Изворни код странице Лукс

{{друго значење3|Лукс (пас)}}
{{Infobox unit
| bgcolor    =
| name       = Лукс
| image      = Lux meter.jpg
| caption    = Луксометар за мерење осветљености
| standard   = [[SI derived unit|СИ изведена јединица]]
| quantity   = [[illuminance|осветљеност]]
| symbol     = -{lx}-
| symbol2    =
| namedafter =
| extralabel =
| extradata  =
| units1     = [[United States customary units|Амерички систем]] мера
| inunits1   = 0,0929 [[Foot-candle|-{fc}-]]
| units2     = [[Centimetre–gram–second system of units|ЦГС]] јединице
| inunits2   = {{val|e=-4|u=[[phot|phots]]}}
}}

'''Лукс''' ([[енглески језик|енг]]. -{''lux''}-; симбол: -{lx}-) је СИ изведена јединица [[осветљеност]]и (илуминације).<ref>[http://physics.nist.gov/cuu/Units/units.html SI Derived Units], National Institute of Standards and Technology.</ref><ref name="iec-845-01-52">{{cite web |url=http://www.electropedia.org/iev/iev.nsf/display?openform&ievref=845-01-52 |work=	Lighting / Radiation, quantities and units |publisher=International Electrotechnical Commission |title=Lux |year=1987 |access-date=2019-11-30}}</ref> Једнака је једном [[лумен]]у по [[квадратни метар|квадратном метру]]. Ово се користи као мера интензитета [[светлост]]и која погоди или прође кроз површину, како је опажа људско око. То је аналогно [[radiometry|радиометријској]] јединици [[Irradiance|вата по квадратном метру]], али са снагом на свакој [[wavelength|таласној дужини]] пондерисаној у складу са [[Luminous efficiency function|функцијом осветљености]], стандардизовани модел перцепције [[human|људске]] визуелне осветљености. На енглеском се реч „-{lux}-“ користи као једнина и као множина.<ref>[https://www.nist.gov/pml/special-publication-811/nist-guide-si-chapter-9-rules-and-style-conventions-spelling-unit-names NIST Guide to SI Units. Chapter 9 – Rules and Style Conventions for Spelling Unit Names], National Institute of Standards and Technology.</ref>

Одређен је осветљењем [[површина|површине]] којој је на [[квадратни метар]] једнолико распоређен светлосни ток од једног [[лумен]]а, то јест:<ref> '''luks''', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=37524] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>

:<math>1\ \mathrm{lx} = 1\ \frac{\mathrm{lumen}}{\mathrm{metar}^2} = 1\ \frac{\mathrm{lm}}{\mathrm{m}^2} </math>

Јачина расвете од 1 -{lx}- има површину од 1 -{m}-<sup>2</sup> ако на њу пада [[светлосни ток]] од 1 -{lm}-. Може се и овако рећи: ''Јачина расвете од 1 -{lx}- има она тачка неке површине на коју пада нормално светлост од извора светлости 1 -{cd}-, који је од ње удаљен 1 -{m}-.'' Што се површина даље одмиче од извора светлости, то је њена расвета слабија, јер се исти ток светлости подели на већу површину. Према томе јачина расвете је управно сразмерна (пропорционална) са светлосним током, а обрнуто пропорционална с величином површине на коју тај ток пада.

Већа мерна јединица (застарела) од 1 -{lx}- је 1 [[фот]] (ph):

:<math>1\ \mathrm{fot} = 1\ \frac{\mathrm{lumen}}{\mathrm{centimetar}^2} = 10\,000\ \frac{\mathrm{lumen}}{\mathrm{metar}^2} = 10\,000\ \mathrm{luks} = 10\ \mathrm{kiloluks}</math>

Мања мерна јединица (застарела) од 1 -{lx}- је 1 -{noks (nx)}-:

:<math>1\ \mathrm{nx} = 0,001\ \mathrm{lx} = 0,000\,000\,1\, \mathrm{ph}</math>

== Лукс против лумена ==
Разлика између лукса и лумена је та што лукс рачуна површину над којом се светлосни флукс шири. 1000 лумена, концентрисаних у површину једног квадратног метра, осветљују тај квадратни метар са осветљењем од 1000 лукса. Истих 1000 лумена, раширених на десет квадратних метара, стварају пригушеније осветљење од само 100 лукса.

