [[платни биланс]], [[циклична кретања привреде]], [[буџет]], [[фискална политика|фискална]] и [[монетарна политика]], [[агрегатна тражња]] и [[агрегатна понуда|понуда]], [[запосленост]], [[инфлација]] итд. Према томе, макроекономија проучава функционисање и управљање економијом у целини.

Макроекономија добија на значају после [[велика криза|велике економске кризе]] (1929—1939. године), када су обелодањени економски проблеми са несагледивим последицама, који се нису могли разрешити путем механизма Смитове „невидљиве руке“. Међу економистима је то најбоље уочио [[Џон Мејнард Кејнс]] (1883—1946. године), те се настанак наведена макроекономија теорије и политике везује за његово име.

[[File:Circulation in macroeconomics.svg|thumb|right|200px|Макроекономија даје широку слику целокупне економије, укључујући испитивање улога и односа између корпорација, влада и домаћинстава и различитих врста тржишта, као што су финансијско тржиште и тржиште рада.]]

Макроекономија и [[Микроекономија|микроекономија]] су две најопштије области у економији.<ref name="blaug1985">{{Citation|author=Blaug, Mark|title=Economic theory in retrospect|year=1985|location=Cambridge|publisher=[[Cambridge University Press]]|isbn=978-0-521-31644-6}}</ref> [[Sustainable Development Goal 17|Циљ 17 одрживог развоја]] Уједињених нација је усредсређен на јачање глобалне макроекономске стабилности кроз координацију политика и кохерентност као део Агенде 2030.<ref>{{Cite web|title=Goal 17 {{!}} Department of Economic and Social Affairs|url=https://sdgs.un.org/goals/goal17|access-date=2020-09-26|website=sdgs.un.org}}</ref>

==Развој==
=== Порекло ===

Макроекономија је потекла из некада подељених поља [[business cycle|теорије пословног циклуса]]<ref>{{Cite web|url=https://www.investopedia.com/terms/b/boom-and-bust-cycle.asp|title=Boom And Bust Cycle|last=Kenton|first=Will |website=Investopedia |language=en|access-date=2019-07-11}}</ref> и [[monetary theory|монетарне теорије]].<ref name="Dimand 2008">Dimand (2008).</ref> [[quantity theory of money|Квантитативна теорија новца]] била је посебно утицајна пре Другог светског рата. Она се јављала у многим облицима, укључујући верзију засновану на делу [[Irving Fisher|Ирвинга Фишера]]:

:<math>M\cdot V = P\cdot Q</math>

У типичном гледишту квантитативне теорије, [[money velocity|новчана брзина]] (-{V}-) и количина произведене робе (Q) биле би константне, те би свако повећање [[money supply|новчане понуде]] (-{M}-) довело до директног повећања нивоа цена (-{P}-). Квантитативна теорија новца била је централни део класичне теорије економије која је владала почетком двадесетог века.

=== Аустријска школа ===

Рад [[Ludwig Von Mises|Лудвига фон Мизеса]] с насловом ''[[Theory of Money and Credit|Теорија новца и кредита]]'', објављен 1912. године, била је једна од првих књига [[Аустријска школа|аустријске школе]] која се бавила макроекономским темама. 

=== Кејнс и његови следбеници ===

Макроекономија је, барем у свом савременом облику,<ref name="Blanchard 2011, 580">{{harvnb|Blanchard|2011|pp=580}}</ref> започела објављивањем ''[[General Theory of Employment, Interest and Money|Опште теорије запослености, камате и новца]]'' [[Џон Мејнард Кејнс|Џона Менарда Кејнса]].<ref name="Dimand 2008" /><ref name="Modern_macroeconomics">{{cite book|title=Modern Macroeconomics – Its origins, development and current state|last1=Snowdon|first1=Brian|last2=Vane|first2=Howard R.|date=2005|publisher=Edward Elgar|isbn=1-84542-208-2}}</ref> Када је завладала Велика депресија, класични економисти имали су потешкоћа да објасне како роба може остати непродана, и радници остати незапослени. У класичној теорији, цене и наднице падале би док се тржиште не рашчисти и док се сва роба и радна снага не продају. Кејнс је понудио нову економску теорију која је објаснила зашто се тржишта можда неће рашчистити, која је еволуирала (касније у 20. веку) у групу макроекономских школа мишљења познату као [[Kejnsijanizam|кејнска економија]] - такође звана кејнсијанизам или кејнсијанска теорија.