Достизање осветљења од 500 лукса је могуће у кухињи са једним фиксираним [[флуоресцентно светло|флуоресцентним светлом]] од 12 000 лумена. Да би се осветлио под фабрике са на десетине већом површином од кухиње, потребно је на десетине више таквих сијалица. Па тако, осветљивањем веће површине са истом количином лукса захтева више лумена.

== Везе између осветљења и снаге ==

Осветљеност није директна мера енергије светла, већ осветљења које оно пружа, као што перципира људско [[око]]. Па тако, коефицијенти конверзије тих јединица зависе од композиције [[таласна дужина|таласне дужине]] и [[температура боје|температуре боје]] светлости. На 555 [[нанометар|nm]], средини [[видљиви спектар|видљивог спектра]], један lx је једнак са 1,46 [[Ват|-{mW}-]]/-{m²}-.

* сунчева светлост на просечном дану варира од 32 000 (32 -{klx}-) до 100.000 лукса (100 -{klx}-)
* ТВ студији одају око 1 000 лукса (1 -{klx}-)
* светла канцеларија има око 400 лукса илуминације
* месечева светлост представља око 1 лукс
* звездана светлост износи само 0,00005 лукса (50 -{μlx}-)

== Осветљење ==
{{Главни|Осветљење}}
[[Датотека:Lux meter.jpg|мини|лево|250px|Луксметар за мерење [[осветљење|осветљења]] (илуминације) у радним условима.]]
[[Датотека:Fotometer.jpg|мини|десно|250px|[[Фотометар]].]]
[[Датотека:Luminosity.png|мини|лево|250px|Функција осетљивости [[око|ока]] приказана је на дијаграму којему се на апсциси налазе [[таласна дужина|таласне дужине]] приближно је симетрична крива с оштрим максимумом једнаким јединици на таласној дужини 555 [[метар|нм]] за дневну осетљивост (црно) и 507 -{nm}- за ноћну осетљивост (зелено). Њена је вредност за таласну дужину 600 -{nm}- 0,63, а за таласне дужине 380 и 780 -{nm}- износи 0.]]
[[Датотека:Linear visible spectrum.svg|мини|десно|250px|Линеарни видљиви спектар]]
[[Датотека:V-LIGHT A314.JPG|мини|лево|250px|Стандардна [[ЛЕД]] светиљка електричне [[снага|снаге]] 7 [[vat|W]] и светлосне снаге 470 [[лумен]]а.]]
[[Датотека:Gluehlampe 01 KMJ.jpg|мини|десно|250px|[[Електрична сијалица]] електричне [[снага|снаге]] 40 [[vat|W]] и светлосне снаге 325 [[лумен]]а.]]

'''Осветљење''' или '''илуминација''' (ознака -{''E<sub>s</sub>''}-) је [[Фотометрија (оптика)|фотометријска]] [[физичка величина]] којом се описује упадање [[светлост]]и на неку површину, а одређена је количником [[Светлосни ток|светлоснога тока]] -{''Φ<sub>s</sub>''}- и [[површина|површином]] -{''P''}-, то јест: 

:<math> E_s = \frac{\Phi_s}{P} </math>

[[Мерна јединица]] осветљења је лукс (-{lx = lm/m²}-). [[Сунце]] у [[зенит]]у даје на осветљеном тлу осветљење од приближно 100 000 -{lx}-, а на граници [[Земљина атмосфера|Земаљске атмосфере]] око 200 000 -{lx}-, пун [[Месец]] даје осветљење 0,25 -{lx}-, светлост [[звезда]] даје 0,0003 -{lx}-, осветљење за читање треба бити барем 50 -{lx}-.