У Кејнсовој теорији, квантитативна теорија се сломила, јер су људи и предузећа склони задржавању готовине у тешким економским временима - феномен који је описао у смислу [[liquidity preference|преференција ликвидности]]. Кејнс је такође објаснио како би [[multiplier effect|мултипликативни ефекат]] увећао мали пад потрошње или инвестиција и изазвао пад у целој економији. Кејнс је такође уочио улогу неизвесности и [[Animal spirits (Keynes)|животињских нагона]] у економији.<ref name="Blanchard 2011, 580" />

Генерација која је следила Кејнса комбиновала је макроекономију ''Опште теорије'' са неокласичном микроекономијом да би створила [[neoclassical synthesis|неокласичну синтезу]]. До 1950-их, већина економиста прихватила је синтезни поглед на макроекономију.<ref name="Blanchard 2011, 580" /> Економисти попут [[Пол Самјуелсон|Пола Самјуелсона]], [[Франко Модиљани|Франка Модиљанија]], [[James Tobin|Џејмса Тобина]] и [[Роберт Солоу|Роберта Солоа]] развили су формалне кејнсијанске моделе и допринели формалним теоријама потрошње, инвестиција и потражње за новцем које су утврдиле кејнсијански оквир.<ref>{{harvnb|Blanchard|2011|pp=581}}</ref>

== Тржиште новца == 

Новчаном тржишту је задатак свакодневно опскрбљивање банака новцем, како би им се осигурала ликвидност, текућа плаћања њихових комитената. На овом тржишту тргује се банковним ликвидним резервама и краторичним [[вредносница]]ма. Ово тржиште нема фиксну локацију, институционалну структуру, оно је скуп различитих тржишта, оно је компетитивно и велепродајно, тргује се на „реч”, савременим телекомуникацијским средствима. Централна банка на овом тржишту интервенише утицајем на каматне стопе, одобравајући кредите за ликвидност банака. Новчана понуда (Мс) и новчана потражња (Мд) одређују каматну стопу која представља цену новца.

'''Монетарни агрегати''' (новчана понуда Мс) представљају количину агрегатне понуде новца у некој [[држава|земљи]]. Они се разликују зависно од ликвидности разних врста новца који садрже. Основна мера агрегатне понуде новца је [[трансакцијски новац]] или новац у ужем смислу, тј. онај који служи за робно-новчане трансакције или купопродаје роба и услуга (М1- новчана маса, ковани, папирни и депозитни новац). 

Удео готовине у структури М1 веома је важан податак, али различит у различитим земљама и раздобљима. Креће се обично од 1/3 до 2/3 новчане масе. Смањење тог удела повољан је показатељ, а повећање лоша вест за монетарну власт, јер се повећавају трошкови штампања новца, неповерење у депозитни новац и [[монетарни систем]]. М2 је шира мера укупне понуде новца, јер обухваћа новац у ширем смислу тј. и онај новац који обавља функцију чувања дела укупне имовине у новчаном облику. Следе још М3 и М4.

Мс = М1 + М2 + М3 + М4

* М1: [[готовина]] (папирни и ковани новац изван банака) + депозити по виђењу (врста новчаних улога у банку који се на захтев улагача / штедише враћа истоме) = трансакцијски новац
* М2: М1 + орочени депозити до годину дана
* М3: М2 + орочени депозити преко годину дана
* М4: М3 + мање ликвидна средства
Дефиниције новчане масе мењају се због појаве нових врста инструмената плаћања.

; Монетарна потражња (Мд)

Агрегатна потражња за новцем је збир индивидуалних потражњи новца које исказују грађани и предузећа. Новац се тражи и држи због могућности да се њиме купују и плаћају друге робе, а не због његове унутрашње вредности. Задржавање једног дела имовине у новчаном облику обично је ограничено због опортунитетног трошка који је једнак величини камата које се могу добити ако се новац држи у банци.

У монетарну потражњу спадају: [[трансакцијска потражња|трансакцијска]], шпекулацијска, сигурносна и имовинска потражња.