Зависност осветљења неке [[површина|површине]], због радијалног ширења светлости из тачкастог извора, обрнуто је размерна квадрату удаљености од извора светлости: 

:<math> \frac{E_1}{E_2} = \frac{r_2^2}{r_1^2} </math>

где су -{''E<sub>1</sub>''}- и -{''E<sub>2</sub>''}- осветљења на [[удаљеност]]има од извора -{''r<sub>1</sub>''}- и -{''r<sub>2</sub>''}-.

Зависност осветљења неке површине о упадном углу светлости описује [[Johann Heinrich Lambert|Ламбертов]] [[косинус]]ни закон: 

:<math> E = E_0 \cdot \cos \phi </math>

где је: -{''E<sub>0</sub>''}- - осветљење површине нормалне на зраке светлости, а ''φ'' - упадни [[угао]] зрака светлости у односу на нормалу.<ref> ''osvjetljenje (iluminacija)'', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=45823] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>

== Фотометрија ==
{{Главни|Фотометрија (оптика)}}

'''Фотометрија''' је грана [[оптика|оптике]] која се бави [[мерење]]м својстава [[светлост]]и (својстава извора светлости, светлосног тока и осветљења површина). Историјска фотометријска мерења обављана су помоћу [[Око|људског ока]], а савремена фотометријска мерења, иако користе [[електроника|електронске]] фотометре, прилагођена су осетљивости људскога ока. Обухватају само онај део [[Спектар (физика)|спектра електромагнетских таласа]] који запажа људско око, то јест ограничена су на [[таласна дужина|таласне дужине]] од приближно 380 до 780 [[метар|-{nm}-]]. Како људско око није једнако осетљиво на све таласне дужине видљиве светлости, за сваку се таласну дужину помоћу фотометријског еквивалента и функције осетљивости вида одређује еквивалентна вредност стандардног проматрача (према [[Међународна организација за стандардизацију|Међународној организацији за нормизацију ИСО]]). Мерењима својстава целокупнога [[Електромагнетско зрачење|електромагнетског спектра]] бави се [[радиометрија]].<ref>''fotometrija'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=20266] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>

=== Фотометријске величине и мерне јединице ===

{| class="sortable wikitable float-right"
|+ Фотометријске величине и мерне јединице
|- class="hintergrundfarbe6"
! colspan="2" | Величина
! colspan="2" | [[Мерна јединица]]
! rowspan="2" | Напомена
|-
| назив || знак || назив || знак ||  
|-
| [[Светлосна енергија]] || -{''Q<sub>s</sub>''}- || лумен секунда || -{lm⋅s}- || назива се и [[количина светлости]]
|-
| [[Светлосни ток]] || -{''Φ<sub>s</sub>''}- || лумен (-{cd}-⋅[[Steradijan|-{sr}-]]) || -{lm}- || назива се и [[луминацијски флукс]] или [[светлосна снага]]
|-
| [[Светлосна јакост]] || -{''I<sub>s</sub>''}- || [[кандела]] (-{lm/sr}-) || -{cd}- || назива се и [[луминацијски интензитет]]
|-
| [[Сјајност (минералогија)|Сјајност]] || -{''L<sub>s</sub>''}- || кандела по [[квадратни метар|квадратном метру]] || -{cd/m}-<sup>2</sup> || назива се и [[луминанција]]
|-
| [[Осветљење]] || -{''E<sub>s</sub>''}- || лукс (-{lm/m}-<sup>2</sup>) || -{lx}- || назива се и [[илуминација (оптика)|илуминација]]
|-
| [[Осветљеност]] || -{''H<sub>s</sub>''}- || лукс секунда || -{lx⋅s}- || назива се и '''светлосна изложеност''' или експозиција
|-
| [[Ступањ искориштења разних извора светлости|Светлосна делотворност]] || ''η'' || лумен по [[ват]]у || -{lm/W}- || назива се и '''луминацијска ефектност'''
|}

=== Објашњење ===
[[Количина светлости]] коју тачкасти извор [[светлост]]и шаље (емитује) у простор у свим правцима у једној [[секунда|секунди]], назива се светлосни ток или луминацијски флукс. Опколи ли се тачкасти извор светлости јачине 1 [[кандела|канделе]] (-{cd}-) [[Лопта (геометријско тело)|куглом]] [[пречник]]а 1 [[метар]] (-{m}-), онда је количина светлости што пролази кроз 1 [[квадратни метар|-{m}-<sup>2</sup>]] кугле [[мерна јединица]] за светлосни ток и зове се 1 [[лумен]] (-{lm}-). [[Просторни угао]] који припада равни од 1 -{m}-<sup>2</sup> је јединични просторни угао и зове се [[стерадијан]] (-{sr}-). Будући да је површина кугле -{4r<sup>2</sup>π}-, те је површина јединичне кугле (-{r = 1 m}-) једнака 4π или 12,57 -{m}-<sup>2</sup>. Значи кугла полупречника 1 -{m}- има 12,57 стерадијана. Према томе може се рећи: '''1 лумен је онај светлосни ток који даје тачкасти извор светлости од 1 канделе у просторном углу од 1 стерадијана'''. 

Ако извор светлости шаље светлост -{''t''}- секунди, онда је укупна количина светлости коју он даје једнака умношку времена:

:<math>Q_s=  \Phi_s \cdot t</math>

Светлосна енергија мери се луменсекундама или лумен секундама (-{lm∙s}-) или луменсатима (-{lm∙ h}-). Како извор [[Светлосна јачина|светлости јачине]] 1 [[кандела|кандела]] шаље у 1 стерадијан ток светлости од 1 лумена, онда ће кроз површину од -{4π = 12,57 m}-<sup>2</sup> слати светлосни ток 12,57 -{lm}-. Генерално, извор светлости јачине -{''I<sub>s</sub>''}- (у канделама) даће светлосни ток (у луменима):

:<math> \Phi_s=  4 \cdot \pi \cdot I_s </math>

а одатле је светлосна јачина (у [[кандела]]ма):<ref> Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref>