Трансакцијска се потражња јавља због потребе људи да размењују и плаћају робе и услуге и чини највећи део агрегатне потржње новца. Шпекулацијска настаје због неизвесности кретања на финанцијском тржишту и покушаја људи да остваре неку зараду у брзој размени разних врста новца, у замени за вредносне папире користећи осцилације каматних стопа, дивиденди, течајева у своју корист. Сигурносна потражња настаје због потребе људи да један део новца држе у готовини и да имају финанцијску сигурност у прибављању роба и услуга и у тешким, непредвиђеним ситуацијама. Обично се прибраја пословној (трансакцијској). Имовинска настаје из потребе људи да један део своје имовине (активе) држе у облику новца избегавајући грешку стављања „свих јаја у једну кошару”, тј. како би се диверзификовао њихов [[портфолио]]. О томе говори теорија портфеља.

== Извори ==
{{извори}}

== Литература ==
{{Library resources box |by=no |onlinebooks=no |others=no |about=yes |label=Macroeconomics }} 
{{Литература|30em}}
* {{cite book |first=Olivier |last=Blanchard |year=2000 |title=Macroeconomics |url=https://archive.org/details/macroeconomics0000blan |publisher=[[Prentice Hall]] |isbn=978-0-13-013306-9 }}
* {{cite book |last=Blanchard |first=Olivier |title=Macroeconomics Updated |publisher=Prentice Hall |location=Englewood Cliffs |year=2011 |edition=5th |isbn=978-0-13-215986-9 }}
* Blaug, Mark (1986), ''Great Economists before Keynes'', Brighton: Wheatsheaf.
* {{cite book |last=Blaug |first=Mark |editor1-last=Snowdon |editor1-first=Brian |editor2-last=Vane |editor2-first=Howard |chapter=Endogenous growth theory |title=An Encyclopedia of Macroeconomics |url=https://archive.org/details/encyclopediaofma00bria |url-access=registration |publisher=Edward Elgar Publishing |location=Northampton, Massachusetts |year=2002 |isbn=978-1-84542-180-9 }}
* {{cite book |first=Peter |last=Boettke |year=2001 |title=Calculation and Coordination: Essays on Socialism and Transitional Political Economy |url=https://archive.org/details/calculationcoord0000boet |publisher=[[Routledge]] |isbn=978-0-415-77109-2}}
* Bouman, John: [http://www.inflateyourmind.com/ Principles of Macroeconomics – free fully comprehensive Principles of Microeconomics and Macroeconomics texts]. Columbia, Maryland, 2011
* {{cite book |url=http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_M000370 |first1=Robert W. |year=2008 |last1=Dimand |title= Macroeconomics, origins and history of |journal=The New Palgrave Dictionary of Economics |pages=236–44 |editor1-first=Steven N. |editor1-last=Durlauf |editor2-first=Lawrence E. |editor2-last=Blume |doi=10.1057/9780230226203.1009|isbn=978-0-333-78676-5 }}
* {{cite book |last1=Durlauf |first1=Steven N. |last2=Hester |first2=Donald D. |chapter=IS–LM |title=The New Palgrave Dictionary of Economics |pages=585–91 |edition=2nd |editor1-first=Steven N. |editor1-last=Durlauf |editor2-first=Lawrence E. |editor2-last=Blume |publisher=Palgrave Macmillan |year=2008 |access-date=5 June 2012 |chapter-url=http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_I000303 |doi=10.1057/9780230226203.0855 |isbn=978-0-333-78676-5 }}
* {{cite book |last=Dwivedi |first=D.N. |title=Macroeconomics: theory and policy |publisher=Tata McGraw-Hill |location=New Delhi |year=2001 |isbn=978-0-07-058841-7 }}
* {{cite book |first=Milton |last=Friedman |author-link=Milton Friedman |title=Essays in Positive Economics |publisher=[[University of Chicago Press]] |location=[[London]] |year=1953 |isbn=978-0-226-26403-5 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/essaysinpositive00milt }}
* {{cite book |first=Gottfried |last=Haberler |year=1937 |title=Prosperity and depression |publisher=[[League of Nations]]}}
* Leijonhufvud, Axel [http://www.econ.ucla.edu/workingpapers/wp165.pdf ''The Wicksell Connection: Variation on a Theme''] {{Wayback|url=http://www.econ.ucla.edu/workingpapers/wp165.pdf |date=20210824155353 }}. [[UCLA]]. November, 1979.
* {{cite book |last=Healey |first=Nigel M. |editor1-last=Snowdon |editor1-first=Brian |editor2-last=Vane |editor2-first=Howard |chapter=AD-AS model |title=An Encyclopedia of Macroeconomics |url=https://archive.org/details/encyclopediaofma00bria |url-access=registration |publisher=Edward Elgar Publishing |location=Northampton, Massachusetts |year=2002 |isbn=978-1-84542-180-9 |pages=[https://archive.org/details/encyclopediaofma00bria/page/11 11–18] }}
* {{cite book |last1=Heijdra |first1=Ben J. |last2=van der Ploeg |first2=Frederick |year=2002 |title=Foundations of Modern Macroeconomics |url=https://archive.org/details/foundationsofmod0000heij |publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=978-0-19-877617-8}}
* {{cite book |last=Mankiw |first=N. Gregory |title=Principles of Economics |publisher=Cengage Learning |isbn=978-1-305-15604-3 |year=2014 }}
* {{cite book |first=Ludwig Von |last=Mises |year=1912 |title=Theory of Money and Credit |publisher=[[Yale University Press]]}}
* {{cite book |last=Mayer |first=Thomas |editor1-last=Snowdon |editor1-first=Brian |editor2-last=Vane |editor2-first=Howard R. |chapter=Monetary policy: role of |title=An Encyclopedia of Macroeconomics |url=https://archive.org/details/encyclopediaofma00bria |url-access=registration |publisher=Edward Elgar Publishing |location=Northampton, Massachusetts |year=2002 |isbn=978-1-84542-180-9 |pages=[https://archive.org/details/encyclopediaofma00bria/page/495 495–99] }}
* {{cite book |last=Mishkin |first=Frederic S. |title=The Economics of Money, Banking, and Financial Markets |url=https://archive.org/details/economicsofmoney00fred |url-access=registration |location=[[Boston]] |publisher=[[Addison-Wesley]] |year=2004 |page=[https://archive.org/details/economicsofmoney00fred/page/517 517]}}
* {{cite book|last=Peston|first=Maurice|title=An Encyclopedia of Macroeconomics|url=https://archive.org/details/encyclopediaofma00bria|url-access=registration|chapter=IS-LM model: closed economy|editor1-last=Snowdon|editor1-first=Brian|editor2-last=Vane|editor2-first=Howard R.|year=2002|publisher=Edward Elgar}}
* Reed, Jacob (2016). [http://apeconreview.com AP Economics Review], Macroeconomics.
* {{cite book |last=Solow |first=Robert |editor1-last=Snowdon |editor1-first=Brian |editor2-last=Vane |editor2-first=Howard |chapter=Neoclassical growth model |title=An Encyclopedia of Macroeconomics |url=https://archive.org/details/encyclopediaofma00bria |url-access=registration |publisher=Edward Elgar Publishing |location=Northampton, Massachusetts |year=2002 |isbn=1840643870}}
* {{cite book|author=Snowdon, Brian, and Howard R. Vane, ed|title=An Encyclopedia of Macroeconomics |location= |publisher= |year=2002}}, [https://web.archive.org/web/20110722004651/http://www.e-elgar.co.uk/bookentry_mainUS.lasso?id=2106 Description] & scroll to Contents-preview [https://books.google.com/books?id=OJM2mqWI-cYC&printsec=frontcover&source=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false links.]
* {{cite book |last1=Snowdon |first1=Brian |last2=Vane |first2=Howard R. |title=Modern Macroeconomics: Its Origins, Development And Current State |url=https://archive.org/details/encyclopediaofma0000unse_l8y6 |publisher=Edward Elgar Publishing |isbn=1845421809 |year=2005 }}
* {{cite book |first=Manfred |last=Gärtner |title=Macroeconomics |publisher=Pearson Education Limited |isbn=978-0-273-70460-7 |year=2006 }}
* {{cite book |first=David |last=Warsh |title=Knowledge and the Wealth of Nations |publisher=Norton |isbn=978-0-393-05996-0 |year=2006 |url-access=registration |url=https://archive.org/details/knowledgewealtho00wars }}
* {{cite book |last=Levi |first=Maurice |title=The Macroeconomic Environment of Business (Core Concepts and Curious Connections) |url=https://archive.org/details/macroeconomicenv0000levi |publisher=World Scientific Publishing |location=New Jersey |year=2014 |isbn=978-981-4304-34-4 }}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commons category|Macroeconomics}}
* {{Cite web|url=http://www.apeconreview.com/business-cycle.html|title=AP Macroeconomics Review}}

{{Привреда}}
{{Друштвене науке}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Макроекономија| ]]
[[Категорија:Економија]]