:<math> I_s = \frac{4 \cdot \pi}{\Phi_s}\ </math>

=== Примери ===

{|class="wikitable" style="width:500px;"
|+ '''Успоредна таблица светлосног тока неких извора светлости'''<ref>{{Cite book
|title=Introduction to Architectural Science: The Basis of Sustainable Design
|last= Szokolay
|first=S. V. 
|authorlink=
|last2=
|first2=
|editorn-last=
|editorn-first=
|edition=Second
|volume=
|year=2008
|origyear=
|page=143
|pages=
|publisher=Routledge
|place=
|url=http://books.google.com/books?id=jfISC1m3FqUC&lpg=PA143
|accessdate=
|isbn=9780750687041
|oclc=
}}</ref><ref>{{Cite book
|title=BeLight
|last=
|first=
|authorlink=
|last2=
|first2=
|editorn-last=
|editorn-first=
|edition=
|volume=3
|year=2010
|origyear=
|page=
|pages=10–12
|publisher=Trendforce
|place=
|url=http://books.google.com/books?id=Mgrd6ecnBnwC&lpg=PA12
|accessdate=
|oclc=
}}</ref><ref>{{Cite book
|title=Practical Handbook on Image Processing for Scientific and Technical Applications
|last=Jahne
|first=Bernd 
|authorlink=
|last2=
|first2=
|editorn-last=
|editorn-first=
|edition=Second
|volume=
|year=2004
|origyear=
|page=111
|pages=
|publisher=CRC
|place=
|url=http://books.google.com/books?id=HcGBWtPF0PUC&lpg=PA111
|accessdate=
|isbn=9780849390302
|oclc=
}}</ref>
|-
! scope="col" style="text-align: left;"| Извор
! scope="col" | Светлосни ток ([[лумен]])
|-
|align="left"| 37 [[vat|-{mW}-]] бела [[ЛЕД]] ([[светлећа диода]]) ||align="center"|0,20
|-
|align="left"| 15 -{mW}- зелени [[ласер]] (532 [[метар|-{nm}-]] [[таласна дужина]] ||align="center"|8,4
|-
|align="left"| 1 W бела ЛЕД светиљка ||align="center"|25 – 120
|-
|align="left"| Петролејка ||align="center"|100
|-
|align="left"| 40 W [[електрична сијалица]] ||align="center"|325
|-
|align="left"| 7 W бела ЛЕД светиљка ||align="center"|450
|-
|align="left"| 18 W [[флуоресцентна цев]] ||align="center"|1 250
|-
|align="left"| 100 W електрична сијалица ||align="center"|1 750
|-
|align="left"| 40 W флуоресцентна цев ||align="center"|2 800
|-
|align="left"| 35 W [[електролучна светиљка]] ([[ксенон]]) ||align="center"| 2 200 – 3 200
|-
|align="left"| 100 W флуоресцентна цев ||align="center"|8 000
|-
|align="left"| 127 W [[натријумова сијалица]] ||align="center"|25 000
|-
|align="left"| 400 W халогена сијалица ||align="center"|40 000
|}

Примери осветљености која се пружа под различитим условима:

{| class="wikitable"
! Осветљеност (-{lux}-) !! style="text-align:left;" |Осветљене површине 
|-
|0,0001|| Безмесечно, облачно ноћно небо ([[starlight|звездана светлост]])<ref name="radfaq">{{cite web |title=Radiometry and photometry in astronomy |url=http://stjarnhimlen.se/comp/radfaq.html#10 |first=Paul |last=Schlyter |year=1997–2009 }}<br />Starlight illuminance coincides with the human eye's minimum illuminance while moonlight coincides with the human eye's minimum colour vision illuminance (IEE Reviews, 1972, [https://books.google.ca/books?id=00dJAQAAIAAJ&q=minimum+illumination+for+human+colour+vision+lx&sa=X&ved=0ahUKEwjPjuuN88_XAhXLQ98KHZsfBNMQ6AEIOjAD page 1183]).</ref>
|-
|0,002|| Безмесечно ведро ноћно небо са [[airglow|сјајем ваздуха]]<ref name="radfaq" />
|-
|0,05–0,3|| Пун месец ведре ноћи<ref>{{cite journal |last1=Kyba |first1=Christopher C. M. |last2=Mohar |first2=Andrej |last3=Posch |first3=Thomas |title=How bright is moonlight? |journal=Astronomy & Geophysics |date=1 February 2017 |volume=58 |issue=1 |pages=1.31–1.32 |doi=10.1093/astrogeo/atx025 }}</ref>
|-
|3,4|| Тамна граница градског [[сумрак]]а под ведрим небом<ref>{{cite web |url=https://www.accessengineeringlibrary.com/content/book/9780070687165 |title=Electro-Optics Handbook |format= |work=photonis.com |page=63 |access-date=2012-04-02}}</ref>
|-
|20–50|| Јавне површине са тамним окружењем<ref name="NOAO_CaRLLI">{{cite web |url=https://www.noao.edu/education/QLTkit/ACTIVITY_Documents/Safety/LightLevels_outdoor+indoor.pdf |title=NOAO Commen and Recommended Light Levels Indoor |access-date=13. 06. 2021 |archive-date=06. 07. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210706034730/https://www.noao.edu/education/QLTkit/ACTIVITY_Documents/Safety/LightLevels_outdoor+indoor.pdf |url-status=dead }}</ref>
|-
|50|| Светла породичне дневне собе (Аустралија, 1998)<ref name="energyrating">{{Cite book|first=Alan |last=Pears |publisher=Department of Industry and Science, Commonwealth of Australia|work=Sustainable Solutions Pty Ltd|title=Strategic Study of Household Energy and Greenhouse Issues|date=June 1998|url=http://www.energyrating.com.au/library/pubs/pears-ago1998.pdf|chapter=Chapter 7: Appliance technologies and scope for emission reduction |page=61 |access-date =2008-06-26| archive-url =https://web.archive.org/web/20110302110649/http://www.energyrating.gov.au/library/pubs/pears-ago1998.pdf| archive-date=2 March 2011}}</ref>
|-
|80|| Осветљење ходника пословне зграде /[[Toilet (room)|тоалета]]<ref>{{Cite book|author=Australian Greenhouse Office |title=Working Energy Resource and Training Kit: Lighting |date=May 2005 |url=http://www.greenhouse.gov.au/lgmodules/wep/lights/index.html |chapter=Chapter 5: Assessing lighting savings |access-date=2007-03-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070415151053/http://www.greenhouse.gov.au/lgmodules/wep/lights/training/training9.html |archive-date=2007-04-15 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.scopecalc.com/ |title=Low-Light Performance Calculator |access-date=27 September 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130615074318/http://scopecalc.com/ |archive-date=15 June 2013 |url-status=dead }}</ref>
|-
|100||Врло облачан да<ref name="radfaq" />
|-
|150||Перони железничке станице<ref>{{cite web|last1=Darlington|first1=Paul|title=London Underground: Keeping the lights on|url=https://www.railengineer.uk/2017/12/05/london-underground-keeping-the-lights-on/|website=Rail Engineer|access-date=20 December 2017|date=5 December 2017|archive-date=16. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181116020106/https://www.railengineer.uk/2017/12/05/london-underground-keeping-the-lights-on/|url-status=dead}}</ref>
|-
|320–500|| Канцеларијско осветљење<ref name="energyrating"/><ref>{{cite web |url=http://www.resourcesmart.vic.gov.au/documents/lux_meter.pdf|title=How to use a lux meter (Australian recommendation)|publisher=Sustainability Victoria |date=April 2010| archive-url =https://web.archive.org/web/20110707054658/http://www.resourcesmart.vic.gov.au/documents/lux_meter.pdf| archive-date=7 July 2011}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.osha.gov/pls/oshaweb/owadisp.show_document?p_table=STANDARDS&p_id=10630 |title=Illumination. - 1926.56 |work=Regulations (Standards - 29 CFR) |publisher=Occupational Safety and Health Administration, US Dept. of Labor| archive-url =https://web.archive.org/web/20090508051301/https://www.osha.gov/pls/oshaweb/owadisp.show_document?p_table=STANDARDS&p_id=10630| archive-date=8 May 2009}}</ref><ref>European law UNI EN 12464</ref>
|-
|400||[[Излазак сунца|Излазак]] или [[Залазак сунца|залазак]] сунца током ведрог дана
|-
|1000||Облачан дан;<ref name="radfaq" /> типично осветљење [[TV studio|ТВ студија]]
|-
|10.000–25.000||Пуна [[daylight|дневна светлост]] (не директно сунце)<ref name="radfaq" />
|-
|32.000–100.000||Директна [[sunlight|сунчева светлост]]
|}

== Референце ==
{{reflist|}}

== Литература ==
{{Литература|}}
* {{GreenBook3rd}}
* {{GreenBook2nd}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commons category|Lux}}
* [https://web.archive.org/web/20130313095139/http://fp.optics.arizona.edu/Palmer/rpfaq/rpfaq.htm Radiometry and photometry FAQ] Professor Jim Palmer's Radiometry FAQ page ([[University of Arizona]]).

{{СИ јединице}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:СИ изведене јединице]]
[[Категорија:Јединице за осветљеност]]